Poslato: Sre Jul 30, 2008 7:50 pm----
Izvinjavam se na kvalitetu, ali jedva sam uspeo da nadjem sliku var. australis kao kucne biljke. Knjiga je stara i slika je crno-bela, ali ipak pokazuje sta moze da se ocekuje u kucnoj varijanti.
Poslato: Sre Jul 30, 2008 9:39 pm----
ja sam moju zasadila, ali tesko da ce imati hladovinu. celo dvoriste mi je okrenuto ka jugozapadu. za sada izgleda dobro.svetlozeleni su joj listovi, isto kao kad je stigla. ne primecujem opekotine ili neke druge promene na liscu. eto, neka moja bude experiment. jednostavno, nisam mogla da joj odolim. (slikacu je sutra)
Poslato: Čet Jul 31, 2008 8:24 am----
Ova varijanta kao lipa mi se jako sviđa. Možda je neću kresati uopšte, sem najniže grane. Ni kod jednog drveta ne volim kad se donje grane vuku po zemlji. Ja sam kod svih svojih četinara uklonio najniže grane. Mora imati bar 50-60 cm golog debla. Takođe mrzim rašljast oblik (sa dva glavna debla) ali koliko sam primetio to za virdžinijanu i nije karakteristično.
Poslato: Čet Jul 31, 2008 3:28 pm----
| drveni citat: |
| Ova varijanta kao lipa mi se jako sviđa. Možda je neću kresati uopšte, sem najniže grane. Ni kod jednog drveta ne volim kad se donje grane vuku po zemlji. Ja sam kod svih svojih četinara uklonio najniže grane. Mora imati bar 50-60 cm golog debla. Takođe mrzim rašljast oblik (sa dva glavna debla) ali koliko sam primetio to za virdžinijanu i nije karakteristično. |
Za listopadnu virdzinijanu (magnolia virginiana) je karakteristican rasljast oblik sa dva ili vise stabla.
Za zimzelenu virdzinijanu (magnolia virginiana var. australis) je karakteristican oblik sa jednim centralnim stablom.
"Karakteristican" u ovom slucaju znaci da ce se biljka najverovatnije razviti u oblik koji je naveden ako se ne vrsi orezivanje. Ako se orezuje, onda obe vrste mogu da se oblikuju po volji.
Poslato: Čet Jul 31, 2008 5:04 pm----
evo je. ostecenja na listovima su doputovala sa njom.
danas sam joj stavila suncobran, a sutra cu joj kupiti zasenu, (kao i za bonsai drvca, jer su prognoze
) 
ako imate neki predlog kako da je drugacije zastitim, bilo bi od pomoci.
da li je moguce da se prilagodi suncanoj poziciji?
ako ne onda cu morati da posadim nekoliko tuja oko nje
Poslato: Čet Jul 31, 2008 5:28 pm----
Mislim da je koriscenje suncobrana kao zastite suvise. Idealna zastita bi bila oko 25% zasencenja. Kako ovo postici? Uzmi 3-4 motke ili nesto kao bambusov prut, zabodi u zemlju oko svoje biljke a na vrh zakaci plasticnu mrezu koja se koristi na pijacama za transport paprika i kupusa. To su oni dzakovi od crvene ili zelene pletene plastike.
Ako ne zelis da se petljas sa ovim, onda je samo redovno zalivaj. Nece sigurno uginuti od previse sunca. Mozda ce dobiti koju opekotinu po mladim listovima i to je sve.
Srecno!
Badnjevac
Poslato: Čet Jul 31, 2008 6:42 pm----
tako sam i mislila. znam za tu vrstu zaklona, samo nisam znala da li i njoj to odgovara. hvala
Poslato: Pet Avg 01, 2008 11:20 am----
Da li su magnolije samooplodne biljke? Evo konkretno virdžinijana. Kada ova moja jednog dana krene da cveta da li će uopšte biti semena na šišarkama i da li će to seme biti plodno? S obzirom da imam samo jedan primerak a koliko znam ni moje bliže komšije nemaju ovu vrstu u svojim baštama.
Inače, evo kako izgleda Magnolia virginiana var. australis u januaru, primerak je iz Pensilvanije - zona 6a:
Poslato: Pet Avg 01, 2008 3:49 pm----
Sve magnolije imaju dvopolne cvetove. Jedan cvet ne moze da oprasi samog sebe jer su muska i zenska faza pomerene par dana. Kod nekih magnolija potrebno je jos jedno stablo, jer biljka ne prihvata polen sa svog stabla. U slucaju virdzinijane to izgleda ovako:
1) Magnolia virginiana (listopadna forma). Biljka moze da oprasi samu sebe, tako da je potrebno jedno stablo za formiranje semenki.
2) Magnolia virginiana var. australis (zimzelena forma). Biljka ne moze da oprasi samu sebe. Potrebna su minimum dva stabla. U suprotnom, formirane semenke ne klijaju.
U vezi slika stare virdzinijane koju si okacio:
Treba izbegavati formiranje stabla na "V". Kod nas ume da padne dosta snega, pa postoji mogucnost da se kod vrste australis krosnja rascepi na dva dela. U prirodnom stanistu magnolije australis ne pada mnogo snega (jugoistocni delovi SAD). Obicna listopadna virdzinijana nema ovaj problem, jer tokom zime odbacuje listove, pa ne dolazi do akumulacije snega na krosnji.
Drveni, tvoja magnolija je vec cvetala ove godine, tako da ako sve bude bilo u redu sa presadjivanjem i prilagodjavanjem, mozes da ocekujes cvetove sledece godine.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Pet Avg 01, 2008 4:57 pm----
U vezi semena:
I listopadna i zimzelena varijanta virdzinijane kod nas daje plodno seme. Sisarke daju zrelo seme pre pocetka zime. Jedino je sam proces polinacije problematican, jer je magnolija jedno 10000km od svog prirodnog stanista pa nema bubica koje je oprasuju. U najgorem slucaju moraces da koristis finu slikarsku cetkicu ako hoces dosta semenki.
Slede slike.
Poslato: Sub Avg 02, 2008 5:31 pm----
Zrele sisarke sa semenkama.
Poslato: Sub Avg 02, 2008 9:31 pm----
| Badnjevac citat: |
| 2) Magnolia virginiana var. australis (zimzelena forma). Biljka ne moze da oprasi samu sebe. Potrebna su minimum dva stabla. U suprotnom, formirane semenke ne klijaju. |
Onda ću morati kupiti još jednu.
Hajde jednom, kada budeš imao vremena, opiši malo detaljnije postupak veštačkog oprašivanja magnolija... To sa slikarskom četkicom...
Poslato: Pon Avg 04, 2008 8:01 pm----
Opisacu proces hibridizacije, samo mi se malo cini da je to van kruga interesovanja prosecnog bastovana. Jel jos neko zainteresovan?
Ako nije, poslacu ti pp.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Pon Avg 04, 2008 9:23 pm----
Uuu Badnjevac
, kako van kruga, piši ovde sve...
Poslato: Pon Avg 04, 2008 10:09 pm----
| cimbi citat: |
| Uuu Badnjevac , kako van kruga, piši ovde sve... |
Dobro, dobro, ja sam mislio da nema mnogo ludaka sa sindromom "Magnoliaticus preteratitis" ali priznajem da mi prija drustvo.
Pozdrav, Badnjevac
Sva vremena su GMT + 1 sat