Quote::

Hvala, leti na sunce na terasu cim otopli.. samo sto su je mozda i ptice capale dok je bila proslo leto na terasi(ponekad).

to su bile bas neke vesele ptice

Hlurion citat:

Kupio sam ovu lofu u okt 2010 i izgleda sam pogresio sto sam je drzao u sobi i to daleko od prozora, jer tamo nisam mogao.. Transformacija u izgledu je bila dosta brza~ oko mesec, dva i onda sam je izneo na terasu i tu se verovatno jos sprzila od naglog sunca na pocetak leta 2011. Sad samo pitam da li je ona jos uvek ziva posto izgleda uzasno... i da li mogu nekako da joj poimognem... Davajte savete! Sta da radim?

Ahahaha prvo sam čitala Jocin post, pa mi nije bilo jasno o čemu govori... a onda sam pogledala fotke

Malo mi šteka ta hronologija događaja, s obzirom da je sada februar 2012?! Kupio si je u oktobru 2010, za mesec-dva je izgledala kao na drugoj i trećoj fotografiji, ali za mesec-dva je bila sredina zime 2010-2011! Na sunce si je izneo usred leta, čim je izgorela, a gde je sirota živela do tada?! I zatim... prođe leto i jesen, prolazi i zima 2011-2012, šta je radila i kako živela u međuvremenu? Jesi li ti to uopšte zalivao leti, mislim, ni kaktusi ne mogu da žive bez vode po vrućinama?

Moj odgovor na tvoje poslednje pitanje je - brže reaguj. Za početak, pročitaj temu o gajenju kaktusa na ovom forumu. Za većinu su pravila gajenja slična.

Za ljubitelje lofofora evo jednog vrednog teksta:

www.cactusconservation...61-675.pdf

Pozdrav,
Joca

Moja lofofra me je ovih dana veoma obradovala. Posle dosta godina je - procvetala.

Ne bi, naravno, to bilo bas veliko čudo da se ne radi o biljci na donjim slikama. Nju mnogi od nas imaju ali ne sećam se da se baš puno njih hvalilo da joj je videlo cvet. To je uglavnom kod svih ista biljka koja se lako razmnožava deljenjem pa se tako raširila od jednog do drugog kakusara i svi se žale da im ne cveta. Lepo se bokori i raste ali ne cveta. Pa, evo, izgleda da je bilo neophodno mnogo toplih dana uz dodatnu toplotu sa mog već čuvenog teget gelendera pa da se ova čudljiva lepotica nekako raskravi i procveta.

No, ta biljka je zanimljiva i u taksonomskom pogledu. Većina njih će reći da je to ipak L. williamssi, neki će reći "nije, to je difuza zbog..." a oni obrazovaniji će tvrditi da je reč o L. caespitosa. Ni ja, naravno, nisam bilje "informisan" od ostalih iskusnih kaktusara. Zaista ne znam šta ta biljka jeste. Mnogo mi je lakše da razumem šta nije.

Najpre, već duž vremena se polazi od toga da postoje samo dve vrste lofofora, L. williamsii i L. difussa. To može biti i tačno ali ne obavezno. Mnogi učeni botaničari misle da ih ipak ima četiri, ove dve plus L. fricii i L. viridescens. Pri tome su gornje dve genetski najudaljenije jedna od druge a ove druge dve su negde izmedju. Ali, to opet ponovo postavlja pitanje "a šta je to, kog djavola, uopšte vrsta i koliko to hromozoma mora biti različito pa da su biljke različite vrste i ko je to objektivno normirao itd..." I kako u to uopšte ubediti prirodu koja ne čita udžbenike niti botanike niti genetike već tera po svome. Bogu hvala! Inače, na šta li bi nam ličio svet da smo ga mi normirali...

Ali, da se vratim na kumovanje ovoj nesrtnoj biljci. U čemu je problem:
L. williamsii se ne bokori i pod dobrim uslovima rado cveta.
L. diffusa se takodje ne bokori i takodje rado cveta.
L. caespitosa se kao vrsta nigde ne pominje po stručnijim tekstovima. Sama reč "caespitosa" zapravo označava osobinu da se biljka bokori iz osnove, što u opisnom smislu odgovara ovoj biljci. S tog stanovišta čovek bi pomislio da se mođžda radi o kultivaru pa da bi valjalo pisati 'Caespitosa'. Ali, onda se pitam a od koje vrste bi to mogao biti kultivar.

No, izgleda da nije ni kultivar. Na trćoj slici (prve dve su od moje biljke) se vidi jedan primerak iz prirode. Prilično divlje. Slika je sa sajta www.kakteen-lausser.de a na slici je najverovatnije frau Lausser i primerak pronadjen i slikan "na licu mesta", u Miquihuani, negde na granici izmedju Tamaulipense i San Luis Potosi.

Naravno, palo mi je na pamet da bi taj lokalitet možda mogao dati odgovor na pitanje da li je u pitanju područje na kome raste L. williamsii ili L. difussa. Naime područje na kome raste L. difussa je bar 30 puta manje i dovoljno je udaljeno od područja L. williamssi da botaničari-lumperi ne mogu nikako da i ove dve vrste smandrljaju u jednu! Na žalost, ni to ne pomaže. Lepotica sa slike (molim vas, mislim na biljku) raste izvan i jednog i drugog područja. Doduše, mnogo bliže teritoriji L. williamsii ali sa pogrešne, istočne strane Siera Madre Oriental.

Ostao mi je samo jedan "mudar" zaključak. Recimo da je neka ptica kljucnula bobicu sa semenkama L. williamsii pa preletela Siera Madre Oriental i pošteno se iskakila u blizini Miquihuane. I recimo da je kljucnula baš onu bobicu koja je sadržavala malo mutirane semenke. I, eto, sad imamo L. williamsii f. caespitosa.

Ipak, nemojte ovo uzimati suviše ozbiljno. Bolje je da ostanemo u neznanju no u gluposti...
Pozdrav,
Joca

DakleM, da se i ja nadam cvetovima ovog mog, makar sledeće godine Prvu biljku su mi ukrali pre sad već skoro 3 godine, ovu sam nabavila sledećeg proleća, ponovo od Lole.

Joco i Lidija bas su vam lepi Lolophore.....

Lidija citat:

DakleM, da se i ja nadam cvetovima ovog mog, makar sledeće godine Prvu biljku su mi ukrali pre sad već skoro 3 godine, ovu sam nabavila sledećeg proleća, ponovo od Lole.

Ako si je nabavila od Lole, onda je ista kao moja pramda sam ja moju kupio od Dorila (Lolin muz).

Nego, primecujem da je slika sa frau Lausser pogledana 10 puta a slika lofofore svega 5 puta, ona sa cvetom samo jednom! Kladim se da bi frau bila vrlo zadovoljna kad bi ovo znala i pitam se ne bi li bilo probitacno obavestiti je o tome.

Ili se, mozda, kaktus nacija ozbiljno zainteresovala za lofofore na prirodnom stanistu.

Naravno, ni ovo nemojte shvatiti suvise ozbiljno.

Pozdrav,
Joca

Hahaha, pa prve dve fotke se vide i bez uveličanja. A ona lofofora uz Frau je fenomenalna, onoliki "žbun", samo sam u trenutku pomislila kako bi mi lepo "legla" u neku široku keramičku posudu, na zid

Lidija citat:

Hahaha, pa prve dve fotke se vide i bez uveličanja. A ona lofofora uz Frau je fenomenalna, onoliki "žbun", samo sam u trenutku pomislila kako bi mi lepo "legla" u neku široku keramičku posudu, na zid

Izvini, molim te, a sta fali frau! Nije, doduse, za keramicku posuda ali...

Joca

Ako i jeste za keramičku posudu, a daleko od toga da joj nešto fali, nije za moju. Do nedavno sam imala sam jednog fraulana koji je bio statičan baš kao da jeste u keramičkoj posudi, tako da mi ni to više ne treba

Evo kakva je Hondina Lophophora williamsii f. caespitosa (ja ću ovako da je imenujem).

Da se vratim da sunce - šaren hlad - lofofore, nedostajao mi je dokazni materijal ... Evo kako se provela moja Lophophora williamsii f. caespitosa.


Slika u sredini je njen izlet na sunčano mesto, leta 2010. Prva slika je 2009, poslednja je ove godine, kad se nalazi na popodnevnom suncu.

VladaR citat:

Evo kakva je Hondina Lophophora williamsii f. caespitosa (ja ću ovako da je imenujem). ...

Dobro je što ćeš tako da je imenuješ, s obzirom da tako piše i na markeru

I moja Hondinica je na popodnevnom suncu i dobro se drži, nego - nestade mi semena čaura?! Kao da se jednostavno osušila i nestala?

Tragajuci za tekstovima koji bi mi bacili malo svetla na fenomen "caespitosa", na zalost nisam postao pametniji. Ima u prirodi punu klastera lofofora, i L. wiliamsii i L. difusa pa i L. fricii. No, opste je misljenje da se ta pojava javlja usled toga sto se kruna biljke smrzne (nakon 5-6 dana sa temperaturom ispod - 15oC do toga redovno dolazi). Kad se uslovi unormale, podzemni delovi lofofore, koji prezive mraz pocinju da iz podzemnih areola isteruju nove izbijke. I tako vise puta. Naravno, ovde ne govorimo o formi caespitosa. Ova forma se naziva pseudocaespitosa.

Nevolja je u tome sto je tesko, ako ne i nemoguce, razlikovati prirodno razgranatu biljku od one prinudno razgranate dok se biljka ne iskopa. Pa i onda ne dok se ne raskupusa do primarnog struka. Institut za konzervaciju A. asterias i divljih lofofora u Teksasu se tme bavio u okviru drugih istrazivanja i pronasao da ima i jedne i druge pojave i u okviru L wiliamsii i L. difusa. No, smatrali su da ta saznanja nisu vredna unistavanja i onako ugrozenih biljaka, narocito lofofora.

I sad ono sto me je strasno rastuzilo. Donje slike sam pronasao na njihovom sajtu. Glavice lofofora na slici je zaplenila DEA od svercera iz Meksika koji ih beru i prodaju u SAD. Na zalost, nije uvek rec o budalama koje bi da se tako drogiraju (tu smo budalastinu vec i previse iscrpno eleborirali) vec ih kupuju pripadnici Crkve nativnih Amerikanaca, tj. Indijanaca. Da covek ne poveruje! I da se zaplace od tuge. Krivulje na drugoj slici jasno pokazuju da je prodaja svake godine sve manja po broju ali sve veca po vrednosti u dolarima. Ne treba biti veliki ekonomista pa shvatiti da je to posledica toga sto ima sve manje zivih lofofora pa je ponuda sve manja a traznje bar konstantna.

Uzgred, ima jos jedna, nova, peta lofofora, L. alberto-voitechii, sasvim minijaturna i, naravno, retka. Lokacija: vise njih u Zacatecasu i S. L. Potosi. Treca slika pokazuje i ovu malu lepoticu sa minijaturnim telom, ali sa cvetom velicine i po 2 cm.

Pozdrav,
Joca

Da li jos neko prodaje peyote?

bilo ih je na ns jeseni