kolike su ti te dactyfere hurmine palme

5-6 godina, oko 30 cm

stavi slike u temi o urmini palmama dactyfera

amelito citat:

stavi slike u temi o urmini palmama dactyfera

Dactylifera

Najčešće datulje koje kupiš su Deglet Noor i Medjool

One semenke iz grcke su sakupljene na moru, tako da rastu tamo, mislim da je u pitanju poluostrvo Kasandra, ne znam tacno koje mesto

Dok su male i kanarke i urme izgledaju isto, pa cak i humilis. Samo je ti iznesi napolje da vidi malo sunca pa kad poraste dobices precizan odgovor koja je vrsta. Ako su semenke sa palme koje ima peraste listove onda je kanarka, ako su sa palme koja ima lepezaste listove onda je verovatno humilis. Jeste da i washingtonie koje rastu po Grckoj imaju lepezaste listove, samo sto je njihovo seme dosta sitnije od zrna kafe na koje lici seme kanarke.

smem ih vec sada izneti u dvoriste? Noci su jos hladne, a nisu navikle. U sobi su celo vreme. Moguci su mrazevi skroz do Maja

Tajvan citat:

Dobio sam iz grcke 2 semenke palme. ne znam kakve su. Semenke su licile na zir (plod hrasta) samo bez kapice. Jako tvrda semenka, celu godinu sam cekao da izraste

video sam na nekom forumu slike semenki i ispada da je to phoenix canariensis.

Šta se dešava ljudi? Ove godine nema nikog na ovoj temi?
Ajde, nemojte biti sujetni već lepo prijavite šta vam je sve pocrkalo od zime. Sada bar definitivno znamo da nismo zona 7 (ili 8a kako su neki tvrdili za svoje ušuškane vrtove ) već 6. Nema potrebe da padate u depresiju i odustajete od egzota i sveta biljaka.

Znači da čujemo... kako su prošle vaše palme "otporne na niske temperature"?

Hehehe, ja sam već prijavio na drugim mestima u okviru foruma. 4 trahikarpusa (fortunei) sa stablom između 1 i 1,5 m su skroz crkli (posadjeni negde oko 2000te) a jedan manji (stablo oko 40 cm) je preživeo jer je bio zatrpan snegom. Do sada su živeli u zoni 7b/8a/8b a ova zima je bila 7a (po najnižoj temperaturi od -18 C u mom dvorištu). S obzirom na dužinu vezanih ledenih dana, koja je izgleda snizila zonu još za pola, moji trahiji su crkli u (modifikovanoj) zoni 6b.
Od ranih 80ih ja sam "ubio" između 10 i 15 trahija u mislim 3 navrata (čitaj- jake zime) pa mogu da se smatram "ponosnim ubicom" trachycarpusa . Ipak sam u međuvremenu uživao u njihovom rastu i lepim i velikim listovima, mnogo lepšim nego da su rasli u saksiji, a neki su imali i stabalca od oko 2,5 m
Nastavljam dalje. U rezervi imam nainitalke (koje jako sporo i ukrivo rastu) a imam i Sabal minore koje sam (neke) već "plasirao" u zemlju

Bez ozbiljnije zaštite, u Srbiji, na otvorenom, nema još takve palme SA ZNAČAJNIJIM STABLOM koja će moći da raste na duži rok.

Znam Jovane, ti si iznosio svoja negativna iskustva i stalno ponavljao da cela ta priča o zimootpornim palmama kod nas pije vodu dok ne naiđe jedna zima à la '85-te. To se možda dešava svakih 20-25 godina ali se desi. I onda sa našim nezaštićenim trahikarpusima, sabalima, narevima, lovorima, kleriodendronima, albicijama... možemo u kompost. A koliko vidim ne javljaju se ni vlasnici zaštićenih vašingtonija i kanarki.
Ali, nešto što možda i nema toliko veze sa biljkama je generalno manjak samokritičnosti. Na primer, na temi o maslinama pojedinci nas uveravaju kako su posebne italijanske sorte (otporne do -20) idealne za područje panonske nizije. Meni je ova zima 15-ogodišnje smokve sravnila do nivoa snega. Da vidim maslinu koja bi to preživela.

Ove zime velike štete su nastale na vinovoj lozi i tzv. drvenastom "kontinentalnom voću" (sta god taj termin značio). Dakle, ne treba ići dalje. Ako takvu zimu teško podnose "tradicionalne vrste", namerno ne kažem "domaće", jer vinova loza (V.vinifera) nije "domaća vrsta" u recimo panonskoj niziji, breskva, kajsija...., šta onda govoriti za druge vrste poreklom iz još toplijih krajeva. Ali, to nije razlog da ne uživamo u njima ako postoji neki razuman rok u kome nam uspeju doneti estetsko uživanje ili ekonomsku isplativost. Samo treba biti realan. Naši pretci su doneli vinovu lozu i smokvu sa mediterana na kontinent. Vinova loza je postala ekonomski isplativa, smokva ne, ali za potrebe okućnice, donosi neki rod za užitak a maslina, koja god da je sorta, nije uspela da se održi u ovim krajevima ni kao vic (još od Rimljana). Jedino ako se neke nove generacije ljudi malo više ne pozabave genetskim inženjeringom, pa dobijemo neke dobre mutante...
Posmatram šta rade amerikanci u hortikulturi... Nadmašili su holanđane jer ne prezaju od genetskih manipulacija. Napravili su recimo patuljasti jorgovan "Bloomerang" koji cveta od maja do novembra i to bolje u severnim krajevima nego u južnim. A da ne govorimo o egzotama-nove boje, nov rast, veća otpornost.... Možda nešto urade i sa palmama

Kod mene su sve palme prezivele zimu. Neke bez ostecenja (R. hystrix), neka sa malo ostecenja (Sabal minor, Sabal louisiana), a neke sa vise ostecenja (Trachycarpus fortunei, Trachycarpus wagnerianus).
Trenutno sve izbacuju nove listove. Palme rastu u basti bez zastite.
Inace smokva je izmrzla do zemlje, kao i lorber.



Badnjevac

Drveni, tu smo, samo vremena je jako malo, pa je tema malo "zaribala"
Jovane, zao mi je za trachyje, stvarno steta, kada ih covek toliko godina gaji, i na kraju propadnu Sreca u zlatne rezerve, posle ovakve zime, mnogima ce trebati...
Badnjevac, jel ti imas neke GMO palme ili je nesto drugo u pitanju? Salim se malo, svaka cast, stvarno je retkost da su pod ovim vremenskim uslovima sve palme prezivele.
Kod mene je situacija dobra, ali daleko je od "savrsene", no, opsirnije cu o tome na drugoj temi.

Kod mene su preživjeli na vikendici cca 30 km istočno od Zagreba: R. hystrixi, nekoliko malih s tek početnim dijeljenjem listova (bez oštećenja); S. minori s oštećenjima (oko 30% oštečeni listovi), T. wagnerianus tek manja oštećenja na starim listovima, T. fortunei više primjeraka neki bez oštećenja, na jednom povučena sredina - oporavlja se i krenio je i taj s rastom, Butia odorata (ex. capitata) cca 30% - 40% oštećenja na listovima koja se pokažu u potpunosti tek u 4 mjesecu kad temperature porastu, Chamaerops humilis var. cerifera x 2 jako dobro prezimile, najednoj nikakvih oštećenja na drugoj sasmi vrhovi listova oštećeni oko 10%. Obični C.humilisi 2 x kupovna jedan koji je 3 zime vani prezimio dobro prezimio s obzirom na prošlu zimu oko 20-30% oštećenih listova, drugi dva metra dalje prilično loše plus povučena mu je sredina, pilio sam mu stablo i tretirao ga fungicidom i tek je sad krenio s oporavkom - presadio sam ga iz zemlje u veliku posudu na oporavak. Mali klijanac C. humilisa koji je počeo dijeliti listove 4 zime vani posađen na jednom listu 2008. , jako dobro, tek manja oštećenja na vrhu listova. SVE PALME KOJE IMAM VANI IMAJU NEKI VID PASIVNE ZAŠTITE-bez dogrijavanja! Bez ikakve zaštite vjerujem da bih imao hrpu panjeva za vaditi ili bi palme toliko bile oštećene da bi iako žive ne bi imale nikakvu dekorativnu vrijednost. Slike palmi koje sam naveo i načini zaštite su opisani na palmapediji.