Da ne ostanem nedorečen kad je seme u pitanju evo pa uporedite



Elongata



Tomentosa



Nemam vrhunski aparat, ali sam fotografije obradio koliko se moglo. Nadam se da će se razlike ili sličnosti videti.

@Miodrag22
ovde kod mene zemlja je definitivno loša za paulovniju koja me interesuje iz nekoliko razloga
- hteo bih da nadoknadim drveće koje je predhodni vlasnik brzopleto posekao,
- hteo bih da zaustavim klizanje koje se javlja kao posledica drastičnih suša
- hteo bih da obezbedim deo zelene hrane za svoje koze kada se ponovi sušno leto kao što je bilo prdhodno i kada je trava pa i žbunje sa plićim korenjem "spaljeno".
Znači teren je nagnut, blago kisela teška glina čija boja se menja na svakih par metara..
Od suše su nastale velike i duboke pukotine. Palo mi je na pamet da iskoristim te pukotine kao saksije. da ih napunim nekom smešom peska, stajnjaka i recimo šumske zemlje pa da tu posadim Paulovnije...ocedno je a duboka "saksija" omogućava korenu da lako prodre u dubinu.. To je ideja! Na kritičnijim mestima sam zasadio bagrem a voleo bih što više Paulovnije jer daje više zelene mase koja je odlična hrana za preživare. Po neki primerak bih formirao kao drvo a većina bi bila s jeseni (ili proleća)podrezana do zemlje . Tako se dobije više brzorastućih izdanaka sa jako krupnim lišćem....način eksploatacije moram eksperimentalno da utvrdim..neko drveće odlično podnosi defolijaciju , to jest da ga koze obrste i onda mu treba neki period da obnovi lisnu masu i da deo energije deponuje u koren da bi postupak mogao da se obnovi..šta misliš o tome i koja od dve paulovnije je bolja za ovu namenu?

Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara.

majdra citat:

Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara.

Ovo naravno nije tačno. Koze ne smeju na teren gde je obavljeno pošumljavanje ali ne samo da mogu u šume već se koriste za čišćenje podrasta i kultivizaciju šuma...U SAD se čak plaća vlasnicima stada da ih dovedu u šume da ih očiste. Ovo se pokazalo kao bolje i jeftinije rešenje nego kada isti posao rade šumski radnici.
Neke vrste drveća se namenski gaje kao stočna hrana bilo da se koristi varijanta kosi-nosi, to jest seci nosi ili da se koze pa i goveda i ovce puštaju da određeno vreme brste jednu parcelu. Paulovnija se u Aziji intenzivno koristi kao stočna hrana jer je odličnog kvalitetta i ima pristojan prinos, za preživare jestive suve materije, po ha. Od drveća koje se odomaćilo kod nas za ovu namenu je odličan Bagrem. Problem je što su koze dosta alave na ovu leguminozu pa se dosta povređuju na trnje. Osim toga prinos zelene mase je manji nego kod Paulovnije....Svaka drvenasta vrsta koja ima dobar hranljivi sastav lišća, koja se brzo oporavlja je dobra za ovu namenu. Od više mogućih namena Paulovnije mene interesuje ukrasna i ova za ishranu. Kao što sam naveo neke primerke bih zaštitio i negovao kao ukrasna stabla a neke bih održavaso u žbunastoj formi sa više tankih izdanaka. Prošlog leta ovde kod mene osušilo se puno žbunja i drveća koje je imalo plići koren. Sušili su se čak i mlađi hrastovi, Cerovi, Jasen...a Glog i trnjina masovno. Drveće koje ima jači koren, jednom kada se ukoreni, mnogo je otpornije na sušu..............

Pozdravljam sve clanove foruma. Pre 7 dana posejao sam oko 200 semena Paulownie i veceras sam primetio da su 10-taksemena nikla.Naziru se po dva malecka listica. Sta da radim dalje?Unapred hvala na odgovoru.

Pozdrav svima! ja sam ovde na sajtu kupio 90 semenki paulownie,bas su malecna,ne znam da li su ok....
do sada listam ove strane i nikako ne mogu da nadjem bas bas tekst kako da se poseju?
i da li bi mogli sada da niknu u sobi,sa sijalicom uperenom u njih,na oko 30 stepeni ?

Uputstvo za paulowniu
Uzmite neki plići sud ili gajbicu koju ćete obložiti sa unutrašnje strane najlonom (celim ,da ne propušta vodu).Napunite zemljom(oko 5 cm visine) ,najbolje sterilisanom,blago pritisnite i zalijte koliko mislite da treba(srednje mokro).Po površini rasporedite ,što više ravnomerno, semenke.Blago ih pritisnite i zalijte (najbolje malom prskalicom,jer će ih jači mlaz rasterati po posudi).Preko toga navucite providan i tanak najlon koji će smanjiti isparenja vode.Unesite ih u grijanu prostoriju .Povremeno ih orošavajte,nesmeju se osušiti.Jako je važno da im obezbedite 24 časa svetlost(vestacke ili prirodne ili kombinovane) dok ne niknu( BEZ SVETLOSTI NEĆE NIĆI).Za 10-15 dana ce se početi pojavljivati biljčice.Nakon nicanja (kad nikne bar 50 procenata) nije potrebno 24 časa da bude svetlosti. Ako uočite da se na nekom delu posude iznikle biljčice suše upotrebite neki fungicid(kaptan ili previkur ili slično) i to bez odlaganja. Nakon 30-40 dana od nicanja ispikirajte ih u čase od 2 deci sa rupom na dnu da bi višak vode izašao.Držite ih u polusenci ili šarenoj ladovini i po potrebi zalivajte i prihranjujte.Bar prvu zimu moraju provesi zaštićene od mraza,a ponekad i dve što zavisi od razvijenosti biljke.

Ako nekom treba semenki paulovnie ,se javi pp-om.

Fungicid nanositi prskanjem ili zalivanjem? Jel moze preventivno da se upotrebi? Procitao sam da se kod nekih pojavile nekakve vasi koje su unistile rasad. Cime spreciti pojavljivanje ili unistiti ih?

Nikle su blizu 90%.

Balanstra citat:

Fungicid nanositi prskanjem ili zalivanjem? Jel moze preventivno da se upotrebi? Procitao sam da se kod nekih pojavile nekakve vasi koje su unistile rasad. Cime spreciti pojavljivanje ili unistiti ih?

na 53. strani je bilo pisanja o poleganju i prskanju

Pune dve godine od setve. Proletos su čepovane posle otapanja snega i evo ih na preko dva metra visine sa odlično razvijenim korenovim sistemom. Ovu zimu su prošle bez i malo promrzavanja, za dalje nema problema.

Video sam sta je pisano o poleganju, ali nije pisano da li se moze preventivno uticati i ako ima neko da mi odgovori oko vasi.Hvala

Koju vrstu prehrane koristite za paulowniju i koliko često treba ?

Miodraze, da li su ove paulovnije bile zasadjene u basti/njivi ili u nekim saksijama?

verovatno je najbolja jesenja sadnja, ali kako reaguju na prolecnu?

naskovic citat:

Miodraze, da li su ove paulovnije bile zasadjene u basti/njivi ili u nekim saksijama? verovatno je najbolja jesenja sadnja, ali kako reaguju na prolecnu?

U rasadniku su bile. Pošto su namenjene prodaji namerno nisu bile forsirane jer bi bile takve veličine da ih niko nebi kupio. Ovo je standardna sadnica od 2m. Ove napred prikazane sadnice su otišle kod Maski za vikend.
Paulovnija spada u red vrsta koje se izuzetno lako primaju pa je moguća sadnja i u zadnjim proletnjim rokovima. Brzo se ukorenjuje i izuzetno brzo raste.