Uzasno sam se primio na sve u vezi ruza. Posadio sam ih desetak ispred zgrade, na balkonu... gde god sam stigao, a planiram jos!

Sad me zanima, da li mi mozete preporuciti neku knjigu i/ili dobar sajt u vezi ruza (gajenje, tips&tricks, vrste, itd.)? Takodje, svaki savet je uvek dobrodosao!


Pozdrav,
Ivan

Ja imam dosta sakupljenih podataka o bolestima i štetočinama koje mogu da muče Ruže, pa ako si zainteresovan...
Nije lepo početi sa tim odmah, znam, ali preventive radi nije loše da imaš

Turin,
odakle se javljas?

SCG sajtovi za ruze:
www.topalovic.co.yu
www.petrovicroses.co.yu

sanjamarija citat:

Ja imam dosta sakupljenih podataka o bolestima i štetočinama koje mogu da muče Ruže, pa ako si zainteresovan... Nije lepo početi sa tim odmah, znam, ali preventive radi nije loše da imaš.

Naravno, uvek je bolje spreciti nego leciti! Da li to imas u elektronskom obliku ili pisano?

Orhideja citat:

Turin, odakle se javljas?

Iz Beograda.

Bonanca citat:

SCG sajtovi za ruze: www.topalovic.co.yu www.petrovicroses.co.yu

Kakvu bastu ima taj Petrovic!!!!

Hvala svima na pomoci!

Evo srediću pa ću ti sutra poslati, ima divnu baštu taj Petrović, malo pre sam bila na tom sajtu,
" pun je ko oko "

Petrović se bavi uzgojem starovremskih ruža,neke sorte vuku poreklo još iz engleskih vrtova 18.veka.Evo još jednog sajta:
www.ruzeitopalovic.co.yu
To je Ivan Topalović,takođe iz Lipolista(kao i ostali Topalovići),koji valjda sad radi samostalno.

Bolesti i štetočine Ruža
(iz Kordesove knjige Roses)


Mikoze (gljivična obolenja)

Pepelnica (Spaerothea pannosa)
se lako prepoznaje po praškastom belom sloju koji pokriva sve delove biljke. Gljiva živi uglavnom po spoljnim površinama. Sisaljke prodiru kroz epiderm lišća ili stabljike u potrazi za hranom. Gljiva se pod povoljnim uslovima (voda na lišću, 18*C i vlaga veća od 97%), razvija veoma brzo. Spore klijaju za 10-12 časova. Pošto je vidljiva, bolest se kontroliše veoma lako prskanjem sa nekim od brojnih preparata (Saprol kao bezbojan na primer.)

Rđa (Phragmidium mucronatum)
se retko sreće danas u Nemačkoj, a u Engleskoj se pojavljivala u kratkim razmacima 1956. i 1961. god. Rđa živi u biljci i može se otkriti tek kad završi svoj razorni posao i počne da širi svoje pore po donjoj strani lišća. Rđa je najopasnija bolest jer pri povoljnim uslovima za razvoj može nekoliko godina uzastopno da razara biljku. Simptomi se lako detektuju. Na donjoj strani lišća se uočavaju skoro pravilno okrugle crvenkasto-oranž pustule. U avgustu dobiju crnu boju.

Crna tačka (Diplocarbon rosae syn. Actinonema rosae),
se razvija u unutrašnjem tkivu lišća. Razvoj se odvija površinski, odnosno ne napadaju se grane. Napadi bolesti se uglavnom odvijaju u seoskim sredinama. U gradovima ili predgrađima je pojava ređa, a ukoliko do nje i dode napad je bezazleniji. Obično su napadnuti prvo stariji listovi, i to na donjim granama koje su zaostale u razvoju. Ove grane je neophodno što pre otkloniti, ako ne pri orezivanju, onda kada se razviju. Tako se dobije bolje provetravanje i povoljnija klima u donjim delovima biljke, što smanjuje mogućnost infekcije i zaraze. Bolest se lako uočava po okruglim crnkastim tačkama koje su različitih veličina. Oko tačke je uočljiva karakteristična nazubljenost ivice. Inficirano lišće požuti i opadne. Prskanje je neophodno svakih 10 dana tako da donja strana lista bude nakvasena. Najbolje vreme za prvo prskanje je od sredine do kraja marta. Prskanje treba redovno obavljati do kraja septembra. Preventivne mere su veoma važne. Opalo lišće obavezno pokupiti i spaliti. Najosetljiviji na ovu bolest su varijeteti od R. foetida (lutea). To uključuje većinu žutih narandžastih dvobojnih i visebojnih vrsta. Polijante i floribunde su otpornije od čajevki.

Leptosphaeria coniothyrium je gljivica koja napada izdanke puzavica. Za buran razvoj joj pogoduju vlažne jeseni i zime. Na izdancima se uočavaju kao prst duge rapave žućkasto-braonkaste površine sa centralnom tačkom koja podseća na oko. Kasnije se na rubovima formira prsten od sivo-braon spora. Deo izdanka iznad obolelog mesta vene i suši se. Ne postoji efikasno prskanje. Jedini lek je orezivanje i unistavanje obolelih izdanaka. Posebno obratiti pažnju tokom orezivanja da se takve grane odstrane. Paziti na dezinfekciju alata za rad.

Štetni insekti

Zelena lisna vaš je najčešći ali srećom i najbezazleniji posetilac koji se može naći na vrhovima izdanaka i pupoljaka. Posećuje i pozadinu lista, a glavno vreme napada je kraj proleća i početak leta. Toplo vreme donosi jače napade insekata. Veliki asortimani kontaktnih i sistemskih insekticida je veoma efikasan.
Bela leptirica (Trialeurodes vaporariorum) je znatno neugodnija. Mala je, (oko 2mm), i poleti čim se pomeri biljka, a razvija se u ljušturi sa poleđine lista. To dovodi do iscrpljenosti biljke i pojave belih fleka na listovima. Borba je vrlo teška i mora se početi odmah kada se primeti. Efikasna su jedino sredstva koja inkapsuliraju ljušturu i na taj način je unište. Jedno od takvih ulja je Naturen.

Najneugodniji je svakako Crveni pauk (Tetranychus telarius). Može se naći na Ružama koje su na zidovima, posebno južnim, jer su oni vrlo topli i suvi. Pauk siše sokove sa donje strane lista i pošto je izuzetno osetljiv na vlagu gradi finu vodonepropusnu mrežu oko svog staništa. Zaraženi listovi su išarani žutom ili žuto-braon nijansom i obično brzo opadnu sa biljke. Borba je takođe vrlo teška, jer pauk može da zauzme znatan broj biljaka i leti se širi veoma brzo. Efikasni su kao i kod bele leptirice jedino sredstva za inkapsuliranje, Naturen naprimer.
Napomena: Crveni pauk je jako sitan, vidljiv samo pod lupom, razvija se duž nervature lista, žuto-zelene je boje, koja tek na jesen prelazi u crvenu.

Tripsovi je naziv za mala četvoronožna stvorenja koji inficiraju pupoljke, otvoren cvet ili list. Oboleli pupoljci gube boju i ne otvaraju se pravilno, otvoreni cvet je nakazan i ima kao nagorele ili savijene ivice latica. Zaraženo lišće je prošarano ili ima srebrnkast izgled. Suvo vreme pogoduje razvoju ovih insekata. Borba je relativno jednostavna standardnim insekticidima.

BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI

Sanjamarija, hvala puno na trudu i pomoci! Ovo cu lepo istampati.

Ja sam naisao na neku knjigu, mislim da se zove "gajenje ruza" u izdanju Partenona. Deluje mi lepo.

Turin,

Hvala na odgovoru, mislila sam da si mozda negde na zapadu, pa da ti ovde nesto preporucim. Ja isto gajim ruze, ali sam se opredelila samo za vrlo lepu sortu Mr. Lincoln. To je prelepa hibridna ruza, tamno crvene boje, skoro je kao plish, sa neverovatnim opojnim mirisom. Inace, proizvodi izuzetno krupne cvetove. Ja sve moje ruze kad pocinju polako da venu, slazem u promajnu prostoriju (cvet okacen na dole) gde ih sushim i tako chuvam suve, ili od njih pravim prelepe vence. Isto tako neke vece latice sushim opet na promaji ( nikako na diretknom suncu ) i njih pakujem u male muslinske kesice. To moze da sluzi kao detalj po kucnim zardinjerama ili pak smesteno medju veshom ili chistom u ormarima smeshtenom postejinom (da bi odrzalo lep i svez miris) jer dugo zadrzava svoj originalni miris.

Uzivaj u odgoju svojih!

Orhideja citat:

Turin, Ja isto gajim ruze, ali sam se opredelila samo za vrlo lepu sortu Mr. Lincoln. To je prelepa hibridna ruza, tamno crvene boje, skoro je kao plish, sa neverovatnim opojnim mirisom. Inace, proizvodi izuzetno krupne cvetove. Ja sve moje ruze kad pocinju polako da venu, slazem u promajnu prostoriju (cvet okacen na dole) gde ih sushim i tako chuvam suve, ili od njih pravim prelepe vence. Isto tako neke vece latice sushim opet na promaji ( nikako na diretknom suncu ) i njih pakujem u male muslinske kesice. To moze da sluzi kao detalj po kucnim zardinjerama ili pak smesteno medju veshom ili chistom u ormarima smeshtenom postejinom (da bi odrzalo lep i svez miris) jer dugo zadrzava svoj originalni miris. Uzivaj u odgoju svojih!

Kasnim, kasnim sa odgovorom. Hvala na sugestiji, kada mi prEcvetaju i ja cu pokusati tvoj nacin, pogotovu sto je moja devojka vec pravila puno ikebana i vencica pa ima iskustva!
Na zalost, nigde nisam nasao taj hibrid, ali Petrovic ima neverovatno lepe Burbon & Damask ruze. Mislio sam od njega da narucim 4-5 tih. Hvala na lepim zeljama, za sada mi super ide!

jel neko zna da preporuci neku dobru knjigu o ruzama,dal o puzavicama ili o redovnim ruzama. znaci knjigu koja ce opisivati uzgoj ruza od samog sadjenja,negovanja,rezanja,prskanja itd.

"Gajenje ruza"Karolj Karasek

Ja u svom dvorištu imam stotinu starinskih i engleskih ruža..i pročitala sam mnogo literature o gajenjiu i štetočinama.ali sa čadjavom pegavošću nisam uspela da se izborim.

jako lijepa ponuda petrovica.

u Hrvatskoj je malo veci problem nac ruzu tocne sorte. vidim da petrovc ima i veliku kolekciju pravih parkovnih ruza koje su meni osobno najdraze.

zastita. ja zapocinjem zastitu ruza vec u rano proljece, prije nego vegetacija krene, tek kad se naziru pupovi, uglavnom, sve pospricam s bakrom. fakrenih fungcida ima stvarno puno, ja sam najvise koristila bakreni hidroksid. bakar djeluje i baktericidno, pa ni to svojstvo nije zanemarivo.

razlika izmedju bolesti stetnka(kukaca) koji napadaju biljku je u tome sto na bolesti mozemu djelovati preventivno, te prskanjem jos nezarazene biljke mozemo sprijeciti i samu pojavu bolesti.

sreca je da u mom kvartu takvu zastitu nitko osm mene ne provodi pa ja lako vidim kad je dosla rđa, pepelnica, diplocarpon, preventivno prskam svoje, pa one lijepe i zdrave. nesreca je sto su sve te zarazene ruze izvor bolesti za moje.

štetnike mozemo suzbijati tek kad se pojave, al ima puno sredstva u ponudi, meni su najgore lisne usi, ali imam neke sorte kje su skroz otporne (mislim zbog deblje kutikule lista).

eto, za pocetak.

sretno svim ruzoljupcima.