Ja sam pre 9 dana posejala travu, 100 kvm, 3 kg trave. Od toga 1kg neke mesavine, a 2 kg cist engleski ljulj. Dobro sam pretresla internet i evo do cega sam dosla kako bi to trebalo uraditi:
Prvo, treba premeriti povrsinu travnjaka i prema tome odrediti potrebnu kolicinu semena i djubreta-to pitajte onoga od koga kupujete seme.
Drugo, treba do dubine od 20-25 cm preorati zemljiste dobro, povaditi korov, rucno nazalost do sitnih korencica jer ako pojijete hemikaliju moze da se dogodi da vam ni trava ne nikne ili da cekate tek prolece, a idealno vreme za setvu trave su bas ovi dani - rana jesen). Zatim, u toku vadjenja korova, treba odstraniti kamenje i sav sut ako ga ima. Zatim, posle riljanja, treba usitniti tu zemlju, da bi bila sto rastresitija. i na kraju povrsinski sloj sto polje poravnati. E, kada to uradite, citala sam trebalo bi najbolje valjkom to perfektno izravnati, jer ce vam kasnije travnjak biti tako ravan. Bice lepsi i prakticnijji za kosenje kosilicom. Najbolje je uzeti kosilicu koja skuplja ono sto je pokosila ( a takvih ima na buvljaku, danas sam videla, na struju su i kostaju od 5500 do 10 000 din, i od 10000 do 19 000 din - ove skuplje nisu na struju)


Treba odabrati travu prema uslovima koje plac ima, dakle da li je u senci ili na direktnom suncu, da li je zemljiste glinasto ili rastresito itd..Mada sa zemljom je lako jer njoj mozete dodavati pesak ili povrsinski sloj prekriti humusom i treba kupiti djubrivo, zavisi od trave koju izaberete, bitno je da se ne pretera sa njim, jer moze da se dogodi da sprzite travu.

Kada sve to uradite, predjete valjkom preko toga, onda grabuljicama samo povrsinski sloj (dubine do 4 cm) treba grabuljicama preci da zemlja ne bude slepljena) i preko toga sto ravnomernije bacati travu. ( nekoliko dana pre toga treba baciti djubrivo - ja to nisam ispostovala nego sam u istom danu i djubrila i bacala seme i evo nikla je, i vec je visoka par cm). Kada to uradite, trebalo bi je izgaziti - ja imam samo 100 kvm, pa sam to onako korak po korak) i posle toga zaliti.

Zalivanje bi trebalo ujutru i uvece, 4l po 1 kvm.

Prvo kosenje treba da je 2 meseca posle setve, i to rucnom kosom, da se ne bi slabasno busenje pokidalo, a takodje trebalo bi i pred prvi sneg pokositi na nekih 4 cm visine.

A sto se tice problema oko zalivanja, ne znam sta da vam kazem, ili da kuopite obicnu prskalicu koja pravi vodenu maglu, pa da zamolite nekog komsiju da vam zaliva, jer tu treba samo oustiti vodu i ugasiti, nije neko malteretirtanje. Ukoliko ta opcija nije moguca, znam samo jednu drugu, koja je skupa a to je ugradjivanje prskalica koje se programiraju kad i koliko da zalivaju i sve automatski radi. Bez vas.

Eto toliko od mene, nemam vremena sad da slazem sve ovo sto sam napisala u logicke celine, ako se necega jos setim. Dodacu. Srdacan pozdrav i srecna setva!!![/b]

p.s. Kazu da i kada trava ojaca, dakodje treba preci valjkom da bi se sto lepse poravnala i da bi se bolje primila. To neka neko strucniji potvrdi, ja sam samo tako negde procitala.

Hvala kanga. Do u detalj. Sad je ostalo samo da uradim. E, odlucio sam, na leto, kad sve pozavrsavam na placu, ako se posao na placu ikada moze zavrsiti, ima da napravim jednu zurku za ljude sa ovog sajta. Za sve one koji su mi davali savete. Znas li kako je kad ti u zivot od jednom bapne 20 ari placa, sto pod sljivama, sto pod vinogradom, a nesto i zapustene baste. Vinograd se ne vidi od korova, sljive nisu pipane 5 - 6 godina, na basti vec tri godine detelina. Sa kuce poceo da pada crep, ispred kuce jedno 4 kubika nekih drva, pola trulo pola sluzi kao skloniste domacim zmijama. Dve cisterne za vodu, u jednoj zmija, u drugoj voda. U supi 400 litara komine od prosle godine, treba da se ispece rakija. A ja nastupam u septembru. Ne znam gde cu pre, a i kad stignem na to " pre", ne znam sta cu, jer o tome pojma nemam. Drustvo me zeza, kazu " da Bog da da postanes vlasnik zapustenog placa u septembru, pred jesen i kise"! Da ne duzim, cujemo se.

Da se malo ukljucim u temu, pa, mozda ce nekoga i da zanima. Travnjak smo 'zasnovali' pre osam godina na zemljistu koje nije bilo kultivisano. Korov koji nismo dirali jer smo morali izuzetno mnogo zemlje da navezemo. Zemlja je rasirena bagerom i motokultivatorom 'prefrezana' i ostavljena preko jeseni i zime da slegne. U rano prolece smo je izvaljali valjkom kojim smo napravili od uloska bojlera napunjenim betonom (nimalo lak posao). Posejana je trava posle toga. Nikla je. Korov takodjer! Maslacak, bokvica i .... zubaca (Cynodon dactilon). Protiv prva dva se nekako i moze boriti. Ali protiv zubace - tesko! Neverovatno se brzo siri, izuzetno ju je tesko iskoreniti. Mnogo bolje je (ako su manje povrsine u pitanju) kositi bez korpe na kosilici i tada grabuljama kupiti pokosenu travu jer u tom slucaju podizete i rizome zubace koja se moze i fizicki cupati onda. Ako na travnatoj povrsini ima i deo koji je bez trave (zasadi cveca, drvece...), ona ce i tu izuzetno brzo da se prosiri.
Ono sto sam vremenom shvatio je sledece: ne kositi prenisko. Ne zalivati previse i precesto travu. Korov neuporedivo brze raste ako je zemljiste vlazno. Koristiti 'domace' seme. Ne mora znaciti da je ono sto je skupo - dobro. Nisu sve vrste trave za sva zemljista. Moze se desiti da najskuplje uvozno parkovsko seme da slabije rezultate od domaceg semena pravljenog prema tipovima zemljista koja se nalaze kod nas.

Drugo - ako ste u prilici nabavite ili kupite tzv. Holove vile za prozracivanje ili aerator (elektricni). Bolji rezultati ce se postici prozracivanjem travnjaka nego li stalnim zasipavanjem vestackim djubrivom. Sad vec postoje kombinovane kosilice koje imaju vec i aeratore. Malo vise kostaju ali se isplati. Ja sam kupio vertikulator koji nije ista stvar ali pomaze. Pomaze u slucaju da vadi iz tla 'mrtve' delove trvnjaka i mahovinu. Djubrim u prolece sa NPK sto nije bas najbolje resenje, ali opet, najjeftinije je. Ako imate 'manje' povrsine - koristite tecna djubriva 'firmiranih' proizvodjaca. Moj je travnjak izuzetno velik pa je to velik udarac na budzet. Kosim jednom nedeljno bila trava visoka ili ne. Po mogucnosti, vestacko djubrivo ako je u granulama posipati posle jake kise kad je travnjak dobro natopljen. Ukoliko primetite da se slabo rastvara, dobro zaliti. u protivnom ce trava na mestima gde je velika koncentracija biti 'spaljena' i bice joj potrebno mnogo vremena da se oporavi, ponekad i vise od dva meseca (ako se oporavi...)

Najveci problem koji ja imam su 'fleke' koje nastaju od pseceg urina. Imam dva psa koji su neprestano pusteni u dvoristu. Kuja kad vrsi nuzdu 'pisa' a pas 'zapisava', ako znate na sta mislim. Znaci ona kad vrsi malu nuzdu to radi obilno i na jednom mestu. Istog momenta se pojavi i pas koji to mesto mora da 'overi' tj. da prekrije tudji miris svojim - da obelezi teritoriju. To je nenormalna kolicina urina (uree) na maloj povrsini. Na tom mestu, trava 'gori' i to izgleda ovako: skoro pa savrsen krug promera 15-20 cm potpuno sprzene trave a na samom rubu raste gusto trava intenzivne zelene boje brzinom duplo vecom nego li na ostalom delu.

Da li ima pomoci? i da i ne. Vi koji zivite napolju ste zatrpani preparati koji su u principu 'neutralizatori', ali koliko su efikasni - propsudite sami. Jedini lek je da imate spremno crevo i da svaki put kad primetite da se pas 'olaksao' isto mesto dobro natopite vodom. Nemoguce, je li tako? Niko od nas ne moze da prati sta oni rade po ceo dan u dvoristu. Ako mislite da dosejete isto mesto, duboko iskopati zemlju (oko 20 cm), nasuti novu i tek onda sejati. Saveti sa stranih sajtova kazu da je sejanje deteline ili njeno vece ucesce u procentu mesavine trava za sejanje svrsishodnije za tu vrstu problema.

Evo, nadam se da sam barem malo pomogao. Ako i ostali imaju savete kako da nam travnjak bude lepsi - prikljucite sa savetima.

a kako protiv bokvice?

Ima dosta saveta i po drugim temama vezanim za travnjake.

Imas li mozda slike tvog travnjaka ?

Ma sa njom najmanji problem, sirokolisna je. Uzmes samo onu alatkicu, ma ne znam kako se zove bas, za vadjenje takvih korova. Bokvica ima bukvalno jedan duzi korencic. Cim je vlazno, vadi se lako.

p.s. ja probao pse da naucim da cupaju korov, ali nece
ali se trude da mi pomognu u kopanju. mislim, cim ja okopam
nesto, ujutru vidim da su oni to 'produbili' a zemlje u krugu od par
metara

Hteo bih da posejem travu, zemljiste sam pripremio ali se sada brinem da li mi je isuvise kasno da sejem travu, mada koliko znam vreme i nece biti toliko lose...

Posej slobodno

Aleksandar citat:

Posej slobodno

I ja kazem. Na prolece ces sigurno imati travnjak, ako nastavis dalje da ga negujes.

ja sam isto uradio upravo početkom oktobra ove godine. sve lepo pripremiš, očistiš zemlju od korenja, isitniš i poravnaš. nabaciš seme, ugaziš i dobro zaliješ. prve dve nedelje nije nikla niti jedna vlat i već sam mislio da mi propao posao. doduše, nisam prestao da redovno zalivam i svaki dan ujutru čim izađem iz kuće prvo bacim pogled na travnjak. i onda kad je krenula, nema joj kraja. gusta je, visoka skoro 6 cm, ali se još uvek nije zabokorila, a i nije mi baš ravnomerno klijala, jer nije ceo travnjak ravnomerno osunčan. pretpostavljam da će do proleća da se sredi, samo treba nastaviti sa negom.

Njega i odrzavanje travnjaka


1. Košnja travnjaka

Najvaznija je intenzivna kosnja koja se ne moze vremenski odrediti nego je prilagođavamo po potrebama datog travnjaka. Košnja je najpotrebnija u toplim i vlažnim uslovima, što je početkom i krajem ljeta. za susnih perioda treba rijeđe kositi, i podesiti nož kosilice na veću viisnu. Vlažno i mrazno vrijeme nije nikako podesno za kosnju, jer vlazna trava ili smrznuta mogu zacepiti ili pokvariti kosilicu.

Ucestalost i visina


- Zavisi od vrste i nacina trave koju kosimo. Treba imati na um da trava ne treba biti duza od 10.cm, kod prve kosnje ne treba biti duza od jedne trecina kolika je bila,npr.ako je bila 8cm visine,kosimo je na 3 cm.
Travnjake visoke kvalitete kosimo na pola centimetra,ali zato ih kosimo svaka 2-3 dana. Trava ispod stabla se kose srpom.
Izbor kosilice zavisi od vrste travnjaka.
Određivanja pravca je također vazno, jer kosnja uzduz i poprijeko daju tamniju boju u odnosu samo na jedan pravac.


Velika greska je ostaviti u jesen duzu travu, a da je ne pokosimo.

Potrebna kolicina đubreta zavisi od vrste travnjaka. Za vecinu travnjaka je dovoljno dva puta uciniti prihranjivanje.

Zalijevanje travnjaka bi trebalo slijediti nakon svakog kosenja travnjaka, ukoliko bas u taj cas ne zastupi kisno vrijeme. nebi se trebalo toliko zalijevati da se na povrsini travnjaka stvore blatnjave lokve. Uostalom bolje je rjeđe ali dobro,obilno zaliti travnjak nego cesce a malo.


Zracenje travnjaka omogucava bolje prolazenje zraka u tlo, omogucuje bolji razvoj korijena i smanjuje zbijenost tla. Zracenjem smanjujemo filc. Prozracivanje NE treba raditi lijeti, vec se radi U jesen.

Zracenje moze biti rucno i masinsko.

Ako se u travnjaku pojavi mahovina sto je veoma cest slucaj, onda radimo mjere njege u borbi protiv toga.


Uzroci pojave mahovina su :

- losa obrada tla
- neprikladna travna smjesa
- pomankanje hraniva u tlu
- prenizak rez
- stalna vlaga
- pomanjkivanje kreca u tlu
- tlo previse zbijeno

Prije dvije godine posijali smo travu, ali nam u trgovini nisu rekli da nam treba i sredstvo protiv mrava. Tako da su te male štetočine raznijele sjeme pa "travnjak" izgleda očajno. Trava je nikla u busenima. Što da radim? Trebam li sve ponovo prekopati i posijati novu travu ili.....

Ne trebas ponovo, kupi travu za dosijavanje, kod mene su dosta dobri rezultati. I naravno dobrodosla!

Puno hvala saltas. Već sam bila očajna jer tako ružno izgleda.

Slobodno dosej. Možda da sačekaš još koji dan, da se tabilizuje vreme i temperatura oko 12 stepeni