da li se isplati otvoriti cvecaru?kolike su dazbine drzavi za knjigovodju, koji oblik poslovanja je najpovoljniji(sr,str,szr,...).vec sam registrovao poljoprivredno gazdinstvo,hoce li mi to pomoci?

Ja sam vrlo uspesno ,zatvorila str,nije cvecara,al' mi lakse da kazem,mislim napisem-problem pdv,mislim u mojoj delatnosti

bas mi je zao,ja se takode pribojavam tog ,kao i ostalih troskova(renta lokaka 240evra,knjigovodja 50evra,osiguranje i penziono oko 100evra,verovatno ima jos neki rashod samo jos nisam upucen dovoljno.)

Slušaj Novi, troškova ima u svim segmentima. Znači da mora debelo da se radi, a niko ne može da ti garantuje da li će biti i zarade. Ovde na forumu je neko već pisao o otvaranju cvećare. Morao bi malo da "pronjuškaš". Ja lično isto planiram da otvorim cvećaru, tako sam se i "ulovila" na ovaj sajt. Možda će se naći i neko stručniji da ti da neka objašnjenja.

Ko riskira taj profitira!

sborov citat:

Ko riskira taj profitira!

Pa nije bas tako. Posebno ne u poslovnom svijetu ako nemas veeeliku novcanu bazu. Kod vas je to sve prilicno jeftino ( od registracije pa do knjigovodje ).

Prije svega bitno je hoces li otvoriti obrt ili d.o.o. Bolje je obrt jer treba manje novaca za otvaranje ( ali onda odgovaras svom svojom imovinom ) ,a ako otvoris d.o.o. ( kod vas on jako malo kosta....mislim oko 100-200 euro cini mi se ) to je bolja solucija jer u slucaju stecaja ( kojeg naravno nece biti ) odgovaras samo poslovnom imovinom.

Druga stvar je da napravis popis dobavljaca, bitna je JAKO lokacija tvog prostora ( kod nas je recimo bed ako iznajmis prostor u centru jer onda placas i rentu za " spomenicku bastinu " cca. 50 eur mjesecno - zavisno o prostoru ).

Treca stvar - vidi s koliko novaca raspolazes u slucaju da ne uspijes pokriti troskove poslovanja samim poslovanjem u prvim mjesecima sto je najcesci slucaj.

Onda, sto moras, a sto ne moras kupiti - bez cega mozes, a bez cega ne poslovati. Hoces li sam ili moras jos nekoga zaposliti...

To je samo malecki pocetak. Dobra je stvar otvoriti cvjecarnicu u sklopu velikih trgovackih centara no to je uvijek zauzeto....

Ima toga jos jako jako puno ( poput promocije, marketinga ) no prvo vidi za pocetak sto si mozes priustiti.

Dobro razmisli, sve vise puta preracunaj, koliko ti treba, za sta...
Prikupi informacije svih vrsta, sve, od ponuda lokala, kako i za koliko, do dobavljaca i slicno...
Razgledaj druge cvjecare, broj cvjecara u tvom gradu, njihove lokacije, ponudu, cijene...
Vidi da li mozes biti konkurentan i da li se mozes izboriti sa svim troskovima, imas li dovoljno kapitala za pocetni period, dok ne razvijes posao...

I niko ti ne moze garantovati nista.
Covjek moze raditi i truditi se, a da na kraju ipak mora zatvoriti (sto se desilo mom dragom i meni, ali nije u pitanju bila cvjecara).

Kod nas neke traju godinama, neke se zatvaraju...ali posto volis cvijece imas prednost...ovdje u vecini cvjecara rade ljudi kojima je to bas posao, nemaju ni znanje ni ljubav...
Mislim da je dobra ideja u cvjecari imati sve i svasta - od rezanog i saksijskog cvijeca, preko zemlje, saksija, raznih ukrasa, prihrane, mozda i knjiga o gajenju biljaka...

Pinki citat:

bitna je JAKO lokacija tvog prostora ( kod nas je recimo bed ako iznajmis prostor u centru jer onda placas i rentu za " spomenicku bastinu " cca. 50 eur mjesecno - zavisno o prostoru ).

To se podrazumeva, jer ne samo da je bedak velika cena iznajmljivanja lokala, vec je nezgodno da ga placas mesecno malo a promet nikakav, jer je lokal na mestu koje nije prometno. Cvecara mora biti na prometnom mestu (ne mora biti centar) i mora imati u prodaji rezano i sobno bilje, naravno i propratnu opremu. Sto se tice usluge ne mora biti vrhunska, ali je bitno da osoba koja prodaje treba da zna bar da upakuje cvece, npr. komsija je pre neki dan kupio zeni za rodjendan bambus koji je bio lepo aranziran, ali je njegov komentar:''Trazio sam da mi ga lepo upakuju, a ona ga smandrlja u obican papir, da se malo vise potrudila ostavio bi joj i baksis'' dok drugom prilikom prilikom kupovine cveca koleginici za rodjendan, na Cvetnom trgu, bilo nas je tri, izasle smo iz cvecare sa osmehom kao da je svaka ponaosob dobila po buket. Treba znati prodati robu, poenta cele price

ni lokacija, ni ljubav prema cvecu, ni znanje - nisu garancija. eto kod Lare (a 300m od mene), na jednoj vrlo prometnoj raskrsnici, cvecara u kojoj su radile dve ljubazne gospodje koje su uvek imale i lepu rec i savet, i lepo aranzirale bukete,... sad ima 10% cveca (valjda dok rasprodaju zalihe) a ostalo je votje i povrtje.

kao i u svakom poslu, i ovde su potrebna sredstva, temeljno planiranje, odredjena doza talenta da se "proda" ono sto se radi (i sto mora biti kvalitetno). ali NIKAKVE garancije nema. jedina uteha je to sto se covek upusta u rizik da radi i pokusa da zivi od onoga sto voli.

Imam radnje godinama i mogu ti samo reci da je danas veoma tesko zapocinjati bilo kakav posao(bar u mom gradu koji je finansijski propao,a verujem da je situacija slicna u celoj Srbiji,osim u Beogradu,jer se tamo sliva sav novac).Kao prvo ,treba dosta novac za pocetno ulaganje,da bi radnja licila na nesto,znaci mora da bude krcata robom da bi kupci uopste pozeleli nesto da kupe.Drugo,posto su troskovi izuzetno veliki(od zakupa,preko poreza,knjigovodje,racuna za vodu i struju,doprinosa i plata za radnike...),mora se voditi racuna da malim marzama ne mogu svi oni da se pokriju a tu vecina ljudi pogresi pri otvaranju 'specijalizovanih' radnji-misle da ce niskim cenama privuci musterije,a sve sto urade je da drugima ruse posao a oni sami nista ne zarade i na kraju zatvore radnju.Akcenat se stavlja na kvalitetnu i strucnu uslugu,najbolje je da je vlasnik sto vise u radnji i u kontaktu sa musterijama.Oni koji zaposle odmah radnike(nestrucne ili nezainteresovane i neljubazne) i ne zanima ih nista osim brojanja novca uvece,tesko da ce nesto uraditi.U nasoj najboljoj cvecari koja 15 godina radi,vlasnica i dan danas radi,pravi aranzmane,vence i slicno i vodi racuna o kvalitetu,zato je i uspesnija od ostalih.Trece,drzavni 'lesinari' da ih tako nazovem su nemilosrdni,nikad gori nisu bili.Trzisne,finansijske ekoloske inspekcije,finansijska policija,i ko zna ko jos,kada udju u radnju iz nje ne izlaze a da ne nadju 'razlog' za kaznu.Najmanja je 20000 din(za na primer neistaknutu cenu,koja je mozda i spala sa artikla,ali to njih ne zanima,traze nesto dok ne nadju)Za neizdat racun je kazna 100000 din i zatvaranje radnje 15 dana,ovde su tako unistili mnogo ljudi kojima je to bio osnovni izvor prihoda,morali su da zatvore na kraju.O tome da nelojalnu konkurenciju koja prodaje istu vrstu robe po pijacama i buvljacima niko od inspekcija ne dira,niti im trazi fiskalne racune,necu ni da govorim,a u sezoni sigurno obrnu veci novac od registrovanih radnji.Ali koga to briga,na udaru su oni registrovani koji ne mogu da se naplacaju poreza i svega ostalog. Najvaznija je od svega lokacija,na sto prometnijem mestu,to je veca sansa da posao krene...ali i veca cena zakupa.Znaci UPORNOST,TRUD,ULAGANJE I ZALAGANJE,ODRICANJE,ZIVCI K'O KONOPCI i USPEH JE ZAGARANTOVAN!

Manuse, Dušane

Mene u stvari od svega najvise boli to sto iako ova drzava godisnje dobije milion dinara od mene i dalje me tretira kao kriminalca,tj njeni predstavnici kad mi dodju u inspekciju.I sto ne mogu nikad da se opustim,stalno u strahu da ne dodju i zapecate mi sudbinu.Nas sitne moze da sutira kako ko hoce,sve je u njihovim rukama uvek bilo i ostalo...na zalost...

sve me ovo pomalo plasi,ali ujedno hrabri...

ponekad ni hrabrost, ni razum, ni planiranje nemaju nikakvog udela. ja sam primoran da vrlo skoro "otvorim nesto", a da pri tome nemam skoro nikakvih (pred)uslova. imam dosta drugova koji su vec dugo u privatnim poslovima (ne samo radnje) i uglavnom svi kukaju (uglavnom opravdano). nikad mi nije bio problem da ulozim 100% sebe i svog vremena, znanja, iskustva,... ali je efekat uzvracenog sve manji.

videcemo.

Drzim fige obojici