Perene-Trajnice
To su trajne visegodisnje biljke koje ne smrzavaju,otporne su na mrazeve,pa im u toku zime nije potrebna nikakva zastita od smrzavanja.Neke perene u toku zime,ne gube svoje lisce pa su ukras i utoku zimskih meseci.Perene nisu pogodne za gajenje u kuci ili stanu,zato sto usled nedostatka sunca pozute i propadaju.Idealne su za uredjenje dvorista,zato sto jednom posadjene traju godinama.ne traze neku posebnu negu sem povremenog zalivanja i okopavanja od korova.

Evo jos nekih perena

Jao meni ovaj delosperma cooperi Laro ako sam dobro napisala, mi smo
imali na moru. Nisam ziher al mislim da je to to. Kad smo došli u proljeće na more cijelo dvorište je bilo obraslo i porozilo. Dva dana nam je trebalo da ga dovedemo ured. Uglavnom raste ko ludo! Izgledalo je kao da imamo tepih u dvorištu!

Prelepo crassula

Ajmo malo o klematisu
Klematis se sadi na suncanom ili polusenovitom mestu,sto vise sunca to bolje.
Pre sadjenja treba natopiti saksiju sa klematisom,u kanti punoj vode ,u kojoj treba da stoji 10 min.Za sadjenje je potrbno pripremiti zemljiste:iskopati rupu dubine 60-80 cm,zatim na dno rupe treba sipati:sloj sljunka,sloj peska i treseta,a zati klematis postaviti u rupu,ali da ga postavite od 5 do 10 cm nize od povrsine zemlje,zati dobro zaliti.Zaliva se cesto i obilno.Za dobar rast klematisa potrebno je zastititi koren i donji deo klematisa u visini oko 30 cm,od direktne sunceve svetlosti.To mozete pomocu drugih biljaka ako ih posadite blizu,da im prave hladovinu.Mogu cak i bastenski patuljci
Za rast klematisa potrebna je potpora,pletena zica,neka resetka itd.Ako sadite klematis pored zida ili kuce ,potrebno ga je odmaknuti 30 cm.
U martu ili aprilu,potrebno je prehraniti klematis sa vestackim djubrivom u granulama,koje se posipaju po povrsini zemlje oko klematisa.U toku leta mozete ih prehranjivati vodotopivim djubrivima.
Orezivanje klematisa se vrsi nakon cvetanja,i to samo one grane koje su izmrzle ili se osusile.Posle orezivanja,grane klematisa sazrevaju u toku leta i jeseni,i u prolece stvaraju nove cvetove.

Obožavam Clematise i moram napomeniti da je sve ovo šta Lara piše točno, osim orezivanja. Postoje 3 načina orezivanja.
1. Sitnocvjetni Clematis se samo malo prikračuje nakon cvatnje.
2. Krupni Clematisi koji cvatu ranije režu se u rano proljeće na oko 60 cm od tla.
3. Clematisi koji cvatu ljeti režu se također u rano proljeće, ali na visinu od oko 30 cm.
Koristim priliku da vam pokažem slikice svog Clematisa.

kikce prekrasni su .Sta bih dala da i ja imam tog na slici br.1

e sad ste mi stavile sol na ranu
Obožavim ih!

Lara,jos jednom hvala,popisala ja sve to i bacam se u potragu za semenjem !
Jelencice ,mozda tvoje muskatle nisu kao one na Larinim slikama,ali ne sumnjam da ce uskoro biti.Imas divan prostor,ljubavi prema cvecu ocigledno napretek,kao i svi ovi krasni ljudi ovde.Ne sumnjam da cete, u prostoru gde sadite i negujete vase biljcice ,ovog leta imati vatromet boja, raj za occi.
Kikca,klematisi su ti prelepi.
Nadam se da cu i ja ovog leta imati cime da se pohvalim i da cu se "razmetati" fotografijama mojih novouzgojenih sarenih ljubimaca. Samo dok se ja naucim od svih vas i izverziram ima jos iha-haa vremena da prodje!:D

Kikca znam za 3 grupe,al ko velim dal ima zainteresovanih,lako cu da dodam ostale 2 grupe

Ajmo po grupama:Prva grupa je na predhodnoj strani,(mislim na slike)
Klematisi su razvrstani u 3 grupe:
Prva grupa-spadaju klematisi ranog cvetanja i sitnih cvetova,ova grupa klematisa obrazuje cvetove na proslogodisnjim granama,tako da ovu grupu klematisa ne treba orezivati,ili ako je to potrebno,orezivanje se vrsi nakon cvetanja,otprilike u aprilu,orezivanje vrsiti minimalno,i to samo one grane koje smetaju,ako je potrebno da se smanji velicina,ili one grane koje su izmrzle ili koje su se osusile.Posle orezivanja grane klematisa,sazrevaju u toku leta i jeseni,u prolece stvaraju nove cvetove.Ako se zakasni sa orezivanjem cvetanja nece biti,zato je bolje ne orezati,kako bi iduce godine imali bujno cvetanje.
U prvu grupu spadaju:Clematis Montana,clemats alpina,clematis macropetala

Druga grupa:Spadaju klematisi krupnih cvetova i ranog cvetanja.Ovi klematisi cvetaju na mladim ovogodisnjim granama,pa se ova grupa klematisa,orezuje kasno u zimu,krajem februara.orezuje se na polovinu svoje visine.

Treca grupa:Tu spadaju klematisi kasnog cvetanja i krupnih cvetova,ovi klematisi cvetaju na mladim jednogodisnjim granama,pa se ova grupa klematisa orezuje u kasnu zimu,krajem februara i li marta na visinu oko 30-40 cm od zemlje.

Evo par primeraka koji pripadaju grupi 3.

Greske u zalivanju:

Cesta je pojava da se zaliva dok povrsina zemljista naizgled ne potamni. Ovo je pogresno jer, vecina dragocene vlage ispari i ne dospe do korena. Prskanje po danu, kada je upeklo sunce, ima dodatnu posledicu jer hladna voda na biljke deluje isto kao da ste skocili u ledeni potok. Vecernje zalivanje je nesto bolje ali ne i optimalno.

Jutarnje zalivanje je najpogodnije Ujutro su biljke rashladjene i nece se "sokirati" od hladne vode. Biljke mogu dobro da upiju vodu i kada sunce dobije na snazi, bice snabdevene i vodom i hranljivim materijama za rast biljke. Biljke u basti trebaju tokom nedelje oko 201/m2. Nedostajuce padavine treba u toj kolicini nadoknaditi. Pri tom treba uzeti u obzir da zemljiste cuva odredjenu kolicinu vlage posle dobre kise. Zlatno pravilo je, bolje zalivati redje a obilno nego cesce i samo povrsinski. Ko zeli da zna precizno, moze da postavi u basti, na istaknuto i nezaklonjeno mesto siru teglu, na kojoj ce obeleziti milimetre. Svaki milimetar taloga od padavina odgovara kolicini od 1 litra po m2 u basti. Tako mozete meriti i kolicinu vode za zalivanje ako koristite neke rasprsivace.

Sprecavanje isparavanja
Okopavanjem istovremeno poboljsavamo rastresitost i sprecavamo kapilarno isparavanje iz zemljista. Dalja efikasna zastita od isparavanja vlage iz zemljista je malcovanje - zastiranje. Pokrivanjem gredica u basti slamom, senom, ostacima od kosenja travnjaka ili seckanom korom sprecavamo stvaranje pokorice ali i razvoj korova, koji ce uzimati bastenskim biljkama vlagu. Istovremeno se stimulise razvoj zemljisnih mikroorganizama

Sakupljanje kisnice
Posto je voda iz vodovoda i skupa i cesto je nema dovoljno, za zalivanje baste i biljaka treba sakupljati kisnicu. Ona inace vazi kao meksa i mnogo pogodnija za vecinu biljaka. To ce mo lako postici tako sto ce mo pod izlaze oluka postaviti staru burad. To naravno i znaci da ce mo vise zalivati iz kante, ali i biljkama treba pomoci u letnjoj susi.

Dan i Noc
Daninoć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. Neke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cveće koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom.
Gajenje: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoć se gaji za domaće potrebe i izvoz.
Narodna Imena: Osim navedenih, evo još nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, maćvica, mačuha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmičica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: danćnoć, zbornice, poljska ljubica, poljska ljubičica, udovice od zbora.

Brsljan-Hedera helix
Bršljan je višegodišnja drvenasta zimzelena biljka, vrsta lijane, koja se penje uz drveće, kamenje, zidove i druge različite podloge, za koje se pričvršćuje naknadno razvijenim (adventivnim) korenima, koji ne uzimaju hranu od živog drveta već im ono služi kao oslonac.stabljike mogu biti do 50 m dugačke. Listovi su kožasti, dok su mladi obrasli dlačicama, a kasnije goli. cvetovi sitni, žućkastozelenkasti, sakupljeni u poluloptaste štitaste cvasti, koje zajedno grade složenu grozdastu cvast.Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, fasada, venjaka i sl. Sreće se i u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom području, od nizijskog do planinskog pojasa. Odgovaraju mu vlažna i zasenjena mesta. Cveta od septembra do novembra. Razmnožava se reznicama i semenom.
Narodna imena: barsijan, baršćon, baštran, bersljan, beštran, brištanj, brstran, bršlin, bršćan, zelengora, zimzelen, pljušt