Draga Frau, baš si me dirnula pričom o lampi! Većina nas je u tom sranju (jel smem to da napišem?) izgubila nešto, ali i dobila nešto! Meni to vreme nije oduzelo ništa fizičko, opipljivo, ali je probalo da mi oduzme duh... skoro i uspelo... Ljudi su izbegli iz svoje domovine, meni je moja domovina izbegla i ja je više nikada neću imati. Ali ću imati ono što sama mogu da stvorim i mislim da je to dovoljno, jer na kraju krajeva, sve što nam ostaje to smo mi sami i naša želja za životom, mirom, srećom, lepotom... a sve to ne zavisi od onoga što fizički posedujemo.

A što se tiče pooooooooolica po mojoj kući, to je još uvek posledica sindroma "useljavanja" Do pre godinu dana sam imala iznajmljenu kancelariju u centru grada, a onda sam prešla da radim kod kuće... I naravno da mi u ovih 40 kvadrata (od kojih bar 10 trošim na cveće ) stalno nedostaje mesta! Što se tiče bilo kakvog ormara sa vratima, zaista ne mogu da zamislim mesto na koje bih uspela da ga uvalim Sve ovo u čemu živimo je privremeno rešenje , stalno govorim da ne volim da kupujem raspar stvari, valjda ću jednog dana imati nešto svoje, pa da kupim "u kompletu"... Mislim da ću sve ove police ostaviti ovde ako se budem selila... Samo gledam da, kad su već tu, budu zanimljive, koliko toliko! I ne volim ni je gomilu sitnica, al onaj šank tako izgleda zbog kolekcije autića koje skuplja moj dragi... A pošto nam je spavaća soba ujedno i moja "kancelarija", to objašnjava broj polica... Pošto se bavim pripremom za štampu, najlakše mi je kad su mi materijali dostupni... Lukove mi ne pada na pamet da radim, pa neću gazdi i da zidam po kući tepihe recimo ne volim, al sam morala da ih stavim zbog psa, da se ne kliza po parketu... mnogo toga je tu zato što mora, a ne zato što ja tako volim, al mi je ipak prijatno ovde i ovo mi je zaista dom!

Dom je tamo gde zivis, gde jedes, gde otvaras oci ujutru. Dom je tamo gde zive oni koji su ti dragi - prostor, grad i vreme su nebitni.
Moja porodica - muz, ja i nase cetvoro dece smo godinama ziveli u stanu od 35m2, nas petoro spavali u jednoj sobi, cak je i macak bio sa nama i nije nam bilo tesno, nismo smetali jedno drugom.
Pre dve godine smo se preselili u suteren kuce koja mi je ostala od oca, imamo jednu sobu vise, najstariji sin se ozenio i odselio ali nije to to. Srecni smo mi i ovde ali mi nedostaje ona bliskost i toplina. Sve je hladno i sve je uredjeno tako kao da cu sutra da se selim. Ja vam se najiskrenije divim i naterale ste me sa Vasim pricama da se dobro zamislim

Caco, vec godinama imam jednu moju izgovaranu misao. na pitanja mnogih(a sta ih briga), sta ce ti toliki stan- ne razumeju moj pogled-;uspomene; - moja recenica je-nekada i veliko je tesno, a malo je i veliko,zavisi od topline koju pruzaju bas oni koje volis(od zapete sam tebi rekla),. gde je tvoj jastuk,kasika i ljubljeni tu je i toplo,bez ovih zadnjih je hladno,ali uspomene me vracaju na toplinu i zagor koji samo ja cujem i osecam. Zidovi su samo zidovi ma gde bili.

Ljubinka ljubim te. Ti si melem na rani

Zamalo da nesto drugo napisem ali ne, mnogi od vas su moj melem, i hvala vam sto sam sa vama.

Ljubinka

mama_caca citat:

Ljubinka ljubim te. Ti si melem na rani

potpisujem,i od mene za Ljubinku

IZVINJAVAM SE!Nisam primjetio u početku da se radi o podstanarstvu,tek sad sam sve sagledao.Znam kako je to,ja sam rođen u ovom gradu,imam svoj stan,suprugu i dete,ali sam podstanar u svom gradu.Tu sam bio i ostao i sve je prešlo preko mene (kroz rat) što je moglo proći,većina vas me poznaje po potpisu Zlaja i očekuju neku kreaciju tipa uradi sam i odmah "kliknu",neki misle da sam stolar i sl.NE ,ja sam običan čovjek koji još uvijek traži mjesto pod suncem,nezaposleni isluženi radnik moje podstanarske" KUĆE",koji se brine kao i svi ostali da zbrinem svoje dijete,da svaki dan kad se nema ,IMA!ali pošteno,poštenim radom i odricanjem.To me drži,Vjera u samog sebe,čak i kad moji bližnji posustanu,ja unesem neku inovaciju u život.Stan koji sam kupio ,pripadao je mojoj pokojnoj majci.U njemu sam se rodio i odrastao.I nakon toliko godina sam ga opremio na neki novi način što je svakom nepojmljivo i svakom se sviđa,ali ja očekujem svaki dan da se pojavi ONA,moja mama,da uđe na vrata,i da se oduševi mojim radom,da bude sretna što ima ovakvog sina,koji od ništa napravi nešta.Nažalost nemam prijatelje psihologe da mi daju savjet,ali znam da nije grijeh težiti velikom i nije sramota biti siromašan.Mogu sebi priuštiti (u 35 kvadrata) sve ono što drugi ne mogu u daleko većoj kvadraturi,ne mogu,jer ne znaju.Većina ih misli da novac rešava sve.Skladna porodica,bez obzira, kako živi,lako će naći izlaz u svemu.Oprostite mi ako sam bio preopširan

Zlatana, nisi razumeo nasu pricu. Nije se pricalo o materijalnom bogatstvu-siromastvu, vec o emotivnom. Uzivaj i stvaraj, tvoji su radovi dokaz tvog umnog bogatstva i normalno iskoristi ga materijalno-novac je papir potreban za zivot.

Ljubinka,nisi me shvatila.Šta je bogatsvo?Šta su nekakvi lukovi u nekoj sobi i slične stvari.Ja svoje kreacije mogu samo ovde da podjelim,na ovom forumu a radove teško,teško, mogu da pretvorim u materijalnu korist.Jedina osoba u mom životu koji koja me odgojila i hrabrila da stvaram sad više nije samnom,da vidi sve ono za šta je zaslužna.Ja pokušavam da kažem,da ništa nema vrijednost ako nemaš skim podjeliti

Upravo smo isto rekli.

Zlatane umalo me rasplaka ,ali mi je drago da u pravom smislu reci kao sto i Ljubinka kaze,nazivas dom.Toplina je najbitnija,sve ostalo su prazni i gluvi zidovi.Kad covek nema sa kim makar jednu lepu rec da progovori,pa makar to bila i vila,to nije dom...bar po meni.Nekad je i kartonska kutija sto kazu stariji i mudri,vredna svog blaga ovog sveta,kada uzivas sa nekim da je delis.

a ja sam upravo propustila da u svojoj "prici o carobnoj lampi" napisem najvaznije: ona je ucinila da taj budjavi stan pocne da odise necim sto lici na mene, da lici na DOM...aj' nema veze, ionako sam sva odsutna. poenta je bila u tome da u jdenoj poprilicno beznadeznoj situaciji, ja toplinu doma stavljam ispred svega ostalog...

inace, ne volim da kupujem cele komplete. volim raspare. ok, kupicu svakako dve iste sofe za jednu prostoriju, ali fotelju i sofu (vise) necu. sto ne mora da bude od istog drveta od kojeg je komoda, oni mali stocici mogu svi da budu razliciti, itd itd itd...volim to sharanje koje se lepo druzi (uslovno receno, jer pricamo i o ukusima)...

Drago moje društvo, ovo beše na delu moja osobina da otvorim ljude i izazovem ih da pričaju lične stvari, makar i na forumu o biljkama I to je lepo, jer smo na taj način malo bliži, iako se ne vidimo!

Frau, ništa nisi propustila u priči, samo ako je neko dobro pročitao. Da si još nešto dodala, nebi to bila ista priča! I Zlatane, tvoja polica za cveće, oni stolići okolo... stvari su koje sam prvo pokazala mojoj mami, jer žena sa navršenom 71 godinom voli da radi stolariju, od one klupice čiju sam sliku postavila na temi "Džungla u kući", do onog mini ormarića na mojim slikama ovde... Evo da stavim slike još nekih njenih radova. Volim ljude koji umeju nešto da naprave i da pritom uživaju u radu, baš kao što se vidi da ti voliš to što radiš! Vidiš, ti nemaš prijatelja psihijatra, nemam ga ni ja, ali sam bila kod jednog dobrog i pokušavam da eliminišem tu gorčinu koju nam je taj "rat" doneo...

Ljudi nemojte biti tužni, dom može da bude i vreća za spavanje samo ako imaš sa kim da je deliš.
Elem, mi smo porodično uspeli da se "dokopamo" svog stana ali i to zahvaljujući tome što smo radili 24h dnevno i suprug i ja. On i dalje mnogo radi, a ja se "zabavljam" kućanskim poslovima i izvođenjem dece na pravi put. Da nedužim, u mom stanu jedino su bela tehnika, TV i kompjuteri kupljeni u originalu, sve ostalo je "snađi se". Prema tome, draže mi je da sama okrečim svoju dnevnu sobu u 3 plave nijanse, nego da za to platim majstora. Moja kuhinja koju obožavam je totalno otkačena. Sve sam sama napravila. Sad planiram da postavljam pločice u kuhinju i kupatilo. To će stvarno da bude "spektakl". Ali nema mi ništa lepše nego kad moji prijatelji dođu i kažu "Sve si to sama uradil". E to je moja satisfakcija.
A i mnogo mi nešto milo kad se moj muž u društvu pohvali kako njegova žena sve "majstoriše" po kući.
Glavu gore moji kreativci. Ovde se samo dobre ideje množe.
Postaviću neku sličku ovih dana.