Rem75 cestitam!
Samo mi nije jasno da li ti je drago sto te citiraju ili se zalis na kradju intelektualne svojine?
Salu na stranu dobro je razmenjivati pozitivna iskustva ili se bar uciti na tudjim greskama jer za ucenje na svojim i nemamo bas mnogo vremena.
Sa slike na tom forumu, koja je nesto posle tvog citata se vidi skolski primer kako treba podici i odrzavati plantazu.Narocito mi se svidja kako su lesnici orezani, a pretpostavljam da su stari 3 ili najvise 4 godine.

tubravich citat:

. . . E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada trebaju bi sadnice.Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu.Nezelim da ih ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine I svake godine da sadim po par desetina komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica I da posadim sve odjednom . . .

U svakom slučaju, nove izdanke treba uklanjati (vodeći računa da se korijen matične biljke što manje ošteti), jer oduzimaju hranu biljci Pa sad, ili ih baci ili iskoristi

tubravich citat:

Gorko iskustvo imam kod druga koji mi je dao oko 80 izdanaka od svojih 14 zbunova. Posto je DOBRO ispovredjivao koren odvajajuci sadnice za mene te godine

To znači da je oko svakog žbuna uklonio po 5-6 sadnica, što i nije mnogo. Moji su prošlog proljeća sa svega 2 žbuna uklonili preko 30 sadnica i stari žbunovi ove godine izgledaju mnogo bolje (a i ove godine im je uklonjen veliki broj sadnica)

Ali, vjerovatno su tvoji lješnici još mladi da bi davali puno novih sadnica.

Jel neko zna bar otprilike tacno koliki je stvarno prinos (ociscenog)ljesnika
po 1 ha? Naime pratim vec duze pisanje na ovom sajtu, kao i na
nekoliko drugih i nailazim na znacajno razlicite podatke od npr 2,5 kg manje od 2 t/ha pa do 4-6 t/ha. Ovo me zivo zanima jer imam u planu bavljenje ovim poslom. Znaci 1 ha - cirka 800 stabala ili zbunova uz punu njegu i optimalne uslove u punoj rodnosti moze da da -

i jos nesto sta ce da se desi ako smanjim prored prilikom sadnje na pr 3x3
2.5x2.5, 3x2.5 ili tako nesto

vise o kaliforniskim glistama (nebih da zapocinjem nesto o cemu je bilo reci a i nebih da mesam teme):

www.svetbiljaka.com./i...;start=120
a tu se nalazi i moj odgovor.

a sto se tice rasporeda odnosno zbijanja sto vise sadnica po hektaru, malo sam skeptican, po knjigama se moze naci sadnja lesnika u redu tako da sadnice idu suprotno jedna od druge (levo - desno) i po pola metra rastojanja u redu ali ja to nisam video kako prakticno tako i na internetu.U Pancevu ima zasada u 8 godini 3x3 sadnja u trouglastom obliku po recima kolege pojavio se problem jer sadnice su pocele dosta rano da smetaju jedna drugom a posto vole svetlost ukoliko se neradi proredjivanje dobice se kontra efekat u njihovoj rodnosti.Svakako posto je njiva da kazem zarobljena kako bi lesnik formirao korenov sistem i poceo da daje plod ljudi primenjuju zbog brzeg vracanja novca izuzetno gustu sadnju.Predlazem ti kao ja zasadi pasulj izmedju redova ili kao kalimali jagode.

Eh violeta.r
Jedno je odvajeti sadnice, drugo je uklanjati nepoželjne letoraste, a sasvim treće je radio moj drug M.On je taj posao shvatio kao krčenje korova pa je onda dohvatio budak i rezultat toga je isečen koren na njegovim leskama, a meni je doterao u prikolici pola kubika zemlje i gomilu granja tako da sam jedva izabrao i tih osamdesetak sadnica. Inače moje leske su stare 4 godine i ne daju mnogo dobrih, a nepoželjnih izdanaka tako da neću skoro imati dovoljno dobrih sadnica proizvedenih na taj način.

Daco
U poslu sa lešnicima, za sada, jedino sigurno profitiraju proizvođači sadnog materiala zato što su osetili momenat, uradili izuzetno jak marketing i sada ne mogu da proizvedu dovoljan broj sadnica pa napucavaju cenu i koriste gužvu, ili samo ubiraju plodove svog kvalitetno obavljenog minulog rada. Pre 4 ili 5 godina, u Čačku je bilo nemoguće nabaviti sadnice lešnika jer je neko zakupio celu godišnju proizvodnju.To je bio glavni razlog što sam se ja za sadnice snalazio kako sam znao i umeo. Proizvođači sadnog materijala imaju srazmerno najmanja ulaganja, a najveći i najbrži obrt uloženog kapitala u sveri proizvodnje lešnika.
Raznih prica ćeš se naslušati i načitati o sortama, sistemima sadnje, orezivanju, navodnjavanju, prihrani, zaštiti od bolesti i štetočina, opremi za branje, mašinama za čišćenje (krckalicama) i još mnogo toga, a smisao svih tih priča je da ti neko proda svoj proizvod ili uslugu. Nigde nećeš naći nijedan savet gde i po kojoj ceni možeš prodati svoj proizvod.
Oblast proizvodnje i prometa sadnog materijala, kao i samog ploda lešnika uopšte nije sistemski rešena (sortiment, kvalitet ploda, prisustvo nedozvoljenih materija, kontrola kvaliteta...) kao što je na primer slučaj sa šljivom, jabukom, malinom ili povrtarskim kulturama (paradajz, paprika, šargarepa), a posebno ratarskim: pšenica, kukuruz, soja, suncokret...
Sve iz oblasti proizvodnje lešnika se rešava od slučaja do slučaja i ovde debelo ima smisla krilatica jednog starog voćara iz Čačka: ”Svaku voćku hvali, ali šljivu sadi”. Hteli mi to da priznamo ili ne mi smo u svetu poznati kao proizvođači šljive i maline, a da takav ugled postignemo sa lešnikom put je mnogo trnovit i neizvesan.
Ukoliko si stvarno rešen da podigneš plantažu lešnika sve ti je lepo objasnio rem75 na ovom forumu.Što se prinosa tiče zar je malo 2.5kg očišćenog lešnika po žbunu?
To ti je oko 6kg neočišćenog.Ja bih bio prezadovoljan kada bih u desetoj godini imao duplo manji prinos od ovoga (sadio sam u trougao 3x3 metra).Što gušća sadnja to mora biti intenzivnije rezanje,a samim tim i manji prinos po žbunu.Ukoliko sadiš kalemljeni lešnik sadi ga na 6x6 ili 7x7 metara, a svrhu tako velikog razmaka ćeš videti tek za 20 ili 25 godina kada se drvo potpuno oformi.Tada ćeš na jednom drvetu imati prinos verovatno preko 20kg neočišćenog lešnika.Prinos po hektaru izračunaj sam, ali i uzmi u obzir i vrame za koje će ti se vratiti uloženih 5-6000eura u podizanje plantaže i održavanje dok ne stigne na rod.Možda cifra izgleda velika, ali teško da možeš proći jeftinije.Ja sadnice nisam plaćao pa me opet svaki žbun do sada košta preko 10eura delom i zbog toga što mi je parcela pod lešnikom oko 30km od stana.
Cena lešnika u Oktobru 2006 u Valjevu je bila 1200 dinara,a sada je najniža koju sam video svega 620din i to je sa sve pdv-om i maržama.
Nijednog trenutka nisam želeo da tebe ili bilo koga drugog obeshrabrim, ali smatram da je drugarski podeliti svoje iskustvo sa prijateljima sa foruma pogotovo zato što je mnogo teško doći do prave informacije jer ljudi koji imaju dosta kvalitetnog iskustva i znanja iz ove oblasti nisu preterano zainteresovani da se bakću sa nama amaterima.Normalno više su okupirani negom i branjem svojih lešnika jer imaju siguran plasman, ili pak novčenjem svog znanja.
Želim ti svu sreću i uspeh!

Sve si t brate tubravich-u lepo objasnio,to je realnost a mi sirotinja .Ali iskreno se nadam da bar neko sa ovog foruma ce uspeti da bas onako razvije svoj vlastiti biznis.Mene muci jos jedna stvar,sta da se radi sa ljudskim pakosnicima,neki su ljudi pisali kako su ih izgoreli pa se pitam ima li koji nacin da se zastitimo,jer nije bas sve jedno trosimo vreme ,truda,pare ,a neko dodje preko noci i nasladi se.Prvo mi palo na pamet osiguranje ali ovde kod nas na otvorenom prostoru mozes da osiguras samo od vremenskim nepogodama a od kradje i drugih pakosti ne moze.neznam kakvo je resenje da se ogradi za zicom mada mislim da i to nece ih spreciti, malo mi je glupo da krenem ruke i da kazem pa sta bude neka bude.Da imam vise vovca resio bi to sa cuvarima ali sada na pocetku kada nema nikakvih prihoda to je veliki teret.Zna li neko mozda u onoj firmi Hazzelnut i Leska kako resavaju taj problem

beperro
U kraju gde mi je plantaža već godinama unazad veverice su izuzetno retka pojava, a moguće i da ih više nema jer su se namnožili jastrebovi i kune. Takođe nema ni zečeva, a srna nikad nije ni bilo tako da nemam problema sa štetočinama te vrste. Što se tiče potkradanja to ti je najbolje da u vreme zrenja pa do završetka berbe obezbediš da neko uvek tu bude prisutan. Ako imaš komšiluk sklon tim stvarima moraš pričuvati i mlade sadnice jer su i one često na meti lopova. Parcelu moraš ograditi. Iako je moja parcela ograđena to nije sprečilo moje prve komšije da u mojim leskama napasaju koze. Pošto sam ih uhvatio na delu to sam iskoristio kao argument da zapretim da ću svaku pričinjenu štetu nadoknaditi od njih tako da sad imam besplatnog čuvara. Normalno sama pretnja bi bila smešna da ih nisam ucenio jer u nekim vrlo bitnim stvarima zavise isključivo od mene.
Dobro došao brvuk.
Obavezno uradi kompletnu analizu kvaliteta zemle i konsultuj se sa stručnjacima šta i koliko hraniva treba koristiti prilikom pripreme za sadnju.
Imaj na umu da ti je pored kvaliteta zemlje vrlo bitan i polozaj parcele, nadmorska visina, izbor sorti koje odgovaraju tvojim uslovima kao i mogućnost navodnjavanja.O gore navedenim stvarima se posavetuj sa onim od koga nabavljaš sadnice, ali i sa ljudima iz tvog kraja koji već gaje lešnik. Ima ih i na ovom forumu. Nemoj zaboraviti obilnu upotrebu stajnjaka prilikom priprema za sadnju.
U svakom slučaju je bolja jesenja od prolećne sadnje.
Umalo da zaboravim.Sadnja na parcelama u blizini šume je nepoželjna zbog veverica.
Srećno!

Obavio sam i prvu rezidbu:

Rezidba u prvoj i drugoj godini obavlja se zbog jačanja korenovog sistema.

Što se niže seče (maksimalno 15cm pusta se od zemlje) to je bolje.

Znači sve zavisi od procene dali ima dobro razvijenih pupoljaka, od kojih će kasnije krenuti grancice pa će se upotrebiti prilikom formiranja zbuna (uparuje se sa izdancima) ili ne.

Različito pristupi u rezidbi odnosno ukoliko veći broj ljudi reze, automatski utice na lošu postavku formiranja žbuna.

Znači sam moraš da proceniš.

Ponoviću žbun se formira počev od 3 godine samo od izdanaka ili pak izdanci uparuju se sa grančicama nastali od pupoljaka koji su ostali ispod rezidbe.

Uzima se maksimalno od tri do pet u taj broj ulazi ili samo izdanak ili njihova kombinacija sa grancicama.


Seče se pod blagim uglom (kosinom) ni 45º niti 90º.

Strana gde je pupoljak prilikom rezidbe ima špic ili ti se seče suprotno od pupoljka.

Razlog zato što sokovi od biljke (naročito kada je kiša) mogu da se slivaju do pupoljka i tako ih ”sprže”.

U aprilu baca se UREA oko sadnice potom u maju prska se sa Tionexom i u Novembru baca se Jabukan.
Znaci u prolece Azot a u jesen kalijum.

Kada je u pitanju zastita sadnica i ja sam u svom zasadu doziveo (iako je ogradjen) da je neko nasumicno kratio sadnice.Nije tu pitanje stete jer odmah smo nakon toga pristupili i prvoj rezidi (covek nam je u tome i pomogao) vec covekovo razmisljanje da ce time naneti stete sadnicama i da nece moci da rodi.
Najverovatnije je bio iznenadjen kada je video da se sadnice nakon rezide uopste i nevide!
Sa mnogima sam razgovarao i mnoge hvata "blaga jeza" da se lesnik prve dve godine uopste i nevidi u njivi nakon rezidbe vec pustaju centralnu granu da nekontrolisano raste.

Svako ko sadi mora da se pomiri sa time TO JE TAKO i da se jednostavno ISTRAJE.

Kod zasada u Decu imali su problem jer prilikom ogradjivanja jer su zatvorili dosta i zeceva.Sada imaju cuvarea tu su i psi.
Prelepo je videti: Udje se u zasad a nevidi se kraj plantaze sa lesnicima jednostavno lesnici nestaju u spoju zemlje i neba.

Nisam - sjovanr- nista dobio


Saljite mi e-mail na radisan2 @ yahoo.com jer uzivam u blagodetima bezicnog interneta na poslu.

Negde sam na forumu procitao da je neko sadio pasulj izmedju leske i jagode ako se ne varam ali ne mogu da nadjem taj tekst ,jer smo se moram da priznam dobro napisali u meduvremenu pa sam hteo da pitam koje je vrste pasulja sadzeno,a dosla mi i neka ideja da sadim i krompir ukoliko je to moguce, mislim na zemlju dali mozda pasulju i krompiru trebaju bolja zemjista nego leske i dali mozda bi nekako nastetio leskama ukoliko ove dve kulture tretiram a verovatno morao bih nekim hemikalijama ,dzubriva i ostalim preparatima koje se upotrebljavaju za zastitu.Iskreno mislim da nije losa ideja da se zemlja iskoristi maksimalno jer cekaju nas doista mnogo ulaganja oko lesnika,a isto sam hteo da pitam dali sadnja druge kulture moze da produzi i nakon trece godine kad lesnik prorodi.Soja mi isto pala na pamet ali mi ovde nemamo plasman za nju kao vi gore na pr.sta ja znam mozda da i neka druga kultura ako neko ima ideju.

beperro
Pasulj ili neku drugu mahunarku poželjno je posejati između leski zatu što oplemenjuju zemlju azotom. Negde sam pročitao da je za to najbolje posejati grahoricu koju kada bude mlada treba zaorati i to je vrlo kvalitetno zelenišno đubrivo izuzetno bogato azotom. Njenim truljenjem se proizvodi humus i zemlju čini plodnijom i rastresitijom. No to sve ima smisla ukoliko je pad terena na kome je posađena leska manji od 5 %, u protivnom može doći do ispiranja hranljivih sastojaka iz površinskog dela zemlje.U svakom slučaju najbolje je posejati pasulj jer je ekonomski najisplativiji, a ostatak posle kombajniranja pasulja rasporediti između leski i zaorati jer i to ima sličnu funkciju kao grahorica. Znam ljude koji su sejali pasulj između mladih šljiva i imaju pozitivna iskustva. Ukoliko je pad terena veći od 5% prostor između leski treba držati pod malčem. Pošto je lešnik izrazito azotljubiva biljka možda ne bi bilo loše posejati lucerku koju treba češće kositi ili sitniti nekom specijalnom mašinom.Treba imati u vidu da lucerka sabija zemlju, a ako zemlju treba učiniti rastresitijom za malč može da posluži i kravarica. Sve u svemu dok lešnik ne
stane na rod moj ti je savet sej pasulj, a za dalje odluči sam.

Imam knjigu „VOĆARSTVO” koju su izdali ZAJEDNICA ZA VOĆE I POVRĆE DD i INSTITUT ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA, PKB, “INI-AGROEKONOMIK” 1996. godine.Evo nekoliko, po meni bitnih, stvari koje proizvođač lešnika treba da zna.

Leska ima plitak i razgranat koren. Najveći deo korena se nalazi na dubini od 20-40 cm. Prilikom obrade treba voditi računa da oruđa ne prelaze dubinu od 15 cm.


U našim klimatskim uslovima počinju da se diferenciraju rese leske tokom maja i u prvoj polovini juna, a ženski cvetovi leske u julu i avgustu.


Među listopadnim voćkama koje se gaje u Jugoslaviji, najranije cvetaju obična i mečja leska (januar - februar).
( Sliku leske u cvetu sem okačio na 12-oj strani ovog foruma i lepo se vide muški kao i ženski cvetovi)


Jače orezana stabla voćaka procvetaju kasnije nego blaže orezana.
Kada se poveća geografska širina za jedan stepen u uslovima umerene klime, voćke počinju da cvetaju kasnije za 4-6 dana.
Ako se poveća nadmorska visina na kojoj se gaje voćke za 33-34 m cvetanje zakašnjava za jedan dan.
Voćke počinju kasnije da cvetaju, a cvetanje duže traje, ako su temperature vazduha niske, količina padavina velika, relativna vlaga visoka, a vreme tiho. Pri suprotnim vremenskim prilikama cvetanje voćaka ranije počinje i kraće traje.


Savremeni zasadi leske se ne podižu iznad 600m n/m.Leska može da podnese niske temperature (do -25C u fazi mirovanja), a ako se temperatura spusti ispod -6C u fazi cvetanja prinosi se znatno smanjuju.


Ekološka sterilnost je uslovljena nepovoljnim činiocima sredine kao što su:zemljište i položaj, nepovoljne vremenske prilike, oštećenja koja izazivaju prouzrokovači bolesti, štetočine, grad, fitotoksični pesticide i zračenja, loša agrotehnika, nedovoljna i neharmonična ishrana i odsustvo neophodnih biokatalizatora.


Leski odgovaraju najviše pesovito-glinovita zemljišta, a ne podnosi kisela i teška.
Pošto većina sorata nije samooplodna, prilikom podizanja zasada treba voditi računa o sortama oprašivačima.
Vodeće sorte leske:
- Istarski dugi
- Tonda đentile romana
- Tonda đentile dele lange
- Enis
Prateće sorte:
- Halski džin
- Rimski
- Negret
- Nokione
- Ludolf


Sorte koje se oprašuju Sorte oprašivači
1. Istarski dugi 5 8
2. Kocford 8
3. Negret 2 6
4. Nokione 2 7
5. Rimski 1 2 8
6. Tonda đentile dele lange 2 3 4
7. Tonda đentile romana 2 4 6
8. Halski džin 1 2 5


Leska u prirodi obrazuje brojne izdanke od kojih postaje žbun. Većina zasada leske u Evropi ima žbunastu krunu. Ona počinje da se obrazuje rezidbom sadnica leske (na 15 do 30 cm iznad zemlje) posle sadnje na stalno mesto. Žbun se sastoji od 6 do 10 izdanaka koji izbijaju iz zemljišta i stalno se obnavljaju. Kod žbuna ne postoji deblo.
Leska ranije počinje da rađa kad se gaji u obliku žbuna (na sopstvenom korenu) nego kao stablašica (okalemljena na mečjoj leski ). Leska, međutim, slabije rađa po hektaru pri gajenju u obliku žbuna nego kao stablašica.Stoga u savremenim zasadima u SAD i nekim Evropskim zemljama ( Italija, Nemačka ), leska počinje sve više da se gaji kao stablašica sa deblom visokim od 50 do 80 cm i krunom u obliku vaze sa 3 do 4 osnovne (ramene) grane ili o obliku poboljšane piramide.


Westwood ( 1978 ) ističe da se tučkasti (ženski) cvetovi leske obrazuju iz pupoljaka na prošlogodišnjim letorastima.Potrebno je stoga redovno obavljati rezidbu leske da bi se svake godine obrazovali mladari dugi 15 do 20 cm.Pošto su plodovi leske (lešnici ) sitni neophodna je velika rodna površina da bi se ostvario dobar rod.
Ako se jača rezidba leske sprovede svake treće ili četvrte godine,umesto umerene rezidbe svake godine, dolazi do vrlo bujnog porasta mladara i slabog roda u toku prve godine posle jače rezidbe.
Stabla leske starija od 10 godina mogu se podmladiti. To se koristi kad prinosi počnu da opadaju.Tehnika podmlađivanja se sastoji u skraćivanju ramenih grana leske na 50 cm od zemlje.Za godinu-dve obrazuje se nova žbunasta kruna leske koja donosi dobar rod.



Možda su neke od ovih gore navedenih stvari prevaziđene, ali nije loše znati.

Imam kod kuce stablo lijeske staro cca 25-30 godina. Sadnica je kupljena na pijaci i stablo nije godinama imalo potrebnu njegu osim povremeno okopavanja i malo djubrenja i to u prvih nekoliko godina. Ono sto mene interesuje: tubravich je prenio iz knjige a ja sam tako razumio da bi ovo trebao biti zbun jer se prakticki razvijao kao u prirodi. Medjutim, radi se o stablu visokom oko 3-4 metra 10-15 cm u precniku. Bez orezivanja i njege-stablo se formira samo? Svake godine je relativno dobro radjao, mada nema druge lijeske u blizini osim jedne divlje par stotina m daleko-radja bez oprasivaca? Plodovi su dugi i dosta krupni na osnovu nekih slika sam zakljucio da bi mogao biti Istarski dugi (a i dosta tesko ispada iz ovojnice) pa sam mislio da se malo umnozi, da napravim sadnice, ali kako da to uradim. Iz korijena okolo stabla izrasta relativno mnogo izdanaka oko 1m visokih. Da li oni mogu da se rasade na neki nacin i koliko je to dobro s obzirom da je biljka u toku godina pokupila mozda neku bolest koju sada nosi? I da li neko zna, u blizini Valjeva ima selo u njemu covjek koji ima 4ha pod lijeskom planira sirenje zasada dip. agronom je i kaze rado pruza strucnu pomoc pocetnicima. Sve je to bilo u reviji Dobro jutro ali sam zagubi negdje taj broj. Uf, dosta za sada, ljudi pozdrav.

Da li bi neko mogao da okaci sliku da vidim kako izgleda zenski cvet lesnika u sadasnjem stadijumu.

Zdravo svima,
Prvi put sam na ovom forumu. Ja san iz Makedonije, iz malog grada Probistipa.
Trazio sam osnovne podatke i upatstva o leskama, te sam naletio ovde i vidim da se ima sto nauciti od svakog od vas.
Kako zelim poceti sadjenjem 100-200 komada iduce jeseni, molio bih da mi posaljete neku literaturu o prvih koraka, mada sam vec zaseo 20 komada za probu.
Izvinite zbog greske u padezima.
Nadam se da ce biti i dalje ovakvih diskusija, vrlo vazne za amaterskih proizvodjaca i avanturista u poljoprivredi.
Cao!