Da li neko moze da mi kaze zasto moja urma ima tako kratke listove... (pogledaj sliku na dnu prethodne strane)-jer svuda na internetu kanarske urme koje se gaje u saksiji imaju znatno duze listove...I zasto je mojoj stablo tako malo,usko,nikakvo
Da li ce to ikad liciti na palmu...
Prvo sam mislio da je to nemoguce u saksiji,ali sam na internetu video mnogo vece i bogatije palme u mnogo manjim saksijama...
A ovo me je potpuno sokiralo-citavo drvo sa tako malim busenom...Da li to oni mozda orezuju koren?

Palmark citat:

Da li neko moze da mi kaze zasto moja urma ima tako kratke listove... (pogledaj sliku na dnu prethodne strane)-jer svuda na internetu kanarske urme koje se gaje u saksiji imaju znatno duze listove...I zasto je mojoj stablo tako malo,usko,nikakvo Da li ce to ikad liciti na palmu... Prvo sam mislio da je to nemoguce u saksiji,ali sam na internetu video mnogo vece i bogatije palme u mnogo manjim saksijama...

Tvoja palma bi bila mnogo naprednija da je drzana u adekvatnim uslovima. Ona je jos "mlada", ili je bar toliko napredna, pa zato nema duze lisce i deblje stablo. Za par godina ce lisce postati duze i stablo ce se ugojiti ako je preko leta drzis na direktnom suncu a preko zime u odgovarajucim uslovima.

Moguce je gajiti vece palme u saksiji, ali tvojoj palmi definitivno treba veca (dublja) saksija, jer je ono zbog toga sto ima toliko godina napravilo prilicno veliki koren. Velike palme u saksijama su u ovom stadijumu razvoja mnogo mladje od ove tvoje pa imaju i mnogo manji koren.

Palmark citat:

A ovo me je potpuno sokiralo-citavo drvo sa tako malim busenom...Da li to oni mozda orezuju koren?

Ovakvo presadjivanje nije bas preporucljivo, ali phoenixi ga donekle podnose. Koren im se u principu ne skracuje, ovo je tzv. bare root presadjivanje, koren im se umota u onu veliku "kesu" dole.

Da li je za trachycarpuse normalno da cvetaju dok su male, ali bas male, i da pustaju nove izdanke iz stabla???? Posto sam nasao takav jedan primerak, i bas se zacudio...Ima cak dva izdanka, i malu grancicu od cveta.

Penjing citat:

Da li je za trachycarpuse normalno da cvetaju dok su male, ali bas male, i da pustaju nove izdanke iz stabla???? Posto sam nasao takav jedan primerak, i bas se zacudio...Ima cak dva izdanka, i malu grancicu od cveta.

Veoma karakteristično za chamaerops humilis, ne za trachycarpus. Manje upućenima u determinaciju savetujem da pogledaju drške listova. Ako imaju izraženu po koju bodlju na drškama, radi se o chameropsu, ako su lisne drške na svojim gornjim ivicama samo blago, sitno testerasto neravne ( Trachycarpus ), ili su potpuno glatke, gotovo sigurno da nije u pitanju chamerops vec neka druga vrsta palme. Trachycarpusi ne daju izdanke iz korena ili stabla osim ako se ne radi o nekoj ozbiljnijoj deformaciji ili povredi glavnog stabla i tada moze da nastane grananje. Takvi primerci ("monstrumi") postoje i tretiraju se u svetu kao prirodna retkost.

U normalnim uslovima rasta i razvoja ( ili uzgoja ) trachycarpus fortunei cveta kada mu je stabalce visoko bar oko 1 metar.

aaaha, sada sam u dilemi, a bio sam ubedjen da je ono trchycarpus...ta biljka koju sam video ima bas izrazito nazubljene drske, i stabalce kao kod trachycarpusa, takodje i lisce...a chamaerops bi mogao kod nas da se posadi na otvorenom???

Penjing citat:

aaaha, sada sam u dilemi, a bio sam ubedjen da je ono trchycarpus...ta biljka koju sam video ima bas izrazito nazubljene drske, i stabalce kao kod trachycarpusa, takodje i lisce...a chamaerops bi mogao kod nas da se posadi na otvorenom???

Zavisi sta se podrazumeva "kod nas". Moje iskustvo je da su chamaerops humilis palme značajno manje otporne na niske temperature od trachycarpus fortunei. U uslovima užeg gradskog jezgra Novog Sada ( zona 7b ) velika oštećenja na chamaeropsu su nastajala kada je nekoliko noći bilo ispod -8 a temperatura danju nije dostizala iznad 0. Ispod - 10 nastaje potpuna defolijacija i palme se sporo i teško, a najčešće nikad ne oporave i nadoknade izgubljeno lišće. Ovo sa naravno odnosi na primerke koji nisu bili potpuno zaštićeni ( zatrpani ) snežnim pokrivačem ili nečim što može pružiti sličnu zaštitu.

Postoji varijanta da se palme početkom decembra ograde žičanom konstrukcijom ( ogradom ) i u taj prostor se oko palme, do njenog vrha, nabije opalo lišće koje ne truli i daje "volumen" ( napr. od platana ). Na gornju trećinu takve konstrukcije se stavlja najlon da zaštiti lišće i palmu ispod njega od padavina, a donje dve trećine nisu pokrivene što omogućava palmi ispod da "diše". Zaštita se uklanja početkom marta. Ovo nisam probao ali sam čuo priče da u mojoj klimatskoj oblasti to uspeva.

Inače, nekada se Trachycarpus fortunei zvala i Chamaerops excelsa ( visoka žumara ), dok se Chamaerops humilis i danas u stručnim krugovima zove tako, a domaći naziv u hrvatskoj je i dalje mala ili niska žumara. Ljudi su nekada smatrali da se tu radi o 2 vrste istog roda, pa otuda i sličnost starih latinskih i hrvatskih imena.

hvala...

Ja vise ne znam sta da radim,dodje mi da bacim moju palmu,phoenix canariensis...Totalno je podivljala-jeste da raste bas brzo,cak po 2 lista nedeljno,ali zato i korenje buja jos brze.Treci put sam je vec presadio ove godine,poslednji put pre 2 nedelje u najvece bure sto postoji.I opet je citav busen korenja isterao van saksije.
Vise je necu presadjivati,nemam ni u sta,a ako joj bude lose,zaista cu je baciti!
A najgore je sto mi i Trachycarpus pravi probleme i tera korenje van saksije! Jel i njegovo korenje osetljivo kao kod phoenixa,ili mogu malo da ga slomim kad budem presadjivao?

Palmark citat:

Ja vise ne znam sta da radim,dodje mi da bacim moju palmu,phoenix canariensis...Totalno je podivljala-jeste da raste bas brzo,cak po 2 lista nedeljno,ali zato i korenje buja jos brze.Treci put sam je vec presadio ove godine,poslednji put pre 2 nedelje u najvece bure sto postoji.I opet je citav busen korenja isterao van saksije. Vise je necu presadjivati,nemam ni u sta,a ako joj bude lose,zaista cu je baciti! A najgore je sto mi i Trachycarpus pravi probleme i tera korenje van saksije! Jel i njegovo korenje osetljivo kao kod phoenixa,ili mogu malo da ga slomim kad budem presadjivao?

Phoenix canariensis bolje posadi u zemlju i probaj da ga stitis preko zime, tako neces morati da brines o buricima i korenju.

Sto se tice Trachycarpusa, njegovo korenje je nesto manje osetljivo nego kod Phoenixa, ali opet, ni kod jedne palme nije preporucljivo ostecivati koren. Probaj da ostecenja svedes na minimum prilikom presadjivanja, a i Trachy bi uskoro (ako je poceo da formira stablo onda moze vec sledeceg proleca) mogao da ide napolje, u zemlju.

Palmark citat:

Ja vise ne znam sta da radim,dodje mi da bacim moju palmu,phoenix canariensis...Totalno je podivljala-jeste da raste bas brzo,cak po 2 lista nedeljno,ali zato i korenje buja jos brze.Treci put sam je vec presadio ove godine,poslednji put pre 2 nedelje u najvece bure sto postoji.I opet je citav busen korenja isterao van saksije. Vise je necu presadjivati,nemam ni u sta,a ako joj bude lose,zaista cu je baciti! A najgore je sto mi i Trachycarpus pravi probleme i tera korenje van saksije! Jel i njegovo korenje osetljivo kao kod phoenixa,ili mogu malo da ga slomim kad budem presadjivao?

Baci je ili udomi ( prodaj ili pokloni hotelu, sportskoj dvorani, javnim zgradama sa velikim i svetlim holom i sl...). Ja sam u zivotu pobacao oko 10ak "preraslih" canariensisa i dactylifera a uskoro cu i jednu W.robustu. Koju god od ovih vrsta da sam posadio u zemlju, svaka je prve zime kompletno stradala, jer ih nisam stitio dodatnim zagrevanjem a upotrebljavao sam razlicite metreirjale za izolaciju ( pasivna zastita, tzv, konzerviranje toplote). Apsolutno nista nije vredelo za prosecne novosadske zime. Vise ni ne pokusavam, jer ne vredi . Samo se "smoris" kopajuci ogromne rupetine , da bi na prolece mrtvu palmu cupao iz istih. Video si da u idealnim uslovima vlage, svetlosti, prihrane i postovanju suptropskog temperaturnog režima ove palme neverovatno brzo rastu. To u pocetku raduje a kasnije stvara ogromne probleme jer "iskacu" iz saksije. Kod mene su neke iskocile za dvostruku visinu saksije pa sam taj vireci deo obmotavao najlonom. Tako palma moze jos 2-3 god da prezivi i napreduje sa skoro potpuno golim korenjem, uz cesce zalivanje i prihranjivanje tecnim djubrivima ali onda pocinje da se krivi i pada i treba je vezivati za neke cvrste objekte u dvoristu da je vetar ne bi stalno obarao.

Zaista bih voleo da mi neko kaze i dokaze da neku od navedenih vrsta gaji u klimatskim uslovima Srbije, napolju, u basti, a da zimi ne koristi za nju zaklon ili objekat sa dodatnim zagrevanjem, kada nastupe dugi ledeni zimski dani. Prema mom 25ogodisnjem iskustvu, to je od dostupnih ( cescih) vrsta palmi moguce samo sa Trachycarpusom i Chamaeropsom ( delimicno ) ali i oni stardaju i to onda kada pomisliš da su se "prilagodili" i da im zima nista vise ne moze. Da nije tako, bilo bi ih po Srbiji vise nego sto je ruza i jorgovana

Jovan1. citat:

Koju god od ovih vrsta da sam posadio u zemlju, svaka je prve zime kompletno stradala, jer ih nisam stitio dodatnim zagrevanjem a upotrebljavao sam razlicite metreirjale za izolaciju ( pasivna zastita, tzv, konzerviranje toplote). Apsolutno nista nije vredelo za prosecne novosadske zime. Vise ni ne pokusavam, jer ne vredi . Samo se "smoris" kopajuci ogromne rupetine , da bi na prolece mrtvu palmu cupao iz istih.

Sve je to tacno, ali ako se neka od tih vrsta posadi u zemlju bar imamo lepu palmu u dvoristu do novembra. Ako cemo ionako da je bacimo, nije neka steta ako izmrzne.

Jovan1. citat:

Zaista bih voleo da mi neko kaze i dokaze da neku od navedenih vrsta gaji u klimatskim uslovima Srbije, napolju, u basti, a da zimi ne koristi za nju zaklon ili objekat sa dodatnim zagrevanjem, kada nastupe dugi ledeni zimski dani. Prema mom 25ogodisnjem iskustvu, to je od dostupnih ( cescih) vrsta palmi moguce samo sa Trachycarpusom i Chamaeropsom ( delimicno ) ali i oni stardaju i to onda kada pomisliš da su se "prilagodili" i da im zima nista vise ne moze. Da nije tako, bilo bi ih po Srbiji vise nego sto je ruza i jorgovana

Znam za jednu Washingtoniju filiferu za koju je vlasnik mislio da ce izmrznuti, ali je zbog izuzetno blage zime i bez ikakve zastite prezivela, i to bez ostecenja. Naravno, da je zima bila prosecna, Washingtonia ne bi imala nikakve sanse.

Jovane1., potpuno si u pravu, za Trachycarpus nikad ne možeš biti 100% siguran da se prilagodio. Zbog toga se ja zalažem za to da se omogući lakši pristup Rhapidophyllum hystrixu i Sabal minoru, najotpornijim palmama na hladnoću koje postoje. Da se ove palme nalaze u prodaji u vrtnim centrima i cvječarnicama bilo bi ih, kako kažeš, "po Srbiji više nego što je ruža i jorgovana". Nadam se da će se uskoro netko sjetiti uvesti ove palme tako da svi mi palmoljupci konačno dođemo na svoje.

Eh Palmofan, palmoljupci su čudna sorta. Samo da je palma, pa makar kakva . Priznajem, ni ja nisam odoleo i posejao sam Rhapidophyllum h. i Sabal minor iako ih smatram "nesrećnim slučajevima" u familiji palmi, zbog gotovo neoprostive ružnoće. Histerični Rade zaista izgleda u odnosu na većinu drugih palmi kao "osoba sa posebnim potrebama" a S. minor izgleda jos gore, kao 2-3 otkinuta lista sa neke "prave" lepezaste palme čije su lisne drške zabodene do pola u zemlju . Posle 4 meseca ništa još nije niklo, a možda bi bilo bolje i da ne niču . Palme volim zbog nihove ornamentalne ( skulpturalne ) gradje, gotovo arhitektonski simetrične, i elegantnog habitusa a ovi ružni patuljci sporog rasta bas i nisu primerci za ponos.

Uvek imam nekoliko mladjih Trachycarpusa u posudama za zamenu onih stradalih od jakih zima, a sada sam i posejao ( i nikle su ) vrste wagnerianus i ssp " nainital" ( Gibbonsov Takil ) pa ću sledećih godina i njih staviti "na probu". To su zaista lepe vrste i ja uvek u vrtu imam nekoliko trachycarpusa uprkos tome što sam već oko 15ak primeraka "sahranio" bolje rečeno kremirao posle "tragičnog kraja"

PS Trachycarpus nainital/takil izgleda da, prema svežijim podacima, ozbiljno konkuriše patuljcima po otpornosti, što me veoma raduje .

hometown.aol.com/fitzr...dData.html

xenon citat:

Znam za jednu Washingtoniju filiferu za koju je vlasnik mislio da ce izmrznuti, ali je zbog izuzetno blage zime i bez ikakve zastite prezivela, i to bez ostecenja. Naravno, da je zima bila prosecna, Washingtonia ne bi imala nikakve sanse.

U okolini Beča postoji jedna dosta visoka W.filifera koju vlasnik čuva zimi sa okvirom u koji stavi svetiljke (kao na xenonovom avataru). Ali, zanimljivije je da su njemu u par navrata izmrzavali trahikarpusi. Ima to negde na internetu, mislim, na nekoj stranici o palmama u mađarskoj postoji link ka tom članku.

Pohvale svima vama palmoljupcima na obilju korisnih informacija. Ja sam prije mjesec i pol posijao direktno u zemlju Trachycarpuse, njih 50-tak na dvije različite lokacije, u Somboru (Bačka) i u Hrebincu 30-tak km od Zagreba na južnim padinama tog vinogradarskog područja. Ovo je čisto radi eksperimenta da vidim hoce li ikoja preživjeti zimu. Ovih dana su pocele prve probijati iz zemlje. Sjemenke su skinute s jednog odraslog Trachycarpusa u Fažani. Tijekom 5 godina sto sam tu po Zagrebu vidio sam dosta primjeraka, poprilično velikih, Trachyja koji se ne štite zimi. Najveći je onaj kad se ide prema Mihaljevcu, mislim da ima oko 5 metara stabla. O njemu ima nešto na netu... da su ga vlasnici u početku štitili dok se nije aklimatizirao. Ono što je bilo spominjano na ovom forumu o mikroklimi velikih gradova u slučaju Zagreba je 100% točno. Također, i na području prigradskih naselja sa sljemenske južne strane Trachycarpusi odlično prezimljuju jer su tamo nešto blaže temperature zimskih mrazeva.
Još jedan interesantan primjer otpornosti Trachycarpusa, ali i W.filifera. Na putu prema zagrebačkom sajmu automobila nalazi se nekakav rasadnik čiji vlasnik zbog veličine Trachycarpusa, dva velika primjerka jedan 3,5 m drugi 3 m , ostavlja palme vani preko zime, a oni se nalaze u zajedničkoj posudi. Ovaj dio grada je uz Savu s čestim maglama i vjetrom, bez nekih zgrada koje bi palme štitile i "grijale", plus još što su palme u posudi pa zemlja brže izmrzne. U ovakvom stanju palme se nalaze sigurno dvije godine, možda i tri i nemaju nikakvih oštećenja. Tamo se nalazi još nekoliko manjih primjeraka koji su preživjeli ok. E sad ono što me je iznenadilo je Washingtonija filifera koja se nalazi na istom mjestu i preživjela je svo vrijeme uz minimalna oštećenja (malo je dobila po lišću). Napomena! Znam sigurno da ih vlasnik nije štitio. Ono što me kopka bi li uspjela izgurati neku jaču zimu??? Ovih par zadnjih i nisu nešto opasne.