Hvala na uputstvu, namestila sam sliku. Javiću čim saznam, a nadam se da će mi se javiti neko sa ovog foruma, jer vidim da dosta ljudi diskutuje o gljivama i da ih gaji.

meni sad tek nije nista jasno.
sta je ono malo bijelo sto lici na karfiol ili mozak. iz ovog ovde mi nista nije jasno. da li je to ona gljivica sto pravi kefir? ili sta je vec ako nije gljiva? jedni kazu gljiva, drugi da nije...moze li neko da mi napise latinski naziv?

pillowman, nisam našla latinski naziv a kako mi se čini i ne postoji, kefir se svuda zove kefir.
Evo slike iz Vikipedije da više ne bude zabune, i da, izgleda kao karfiol:

Inače kefir je, slično kao kombuha, simbioza raznih kvasaca i bakterija i još kojekakvih proteina, masti i šećera, i jednom za svagda, kombuha i kefir nisu gljive! A ''Salsola Collina'' što stoji u naslovu je latinski naziv za biljku Soljanku i ne znam zašto stoji ovde.

Znaci ipak moram da se javim. Ja stojim iza toga da je kefir ili salsola jedna te ista gliva, jer sam gledala ekspediciju karavana na Kafkazu. Posto je hladno u brdima raste tamo gde je izmet tamosnjih zivotinja. Altaj nisam gledala. Pisem ono sto vidim.Ako oni lazu lazem i ja.
Evo ove moje opet sam ih slikala i servirala. Maco bezi tamo.

Maco to na slici je ono sto me zanima. moze li mi samo neko reci kolika je preporucena dnevna doza kefira. sme li se davati djeci?

Našla sam kefir i japanske kristale da se kupe u Beogradu kod nekog dekice. Do duše odrao me je, ali mi se smučilo da tražim i kupila sam. Ukus kefira mi se ne sviđa, ali su zato kristali divnog ukusa. Zanima me koliko dugo smem da ne cedim kefir, jer putujem na 5 dana?

Na dva do tri dena se cedi no ako si otsutna poveke dena treba da go isturis i pak stavi sto treba .Jas go preceduvam sokot na 18 casa custvuvam deka ne mozam da go podnesam alkoholot i me boli glavata zatoa kako mi je najdobro takago pravam.Jas pravam kefiri so kiselo mleko go procitav od Veljanovic.

kokice kako izgledaju ti kristali? gdje si ih kupila?

I mene zanima gde mogu da se nabave, kupe kefirovi kristali i njihova cena?

pillowman citat:

Maco to na slici je ono sto me zanima. moze li mi samo neko reci kolika je preporucena dnevna doza kefira. sme li se davati djeci?

Ja pijem kefir od kad sam bila mala, a možeš ga piti koliko hoćeš.

atina citat:

I mene zanima gde mogu da se nabave, kupe kefirovi kristali i njihova cena?

Atina je ti mogu poslati kefir ako želiš.

Bibby citat:

pillowman citat: Maco to na slici je ono sto me zanima. moze li mi samo neko reci kolika je preporucena dnevna doza kefira. sme li se davati djeci? Ja pijem kefir od kad sam bila mala, a možeš ga piti koliko hoćeš. atina citat: I mene zanima gde mogu da se nabave, kupe kefirovi kristali i njihova cena? Atina je ti mogu poslati kefir ako želiš.

Hvala Bibby.
Javicu ti se na pp

Vratila sam se sa puta, i ostavila sam moje kefire i kristale na cuvanje drugarici i dobro ih je pazila. Mogu se kupiti u Zemunu i evo broja telefona 063 840 5955. Cena je po osamsto dinara i mislim da je to zaista mnogo, ali morala sam. Inace, kristali izgledaju kao raskuvana zrna pirinca i savrsenog su ukusa. Kefirom nisam toliko odusevljena, jer ima ukus prokislog jogurta. Kao kompenzacija tog ukusa je osecaj okrepljenosti kad ga popijes. Pozdravljam vas i odoh da procedim kristale. Ja cu rado podeliti sa vama sve te kulture, naravno besplatno (za razliku od ovog bezocnog deke iz Zemuna) samo da sacekamo da se umnoze. Nejasno mi je kako neko moze da toliko zaradjuje na necemu sto je maltene lek!!!!

Pozdrav svima, vidim da se o ovoj temi dosta pisalo, ali isuvise mi je kontradiktornih informacija???????
Dobila sam kefir za mleko, ali ne izgleda kao karfiol, vec lici na one kristale, posto su gromuljice odvojene nisu spojene kao nalik karfiolu, ima lep ukus...mada mi eto to nije bas sasvim jasno...
Tako da me zanima da li je to isto KEFIR?

Po tvom opisu predpostavljam da se ne radi o kefiru za mleko, vec o kafkazkom vodenom kefiru, koji lici na sitne providne kristale, odvojene jedna od druge. Priprema se tako sto se u staklenu teglu sipa 2 litre vode, stavi se 6 supenih kasika gljivica za kefir, 100-160 gr secera, 2 suve smokve ili 10 gr suvog grozdja i pola limuna isecenog na kockice. Dobro se izmesa i ostavi da stoji 2-3 dana. Nakon toga se procedi, iscedi se i sok iz limuna i u flasi se drzi u frizideru do upotrebe. Kristalne gljivice se isperu u tekucoj vodi, najbolje u cediljki i spremne su za ponovnu pripremu. Posto se gljivice brzo razmnozavaju, visak pokloni nekome, veoma su lekovite, steta ih bacati.

Ljudi sa Kavkaza vekovima poznaju blagotvorno dejstvo kefira. Daju i deci da piju umesto vode. Ovo je jedino mesto na svetu gde ljudi sasvim zdravi dozive veoma duboku starost i preko 110 godina. Istrazivaci kefirskih gljivica utvrdili su da ljudi koji su ga pii ;itav zivot, nikad nisu oboljevali od plucnih bolesti, nisu imali rak, a i mnoge decje bolesti su za njih bile nepoznate. U Nemackoj su jos pre drugog svetskog rata lekari preporucivali kefir protiv bolesti disajnih puteva, grceva u zelucu, bolesti jetre, zuci, besike, kod oporavka od teskih obolenja, koristili u pedijatriji i za zenske bolesti. Primenjuje se za razna nervna obolenja, skleroze, tumora, srcanih oboljenja, jetre, zuci, bubrega, bolesti zeluca i creva, protiv proliva i zatvora, popravlja krvnu sliku, regulise krvni pritisak i telesnu tezinu.Kefir deluje tako sto regulise varenje, sprecava talozenje stetnih materija u crevima, potpomaze bolju absorpciju hrane. Preporucuje se 1 lit. rasporedjena u toku dana, a u slucaju tezih oboljenja 1,5 do 2 lit.