Itekako nedostatak kise uticao je da do sada vec dva puta zalijem lesnik.
Prvo smo zalili sadnice koje su slabije “krenule” pa potom bacili smo djubrivo (lesnik uspeva na zemljistu sa pH iznad 6) tako da zavisno od analize zemljista baca se KAN ili UREA. Mada mnogi i predlazu da se baci KAN jer kako kazu poljoprivrednici UREA utice da zemlja bude kiselija.
Nakon bacanja djubreta i njegovog zakopavanja oko sadnice, posle dva dana, drugi put zalijo.
Ocigledno slaba zima uticala je da vegetacija krene a sanjime i insekti, bakterije te sam ga isprskao sa TIONEX-om. Uskoro cu jos jednom (za sada samo ga pratimo) da ga isprskam.
Takodje trava je cupana oko sadnice pa potom smo okopavali.
Pasulj Biser su odkupile velike firme , sto je i ocigledno jer dobro trpi susu pa sam se opredelio za Galeb. Razmak od sadnice je pola metra tako da izmedju sadnica zasejano 6 redova. Pretoga prosli smo tanjiracom i setvospremacem kao priprema za sejanje pasulja pa potom ispartali smo sejalicom kao bi sejali u tkz. “odzake” (kucice).Svakako primenili i AZOTOFIKSIN. Ukoliko nekrene kise bice zalivanja pasulja jer ocigledno da susna godina utice na smanjenu ponudu domacih poljoprivrednih proizvoda i njihovu vecu cenu.
Svakako posto imamo problem sa muharima izabrite ukoliko je muhar krenuo isprskajte pre sejanja sa GRAMAXONOM ili od sejanja do nicanja DUAL GOLDOM (nakon prskanja potrebna kisa – maxmalno 5 dana) ili nakon njegovog kretanja sa nicanjem pasulja FUZILIDOM.

Razmisljam o kupovini pumpe za vodu koja koristi kardanski pogon preko traktora a dosta lepih poljoprivrednih masima mozete videti na: www.uzelagri.com/oprema.htm
Nasao sam mnogo lepih clanaka o lesniku koji su jos pre 3 i vise godne izasli u casopisima Moc prirode i Dobro Jutro pa ukoliko neko zeli da ih procita poslacu skenirane clanke.
To su clanci o zasadima Radovana Boskovica u Sabcu, o doktorskoj disertaciji Cede Oparnice “Uticaj rezidbe na neka svojstva rodnih grancica leske’, potom prica o Pirocancu Draganu Stankovicu iz Velikog Jovanovca i zadruge Nova Brazda a tu su i clanci inicirani od strane citalaca. Uspeo sam da dodjm i do monografije LESKA od Koraca.
U razgovoru sa rasadnickim kucama mnogi su prodali sadnice za sadnju jesen 2007 tako da pored lesnika tesko naci i krusku Viljamovku i tresnju Sambarst.
Sta reci rasadnicima bas ide dobro!

rem 75 STAVI SVE ŠTO IMAŠ A MOZE DA KORISTI . KOJE PRSKANJE SE SADA PREPORUĆUJE SA ČIME OSIM PROTIV INSEKATA.

Moracu da sacekam nicanje pasulja pa da isprskam FUZILIDOM.
Pre toga prekricu sadnice.

U razgovoru sa vlasnikom plantaze od 9 godina:
Prehrana preko lista je bolja za mlade sadnice od mineralnog djubriva koje treba primenjivati posle 3 godine starosti zasada a bolje sredstvo od TIONEXA E-35 je GUSATION.

LESNIK U 5 MESECU:

Dragi prijatelji!
O svojim iskustvima u gajenju lešnika sam do sada u nekoliko navrata pisao. Koga interesuje može se vratiti nekoliko strana unazad i pričitati, a sada evo i nekih dokaza za nešto što sam ranije rekao.
List broj 1 je ubran sa lešnika koji raste pod mojim prozorom u Valjevu. Nikad nije izložen direktom suncu jer ga zaklanjaju: dve zgrade, jelka, breza i platan visok preko 15 metara. Mesto na kom je zgrada je pre nešto više od 30 godina bila močvara pa je teren nasut i tu su podignute 3 stambene zgrade. To znači da je teren sa relativno visokim nivoom podzemnih voda i zbog rasutog šuta na gradilištu bogat krečnjakom. Ovaj lešnik je posađen 1998. godine u proleće i to tako što je sadnica stavljena u rupu veličine dva pakla cigareta iskopanu nožem.Nikada ga niko nije đubrio ni okopavao, a ni zalivao. Deca redovno sa njega beru prutiće pa ja pokušavam da orezivanjem samo ispravim nanešenu štetu. Zbog toga ima vrlo malo roda, ali su plodovi neverovatno krupni. Ne napadaju ga bolesti ni štetočine. Letorasti koje ne polome izrastu preko 2 metra. Nadmorska visina je oko 170 m.
Listovi 1 i 3 su sa žbunova proizvedenih od izdanaka istog lešnika.
Listovi 2 i 3 su sa moje plantaže. Način održavanja sam ranije objasnio pa ne bih da ponavljam. Posađeni su u proleće 2000. godine.
Lešnik 2 je ubedljivo najukusniji i najaromatičniji od svih koje sam probao, a i odlično rađa. Neki tvrde i da je izvanredan oprašivač.
Kasnije će biti još slika sa poređenjem plodova.

Saznao sam razočaravajući podatak da je cena očišćenog lešnika na veliko jesenas bila 410 dinara bez pdv-a i to uvoz iz Italije.

Pozdrav svima,

Ima dilemu oko kvaliteta zemljista .Ukoliko neko moze da me posavetuje bi bih veoma zahvalan.Naime radjena je analiza zemljista 2003 god. zemlja je alkalna i srednje karbonatna nizak sadrzaj pristupacnog azota i fosfora.A visok sadrzaj pristupacnog kalcijuma i magnezijuma .od mikroelemenata visok sadrzaj gvozdja i bakra. PH zemlje je 8,15
Naravno uradicu ponovo kompl.analizu 0-30 i 30-60 sa mikroelementima. Ali ako je istog kvaliteta zemljiste da li ima smisla ulagati u saditi vece kolicine lesnika na takvoj zemlji , da nepricamo o troskovima ogradjivanja i navodnjavanja .

Interesantne strane o lesniku

osufoundation.org/givi...essorship/

extension.oregonstate....elnuts.php

www.oregonhazelnuts.org/

www.hazelnut.com/

Evo nešto slika da se vidi kako je rodilo. Žbonovi su još mali tako da je malo i rodnog drveta. Ovako je rodilo oko 60% žbunova. Na oko 20 najmlađih nema roda, a ostali (dve sorte koje nisam ovde prikazao) su rodili osrednje. Ako se ovakva rodnost zadrži i narednih godina kada se žbunovi još razviju i poveća se broj rodnih grančica biće super.

Zdravo svima.

Vec duze vreme pratim forum, ali sam sad odlucio da vam se pridruzim u diskusijama. Imam plantazu sa 540 sadnica lesnika, i ako nekog interesuje kakva su mja iskustva neka slobodno pita. Mojoj plantazi (ili kako je moj cale zove sumi) lesnika je ovo prva godina. Pratio sam veliki broj predloga sa ovog foruma i uz strucne konsultacije profesora Cerovica sa Poljoprivrednog fakulteta sam uspesno obavio sadnju u decembru prosle godine. Od posadjenih 540 sadnica (+ 40 koje su zavrsile u basti kao rezerva) samo se jedna nije primila.

Ono sto bih zanimljivo istakao je da preko zime nisam imao problema sa stetocinama i ostalim problemima, ali sad se pojavio jedan zanimljiv problem. Prosle nedelje su mi zecevi napali lesnik i slomoli 30 sadnica. Da li je neko imao slicnih problema sa glodarima van zimskog perioda i kako je reagovao. Dobio sam predlog da koristim KUNILENT R12 za zastitu od glodara, ali takodje imam i informacije da je mahanicka zastita (mrezice) najbolja i najefikasnija zastita. Dajte predloge pa da razmotrimo sta je najbolje ciniti.

Postovane kolege
Drago mi je da postoje ljudi koji slobodno razmenjuju informacije o lesniku. Verujte mi, to je danas veoma retko. Ja radim u firmi koja ima veci zasad lesnika, cesto sam na terenu, tako da nemam puno vremena da pisem. Redovno sam u kontaktu sa ljudima sa Poljoprivrednog fakulteta.

Posto je moj posao zastita bilja, mogu da navedem, da je najcesci uzrocnik nerodnosti lesnika pojava grinja u zasadu. Grinje se uvlace u cvetove i pojedu plodnik. Kontrolu na njih treba vrsiti cele godine zato sto imaju 2-6 generacija i po potrebi isprskati, recimo kumulusom ili ortusom. Pogotovo treba voditi racuna krajem avgusta, jer se tada one uvlace u pupoljke kako bi prezimele i sledeceg proleca napravile stete.

Cujemo se uskoro

Pitam me doktor sa poljoprivrednog fakulteta:" znas li ti sta je suprotno od vode"?

Vatra!,

"a suprotno od razmisljanja agrokonsultanta?"

Razmisljanje drugog agrokonsultanta!

Nepoznavanje stvari dovelo je do toga da se briga jos vise uveca!

Prvo na listovima smo uocili crvenila, sta sad!
Konsultujem se sa ljudima iz Instituta koji predlazu da prvo provere prisustvo grinja pa potom folijarnu analizu.

Posto se ta pojava dogodila u vreme kada je trajao Sajam poljoprivrede odlucio sam zajedno sa kolegom koji ima zasad u Arandjelovcu a isti problem da se konsultujemo sa ljudima koji su predstavnici raznih firmi za zastitu.

Razna razmisljanja od agrokonsultanata : prodali su sadnice Crvenog Lamberta, grinje, nedostatak fosfora, bakterije...
Svaki put sam se dobro preznojio kako zbog razlicititih misljenja tako i zbog njihove zabrinutosti sto kosta po izlasku od 50 do 100 evra.
Nakon 10 dana analiza je uradjena pri cemu je ustanovljeno da biljka nije bolesna i da je poprilicno snabdevena elementima:

N = 3.2 ; P2O5 = 0.24 ; K = 0.92

i dobijo objasnjenje da veliki procenat azota utice na smanjenu otpornost biljke narocito na klimatske promene.

Potom dobijo sam odgovor:
da nije u pitanju patoloski proces ili nedostatak nekog elementa vec da u ranim fazama vegetacije mnoge sorte imaju crvenkaste mlade listove.

Od vlasnika plantaze:
Kisele kise i izmenjena klima , narocito njena zagadjenost utice da mladi listovi pocrvene (ili u odredjenim delovima lista budu crveni).

Nije proslo ni nedelju dana svi listovi dobili su zelenu boju , kao da nista nije bilo.

Potom oko 20 maja primetili smo susenje listova, odmah smo odreagovali odneli list do poljoprivredne apoteke koja ima diplomiranog zastitara i ustanovili da velika isparavanja od jakih kisa uticu na list i da daje mogucnost da se pojavi plemenjaca i botritis (ovde je narocito znacajno blizina mladog lista zemlje koja ima velika isparavanja).
Vrsimo prskanje sa Antracol® WP-70 i STROBY DF tako da posle 2 dana listovi koji su poceli da se suse (oko 5 sadnica) odpali su a ostali zasad nije imao ostecenja.

Veoma bitno tih 5 sadnica su zdrave i vidi se njihov oporavak.

Moj kolega je odneo celu sadnicu na poljoprivredni fakultet zbog susenja lista gde mu je receno da treba da isprska sa: Tonus ili Actara ili Regent.

Sto se tice pasulja isprskali smo Fuzilidom, bacili KAN, prehrana Murtonik (19:9:27) i zastitili se od biljnih vasi DECISOM.

Zamislite da date nekome 100evra a on zna i pre nego sto dodje (npr moj slucaj sa susenjem lista) da nije upitanju napad insekta vec je u pitanju klimatsko pomeranja (jako sunce posle kise) a posto mora da zaradi (da izgleda kao se poprilicno pomuci za davanje saveta) sigurno ce vam reci sa cime da prskate upravo sto moze da vam kaze i bolje snabdevene poljoprivredne apoteke u kojima rade diplomirani zastitari.

Svakako ima stvari koje nemogu bez mikroskopa i analize ali ponavljam ima dosta stvari koje mogu da se uocem i vizualnim pregledom.

Napomenucu da u razgovoru sa kolegom (koga interesuje sadnja lesnika) kaze da poredjenjem sadnica iz firme NCT i sadnica iz drugih rasadnika je velika razlika a ono sto je naociglednije jeste razvijenost same sadnice (kako kaze kako su im moglii uopste dati sertifikat jer cesto na sadnicama nije dobro razvijen koren).

Moram jos nesto da spomen iz proslosti kako bi se bolje stvar razumela:

U skladu sa dogovorom sa vlasnikom plantaze iz Deca trebao sam da kupim od njih sadnice ali taj dan kada sam dosao u plantazu covek koji me je docekao kaze da cemo da idemo do rasadnika.

I sta se ispostavlja da ne kupujem sadnice po dogovoru od firme cija je plantaza iz Deca vec od firme NCT2000.

Opet prebrzo:

Dolazimo u rasadnik upoznajemo se sa cuvarima i blagajnikom koji ispisuje racun ali na kome pise NCT2000 pitam za papire prilikom cega ustanovljavam da uopste nema reci o sadnicama o kojima smo pricali a sa druge strane koja je to firma NCT2000.Dajem novac posle rasprave gde shvatam da sam prevaren ali mnogo je toga uradjeno za korak unazad odnosno za jesenju sadnju 2007.

Odlazimo do sadnica koje su utrapljene i za koje verujte dobrih 50 % u odnosu na one sto prodaju po buvljacima blago receno katastrofa.
Iskreno kad covek da novac za koji se poprilicno namucio tesko priznaje greske.

Sustina je da sadnice nisu lose vec su manje razvijene, one ce doci do svog razvoja ali taj put uzimanjem sadnica koje su vise razvijene (u pogledu korenovog sistema) smanjuje se put do dolaska rezultata (ploda).
Ovako sigurno sam izgubio 1 godinu uzimajuci jednogodisnje sadnice umesto dvogodisnji i VEOMA BITNO GLEDAJTE STA KUPUJETE (PRVO SADNICE NA UVID PA NOVAC).!!!!


U Radmilovcu je ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta gde se nalazi lesnik na oko 50 ari.
Bilo bi dobro da se poseti iz razloga poredjenja rezultata formiranja zbuna sto je dovelo usled odredjene filozofije u pristupu rezidbe.
Poredjenjem sa ostalim zasadima uocava se da zasad u Radmilovcu ima dosta sitnih grancica koje se sire pocev od zemlje dok kod „ostalih’’ u vecini slucajeva grancice ne krecu od zemlje vec sirenje pocinje na vecoj visini (svakako zavisno od generacije zasada).
Znaci sirenje zbun se formira ili pocev od zemlje ili pak kako godine najverovatnije idu forsira se sirenje grana na vecoj visini.
Neko bi rekako da sve to zavisi od rasporeda sadnica ali obe filozofije se slazu da se rezidbom omogucava izduzavanja letorasta i bolje osvetljenje grana odnosno smanjuje medjusobno ometanje grana.
Razlika postoji u filozofiji rezidbe ali ima mnoga pitanja na koje nemam pojma da odgovorim.
Ono sto je najbitnije plod jer koliko sam ja uocio plod se nalazi na vrhu odnosno krajevima u oba slucaja.
Problem je npr sto je zbun krenuo sa formiranjem od zemlje (veliki broj sitnih grancica) tako i ostali zbunovi sto automatski utice da nemozete proci izmedju lesnika pa cak ponekad morate i da puzite.
Forsiranjem izduzavanjem letorasta ali ka visini uticace kasnije da leska nesmeta jedna drugome.

Hvala KRKI (delovi masine za skupljanje i kalibraciju):

IZGLED KRCKALICE :

PLANTAZA – KUPNIK:

PLANTAZA – MRDJENOVAC: