E pa hvala vam na toploj dobrodoslici.mislim da ce mi ovde biti nice posto je atmosfera krajnje prijatna.
Aha,hvala tsnena na informacijama,video sam da ovde ima biologa,pravnika ali ne i farmaceuta
Da frau,to je takoreci "tehnicka " tema-za admina u stvari-znaci da se ispod postova postavi Brz odgovor da ne moramo svaki put da klikcemo na dugme "odgovori" i cekamo da se jos jedna stranica ucita.
Sto se mene tice-koliko god budem mogao ukljucicu se u rad foruma,naravno mene najvise zanima lekovito bilje i njihova primena u terapiji.Kad budem nasao vremena,procitacu tekstove koji su objavljeni pa ako budem imao sta da dopunim-dodacu

Znam na sta mislis ma3x vezano za brze odgovore..
Mozda bude jednog dana... Kad budem imao vise slobodnog vremena

A mislim da to ne oduzima previse vremena

ma3x citat:

A mislim da to ne oduzima previse vremena

mali nestrpljivko, "enrdzi" shiba na sve strane...garant ovan u horoskopu
(nema ljutis, teta frau voli da se shali :D)

ma3x citat:

. Sto se mene tice-koliko god budem mogao ukljucicu se u rad foruma,naravno mene najvise zanima lekovito bilje i njihova primena u terapiji.Kad budem nasao vremena,procitacu tekstove koji su objavljeni pa ako budem imao sta da dopunim-dodacu

Sigurna sam da će tvoje farmaceutsko znanje biti dragoceno i da ćeš imati mnogo toga da dopuniš. Moji tekstovi su zamišljeni kao ''najkraći put'' do osnovnih informacija o pojedinim lekovitim biljkama. Dakle, najosnovniji podaci sa fotografijom koji mogu služiti kao neka vrsta botaničkog atlasa.

hteo sam da otvorim novu temu,ali posle malo razmisljanja,mislim da je najbolje da iskoristim ovu kad je vec otvorena,da ne dolazi do dupliranja i da se narod ne zbunjuje.Posto najvise koristm njegove knjige,iznecu kako dr.J.Gostuski objasnjava

Nacin spremanja i upotrebe bilja

Ono sto vazi za jednu biljku moze se primeniti na sve bilje.Naime,najlakse i najcesce se primenjuje lek od biljke u obliku caja,a teze je hemijskim putemizvlaciti iz nje samo jedan sastojak.ali osim caja primenjuju se i drugi nacini spremanja lekova od bilja.Caj se dobija prelivanjem biljke kljucalom vodom:lisce,cvet,iseckan koren-popare se,ali se nikako ne kuvaju,ne ostavlja se da kljuca!!!Da bi se spremio caj kako valja treba uzimati sto je moguce sveziju vodu,cistu i providnu.Recna voda,izvorska ili sa cesme,bolja je od bunarske koja osim sto sadrzi u sebi kreca,strvdnjava delove bilja uzetog za caj,tesko prodire u njih i daje losiji caj.Dobar caj ne sme da provri,sem u izuztnim slucajevima.
Drugih nacina spremanja biljaka ima cetiri i to :
1)Mocenje ili raskisavanje,potapanje u tecnost,najcesce u vodu.Naucno se to zove maceracija.Ona se sastoji u tome da se lekoviti biljni materijal potopi u vodu(moze se reci da nase seljanke maceriraju konoplju kad je moce,potapaju u stajacu,malo pokretnu,barsku vodu) i tu ostaje za vreme od 1 do 48 casova ili duze.Posle ovoga se dobija takozvano biljno "vino" ili "vino od lekovite biljke.najcesce se potrebljava naziv raso ili rasol jer potpuno odgovara rasolu dobijenom od kupusa.Znaci macerija znaci raso,dobijen raskisnjavanjem biljke,da bi se iz nje izvukao lekovit sastojak u tecnost.

2)kuvanje(naucno: dekokcija) sastoji se u tome da se kao sto sama rec kaze biljka kuva neko odredjeno vreme od 15 minuta do 1 sat.Pri to me se mora voditi racuna o materijalu koji se upotrebljava,jer duzina kuvanja zavisi od toga da li smo uzeli koren,koru ili lisce.koren se naprimer tesko raskisnjava i tesko u vodu ispusta u vodu svoje sastojke,dok lisce to cini vrlo brzo.Rezultat kuvanja je odvar.

3)Na treci se nacin lek izvlaci iz biljke pomocu alkohola,najcistijim ili slabijim alkoholom(od 96,90,80 ili cak od 60 procenata), a u narodu sa ljutom rakijom ili vec popularnim nasim vinjakom,mada su oni za tu svrhu "slabiji izvlakaci"..Tako izvucen lek uz pomoc alkohola daje se samo u onoj kolicini koja je propisana u upustvu za svaku biljku posebno.

Pri ovakvom nacinu treba znati da li se lek spravlja od sveze ili osusene biljke.Ako se lek sprema od sveze-imamo takozvanu alkoholaturu toga leka tj spriritusni rasol raskis(slicno nasoj pelinjaci,klekovaci itd), a ako se lek dobija od suve i osusene biljke-imamo tinkturu tj lekovite kapi biljnog leka.
Alkohol mora biti jak,cist od 96% ili nesto slabiji do 80%.

Preporucivalo se ranije,pa se i danas preporucuje,da se lek daje u obliku praska,bilo od korena ili lisca,bilo da se tuca stablo,prave kase-sve za unutrasnju upotrebu(pije se i guta).

4)sledeci je nacin premanja leka sa vinom.Koren,list ili cela biljka,kako kad,stavlja se u vino,tu se ostavi da kisne najmanje 8-10 dana.Zatim se to procedi i pije po upustvu.Ta medicinska vina ne podnosi svaki covek,ali imaju veliku lekovitu moc.

Kad neka biljka ima u sebi ulja(zejtina,esencije) kao naprimer ruzmarin,nana itd,mada sve biljke imaju svoj miris,treba biljku preliti kljucalom vodom i ostaviti je da kisne 15 minuta na toploti od oko 80 stepeni.Samo da ne prokljuca!Jewr ako prokljuca ili se kuva,takva bilka izgubi veliki deo svojih mirisnih sastojaka koji sa vodenom parom odu u vazduh.
Kuvanje korena ili drveta ili njihovo mocenje i raskisnjavanje traje prema njihovom tvrdoci.

Za neke biljke se zna koliko vremena treba utrositi da se spremi caj.Tako naprimer,za caj od lincure potrebno je 10-15 minuta,za caj od odoljena(valerijane) treba 20minuta,koren od vodopije(zenetrge,cikorije) treba kuvati 25 minuta.Ali je najbolje drzati se propisa kako je odredjeno u receptima.Ako to nije naglaseno,caj treba da kisne 6-10 minuta.

Vrlo se cesto pri upotrebi biljaka, da bi se dao bolji ukus leku,dodaje sirup(sok od secera),pa bilo da je taj sirup napravljen od secera i vode ili od caja neke druga biljke i secera.da bi se sirup dobro ocuvao,da ne plesni ili se ne useceri itd, potrebno je da kolicina secera u odnosu prema tecnosti s kojom se mesa bude odredjena.Obicno se na 100 grama tecnosti uzima 180grama secera.Uopste je propis 5:9.sirup se sprema na taj nacinsto se secer rastvori u tecnost na umerenoj vatri.Kad hocemo da spremimo neki mirisljavi sirup,onda secer rastvaramo u hladnoj vodi

Kad bi bilo moguće brati lekovito bilje tokom cele godine ,onda ne bi bilo potrebe da ga čovek čuva.Ali,kako su biljke podložne vrenju i drugim promenama i mogu da se kvare potrebno je čuvati ih nako berbe.Da bi se izbegle štetne promene usled kojih biljke gube svoje lekovito dejstvo pa mogu da se pokvare i da naškode njih pre svega lišavamo vode time što ih sušimo.
ovo sušenje je delikatan posao koji yahteva mnogo pažnje nege i čistoće tog ubranog bilja.jer od načina kako se taj posao izvrši zavisi i docnije delovanje same biljke,ako želimo da sačuvamo njenu lekovitost duže vremena.
u tom cilju se one ylažu sunčevoj toploti ili se stavljaju u pećnicu ili u naročite sušnice,razredjuju se u tanke slojeve na lesi ili zategnutom platnu koje treba protresti nekoliko puta dnevno.
Biljke koje se suše u senci ili na vazduhu sačuvaju svoju boju duže i svoja svojstva bolje!
Sušenje lišća i celih biljaka
Poznati prirodnjak doktor Madef je napisao:"Takve biljke kao sto su grcica(menyanthes trifoliata),prosinac(mercurialis),dimnjaca(fumaria officinalis) itd., koje se suse na slobodnom vazduhu,treba susiti napolju.Ali mirisne biljke koje sadrze u sebi izvesno ulje zahtevaju da budu susene makar u ambaru ako nema za to posebno opremljene susnice"
Lisce ili cele biljke koje bi se susile suvise dugo i polako i na vlazi ponekad pocrne i izgube svoj miris.U takvom stanju kad pocrne one su lisene lekovitog svojstva i cesto opasne za upotrebu!
Cuvanje korena
Sitno i malo socno korenje susi se povezano u sveznje i u vazdusnoj susnici.Moze se takodje izrezati i poredjati po lesi ili platnu.Da bi se korenje ocistilo obicaj je da se dobro opere.Ako se primeti posle susenja da je ipak ostalo malo zemlje na njemu ,ono se ponovo ispere.Zatim se ostavi da voda sa njega ispari.Korenje koje sadrzi u sebi sluzi kao slez-susi se dosta tesko,zato ga treba susiti u pecnici ili pekarskoj peci.
Cvetanje i cvetno granje,grozdovi,cvasti itd.
Cvetovi treba da budu isuseni sto je moguce hitnije zbog tananog sastava njihovog tkiva i sto se lako menjaju.
oni nikada ne treba da budu izlozeni suncu,jer suncai zraci upijaju njihovu boju i razlazu njihove delotvorne sastojke.
Kicica,gospin cvet,bogorodicna trava,lavanda itd.,mogu biti susene u malih snopcicima okacenim u susnici.
Dalje cuvanje lekovitog bilja
Korenje lisce i cvetovi kad su osuseni treba da se stave u bilo koje kese od hartije ili kutije,bitno da se dobro zatvaraju,da ne bi prodrli vazduh,svetlost,vlaga i prasina.Isusenom bilju najvise skodi vlaga,ona prouzrukuje truljenje,a bilje gubi lekovitost.
ako se trazi sveze bilje onda je susenje potrebno samo za zimu i najvise za jednu godinu,posle cega se bilje baca i bere se novo sveze.
pomenuti nacin cuvanja jedino je i moguc u domacinstvima.drugi je nacin koji su pronasli francuski naucnici Pero i Goris.On se sastoji u tome da se lekovite biljke cim se uberu podvrgavaju dejstvu alkoholne pare zatim se izlazu struji toplog vazduha da ih produva i osusi.tim se nacinom unistava plesan i enzimi i onemogucava vrenje u njima.to je jedna vrsta pasterizacije.tako spremljena biljka i dalje sadrzi sve lekovite sastojke i korisnija je u lecenju.
cuvanje biljaka u uljima i vinu je takodje popularno ali ima i nedostatke,mislim da sam pisao o tome u drugoj temi,nacinu spremanja bilja.
naravno veoma je bitno znati i kako se biljka bere ,kad i sta se koristi,ali o tome je potrebno otvoriti novu temu

Nije mi jasna jedna stvar: zasto svi pisu da se osuseno bilje (cajevi) ne drze u plasticnoj ambalazi? Naravno, mislim na plastiku koja je napravljena za drzanje hrane, a ne kese iz prodavnice.
Ranije sam drzao cajeve u papirnatim kesicama i gotovo uvek su brze izvetrili nego u celofanskim.
Shvatam ja da je papir uvek bolji, tj. prirodniji, ali zbog cega se uporno insistira na izbegavanju plastike? Caj je suv i nema vlage.

e ajd da ne lupim ali ima neka fora sa tim cuvanjem u plasticnim ambalazama. zato se i preporucuje u zadnje vreme staklena ambalaza koja je doskora bila skroz potisnuta......

E,sve je to lepo sa lekovitim chajevima i vecinu ih dobro znam,ono shto me muchi a nigde da "iskopam" neshto vishe o samoniklom jestivom bilju,tako da ako neko neshto konkretno zna bio bih mu zahvalan......moze i sajt da nabaci ako zna za neki......ja se namuchio ziv al su tanki sa informacijama.poz

LJudi,sve je to lepo i gomila nas zna za razne lekovite chajeve,tinkture i td. Ono shto mene zanima je kako cete vi upotrebiti svoje znanje o bilju kada vas pred-veche zujne kisha,i morate negde do prvog "shteka" pecinica ili slicno,snachi budite se ,i onako "mamurni" krenete u pogreshnom pravcu,predpostavimo da ste u gubitku jedan dan gladni ste gladni ? verujem da jeste.Ovaj kratki primer dajem iz razloga ,shto mnogo kuckate o chajevima a ne o samoniklom jestivom,,,chij se koren jede.......taj ko je zalutao u shumi sigurno nema priborchic za chaj i mini roshtilj.DAKLE AKO IKO MOZE DA MI POMOGNE PO PITANJU TOGA....ja pola neta presha niko ali niko nishta direktno....ili ima al u brazilu.Inache kao shto sam vec pomenuo moj hobi je prezivljavanje u prirodi(visim na njihovim forumima al tek oni pojma nemaju)i bio bih zahvalan ako bi mi neko nabacio parlatinskih imena biljchica chij je koren jestiv...chak bez term.obrade PREZIVLAVANJE JE PREZIVLJAVANJE....ljudi pomagajte vi ste mi zadnja slamka. POZ

pa nisam siguran da razumem postavljeno pitanje. jos manje razumem ono sto si napisao u drugom postu. jel te zanimaju samonikle bilje koje se umogu koristiti kao prva pomoc u prirodi,ako se izgubis,nije ti dobro ili mislis na biljke koje bi mogao da koristis za hranu??
napisi molim te sta KONKRETNO te zanima,rado cu ti napisati sta znam.

Konkretno me zanima lat.naziv biljke chij je koren jestiv bez termichke obrade...DOVOLJNO KONKRETNO?

KONKRETNO me zanima bilje chij koren se moze koristiti svez .HRANA,shta da zaginesh 15 dana u planini sa mao opreme,nigde nisam naleteo u SVETUBILJAKA na samonikle jestive ali sveze korenje me posebno zanima.dovoljno konkretno ?

pa ako su u pitanju samo koreni to je vec problem. dosta retko se moze naci biljka u prirodi ciji se koren moze jesti bez termicke obrade.po nekim studijama na svakom kontinentu postoje samo po par biljaka koje imaju sveze korene koji se mogu koristiti u ishrani ljudi.problem je sto sveze biljke imaju jake esencije koje mogu da stete ljudskom organizmu.zato se i pribegava termickoj obradi. doduse,to polje i nije bas najbolje prouceno. primer je krompir koji je veoma popularan za ishranu ali se tek u 19 veku pocela koristiti krtola u ishrani.do tada se jelo samo krompirovo lisce,jer se koren smatrao otrovan! o paradajzu i da ne pricamo..
znaci,ako se nadjete u sumi u neprilici,preporuka je da korsistite maslackov koren (taraxacum officinale)- dragoljub(tropaeolum majus)oprezno ako niste u stanju da razlikujete podvrste dragoljuba.ostalo zaobidjite,nije provereno. zato za ,nedaj boze, koristitie neke druge stvari:zir,hrastov list,zecju travu,kiseljak,kesten,kora kruske,kopriva,gljive a nisu za baciti ni skakavci,kornjace itd .....