Svetislav citat:

Samo oprezno sa velikim saksijama. Velika saksija nije isto sto i zemlja. Ona ne sme da bude prevelika. Trebalo bi da bude samo nekoliko centimetara veca od velicine korena. Ako imas previse zemlje na dnu koju koren nije zauzeo, postoji opasnost da se suvise vlage koju koren ne moze da popije zadrzi u tom prostoru i da koren pocne da truli odozdo.

To nije točno, nije važna veličina posude, nego sastav zemlje. Zemlja mora biti dobro propusna i drenirana i nema straha!

Marija je u pravu. Saksija mora imati dosta drenaznih rupa a zemlja bar 50% pijeska, ako ne i vise. U tom slucaju voda ne moze da se zadrzi na dnu vec je zemlja ravnomjerno natopljena. Drvetu u ranoj fazi oblikovanja je potrebno mnogo prostora da bi korijen rastao, a samim tim i krosnja.

A sve informacije na internetu treba uzeti sa rezervom jer je bukvalno dozvoljeno da bilo ko pise sta hoce. A i u razlicitim djelovima svijeta se drvece uzgaja na razlicite nacine, zavisno od klime, kolicine padavina, vrste zemlje... Sve to treba prilagoditi nasim uslovima!

Aleksa citat:

Yamadori obavezno mora u veliku saksiju bar 2 godine po vadjenju da bi se oporavio, a poslije, s godinama mu polako zgusnjavas korijen i navikavas na posudu...

Ako ikada nadjem yamadori,ne vadim ga pre "Obuka za vadjenje Yamadorija".(napisali bonsaisti sveta biljaka )

Aleksa citat:

Marija je u pravu. Saksija mora imati dosta drenaznih rupa a zemlja bar 50% pijeska, ako ne i vise. U tom slucaju voda ne moze da se zadrzi na dnu vec je zemlja ravnomjerno natopljena. Drvetu u ranoj fazi oblikovanja je potrebno mnogo prostora da bi korijen rastao, a samim tim i krosnja. A sve informacije na internetu treba uzeti sa rezervom jer je bukvalno dozvoljeno da bilo ko pise sta hoce. A i u razlicitim djelovima svijeta se drvece uzgaja na razlicite nacine, zavisno od klime, kolicine padavina, vrste zemlje... Sve to treba prilagoditi nasim uslovima!

Tacno tako! Informacije sa interneta treba uzeti sa rezervom, ali ko god se potrudio i procitao link koji sam postovao verovatno se uverio da je clanak napisan veoma razlozno i da ne ostavlja mnogo prostora za sumnju u njegovu ispravnost. Ono sto se svakako mora uzeti sa rezervom, nazalost moram iz najbolje namere to da kazem, su informacije koje kruze ovim forumom. Nadam se da ovo niko nece svatiti licno i ne zelim nikoga konkretno da prozovem, ali ljudi su ovde veoma skloni da postuju pausalne zakljucke bez mnogo udubljivanja u sustinu stvari, a najcesce se oslanjaju samo na svoje skromno iskustvo ili skromno iskustvo drugih iz malog i zatvorenog kruga.

Zato svima preporucujem da citaju sto vise sa interneta, neka sami zakljuce sta je ispravno, pa neka sve to uzmu sa rezervom, kao uostalom i sve u zivotu.

Osim toga, pretpostavljam da vam je svima ovde Walter Pall dovoljno veliki autoritet, pa pogledajte sta je on uradio kada je iz estetskih razloga uzeo vecu posudu od one koja bi odgovarala korenu drveta koju je u nju presadio:

walter-pall-bonsai.blo...art-3.html

Vezano za Waltera Palla on ima stablo koje je kod njega u fazi oblikovanja vjerovatno već 10 godina. Osim toga to je bor. I jako je star.

Jedno je postupanje s takvim stablom - bonsaijem, a drugo je postupanje s mladicom (koja čak i nije bonsai) kineskog brijesta ili neke druge vrste. To se ne mopže uspoređivati.

MarijaHajdic citat:

Vezano za Waltera Palla on ima stablo koje je kod njega u fazi oblikovanja vjerovatno već 10 godina. Osim toga to je bor. I jako je star. Jedno je postupanje s takvim stablom - bonsaijem, a drugo je postupanje s mladicom (koja čak i nije bonsai) kineskog brijesta ili neke druge vrste. To se ne mopže uspoređivati.

Situacija naravno nije ista, ali uopsteno govoreci nije tacno da:

MarijaHajdic citat:

nije važna veličina posude, nego sastav zemlje. Zemlja mora biti dobro propisna i drenirana i nema straha!

I tek kako je bitna velicina posude, bilo da se radi o starom stablu ili mladici. Uostalom mozemo da pitalo Waltera licno na njegovom forumu.

Marija, please nemoj ovo da shvatis licno. Ja jako cenim tvoj doprinos ovom forumu, kao i tvoj entuzijazam i volju da svoje znanje i iskustvo podelis sa drugima, ali za opste dobro celokupne bonsai zajednice koja cita ovaj forum, moramo ovo da preciziramo.

Ja sam ti precizirala, a tvoje pravo je da misliš i radiš što želiš. Nema tu ničeg osobnog, nisam od onih koji se ljute ako netko misli drukčije.

Kad je bonsai već u naprednoj fazi oblikovanja onda se sadi u posudu koja mu je taman, jer tada ne treba radit na lisnoj masi stabalca a i iz estetskih razloga.

E da. Postoji tu jos jedan veoma vazan parametar. Vi koji zivite u zoni 8 kao Marija mozete pretpostavljam prilicno da se oslonite da ce se vodom zasicena zemlja isusiti isparavanjem. Mi u zoni 6, gde ponekad dolazi do vlaznih talasa, takvih da po vise od nedelju dana ne moze da vam se osusi oprana odeca na primer, jedini nacin da se oslobodite te vode je da je konzumira korenov sistem. Ako korena na dnu posude nema, zemlja ce tamo ostati vlazna danima, cak i ako na povrsini izgleda prosuseno, a to je vec opasno.

Svetislav citat:

Ako korena na dnu posude nema, zemlja ce tamo ostati vlazna danima, cak i ako na povrsini izgleda prosuseno, a to je vec opasno.

I kako to da sprecimo?

E sad i ja moram da se ukljucim u ovu pricu. Meni do sada ni jedno drvce nije stradalo od truljenja korena, a sva se nalaze u velikim posudama, jer jos uvek nisu bonsaiji i fali im mnogo lisne mase i granja. Mislim da je tajna ipak u sastavu zemljista, kao i u drenaznom sloju. Naime kada je posuda velika ( citaj duboka) ima sasvim dovoljno prostora da se na dno stavi drenazni sloj od kamencica ili komadica opeke kao i kod sadjenja obicnih loncanica. Ovime se sprecava truljenje korena. E a kada je biljka u plicoj i manjoj posudi tada se mora vise paznje obratiti na sastav zemljista. Znam da nije opasno kada biljka duze vreme stoji u vlaznoj zemlji. Opasno je ako koren duze vreme stoji u zemlji koja je natopljena vodom. A to sprecava pesak u zemljistu. Takodje nije bitno sto Marija zivi u zoni 8. Njena klima nije pustinjska, vec se i ona verovatno cesce nalazi pod duzim uticajem vlaznih talasa. Klimu ne karakterise samo temperaturna zona, vec i mnogi drugi faktori. A njima se moramo prilagoditi, jer ne mozemo da ih promenimo, za sada

Normalno je da se iznose stavovi na osnovu iskustva i znanja. Svetislave koliko dugo gajiš drveće i koliko ih imaš. Slažem se sa Nikolom i Marijom, važna je zemlja i drenaža a veličina posude ne. Ja se bavim 9 god, održavam sada 230 kom, za ovo vreme presadio sam drveće bar 2-3 hiljade puta i to o čemu ti pričaš nisam uočio kao problem.

Nikola988 citat:

Takodje nije bitno sto Marija zivi u zoni 8. Njena klima nije pustinjska, vec se i ona verovatno cesce nalazi pod duzim uticajem vlaznih talasa. Klimu ne karakterise samo temperaturna zona, vec i mnogi drugi faktori. A njima se moramo prilagoditi, jer ne mozemo da ih promenimo, za sada

Baš tako Nikola!
Eto baš nedavno na jednom drugom forumu je netko tvrdio kako u mojoj klimatskoj zoni nema vlage, već da kod mene stalni puše bura (hladni vjetar sa sjevera) ... a sad se opet slično ponavlja tu.

MarijaHajdic citat:

Nikola988 citat: Takodje nije bitno sto Marija zivi u zoni 8. Njena klima nije pustinjska, vec se i ona verovatno cesce nalazi pod duzim uticajem vlaznih talasa. Klimu ne karakterise samo temperaturna zona, vec i mnogi drugi faktori. A njima se moramo prilagoditi, jer ne mozemo da ih promenimo, za sada Eto baš nedavno na jednom drugom forumu je netko tvrdio kako u mojoj klimatskoj zoni nema vlage, već da kod mene stalni puše bura (hladni vjetar sa sjevera)

Mada ove godine je klima kod nas pocela da dobija obrise pustinjske!

I kod mene je ove godine bila pustinjska. Cak sam i stavio posude u podmetace pa sam i njih punio vodom. Na ovoj temperaturi ona bi isparila do veceri i nisam imao problema. Ali zato sam prosle godine imao jer je bilo kisovito, a drvca su bila u hladovini tokom veceg dela dana. Na srecu nije stradao nijedan bonsai, ali je jedan benzamin poceo da pokazuje znake truljenja korena. Cela kolekcija je na vreme premestena na mesto na kome je dobijala vise sunca, a bendzamin presadjen i spasen. Nauk je da treba eksperimentisati i pratiti promene na drvecu, ali u svemu tome biti oprezan. Ne postoji univerzalni recept za uspeh