Caeruleu sam zasadila uz kucu tako da na nju ne pada nista a zagrnula sam zemljom i stavicu malc.Nadam, se da joj nece nista biti.

ljudi moja pasiflora cveta uveliko, i sva je u pupoljcima kao da je prolece...

Divan je cvijet Kakvo osvjezenje

a tek kako mirise...

Moram pitati, jel miriše kao cvijet citrusa, tako bar piše u knjigama...

joj ne znam, verovatno... imao sam ogroman limun kad sam bio mali, zaboravio sam kako mirise..

Može mala pomoć? Koja je minimalna temperatura za manicatu, tarminianu i purple rain, zaboravih koja je? Ima se u obzir da su prve dve sejanci od ove godine i da su smeštene na hladnom gde mi zimuje cimbi?

Evo mene da odgovorim Manicati je minimalna 13 Purple Rain treba više od 5, a za tarmanianu nisam našla, ali kao klasična tacsonia sigurno može do oko 0.
Baš sam te htjela pitati kako tvoje tacsonije! Evo, i ja sam postala ponosni vlasnik jedne tek nikle mollissime (pa sve strahujem)

e jel nisu neke od ovih kaj spominjete one ¨šumske¨ ???

Ja sam još prošle godine, negde pred leto, obećao da ću postaviti slike moje caeruleae zasađene napolju kad bude procvetala. I ona celo ovo leto cveta a ja nikako da održim obećanje. Ali bolje ikad nego nikad.
Neki od vas se, moguće, sećaju priče oko nje, no u svakom slučaju ponoviću je.
Negde s jeseni 2002. sam dobio jednu grančicu ožiljenu u vodi koja se ubrzo sasvim lepo primila. Sledeće 2 zime je provela u sobi zasađena u dosta maloj saksiji. Za to vreme je stvorila prilično lep žbunić. Prvog leta nije uznošena napolje, bila je stalno u senci, u sobi i nije ni cvetala (verovatno ne samo zbog mraka nego i zbog svog uzrasta). Sledećeg proleća, leta i jeseni, 2004., je prvi put bila napolju, na suncu, što je rezultovalo gomilom cvetova. Te zime sam je ostavio napolju, u saksiji, par puta na -6C i bilo je manjih oštećenja listova. Na mestu gde sam je držao kasnije se 5 noći zaredom temperatura spuštala do -12C. Opalo je svo lišće, a jedna od 3 glavne grane je u potpunosti izmrzla. Sledećeg proleća sam je zasadio u baštu (dok još nije imala nijedan list, zapravo nisam još uvek bio siguran ni da je preživela) i vrlo brzo je počela da se oporavlja. Nastavila je da razvija te 2 glavne grane i do kraja jeseni su bile duge oko 3m svaka (grane koje su se javljale u dnu stabla sam uništavao da bi dao što više šanse ovima dvema). Potpora im je metalna ograda.
Još jedna opako hladna zima ( jedna noć suvomrazice na -15C sa dnevnim maximumom od -9C što je najniži dnevni maximum u Nišu ikad) je potuno uništila obe grane. Od zaštite je bio samo jaki malč i obmotavanje debelom tkaninom i najlonom nekih 15-20cm od tla. Izgledalo je krajem zime da je taj zaštićeni deo stabla preživeo, ali sam početkom proleća video da je potpuno istruleo i slomio sam ga. Sve negde do početka maja nije bilo nikakvih znakova i ja sam je već bio otpisao, ali je ona tada počela da izbacuje veći broj izdanaka iz zemlje. Nove grane su bile za oko 1-2 duže nego one stare, puno lišća ali nije bilo cvetova.
Pošto je prethodna zima bila blaga, izmrzavanja listova gotovo da i nije bilo, možda nekih 10%. E, ovog leta se praktično raspomamila, cvetala je od maja pa sve do ovih zadnjih toplih dana početkom oktobra. Sigurno bi bilo još cvetova da nije bilo onih ekstremnih vrućina kada su mnogi mladi pupoljci jednostavno otpali. U ovom trenutku ima još par pupoljaka ali ne verujem da će išta biti od toga sudeći po najavama za još jedan kišni period. O veličini i da ne pričam, to je toliko isteralo za ovih godinu i po da ću sledećeg proleća, ako bude opet blaga zima, morati da preduzmem drastične mere. Jedna ruža penjačica od 4m visine je skroz obavijena a napada mi i smokvu. Novi izdanci se mogu naći i na 2m razdaljine od glavnog korena kako izbijaju iz zemlje. Trenutno najduža grana, računajući i stablo od tla je negde oko 8m.
Nalazi se na južnoj fasadi a pridržava je dosta konopčića koje sam privezao za terase ili prozore.
Na prvoj slici se može videti samo jedan deo, obavijen oko ruže penjačice, a s desne strane je druga grana koju izvlačim ka drugoj terasi. Treća grana (tačnije grupa grana, ne vidi se ovde) ide ka ulici i to mi je veliki problem jer tu nema dobrog oslonca a ujedno smeta mnogim drugim biljkama.
Na drugim dvema slikama su neki od jesenjih cvetova.

Divan opis!!! Nikako da procitam sve o ovoj biljci, ima toga bas mnogo. Dobro mi je doslo, jer sam se bas pitala da li mogu preziveti kod nas napolju,a bilo mi glupo da ne ponavljam pitanje na koje je mozda vec dat odgovor.
Lidija, kako napreduju tvoje pasiflorice?

Svi džifiji su živnuli, iznela sam ih na prozor, ostala je još po koja neiznikla semenkica u njima, ali biće, biće! :-) Daklem, ako nekome treba, tu sam!

Ja sam ove godine posijala i dobro mi porasla.Na kraju ljeta sam je prebacila iz saksija vani uz terasu, dobro zagrnula zemljom i stavila sam malc od jelove i borove kore. Njen korijen ne moze pokisnuti niti snijeg da padne na njih posto to krov ne dozvoljava.Nisam je osisala pa ne znam da li da uradim sada ili na proljece, omisljam se.

E Bonanca već sam odavno mislila da si zaboravio, ludilo

[quote="LidijaM"]Svi džifiji su živnuli, iznela sam ih na prozor, ostala je još po koja neiznikla semenkica u njima, ali biće, biće! :-) Daklem, ako nekome treba, tu sam!

Slatkice su ,samo ih ti pazi i mazi.