Pozdrav
Prvi put sam na ovom forumu i sve pohvale onima koji pisu(daju svoja razmisljanja I savete iz licnog iskustva).
Podigao sam zasad leske na povrsini od 1,2h 550 sadnica.- dvogodisnji izdanak 10 decembra 2006god.
Samo podiazanje zasada je proslo u velikim problemima pocev: od 1.agrohemijske analize koja je pokazala da mi je sadrzaj fosforaP2O5 nizak 7.8mg na 100g suvog zemljista(dubina do 30cm) i 5.1mg na 100g( dubina 30-60cn) a (ph 7,2. ,sadrzaj humusa 2.5%,kalijma srednji 15mg ).
Obavezno znati
Optimalan sadrzaj fosfora I kalijuma je 15-25mg u100g suvog zemljista. Za povecanje 1mg fosfora ili kalijuma na dubini 0-40 cm treba uneti 60 kg/ha P205 ili K20 (u 100kg NPK np. formulacije 10:20:30 ima 20kg cistog to znaci da je potrebno 300kg/ha. PA SAD TO POMNOZIMO SA 10 kako bi povecali sadrzaj fosfora za 10 mg(konkretno u mom primeru) ,medjutim unosenjem ove formulacije 10:20:30 u kolicini od 3000kg/ha uneli bi smo 900kg kalijuma sto je previse, sadrzaj kalijuma mi bi bio 30mg(suvisak jednog elementa izaziva nedostatak drugog) zbog toga sam bio primoran da unesem pojedinacno djubrivo450kg/ha-(MAP-monoamonijumfosfata ono u 100kg ima 48 kg fosfora koje je u lako pristupacnom obliku )ostatak sam uneo sa NPK 10:20:30.Nisam bio u mogucnosti da nabavim stanjak(u slucaju da se on unosi treba znati da u 1t stanjaka ima 2-2,5kg P205 ,6kg K2O i oko 5kg N ) onda se sadrzaj min djubriva smanjuje,za povecanje humusa za 1% na dubini 40cm potrebno je uneti 50.000 kg stanjaka(jako je tesko obezbediti tu kolicinu) zato je bolje pre sadnje zaorati neku od leguminoza koja je gajena za zelenisno djubrivo(ja nisam ni to uradio –zbog nedostatka novca).Vodite racuna da ako vam je zemljiste kiselo treba izbegavati min djubriva koja su kiselija i obrnuto.Treba znati da ako je zemljiste siromasno kalijumom koristiti min djubrivo sa kalijum sulfatom a ne ona koja sadrze kalijumovu so zbog toksicnog delovanja hlora u vecoj kolicini).ZATO PITAJTE ZA SAVET(STRUCNA LICA). Moja preporuka je da kontaktorate ljude iz ’’Fertila „ Backa palanka (sto sam i uradio) oni ce vam na osnovu analize napraviti najbolju kombinaciju.
2.parcelu sam uzorao na dubini od 35cm u septembru (nisam nigde u okolini nasao podrivac kao mi je preporuceno sa fakulteta)
3. veliki problem mi je bio obezbediti sadnice(sadnice sam bio rezervisao na dogovor,bez kapare). U novembru me je rasadnicar obavestio da ne moze da mi isporuci sadnice zbog bla,bla bla.....sobzirom da su sve rupe bile iskopane i sve spremno za sadnju dao sam se u potragu za sadnicama.Kontaktirao sam veliki broj rasadnicara(malo je bilo onih koji su imali sadni materijal-u toj kolicini i sa potrebnim papirima!!!!!!.(Nasao sam u rasadniku NCT preko firme Hazelnut&leska d.o.o ) ,sadnice sam uplatio, posle deset dana sam ih i preuzeo-trebalo je da budu dvogodinje dobro oziljene-sto su mi i garantovali.
3.preuzimanje sadnica(zbog loseg vremena i kvara na vozilu) nisam se mogao dugo zadrzavati u rasadniku,sadnice su bile upakovane u snopove(nasumice sam uzeo tri snopa-pogledao sadnice da li su dobro oziljene,da li su zile zdrave,i da li imam nekih vidljivih bolesti na njima) sve je bilo u redu i rasadnicar me je ubedjivao da su i ostale sadnice takve-nakon taranspotra koji je trajao tri sata sadnice sam potopio u vodu i cekao sutra dan kako bi ih posadio.
4.sadnja- rupe su vec bile rucno iskopane 50x50x40.pre sadnje vrsio sam prekracivanje zila i potapanje u rastvor treseta,govedje balege i blauvit.(postoji vise raloga za to).prilikom sadnje ustanovio sam da oko 40 sadnica nisu za sadnju(slabo ili nikako oziljene-tacno se zna kakve sadnice moraju biti kada se pustaju u promet)Moja krivica sto nisam sve sadnice pregledao.Sobzirom da se radi o novcu jer sam te sadnice platio 200din po kom . odmah sam zvao i direktora i rasadnicara(dobio sam izvinjenje i nove sadnice)ali sam opet platio iz svog dzepa put 400km.
5.sama sadnja je vrsena sa mojim prijateljima(imam malih zamerki-a posto se neki od njih prvi put susrecu sa sadnicama necu im zameriti)dubina sadnje mora biti do one visine do koje su i bile u rastilu!!!!.Prilikom sadnje nisam koristio stanjak(samo min djubrivo oko 30 g po rupi NPK 10:20:30). Ali sam zato vrsio zalivanje sa oko 20 litara po sadnici ali ne od jednom ( bio mi je veliki problem obezbediti toliko litara vode –nisam bio iskopao bunar ).nakon sadnje napravio sam ciniju oko svake sadnice kako bi se sto vise vlagae zadrzalo.
Zima je bila blaga sa jako malo padavina.U prolece 2007 tacnije-aprili iskopao sam bunar I postavio rucnu pumpu i dodao oko 50g ureje ,prijem sadnica mi je bio 100%, pocetkom maja sam vrsio zalivanje rucno(kantom od 10 litara po sadnici),pocetkom juna oko 5 litara po sadnici .Zaboravio sam napomenuti da sam vodio racuna I o zastiti leske(pred kretanje veg I u toku same veg,najveci problem su bile vasi(imao sam 2 pskanja –talstar deluje kontakno i digestivno)U julu su mi se javili odredjeni problemi na listu(nisam znao sta je u pitanju dok nisam nasao pravog-iskisnog coveka koji mi je savetovao samo dobro zalivanje-nazalost osusilo mi se 6 sadnica(moglo je biti i gore) ,u toku godine sam vrsio tri frezovanja I dva okopavanja rucno motikama (imao sam dosta problema sa sledecim korovima na pocetku godine sa slacicom ,sirkom I u avgustu sa poponcem).
Srediniom septembra uspeo sam da uberem oko 200gr lesnika(otprilike svaki 10 zbun je dao po par plodova)

Pantersu, lepo si ti to uradio i vidim dosta si se namucio, ali nekukaj sve ce ti se to vratiti i to visestruko. Jel znas koje sorte si uzeo i kako si ih sadio. To ti je dosta bitno. Mene zanima da li je neko uspeo da od drzave refundira pare za sadniuce. Moj prijatelj kupio sadnice dobio fiskalni racun otpremnicu i uverenje da nisu bolesne pa me zanima kako to moze da ostvari i gde da se obrati.

Za TUBRAVICH. Zanima me ona tvoja slika plodova na17 strani. Onaj sto je u sredini ja forsiram. To je verovatno beli lambert , dok je crveni sitniji i crvene boje. Izuzetno je rodan i otporan na bolesti, kao i svi lesnici koji imaju duzi omotac. Nalazio sam ih po 016 u gronji, ali uglavnom 3 do 7 komada. Imam i ove druge i jos neke, ali me zanima sta ti mislis o ovom lambertu, ako je to uopste to. Danas sam ga przio i nikako da nadjem pravi nacin da se lakse oljusti, mada znam da spada u grupu koja ser tesko przi, a sve ostale osobine su ok, a narocito randman koji ide do 60%. Zbog toga mi je od 1000 stabala 500 lamberta i 30 srvenih koji je verovatno najbolji oprasivac za sve sorte. Neznam kakvi ce biti za prodaju, ali verujem da nece biti problema. Vidim da si ove godine imao problema, takva je godina svi se zale sada poprskaj bakarnim krecom, i ja cu ovih dana, i spremi zalivanje za prolece, uradi i ona druga prskanja i videces dogodine roda, trebace ti krckalica. Ja foirsiram stajnjak, a sad cu baciti i malo 0-15-30 , a na prolece ureju. To mi se pokazalo dobro. Doduse, moja plantaza je u B i H pa su mozda tamo malo drugaciji uslovi, mada mislim da je to slicno. U svakom slucaju zanima me tvoje misljenje o onom duguljastom za koji ja mislim da je beli lambert.

Milane 55 država je refundirala novac za sadnju 2006 od 70 dinara za standardni sadni materijal. Vidim da ima dosta nedoumica o sadnom materijalu, ja sam se odlučio da sam uzimam izdanke ožilene sa žbunova za koje sam video da dobro rađaju. Sve zbog lošeg iskustva sa rasadnicima.
Šaljem sliku krckalice koja bi mogla biti interesantna, jer mislim da može pored lešnika da posluži i za orahe. Za prednje strane je otvorena i vidi se princip rada.

ZeljkoZeljko, neznam da li je za drzavu dovoljna otpremnica i uverenje da su sadnice zdrave i kom drzavnom organu u srbiji to traziti. Moja plantaza je u BiH a ja zivim u beogradu, i imaam isto iskustvo kao ti. Sadnice koje sam kupio u rasadniku cute 3 godine i ko zna koje su, a one koje sam oziljene odvojio od dobrih majki vec su rodile na nekoliko komada je bilo i po pola kila, i ja sam se cudio. To je uglavnom beli lambert koji pratim 10 godina i svake godine su grane na zemlji od roda, a pritom je mali procenat praznih. Ta stabla su u mom dvoristu i niko ih ne gleda, znaci sta im bog da, namerno ih nerezem pa ima roda samo na obodu asli i to je pola vrece. Istarski dugi je dobar rimski takodje ali im je mnogo manji randman, halski dzin je mnogo bujan i zauzima veliki prostor, tonda romasna se pokazala dobro ali je dosta osetljiva i hoce mnogo paznje, a crveni lambert sam posadio u sredinu jer je ubedljivo najbolji oporasivac sto mi se pokazalo kao tacno. Svi ovi rasadnici ti nude kojekakve sadnice kao to su najbolje a ustvari zas 3 godine kad vidis sta je kome da se zalis uzeli su ti pare i zdravo. Pre neki dasn sam bio u leskovcu u nekom rasadniku i kupio neke sadnice, sorte za koje nikad nisam cuo,a i oni neznaju kako izgleda plod tih sorti, sve ti je jasno.Ja ssam uzeo samo po 10 komadas pa da ih pratim. Ima davijasna koju znam al nisam video da je neko gaji, medjutim kazu da je dole pored lamberta koji je najcesci i isstarskog dugog ona najcesca. Cena od 500 dinara koliko je u Beogradu naveliko tamo je malo i za te pare niko neda, a i sve ostalo je skuplje nego ovde, ja se zaprepastio. Zanima me imas li ti belog lamberta i ako imas molim misljenje, vec sam pitao i niko se ne javlja, nije valjda da samo ja to gajim. Sto se tice krckalice hvala za sliku, ja tu ne mogu da vidim kako ona radi, dali odma kalibrira i da li odvaja ljusku. Jedan drugar iz Surcina je napravio sam, kalibrira i lupa do 500 kila na dan, a moze i da izduvava, ali to mora posebno, mada je jako dobra treba je malo doraditi, ali to se vidi tek kada udje u rad. Ja sam napravio 2 najobicnije sa jednim i 2 valkjka koji se pomeraju, a pre masine imam rostilje koji vibriraju i kalibriraju, a posle idu na ventilator koju odvoji 70% ljuske, a ostalo rucno. Posto ja imam oko 1000 stabala mislim da ce mi to biti dovoljno, ali bi pokusao da napravim neku bolju jer mislim da udvostrucim rasad. Sada idem da prskam crvenim uljem to je hrvatsko i ima bakarni krec i i ulje za zimsko prskanje, kazu mi oni tamo agronomi da je to prava stvsar i da oni samo to koriste. Ja cu to sada prvi put probati pa ako se pokaze nije problem da se nabavi.

Milane55 ovo i jeste Lambert, ali crveni. Prženjem mu se ne može odstraniti ljuska sa jezgra ni pomoću trikova tako da nije pogodan za konditorske proizvode, ali je zato neverovatno dobar kao stona sorta. Svi ga hvale kao sortu oprašivač, a ja sam ga uzeo zato što je vrlo ukusan i što je matični lešnik bio krupan gotovo kao Istarski dugi. Nisam imao priliku da vidim Beli Lambert, osim na par slika na netu tako da o njemu ne znam ništa. Ako si čitao šta sam ranije pisao mogao si videti da imam 7 različitih sorti i da sam dve sorte odstranio iz zasada zbog rane vegetacije. Sadnice sam uzimao od voćki koje dobro rađaju, ali to nije garancija uspeha. Mnogo uticaja ima klima i kvalitet zemlje, a drugačije se biljke ponašaju kao izolovane od onih koje se gaje plantažno ( širenje bolesti, štetočine i sl.). Na danima lešnika sam zamolio profesora Oparnicu da mi pomogne oko identifikacije sorti i tada sam saznao da u plantažici imam: sve tri Tonde, Istarski dugi, Crveni Lambert, Rimski i još jednu sortu sa kojom se profesor ranije nije sretao.
Na osnovu agrohemijske analize preporuka za poboljšanje plodnosti je: stajnjak 20 t/ha, kreč 3 t/ha i fosfor 90 kg/ha. Pošto sam analizu radio i pre 4 ili 5 godina i do sada sam koristio stajnjak i 11-52-0 eventualno 10-30-20. Zaštitu ću raditi po savetu druga koji već nekoliko godina uspešno održava plantažu od oko 4 ha na terenu sličnom mom i na tu temu mi je dosta eksperimenata.
Zalivanje mi je veliki problem jer je potok sa koga uzimam vodu za zalivanje daleko nešto više od 350 m, a visinska razlika je oko 30 m plus komšijske njive kroz koje moram da postavim cevi nanovo za svako zalivanje ili vuci vodu u cisterni kao što sam radio do polovine ovog leta. Kvalitetno rešenje traži i investiciju od najmanje 1000 eura što je za plantažu od 150 sadnica malo mnogo. Proširenje ne planiram dok zemlju ne dovedem u red i dok ne proizvedem dovoljno dobrih sadnica od mojih lešnika sa kojima budem bio zadovoljan.
Juče sam primetio da su na nekoliko žbunova već počeli da se otvaraju ženski cvetovi, a muški (resice) su još daleko od toga tako da brinem kako će se oploditi.

Tubravichu, hvala ti sto si se javio u vezi lamberta. Ja imam 30 tak crvenih zbog oprasivanja, a belog oko 500. Radja opasno i otporan je na sve. Skoro duplo je krupniji od crvenog i kad se pece lako otpada ona tanka zuckastas opna ali tek kad se ohladi. Ja ih pecem skoro svaki dan da provalim koji je najbolji nacin, i mislim da ga prvo treba staviti na jaku vatru pa kad opna pocne da pucketa ugasi se i mesa dok se ne ohladi. Svi koji su zdravi budu goli, a najbolje su se ljustili kad sam probao u bubnju od ves masine koji okrecem a odozdo se greje. Mislim da je ukusniji od svih ostalih, a i zvao sam takovo i oni ga rado uzimaju ali slabo placaju i nema ga u ponudi. Svi se pale na sto krupnije a to nema veze, ja sam sve merio na zlatarskoj vagi, i razlika je zanemarljiva, okrugli su uglavnom unutra suplji a ovi puni i teski i zato im je randman blizu 60% to sam ja merio vise puta i uverio se, a knjiga je teorija. Samo da znas da konditorska industrija sitne lesnike, a tu spadaju neke americke sorte, alipposto kod nass toga nema i ko zna kad ce biti svi su prisiljeni da uzimaju ono sto ima jer je jos uvek toga malo na trzistu, zato sam ja pobornik udruzenja pa da budemo kao delta. Imam ja i oko500 sadnica rimskog, istarskog, halskog, gifoni, romane i nekoliko ludolfa, ali opoet ponavljam ni jedan nije ni blizu lamberta, a cime cu prosirivati plantazu jos cu videti i unapred se o svemu dogovoriti. Sto se tice zemljista kod mene u BiH gde mi je plantaza, zadnjih puno godina se u jesen bacaju ogromne kolicine stajnjaka, a ja sam letos dodao malo ureje i zalivao. Imam 2 izvora i sa 2 motora ide dobro mada cu na prolece verovatno staviti kap po kap. Nosio sam zemlju tamo kod jednog komsije koji to radi, a inace je inspektor sadnog materijala, kaze da nista nediram, znaci da je zemlja dobra i ista za sve sorte, ali eto lambert se narocito istice, pa jos uvek neznam sta mu fali pa ga drugi nemaju. Vecina o lesnicimanista nezna, kazu da sade samo one krupne kalemljene, a to nema veze, sa njima i nepricam, a i ti siguran sam na takv e cesto nailazis.

Sto se tice posticaja za sadnju (ko je posadio u jesen 2006 I prolece 2007 imao je pravo na povracaj sredstava (vidi na sajtu ministarstva-kada pod kojim sulovima se konkurisalo) .napomena za sve one koji zele da podignu zasad leske jesen 2007/prolece2008 a da ostvare subvenciju.
Kupujte sadnice samo od onih rasadnika koji vam mogu obezbediti sledecu dokumentaciju!
1.sertifikat o proizvodnji sadnog materijala
2.deklaraciju o kvalitetu sadnog materijala
3.uverenje o zdrastvenom stanju posiljke bilja u promet
4.fiskalni racun
5.uverenje o zdrastvenom stanju poljoprivrednog useva za proizvodnju semena tokom vegetacije,zdrastvenom stanju semena i objekata za proizvodnju sadnog materijala visegodisnjih biljaka tokom vegetacije.!!!!!!!(bez ovog uverenja necete moci ostvariti subvenciju)-------ja sam preko sto brojeva okrenuo u ministarstvu ( dok nisam dosao do nacelnika fitosanitarne inspekcije koja mi je objasnila-ko izdaje taj dokument)svu dokumentaciju sam imao sem ovog uverenja koje nisam dobio od rasadnicara (koji mi je duzan dati)vec od agroinstituta na cijoj teritoriji se nalazi rasadnik

Pre samog podnosenja zahteva vodite racuna o sledecem:
Sorte koje sadite moraju biti na sortnoj listi ministarstva poljoprivrede(neke novije sorte nisu na toj listi)-
Vodite racuna o broju sadnica po hektaru
Konkretno za lesku
Izdanak 500sadnica /ha
Kalemljen na mecju lesku 600/ha
Broj sadnica po hektaru inspektor koga posalje ministarstvo obracunava na sl. Nacin
Razmak sadanje np . 4m (u redu) X 5 m (izmedju reda) =20m²(to vam je vegetacioni prostor) X np 500 broj sadnica koje ste posadili= 10000 m²=1ha
Np razmak sadnje 3.70m (u redu) X 5.65m (izmedju reda)=20.9m² x np500 sadnica=10 452 m²=1ha 4ar( za tu povrsinu vam je potrebno 522 sadnice da bi ste ostvarili subvenciju)
Za kalameljeni veg proctor je 16.66 m²
Sto se tice sorti
Posadio sam
Tonda djentile dela lange RED 1,2,5,6,11
Tonda djentile romana RED 3,9,10
Tonda di djifoni RED 4,8
Mortarela RED 7 (ona nije na sortnoj lisi)
Razmak sadnje mi je 3,7m X 5,65m (za ovaj veci razmak sadnje sam se odlucio samo iz razloga sto planiram da posadim jagode-podeljena su misljenja strucnjaka (neki su za ,a neki protiv jagoda kao podkulture prvih 3-4 god)

Pantersu hvala ti za ove podatke, znao sasm das drzava nece lako da da pare, a, kad uzimaju netreba nikakav papir, al sta das se radi, nismo mi krivi. To sto hoces da sadis jagode, ja nisam cuo i neznam da li je to dobro,ali evo sta sam ja uradio u prve 2 godine. Posadio sam po sredini izmedju redova, znaci u onih 5 metara 2 reda bundeva koje imaju semenku golicu. One se sade gusto, imaju puno roda, a i gusto lisce, pa ispod lisca uvek bude vlaga. Ne mora kisa da pada dosta je rosa. Posto je bila susna godina sadnice su sacuvane,samo 6 od prvih 300 se osusilo. Kad padne srednja kisa 10 dana se ne moze uci u njivu. Bundeve je pojela stoka, to je najbolja moguca hrani, vitamini, proteini, i ostalo u ogromnim kolicinama, a semenke sam izvadio osusio i prodao po 3 evra kilo, na veliko, nije neka cena al dobro , nisam imao vremena. Sledece godine je bilo bolje. U jesen sam bacio puno stajnjaka po vocu jert bundeve dosta isposte zemlju, ili kako se to vec kaze. Neki su mi rekli das bundeve nisu resenje, ali ja sam pitao profesora Berenjija iz NS SEME iz Novog Sada i njega poslusao. U trecoj godini nisam sadio nista jer je biloroda, i necu vise nista das sadim, ostavicu travu koju cu redovno da sisam, a od stabla do stabla prskati totalnim herbicidom oko 1,5 metara u sirinu.Letos sam isao u Grcku na jednu plantazu koja je tako uredjena, izgleda bruka, a plod kad opadne pograbi se bez problema, i netrebaju nikakve velike masine. Imaju neki usisivac sa crevom i jedasn dasa stavi na ledja i i usisava ono sto je ostalo milina gledati kako radi. Ocas posla sve gotovo, a niko se nije ni oznoijo. Imaju neku ogromnu krckalicu i ona je zajednicka za nekoliko bas velikih plantaza, sva je oklopljena i u nekim levcima pa nisam mogao da provalim kako radi, a njih nista ne razumem. Razmisli o ovome i bas me zanima imas li ti neku ideju, ili si nesto video pa da ja, a i drugi o tome razmisljamo. Napominjem ti da ja imam oko1000 stabala, sa namerom da je prosirim.

Evo Milane nekoliko mesta gde mozes da vidis masine za skupljanje lesnika koje te interesuju koje sam uspeo da nadjem
www.rivmec.com
www.monchiero.com
www.gf-srl.it
www.giampitosti.com (izaberi masinu pa idi na"filmati"da vidis snimak)
www.facma.it
Masine sa poslednjeg sajta proizvodjaci smatraju najboljom u evropi.Tip sa ovdasnjeg foruma je komsija sa Marcello Bellachioma,vlasnikom firme facma.Kaze da je poslao veliki broj masina u drzavu Cile,jer je tamo italijanska najveca firma u kond.industriji "ferrero"(godisnje prerade 50000
tona lesnika)pre nekoliko god. kupila i posadila lesnik na 4000 hektara,koje ce preradjeni lesnik,na srecu,prodavati na americko trziste.
Krckalice nisam nasao, pa cu morati kada skupim lesnik, za odvajanje ljuske od jezgra da dam oglas"posedujem plantazu lesnika,potrebne devojke za tucanje"(Valjda nece zena da mi procita ovo).

E Panticu, bas ti hvalaza ove adrese, ima ssvasta da se vidi. Sve je to lepo, samo mnogo kosta i nije za onog koji ima 2 hektara, vec 20 . Ja sam radio neki proekat i dosao do toga da je 20 ha neka mera da mozes da imas sam sve masine koje su ti potrebne. Onaj veliki kombajn bi kod mene radio najvise 2 dana u godini, a 363 dana stajao, velika krckalica bi sve moje lesnike kada budu bili u punom rodu polupala za 1 dan, i tako dalje. Sad nam trebaju manje stvari, ili da se udruzimo i eksploatisemo te masine, ili da prosirujemo zasade na 20 i vise ha sto sve i nije bas realno. Kako sada stvari stoje izgleda da su devojke za tucanje na plantazi najblize stvarnosti joj joj. Zanima me da li si video usisivac koji ide na ledja, drzis crevo u ruci i polako skupljas bez saginjanja Ja cu na prolece praviti ponovo neku krckalicu pa da je na jesen probam, ako se pokaze dobro, pokazacu je, mora biti jeftina, solidnog kapaciteta, i da ima sto manje loma jezgra. Nesto sam vec radio, ali mislim da moze bolje pa cemovideti. Danas sasm kontaktirao neke proizvodjace sadnica iz Nisa i obojica su me pitali da li imam crveni lambert u plantazi, kazu da je obavezan zbog oprasivanja, a isto se desilo sa jednim iz Subotice. Ja imam mislim 38 komada, ali nekoliko mi se ne svidja kako napreduju, pa sam pored njih posadio ludolfa i sledecu godinu cu ih pratiti pa ako neide vadim ih. Koliko sam te razumeo ti nemas crveni lambert,pa kada dodjes u srbiju, mozemo da napravimo neki kontakt pa da se menjamo, ili da ti damn ili kako god hoces, samo ne da ih prodajem.

Verovatno mislis na ovaj usisivac
www.zanchi.net/aspiratore.htm
Kosta 930 eura,jedna osoba skupi koliko i 3 radnika normalno da skupljaju

A da li je neko probao sa onim usisivacima za lisce? Elektricni su 2500-3000din, a motorni oko 100e. Ja ne poznajem nikog ko ga ima da isprobam. Trebalo bi eventualno zameniti vrecu sa nekom rupicastom da se prasina ne bi skupljala. Jel ima neko iskustva?

Lep je usisivac, samo posle 10 minuta na ledjima sve boli. Onaj usisivac za lisce je bolja varijanta, samo ni on nije nimalo jeftin, osim toga on u sebi ima seckalicu za lisce pa neznam sta bi se dogadjalo sa lesnicima. Mozda to moze da se prepravi pa da odvaja lesnik od caure ako nije ispao sam. To bi trebalo pogledati negde, mozda u gradskoj cistoci ili u zelenilu, oni to sigurno imaju, i verovatno znaju sve mogucnosti. Ja samo mislim dsa je to ipak puno par za malu povrsinu. I daslje mislim da je najbolje zatraviti uvaljati vocnjak pa opale plodove pograbiti, a ako nesto ostane a ne nabavi se usisivac ili slicno, pokupiti rucno. U to cu se uveriti sledece jeseni pa cu saopstiti zapazanja, pa ko voli nek izvoli.

Milane 55 moji lešnici nažalost još nisu u rodu,a u voćnjaku nemam lamberta. Ona krckalica u Americi košta oko 2700 dolara (skupo).Sad u subotu planiram zimsko prskanje preparatom na bazi bakra.