Da li mogu izdanci lesnika i da li ce dati isti rod,mislim takav isti lesnik

moze,vegetativnim nacinima (np.reznice,izdanak isl.) se verno prenose osobine biljke,dok semenom se u vocarstvu razmnozavanje koristi za dobijanje sejanaca koji sluze za dobijanje podloga ili u oplemenjivanju.

Pawlle da ti to prevedem na srpski. Vidis lesnik koji dobro radja i sorta je koja ti odgovara, odvojis u toku zime mladicu ili ti izdanak koji pripada korenu tog drveta, a ne da je sam niko iz sejanca, i ako ima dosta zilica mozes odmah da sadis. Tako ces dobiti isto takvo drvo i istu sortu. Ja sam tako dosta radio, i ispostavilo se da su mi te sadnice bolje napredovale i pocele da radjaju i to bas onakve sa kakvih sam uzeo izdanke a one sto sam kupovao pola sam izvadio a ove druge nesto bas nisam srecan, cak i nisam siguran da su to te sorte. Na primer Tonda romana ispala duguljasta i tako dalje. Znaci da si jedino tako znati sta si posadio i sta ce ti roditi.

Pawlle nadam se da si te semenke sto si posadio mecija leska, a neki drugi plod koji si nasao. Meciju lesku sasdis kao podlogu zato sto ta sorta ne daje izdanke i kad na nju kalemis neku sortu dobijas samo tu sortu ali kao stablo znaci da nema orezivanja sto je velika prednost, ali sa druge strane ima nekih drugih nedostataka. Ako nije mecija leska, dobijaces izdanke od necega, a plod sorte koju si nakalemio. Razmisli o tome na vreme.

vec imam gomilu lenika ali nisu kalemljeni na meciju lesku i daju izdanke i lepo radjaju i % losih je jako mali

O onoj pucaljki na plin ne nadjoh Milane nista ovde, niti nesto slicno za borbu protiv veverica.
Po ovdasnjoj teoriji kada se izdanak odvoji ostavlja se ili u njivi ili u rasadniku jednu ili 2 god. pa kada je koren dovoljno razvijen,izdanak se skracuje na svega nekoliko cm. od zemlje da bi se stimulisao rast novih izdanaka,gde ce se razviti u toku godine 5-6-7 pa na prolece naredne godine ih prorediti, ostaviti 3-4 spoljnih i udaljenih jedne od drugih koji ce biti glavne grane buduceg zbuna, a ostale uklanjati svake godine.
Posto sam izdanak direktno sadio u njivu (bolje u dvoriste gde bih djubrio i redovno zalivao jednu god. pa onda u njivu)posle 1 god. koren mi se nije dovoljno razvio.
Planiram da na prolece pre kretanja vegetacije skratim sadnicu na 3-4cm. od zemlje pa bih pitao nekoga ko ima malo starije lesnike od mojih,recimo Milan55 ili Tubravich,posto se koren slabo razvio da li ce se u toku godine razviti 2-3 izdanka, ili 6-7(bolje za mene).
Jos jedno pitanje:Koji je najlaksi i najbrzi sistem za bacanje krecnog djubriva u njivu-nadam se da ne mora lopatom.
Na kraju,svim proizvodjacima i ljubiteljima hrane za veverice cestitam novogodisnje i bozicne praznike.

Pozdrav svima i pono sreće i uspeha u novoj godini.
s.pantic-u. I ovog puta iznosim samo lično iskustvo bez namere da namećem neko svoje mišljenje. Pošto nisam imao nikakvo predznanje ne samo o lešniku već ni o kakvoj voćnoj vrsti poslušao sam komšiju koji se razume u voćarstvo, pa i u gajenje leske. Prilikom sadnje sadnica sa dobrim korenom, koje su neposredno pre toga odvojene od matične biljke nisam brojao centimetre već pupoljke. Ono što sam sadio u jesen sam na proleće skraćivao na 3 ili 4 pupoljka, a ono što je sađeno u proleće sam skraćivao neposredno posle sadnje takođe na 3 ili 4 pupoljka. U junu sam ostavio najniži, a najbolje razvijen lastar, a ostale sam odstranio da ne troše snagu. Bitno je da snaga korena i snaga krošnje budu izbalansirane. Isto sam radio i prilikom sadnje školovanih sadnica, kao i kod sadnje sadnica sa nedovoljno razvijenim korenom u rastilo (školu). Školovane sadnice sam presađivao na stalno mesto sa busenom. Ono što preživi polovinu jula to se i primilo. Prve godine teško da ćeš imati neki izdanak iz korena, ali nemoj da te to zabrinjava jer prve godine je najbitnije da se sadnica primi. Da li ćeš i koliko imati izdanaka iz korena najviše zavisi od sotre. Biljku možeš naterati da pravi više izdanaka povređivanjem korena ili korenovog vrata i to tek posle 4 ili 5 godina, ali u tom slučaju rod će ti biti drastično smanjen i biljka će kasnije dostići pun rod.
Kako ćeš kasnije (od druge godine pa na dalje) orezivati i kako ćeš formirati žbun ili stablo to moraš odlućiti sam.
Što se tiče razbacivanja KALK-a ja ću najverovatnije napraviti nešto što će raditi na principu posipača za puteve samo što će radni zahvat biti negda oko 70 cm, pa ako bude uspelo biće slika. Razbacivanje lopatom je robija pogotovo ako ima vetra.

Dobrodosao Dragoljub_Petrovic i trami
Za Dragoljuba:Zivotni vek leske po razlicitim autorima razliciti podaci, od 70-80god. pa do 100god,po nekima pun i konstantan rod od 7-8god. neki kazu od 8-10god. a neki od 10-12god.(za tondu gent.d.langhe sam nalazio podatke da punu rodnost dostize u 12god).Ta puna rodnost je, za one koji ti prodaju sadnice, od 3-5 tona i zarada od 7-8 000 eura po hektaru,a za one koji proizvode lesnik dosta manje, recimo jedan ovdasnji proizvodjac,koga sam upoznao na ital.forumu, ima 17 ha leske u punom rodu,modernu plantazu sa sistemom za navodnjavanje, i ima visok prinos 50 tona u ljusci( sto je vise od proseka).U berbi 2007god. je imao 25 tona u ljusci na tih 17 ha.
za tram
Sadnja u martu-aprilu je po meni malo kasno,vec pocinje vegetacija.Iako nemam iskustva, mislim da na prolece treba nagrnuti zemljom zbun,kao krticnjak da se napravi,pa onda cekas do jeseni da se pojave izdanci,zatim sklonis zemlju i iseces izdanke(koji bi trebali da imaju po neki korencic) i stavljas, ako imas sistem za navodnjavanje, u njivu, ako ne kuci ih zalivas 1 god. pa ih onda sadis u njivu,po mogucstvu u jesen,kada prestane vegetacija.

Pitanje od prosle nedelje u vezi skracivanja sadnica, sam postavio 30 decembra i na jednom od ital. foruma o lesnicima
www.forum-macchine.it/...300&page=9
Napisao sam da sam iz yugoslavije, da se na ovim prostorima 90% lesnika uvozi,sorte koje se gaje: istarski okrugli, istarski dugi,ili kako ih ovde zovu "tonda istriana" i"lunga istriana", zatim sorta Romisce Zellernuss ili Rimski kako ga zovu na prostorima bivse Yu.,zatim Tonda romana...Rekao sam da imam 1600 sadnica starih 2god. na 3 ha. i pitao,posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna,da li sada na prolece da ih skracujem na par cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka,i da li ce se razviti 6-7 novih u toku god. gde bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna.Prvi sto mi je odgovorio napisao je da na prolece ne diram nista,ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece i tada da ih skratim skoro na nulu,pa onda 2 god. da ne diram nista.

Prvo da svima pozellim puno srece u novoj godini i srecne bozicne praznike. Ne mogu da verujem da jedna moderna plantaza u italiji bere 25 tona na 17 ha u ljusci, ja znam da prodavci sadnica lazu o prinosu ali mi se cini da je ovo bas slabo. Ja sam u moj projekat zacrtao 2 kg po stablu i mislim da je to uredu, a ako bude vise, bas lepo. Stabla sa kojih sam uzimao sadnice su u punom rodu i najmanje ssto sam ubrao sa jednog je 6,8 kg prosle godine u ljusci. Nista se ne zaliva i ne obradjuje sta mu bog da, a 2006 god. je bilo 9,5 kg. Radi se o belom lambertu gde je jezgro vise od 50%, a sa jedne tonde sasm ubrao 12 kg, ali je bilo dosta praznih i sledece godine slabo. Zato sam racunao 2 kg po stablu. Kupovne sadnice su slabije od mojih, ali ko zna videcemo kasnije. Ja sm sadio tek odvojene sadnice znaci neskolovane, i koje su bile male nisam dirao, a velike sam skratio na oko 60 cm. U istoj godini su izrasle male grancice, a sledece i po koji izdanak, ali su ramene grancice vec dale rodne pupoljke. Znaci formirao sam stabla koja su jesenas dala po malo roda, a sada sam ih gledao okitila su se resama. Ove izdanke pazljivo biram i negujem, tako da kad oni dodju na rod ja cu sredinu da izvadim i imacu sta sam zamislio, a do tada ja imam rod koji nije nimalo slab. Mislim da ovo ima rezona, a sledece jeseni tacno znati jesam li pogresio. Ima dosta stabala koja su napravila jako lepu i bujnu krosnju, njih necu dirati, pa cu pratiti sta je bolje. Moj drugar ima u beogradu izuzetnu plantazu od 1500 stabala i sada je u 5oj godini imao oko 1kg ociscenog jezgra, a imao bi mnogo vise da led nije izlomio grane, vec je sve prodao iako sasm mu ja rekao da saceka. Ima istarski dugi, halski i romanu i randman je ispod 40% sto on nije verovao. Prodao je po oko 6 e a u bosni se nije mogao naci ispod 7 i vidim d vise niuko nema svi su sve prodali a bolje cekati prolece bar ja mislim jer evo sada na pijaci nema ispod 10 e. Dao sam drugaru sadnice belog i crvenog lamberta zbog oprasivanja pa kad rode uporedicemo rod i kvalitet jer ja mislim i dalje da je randman najbitniji a ne dal je sitan ili krupan lesnik. To skracivanje na 5 cm prilikom sadnje se po meni radi kadas hoces da zasnujes maticnjak znaci kad proizvodis sadnice, bar sasm ja tako radio neznam videcemo. Beliu lambert daje puno izdanaka i ja ih tamo imam bas mnogo ali nisam mogao jesenas od kise das ih vadim pa sasmo cekam prvi lep dan i odma idem, cak nisam ni posasdio oko 150 sasdnica koje sam zakopao. Inace sadnice koje imaju dosta korena ne treba skolovati vec odma saditi tako sam ja i sve se primilo, ssamo zalivati iako su jednogodisnje dobro napreduju. Za krec neznam jer ja imam puno stajnjaka i uz malo vestaka mislim da dobijam pravu stvar. Ona pucaljka na plin je prava stvar i videcu ovde nesto da napravim a mislim da ce od toga sve bezati i ptice i veverice.

Zdravo svima... Ja sam nov na ovom forumu, i moram prvo da kazem da sam potpuno slucajno naleteo na njega i odusevio se. Posebno mi je ova tema zapala za oko, jer mi je leska kao vocna vrsta jako interesantna.
Inace, student sam vocarstva i vinogradarstva na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu sa jos dva ispita do kraja.
Toliko o meni, za sada...
Elem, sto se tice leske, moram priznati da jos nisam stigao da procitam svih 26 stranica, ali sam vec na prvih nekoliko primetio da ima dosta interesantnih stvari. Pre svega, ima dosta podataka i saveta koje mi nemamo po knjigama a dolaze od ljudi koji imaju nekakvo iskustvo u ovoj proizvodnji.
Sad bi previse bilo da pokusavam da komentarisem sve ono sto mi je zapalo za oko citajuci ovu temu, kako ono sa cim se slaze tako i ono sa cim se ne bih slozio, ali ima vremena sada kada sam ovde.
Ono sto hocu da kazem, jeste da bez obzira koliko je leska dobra sto se tice potraznje na trzistu, moram da ukazem na jedan problem koji nisam video da se pominje na onih nekoliko stranica koje sam procitao a moze izazvati velike poteskoce u proizvodnji a to je berba. Naime, ljudi zaboravaljaju cinjenicu da jeplod leske jako sitan i da rucna berba, osim ukoliko nemate jako jeftine i brojne radnike, u velikoj meri opterecuje cenu i da na nju cesto zna da otpadne veliki procenat troskova proizvodnje. Ni ja dugo nisam razmisljao o ovome, ali me je jednom prilikom kolega koji ima visegodisnje iskustvo podsetio na ovaj problem i shvatio sam da to moze biti krajnje opasno za rentabilnu proizvodnju. Dakle, ako se spremate da podizete vecu povrsinu, prvo dobro razmislite da li mozete da obezbedite dovoljno radne snage, a da vam se isplati, da bi ste berbu obavili kako valja.
Inace koliko znam, stablasice se kod nas srecu u jako maloj meri. Cak u evropi je taj princip uzgoja manje zastupljen nego zbun, osim u Italiji, koja forsira mehanizovanu obradu i berbu te su im stablasice pogodnije.
Tacno je da zbun pocinje ranije da radja i u pocetku ima bolju rodnost, ali se u jednom trenutku ona izjednacava i negde oko 10-12 godine opada u odnosu na stablasicu zbog nekih problema u diferencijaciji cvetova. Tako barem kaze literatura.
Toliko za sada.

Bas mi je drago da se pojavio neko ko ovu tematiku zna samo iz knjiga da i mi nesto naucimo a i tebi ce dobro doci malo znanja iz prakse. Evo kako ja mislim da skupljam plod na jesen. Probao sam jesenas kod drugara na nekoliko stabala i mislim da je to resenje za one koji imaju do 5 hektara. Izmedju redova nisam frezovao zemlju vec pustio das raste trava koju sam nisko kosio skoro brijao do zemlje, a od stabla do stabla prskao glifosatom, koji je unistio svu travu. Cekao sam da opadnu skoro svi a onda sasm otresao sta je ostalo. Posle sasm uzeo grabulje koje imaju dosta guste zube i jednostavno sve pograbio u jedan red po sredini i ondas pokupio lopatom u pkolica. Ostalo je samo nekoliko komada, zanemarljivo malo. Posle sednes u dvoriste ili gde vec i polako preberes sedeci. Ja sam probao ide, a jesenas cu ako bog da tako sakupljati i moje kad obilno rode, a verovatno ce i neko od onih koji ovo budu citali ovo pokusati pa da onda vidimo moze li se i to malo unaprediti. Kazi ti nama kad malo procitas sta mi pricamo da li negde gresimo u odnosu na knjige i sta te ucio Ceda Oparnica a nama nece da kaze.

Pa moram priznati da je to odlicna ideja, videcemo da li ce je i ostali prihvatiti ali cini mi se da moze da upali. A sto se tice Cede, pa cinjenica je da i na nasem fakultetu kao i na mnogim drugim, vazio pravilo.... sve sto ce ti stvarno koristiti moras sam da naucis, jer profesori iz raznih razloga, najcesce izbegavaju da nam prenesu korisna i moderna znanja. Ili ne zele, ili ih mrzi da se trude da poboljsaju svoja predavanja. Pa smo osudjeni na sopstvene snage.
Elem, moram prvo da probam da procitam sve sto ste do sada napisali ovde pa d akomentarisem bilo sta... :D.

Pozdrav svim ljubiteljima ove teme!
Malo se piše o KALEMLJENOM LEŠNIKU.Verujem da će nekog ovo interesovati.
VEĆ DESETAK GODINA PRATIM I UPOREĐUJEM GAJENJE LESKE NA SOPSTVENOM KORENU I KALEMLJENE NA MEČJOJ LESCI.SVA MOJA ISKUSTVA I SAZNANJA GOVORE DA JE GAJENJE KALEMLJENE LESKE PRAVI IZBOR .ŽELEO SAM DA SEBE UBEDIM U SUPROTNO ALI NIKAKO NISAM TO USPEO!!!PRATIO SAM STABLA I ZASADE STAROSTI 4,7,12, i 34 GODINE KALEMLJENE LESKE KOJA RAĐAJU OD 1kg. DO 30 kg. PO STABLU.ISTO TAKO I PLANTAŽE ŽBUNASTE LESKE ISTE STAROSTI SA PROBLEMIMA I PRINOSIMA KOJE NE BIH SPOMINJAO.
ZATO SAM OVE GODINE REŠIO,OBEZBEDIO SAM SADNICE KALEMLJENE LESKE I UPAVO IH SADIM NA 3,5 ha NA 5 X 5 m.
KO JE ZAINTERESOVAN ZA SADNICE MOŽE SE JAVITI NA 063 533 953

Postovanje.
Ja sam juce posadio, u rupe 30x30, trideset sadnica zbunastog lesnika 15 istarski dugi i 15 druge rase koju sam zaboravio kako se zove.Sada imam puno pitanja posto se prvi put srecem sa lesnicima.Pri sadjenju nisam zalio stabla na preporuku nekih ljudi samo zatrpao i dobro nagazio,dali sam pogresio?Sta je sledece dali i kada treba neko prskanji,djubrenje ili rezanje.Stabla su sada visoka od 2 do2.5 m ali ih ima dosta bez grancica sa strane.Dalii od ovog lesnika koji nije kalemljen na kecju lesku mogu i kako da formiram stablo na 1-1.2m pa gore da se grana postu na toj parceli imam 15 ovaca koje pasu i sigurno ce brsteti nize grane.
U napred zahvalan na odgovorima.

Pozdrav svima!ovaj forum je super.
Hteo bih da se ukljucim u ovaj forum citao sam ga i ranije, ali nista nisam pisao.
Da li mozda neko zna koja podrucija u Srbiji su pogodna za zasad, pre svega mislim na vlaznost zato sto sam citao da je dobro ako zemljiste ima letnji hidrotermicki koeficijent iznad 1.25.Da li mozda postoje neke mape u vezi toga.

Hvala!