Imam semenke ovog bora pa me zanima kako da ih posadim,u koji supstrat i na kojoj temperaturi? Da li je potrebna stratifikacija?
Za koliko nice,koliko brzo raste?

Inace,saznao sam da je ovaj mediteranski bor otporan do -20C,ali da mu tokom zime iglice potamne ako padne ispod -12C,-13C~ali se na leto brzo povrati! Meni je prelep!

Pretpostavljam da i za njega vazi isto sto i za druge borove, pa evo sta kaze Seed Germination Database:
Pinus
- Niče za 30- 60 dana
- Semenu je potrebno svetlo da bi proklijalo
- Klijanje je nepravilno (neće svi klijanci isklijati u isto vreme)
- Seme treba da bude na temperaturi od 12- 18 C
- Suprstat u koji se seme seje treba da bude propustan
- Seme treba samo blago utisnuti u površinu supstrata, a ne prekrivati ga zemljom
- Seme treba ostaviti potopljeno u vodi 24 sata pre sejanja, a zatim ostaviti da se stratifikuje 4-6 nedelja.

to jee onajbor sa dzinovskim sisarkama i 'oklopnim' semenkama sto se klopaju? Mnogo je lepo drvo, samo , moslim da je malo zimogrozljiv...

Zmijobor citat:

to jee onajbor sa dzinovskim sisarkama i 'oklopnim' semenkama sto se klopaju? Mnogo je lepo drvo, samo , moslim da je malo zimogrozljiv...

Meni te tri mediteranske vrste bora dosta liče jedna na drugu (Pinus pinea, Pinus pinaster, Pinus halepensis). Što naravno ne znači da mi se ne dopadaju.
Zna li neko koji je od njih najotporniji na hladnoću?

Drveni,ja mislim da je Pinus pinea najmanje otporan na hladnocu,mada kao sto rekoh i on moze da prezivi i do -20C!

Pinus halepensis~ima jedan dosta star primerak kod mene u Banovcima,bas u komsiluku,tako da sigurno nije previse osetljiv,a za Pinus pinaster sam nasao podatak da ga ima na Avali i ponegde u Beogradu-znaci da i on moze da prezivi nase zime!
Jedino za pinjola nije provereno,ali mislim da bi uspeveo na nekoj zasticenoj i osuncanoj poziciji!

P. pinea je jedan od mojih 'težih' nesupeha.
Sejao sam ga tokom zime, u grejanoj a nedovoljno osvetljenoj prostoriji, supstrat je bio jako peskovit.
Svi do jednog klijanca su mi polegli.
Posle malo čitanja i zdravologičnog zaključivanja rekao bih sledeće:
Seme zadržava klijavost nekoliko godina.
Nije potrebna stratifikacija.
Bolje sejati sredinom proleća, zbog svetlosti i temperature.
Klija relativno brzo (meni su semenke proklijale za 4-5 dana).
Klijavci su dosta robusni.
Posle tog neuspeha nisam imao prilike da sejem P. pinea, ali pretpostavljam da se sad nebih prevario...

Palmark citat:

Drveni,ja mislim da je Pinus pinea najmanje otporan na hladnocu,mada kao sto rekoh i on moze da prezivi i do -20C! Pinus halepensis~ima jedan dosta star primerak kod mene u Banovcima,bas u komsiluku,tako da sigurno nije previse osetljiv,a za Pinus pinaster sam nasao podatak da ga ima na Avali i ponegde u Beogradu-znaci da i on moze da prezivi nase zime! Jedino za pinjola nije provereno,ali mislim da bi uspeveo na nekoj zasticenoj i osuncanoj poziciji!

Palmark pojavljuju li se šišarke na tom Banovačkom P. halepensisu.
Kako bi bilo dobro doći do semena.

Ne znam,nikad nisam obratio paznju! U koje doba godine se pojavljuju sisarke? Ako hoces,ako i kad bude semena poslacu ti tonu! Bor je na ulici,tako da je javno vlasnistvo
Ne znam samo hoce li te semenke biti klijave~to je jedan jedini bor te vrste u Banovcima,a ne znam da li su borovi jednodome ili dvodome biljke!

Hvala ti beskrajno...
Daj Bože da je P. halepensis samooplodan.

borovke; ovoj porodici pripada veliki broj zimzelenog drveća i grmlja rjeđe listopadnog (ariš), cvjetovi su jednospolni jednodomni, ženski cvjetovi su uglavnom u obliku češerastih cvatova, nakon oplodnje se razvija drvenasti češer koji se sastoji od dvostrukih ljusaka pokrovnih i plodnih
preneseno sa : www.drvodjeljska-skola...halepensis

Pozdrav svima. Možda sam malo zakasnila sa odgovorom ali možda neko kasnije pročita i posluži mu.
Pinus pinea tj. Pinjol potiče sa istočne obale Španije ali je pre 6000 god. kultivisan na Sredozemlju i sev. Africi. Raste do 1000m N.V. i često gradi čiste sastojine. Naraste u visinu do 25m na prirodnom staništu, što znači da kod nas to nije u mogućnosti (ako uspe da opstane). Svi ste već primetili prelep kišobranast habitus Da ne davim sa morfologijom drveta... Šišarice su jajaste i jedne od najvećih u rodu Pinus. Kod većine borova sazrevaju u jesen druge god a cvetaju u proleće, što znači: u ovo proleće procveta (ima i muške cvetove, kod nekih rese... a ženske su šišarice). Pošto su jednodome vrste i golosemenice, oni se lako samooplode i vi berete šišaricu u jesen druge dogine. Ona će već sama početi da se otvara i semena će početi da ispadaju. Kod P. halepensis sazrevaju u trećoj godini. A kod P. nigra u drugoj ali se otvaraju u trećoj godini - šišarice. Pinus pinea je vrsta svetlosi (što se vidi po habitusu - heliofilna je vrsta) i jako je osetljiv na niske temperature. Dobro podnosi posolicu i da ima ga na Avali ali je jadan zakržljao. Seme inače nije afrodizijak... za kulinare
Pozdrav

Da li neki od borova ima slican kišobranast habitus kao Pinus pinea, koji se moze gajiti u Vojvodini, a da je relativno otporan na nase zime. Zeleo bih da zasadim jedan u basti. Inace sam pocetnik u gajenju biljaka tako da mi je svaka informacija interesantna.

Ja ne znam da jos neki bor ima bas tako kisobranast habitus poput pinjola...
Gde si tacno u Vojvodini? Ako imas povoljnu mikroklimu mogao bi i pinjol da posadis.

Zaista ne mogu da se setim ni jedne vrste bora sa tako kišobranastim habitusom kao pinija. Ako ne nađeš piniju možeš uzeti Monterey čempres (Cupressus macrocarpa) koji je takođe zimogrožljiv. On kao mlad raste ušiljeno a kasnije mu se krošnja širi kao kišobran. Nakon dosta godina izgleda ovako:

Takav habitus je karakterističan za mediteran ali ne i za kontinentalne uslove. Čak i ako tvoj kišobranasti četinar ne strada od zime stradaće od snegoloma upravo zbog takve krošnje. Pa reci i sam, gde si kod nas u prirodi video četinarsko drvo sa takvom krošnjom? To je zato što će ti se kod prve zime sa puno snega sa tvojim četinarom desiti ovo: