Tisama odgovara svaka klima. Ima ih po celoj Evropi.
Mada neznam kako podnose mediteranske uslove, moram da priznam da ih na moru uopšte nisam video.

Mozda ih ima na planinama?

Ovaj Ficus benghalensis raste u Lahaini na Havaima a zasađen je 1873.

hm...vidis ti to: stotinjak godina je vec dovoljno da drvece izgleda kao da je metuzalem, glavom i bradom!
...Stvarno bi drzava morala da povede malo racuna i da sume vodi na malo dugorocniji nacin: izdvojiti vece sumske jedinice i zaista ih pustiti jedno sto godina na miru...

Po pitanju Taxus baccata i njenog staništa... ono što ja znam je to da ima široku edafsku amplitudu (može da raste na različitim N.V.). Šumska vrsta je - to znači da voli da gradi fitocenoze (biljne zajednice) sa hrastom lužnjakom i jasenom; i sa cerom i sladunom. Lužnjak raste na nižim N.V. od 500m i tu tisa sa njim raste na aluvijalnim rečnim nanosima (tokovi reka po Šumadiji- kod nas). A sa cerom i sladunom- više N.V. od 500m i tu reste na planinskom dubokom dreniranom zemljištu. Iz ovoga se može zaključiti da je isključivo šumska vrsta (iako je ima do Dunava na N.M. od 50m). Inače raste i poceloj Evropi ali... da... neko je dobro zapazio da je nema u mediteranskoj zoni. Ona je ljubitelj zasene... pa sve onda suprotno, tj. što joj nudi primorje, ona ne voli (skeletna temljišta, osunčanost, posolicu...)
Valjda vas nisam u davila ali ako neko ima tačnijih podataka zašto ne voli primorje nek otvori stranicu o njoj pa da se dopisujemo (ja bih volela)
Misli da niko nije pomenuo Ginkgo biloba, koji ja mislim, zaslužuje punu pažnju jer je tercijarni relikt i takav kakav je bio pre ledenog doba ostao je i sada ne promanjen!!!! Fascinantno!!!! inače na prirodnom staništu živi od 600 - 800 godina, ali sa idealnim uslovima (ima par primeraka u Kini) koji su i do 1000god. stari.
Isto je fascinantan Cycas revoluta (Sago palma - znam, on nije palma ) koji je prelaz između palmi i golosemenica a naraste za 20 godina svega 1m u visinu!!! Pa ako neko nađe koliko on dugo živi nek javi.

Mislis na teme o ginku i tisi .Ima ih .Bilo bi dobro da se ovaj post prebaci i u tisinu temu.Nisam znao da tisa zivi u ravnici .Bas me je zacudilo.

Kažem da ginka nema na listi... koliko ko živi, a da bi trebalo. Videla sam da ima svoju temu Nego, taj post... ja treba da prebacim??? ili to ovde neko prebacuje. Pročitala sam pravilnik ali nisam sigurna. A za sago palmu mene isteresuje koliko živi pa ako neko može da sazna. Hvala.

pejstuj svoj tekstic o tisi i njega prebaci u 'tisu' Posle ce urednik teme obrisati to ovde, ako proceni da opterecuje ovu temu.

"...Stvarno bi drzava morala da povede malo racuna i da sume vodi na malo dugorocniji nacin: izdvojiti vece sumske jedinice i zaista ih pustiti jedno sto godina na miru..."

pa tako se i radi! šume su podijeljene u sastojine. svaka sastojina je izdvojena na temelju svojih posebnosi kao što su vrsta drveća, starost, posebnost tla i mikroreljefa i slično. ophodnja je zakonom propisano razdoblje života za svaku glavnu vrstu drveća u sastojini, npr za hrastove lužnjaka i crniku-140 god.,kitnjak i medunac-120.god, bukva i javor-100.god, cer, jasen, grab-80 god., smreka, obični i crni bor-80.god. svake godine jedna od brojnih sastojina će doseći tu starost i ona tada treba ići u pomlađivanje tj.sječu. i sječa se odvija u više etapa, tj. više sjekova pri čemu se prvo sijeku lošija stabla, sastojina se prorjeđuje, a bolja stabla koja ostaju dobivaju više svjetlosti i zraka i time ih se potiče na veću produkciju sjemena. kad na tlu ima dovoljno sjemena i pomlatka, sijeku se i preostala stabla da bi omogućila mladima razvoj.
tako to otprilike ide. a prema izmjerama i istraživanjima su određene te ophodnje. jer do tada stabla postignu svoj najveći prirast u visinu i debljinu. ostavljanje stabaloa nakon te dobi nije dobro jer ona počinju prirodno slabjeti- prirast im opada, vitalnost, podložne su raznim glivama i sekundarnim entomološkim štetnicima te pada vrijednost sortimenata.
i ja volim vidjeti veliko i staro stablo, i takvih treba biti, ali realno gledajući- čovjek treba drvo i koristi ga, tako je bilo i biti će još dugo.
a za stara stabla postoje parkovi, perivoji i prašume. u Hrvatskoj ima 10 prašuma u kojima je izuzeto gospodarenje i život se u njima odvija bez ikakvog čovjekovog utjecaja i koje služe za proučavanje i znanstvene svrhe.

Tihci, kao prvo, dobrodoslicu ti zelim, na forum SB, kao i 'medj drvece'!
Ja sam pomalo i mislio na instituciju prasume. I to ne neke tipa 'trista hektara', sto je lepo ali je 'prasuma samo na papiru, vec zaista - prasume: na primer, vise stotina kvadratnih kilometara, u jednom komadu. Mislim da se takve sume, preko 500km2 racunaju u 'svetske sume'. U Evropi je , valjda, samo jedna takva, izmedju Poljske i Ukrajine, prasuma 'Bjauovica' (tako nekako?) koja se prostire na oko 1800km2. Petina je toga pod rangom potpune zastite, a ostalo - ipak uklanjaju ponesto i seku.

Najstariji kesten.
Za ovaj pitomi kesten (Castanea sativa) pretpostavlja se starost od čak 4000 godina. Ovo drvo poznato kao Castagno dei Cento Cavalli nalazi se na putu za Sant'Alfio, na Siciliji.

Veliko cudo , ali ja ne verujem da ima 4 000 godina.Ipak su ga malo prehvalili Ovo je tipicno italijansko drvo, po mom misljenju.Vecina ovih kupovnih kestena je odatle.Ovom drvetu treba samo pogoditi zemljiste.
Hvala Vam, drveni na slici-sliki

I ja mislim da je za pitomi kesten 1000-1500 godina plafon.

Virdžinijski hrast (Quercus virginiana), Johns Island u Južnoj Karolini.
Starost 1400 god.

ajme , koji metuzalem!