Za mape ne znam, ali je za lesnik najbolje pobrdje koje ima vlage i da je pritom na suncanoj strani.

Pozdrav svim novim članovima!

Baron

Moraš se opredeliti, ili lešnik ili ovce. Od tih leski možeš napraviti stablašice tako što ćeš odgrnuti nešto zemlje oko sadnica u vidu levka, prosterati malo deblji najlon sve do sadnice da sprečiš izbijanje izdanaka pa preko najlona vrati zemlju. Naravno tu više nema okopavanja i đubrenja, a sva voda za zalivanje će ići direktno uz stablo tako da će tu biti najgušći koren i biće teško proceniti sa koliko vode i kada treba zaliti. Mnogo je bolja varijanta da umesto postavljanja najlona uredno uklanjaš izdanke i to po nekoliko puta godišnje.
Skrati sadnicu na željenu visinu, ostavi 3-4 pupoljka najbliža vrhu sadnice a sve niže ukloni. Pošto će se tu ponovo pojavljivati pupoljci i grančice moraš ih na vreme uklanjati. Od grana koje izrastu iz ta 3 ili 4 pupoljka možeš formirati krošnju kakvu želiš. Sve ovo ima smisla raditi ako sadnice koje si posadio imaju izuzetno razvijen koren. Ukoliko je koren lošiji pročitaj tekst koji sam okačio na predhodnoj strani.
Što se tiče prskanja nađi nekog zaštitara u poljoprivrednoj apoteci da ti preporuči i preparat i vreme primene.
Pročitaj sve tekstove na ovom forumu i naučićeš mnogo toga.
Vidi se da si početnik i po ovome: „15 istarski dugi i 15 druge rase“.
Pojam rasa je vezan za životinje, a za biljke sorta.

Postovanje svim clanovima i posjetiocima.Nadam se da cu na ovom forumu dosta toga nauciti i primjeniti u praksi.Inace sam iz Banja Luke.U selu moga osca ljudi slabo posvjecuju paznju vocarstvu,ijako je teren za to.Na nekih 3dunuma,a to je 3000m2 pokusavam oformiti mini plantazu.Posjedujem i plantazu stenlej sljive na 16dunuma,ali to je druga tema.Trenutno sadim maticnu bazu iz koje cu proizvoditi sadnice za sebe.Odlucio sam ne ulaziti u visoku tehnologiju u proizvodnje zato sto se to tesko naplacuje.Pazljivo cizcitevam tekstove i malo se sta tu moze dodati a da nije vec receno.Mislim da je veoma bitno i da to uvijek treba ponavljati,a to je pravilna sadnja.To je start i poslije u dobroj mijeri utice na dalji tok razvoja vocke,kao i razmak i obrada zemljista

ZA ROGICD. Vidim da pises da planiras praviti zasad u Banja Luci pa me zanima u kojem si selu, ili blizu cega si jer i ja imam 20 dunuma pod lesnicima u tom krtaju, izmedju Laktasa i Topole. Ja zivim u Beogradu i jece sasm dosao odande. Povadio sam mladice i posadio u rastilo preko 1000 komada, nadjubrio i poprskao sve, samo nisam bacio stajnjak jer je blato, ali sam dogovorio cim se bude moglo. Zanima me gde si nabavio sadnice za maticno stado i koje su sortte u pitanju. Ako mislis da ti treba, slobodno mi se obrati jer ja imam 4 godine iskustva u tome i mislim da dosta znam pa cu ti vrlo rado pomoci, a kada dodjem tamo mozemo se naci i potanko razgovarati o svemu. Vidim da su ovde cvetovi lesnika vec uveliko otvoreni i to kod skoro svih sorti, a tamo su pocele pomalo tek one ranije jer je hladnije pa mislim da je zbog toga bolje za vbodece uzeti neke kasnije sorte, ali to cu tek znati sigurno kad dodjem na pun rod a dotle samo nagadjam.

Za MILANA_55.Mjesto je Hrvacani,30km od Banja Luke prema Prnjavoru.Kao sto rekoh ovo kod mene ja skroz amaterski.Nemam neko iskustvo o lijesci.U njenom slucaju se oslanjam na empiriski usvojena znanja.Samo ono sto vidim,ne ulazeci dublje u literaturu.Literatura je pomalo otisla u prppagandno stivo sa ciljem da se sto bolje prodaje ili ono ili materijal koji opisuje.Tako sam sadnice nabavio iz Batajnice od jednog poznanika.Njegova lijeska mi se dopala.
Prorodila je u 3g.U 4g je imao nesto ispod polovine,one obicne plasticne kes od 3kg.Rod je u grumama od 3-4 ploda.Izgled ploda je okrukao,tubast sa prosjecnom velicinom oko 2,5cm u precniku.Jezgro je srednje tvrdo i isponjava,mozda i 90% unutrasnjosti ljuske.Za mene jedina mana,ako je amater moze i primjetiti je ovojnica oko samog jezgra koja je pri jezgru pa djeluje malo cupavo.Kod par ostalih uzoraka sorti jezgro je svijetlije i glatko.
Licno sam eksperimentalno obrao jednu cetvrtinu stabla sa kompletnim rodom i onim sto je opalo na tom dijelu.Broj pravilno formiranog i ispunjenog jezgra je,za mene laika,zadovoljavajuci.Mali procenat je bio sasusenog u ljusci.Kod njega je u formi stablasice.Uzeo sam vegetativno razvijen materijal.Imao sam na dvogodisnjoj sadnici,koju sam zasadio 2007g u februaru ili martu,nesjecam se vise dva ploda koja se nisu odrzala.Vjerovatno zbog sparnih i toplih ljetnih dana.Neznam,ima tu i jedan klinac u komsiluku.Mozda je i on obrao ili vjeverice.Nisam nasao opale plpdobe,pod predpostavkom da su odpali od vrucine ili nekih drugih faktora(bilesti,stetocine).
Nisam za neku veliku i cestu primjenu hemije.Znam da jabuka i kruska traze,po Pinus kljucu oko 16 prskanja,sljiva oko 8 prskanja.Cinimise da ljieska trazi najmanje oko 3.Sto se tice sljive,znam nije tema ali imam iskustvi pogotovo na Stenlej,moze proci sa 3.Zimsko(bordovska corba zbog Monilije,koja je neizbjezna a nemoze se uvjukpreduprijediti, do faze misijih usiju,i 2 nekim insekticidom u fazi precvjetavanja i ciscenja).Izvinjavam se zbog obimne komparacije sa sljivom.Smatram da treba birati sorte koje koje nemoraju biti u cistij linije ali su nesto otpornije na uslove koji vladaju gdje se gaje.Biljke koje su prilagodile svoj feno. i genotip uslovima gdje se gaje,naravno da zadovoljavaju ukus trzista.Moja parcela je mala tako da,ako nenadjem trziste,mosi su ga podrositi u kuci i zgradi.Ljesnik je izuzetno hranjivo i zdravo voce sa nekim svijim specificnim nezasicenim uljima i radikalima.Ajde mi javi kad budes dolazio ovamo pa da se vidimo obidjemo i uporedimo nacine i sisteme uzgoja.Pisi ranije kako bi se i ja mogao isplanirati.
I ja bih volio znati sta sadim i priblizno koja je sorta ili kojoj naginje.

Pozdrav svima nije me duže bilo pa da razmenimo iskustva. Pokušavam sa zasad od 1.6 ha maksimalno održavam intenzivno. Zbog toplijih dana u januaru u subotu pršćem crvenim uljem izuzetno sredstvo i stavljam otrov u rupe od glodara Zn fosfid (mislim da se tako zove). Da razbacujem stalnjak po ovoj površini ne isplati mi se,pa sa rešio za zelenišno đubrenje,150 kg stočnog graška pomešano sa 20 kg jarog ječma. Sad se seje između redova i u maju kad grašak procveta zaorava se. Po ha na taj način se unosi 40 t biomase (impresivno). Interesu je me da li neko ima iskustva sa zelenišnim đubrenjem. Takođe idem da postavim "kap po kap" i da ga zatrpam (krađa,vandalizam).

Druze moj, vidim ja da si ti dosta toga citao, i ja sam, samo da ti kazem filozofija je jasna, nadji sadnice od dobre majke lepo posadi daj da jedu i piju, potruj stetocine ako ima i dobro radi i voli da to radis(jako je bitno) pa ne brini. Mislim da je lesnik jedna od najzahvalnijih biljaka za drzanje, a plasman o kome pricas netreba da te brine,jedino treba imati puno, jer malo nikog ne zanima, i zbog toga bi bilo pametno udruzivati se, i ne samo zbog toga. Ja u zadnje vreme idem od Dervente na srbac i topolu, ali sam mnogo puta isao kroz Hrvacanje pa znam gde su, i nije problem, javicu ti se pa da popricamo. Ja sam sam proizvodio sadnice za sebe, ali sam i dosta kupio. Ove kupovne sasm uglavnom izvadio, jer slabo idu , a ono sto ima po neki plod ne znam sta je, ima i dobrih, ali malo, a mnogo se nije primilo pri sadnji dok su ove moje skoro sve poterale i vidim da ce ove godine biti lepog roda masala. Samo da ZELJKUZELJKU kazem da je to sto radi pametno, i mislim da si ako to uradis ove godine mirtan za sledecu, stim sto na zimu baci oko stabala malo NPK(8 20 30) vestaka i ne brini, a u prolece ureje zbog vlage i azota. Ja imam puno stajnjaka, pa ne moram to da radim, pre neki dan sam bacio NPK ali je bilo blato pa nisam mogao da ga pokrijem stajnjakom, ali cim se porosusi bacicu ga. Necu nista vise da orem i tanjiram, Izmedju sadnica prskam travu a izmedju redova kosim(jos ne znam cime cu ima vremena) i to zbog sakupljanja na nacin koji sam ranije opoisao. Ako se to ne bude pokazalo dobro, lako je preorati zeml;ju.I ja cu ako budem uspeo da ove godine uradim kap po kap, jer to je ipak prava stvar i uslov za dobar rod, jer gledanje u nebo donosi samo glavobolju.

Danas sam zasadio lesku Halski Dzin kalemljenu na mecjoj lesci. Dali treba odmah orezati - skratiti grancicu iznad kalema i na koju duzinu ili koliko pupoljka ostaviti ako se uopste reze.

Za MILAN_55
Sad sam stigao iz sela.Imam trenutno fazu orezivanja sljive.Kad budes dolazio u ove krajeve posalji mi sms na 065606490 pa se nadjemo i popricamo.Lijeska me je ocarala i svaki put kad sam tamo odem do nj i pradim fenofeze,moram priznati i brojim zenske cvjetove,djetinjasto.U potpunosti se slazem da u ovom poslu nema uspjeha ako se neposvetic tome i ako do gledas samo kroz dobit.Ima tu neceg vise od para.To je modelarstvo u prirodi.Poljoprivreda je izasla iz okvira motike i kante sa ruzom.Kap po kap je dobra stvar ko ima mogucnost da obezbjedi vodu.

Narode kad je bilo ovo lepo vreme kod mene, a sigurno i kod vas lesnik iscveto i precveto, i sigurno dobro oprasio cvetove, pa me zanima sta vi mislite hoce li ova zima da osteti rod. Ja znasm da je lesnik dosta otporan na mrazeve, pogotovu u ovoj fazi cvetanja ali ni ovaj mraz sto preti nije sitan. Primetio sam da kod mene se nisu otvorile sve rese, mnogo ih je kao u sred zime, i one se po pravilu otvaraju kasnije i sigurno oprase ono sto nije u prvom pokusaju. To je valjda tako u prirodi, jer je to bilo i prosle godine. Ako je neko imao iskustvu sa mrazevima voleo bi da mi kaze sta se dogadja.

Postovanje,
interesuje me koja sorta lesnika je najpogodnija za Vojvodinu, Backu?! Ili nema velikih razlika..
Hvala

ZA DEJANA Moje je misljenje da su sve sorte lesnika dobre samo ih treba pravilno rasporediti. Kad sam ja sadio plantazu, pitao sam strtucnjake u cacku, i oni kazu da je buducnost u sitnom okruglom lesniku jer konditorska industrija takav hoce, a to su neke americke sorte kojih kod nas nema. Dok to dodje kod nas i ako dodje procice najmanje 30 godina, a do tada se koristi ono sto ima na trzistu. Ja sam ih poslusao, i ne samo njih i posadio vise razlicitih sorti. To moras i ti da imas a bitno je i koju povrsinu zelis da posadis. Obavezno moras imati 1 ili 2 vodece sorte, i neke prqatece. Gledaj da nadjes sorte koje stizu ranije , a neke kasnije zbog oprasivanja moras naci. Gde ces naci sadni materijal, nemoj da kupujes od kojekakvih koji ti obecavaju krupne i rodne, 20 kila po stablu i sve tako, ja sam takve sadio sa voljom i vec racunao koliko je to love, ali sam ih brzo i izvadio i sadio sto sasm sam napravio i one za koje znam kakve su. To se uglavnom sve prima i dobro raste ali uz odgovarajuce mere. Zato se dobro raspitaj i pocni , jos nije kasno.

Posadio sam 30 stabala lesnika, tj sada su to samo orezani prutovi posto jos nije poceo da rad, moje pitanje je dali i sa cim treba da ga prskam? Pozdrav svima:bye2

Nista ne moze da se popravi kao sto sam start moze da pokvari

Sada kada pogledam unazad uocavam kljucna pitanja koja buduci uzgajivaci lesnika moraju da razmotre.Razlog je sto u zadnje vreme svi zele da sade i kalkulisu sa velikim prinosima a nimalo nemaju dodira sa poljoprivredom.
Bolje receno trebaju znati u sta se upustaju ili ukoliko imate novca kao jedan poznanik koji planira da kupi njivu i dogovori se sa nekim ko ce da odrzava zasad (npr nadnica 1000din).

1. Da li ste registrovani poljoprivredni proizvodjaci?
2. Da li imate parcelu za sadnju i da li je uknjizena?
3. Da li sami ulazete i radite na podizanju zasade leske ili ortacki?
4. Da li podizete zasad sa sortama za konditorsku industriju ili pak u pitanju su trgovacke sorte?
5. Da li sadite eksperimentalno ili veci zasad?
6. Da li imate iskustva sa sadnjom voca, uopste o poljoprivredi?
7. Da li znate koliko ce Vas kostati: priprema zemlje (analiza, djubrenje, tanjiranje) sadnja (kopanje rupa, raspored sadnica), ogradjivanje (betonske zice) i nadnice.
8. Da li predhodna kultura utice na sadnju?
9. Da li postoji mogucnost za navodnjavanje, postojeci kanal, kopanje bunara, cisterna..)?
10. Sta imate od mehanizacije koju mozete da koristite (freza, prskalica, cizel, atomizer, traktor . . )?
Ne zavaravajte se i nedajte se da Vas drugi zavaravaju oko lesnika ima posla svakako manje u odnosu na druge vocke ali ima.
Cesto cu se vracati na sadnice i sadnju, a razloga ima vise nego ocekivano.Upoznati ste da sam sadnice za zamenu kupio od NCT (1) i rasadnika Boskovic (2) i to su sadnice istog kvaliteta ili ti prema fakturi i fitosanitarnom uverenu dvogodisnja sertifikovana sadnica leske (1 kat.- standard - SA) a da li vidite razlike.



Isti nivo kvaliteta a razlika?
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizovao je savetovanje o proizvodnji sadnog materijala vocaka i vinove loze 21/12/2007. Na tom savetovanju . . . .jednostavno sam pocetak je govorio SVE, ljudi koji su trebali napokon da odbrane zakon o sadnim materijalu su spreceni (Proizvodnja , certifikacija i kontrola sadnog materijala u Srbiji dr. Mirjana Milosevic – pomocnik ministra za poljoprivredu).Umesto toga slusali smo o uspehu ministarstva poljorivrede i njihovim planovima.
Tu sam saznao da ce novom uredbom gustina sadnje lesnika smanjiti i da ce podsticajna sredstva sa standardni sadni materijal za Lesnik povecati a za sertifikovani smanjiti. Drago mi je jer tokom savetovanja najvise se o Lesniku govorilo.
Vrh savetovanja jeste upoznavanje sa proizvodnjom, certifikacijom i kontrolom sadnog materijala vocaka u Holandiji od strane John van Ruiten (www.naktunbouw.com). Samo predavanje je otvorilo mnoge teme a pojam norme kvaliteta za sadnicu (visina sadnice , obim korena, razvijenost pupoljka, grancica) i postupci kontrole kako bi se ustanovio bezvirusni materijal, bile su najinteresantnije teme.Pod time podrazumevam i interne razgovore.
Kratak rezime, barem za mene:
• nepostoji kontrola razvijenosti uvoznog sadnog materijala ( ne odnosi se na ispitivanje zarazenost sadnica)
• sve sto se uveze iako iz uvezene zemlje nije sertifikovano kod nas dobija sertifikat samo zato sto je uvezeno. (npr izdanci oko 1 evra u Italiji su kod nas sertifikovane sadnice)
• formiranje maticnih zasada u Srbiji nedozvoljava jak uvozni lobi.
• ukoliko zelite da sadite vocku u okviru Evropske unije iz druge zemlje odnosno ne nalazi se na sortnoj listi zemlje dovoljan je opis sorte iz zemlje odakle potice i priznaju se iz zemlje odakle dolazi fitosanitarna uverenja.
Sta je to mene zapravo zavelo da kupim sadnice od NCT-a i sta je to sto bi mi pomoglo u razumevanju a da nekupim, predstavlja ustvari zakon o sadnom materijalu i to sledeci text:
Sertifikovan sadni materijal jeste reprodukcioni materijal koji je nastao od osnovnog sadnog materijala namenjen za proizvodnju sertifikovanih sadnica ili za proizvodnju standardnog sadnog materijala. U prometu je oznacen sertifikatom plave boje.

Standardni sadni materijal jeste reprodukcioni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem materijala od sertifikovanih sadnica a namenjen je za proizvodnju standardnih sadnica. U prometu je oznacen sertifikatom narandjaste boje.

Standardni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem materijala od standardnih sadnica u prometu je oznacen sertifikatom narandjaste boje i posebnom oznakom S-A.

Na osnovu uvida u sertifikat ili sertifikat o proizvodnji sadnog materijla proizvodjaca ocigledno je da je u pitanju standard S-A.
Rasadnicar tvrdi da sertifikovana sadnica (plava boja) nema razlike u odnosu na sertifikat standard S-A (narandjasta boja) – dati mnogo para a pitanje je da li je isplativo jer sadnica leske kostala bi 1evro vise a nema razlike u kvalitetu.
Prema nasem zakonu jedino moze od maticnjaka da se proizvede sertifikovan materijal a to bi znacilo da se nakon uvezenih sertifikovanih sadnica stave sadnice u izolaciju odnosno da se napravi maticnjak pa potom da se umnozava kao sertifikovan materijal.
Sertifikovan sadni materijal u inostranstvu se deli na:
certified (bela nalepnica)
certified virus free (narandjasta nalepnica)
Razlika u osnovi izmedju ova dva sertifikata u osnovi je sto drugi sertifikat obezbedjuje 100% sadnicu bez virusa.
Norme razvijenosti same sadnice u Srbiji ne postoji to je i ocigledno jer se pod istim fitosanitarnim uverenjem javljaju razlicite razvijene/ nerazvijene sadnice ( visina sadnice, korenov sistem, broj pupoljaka, grancica ...).
U internom razgovoru sam saznao da inspektori dozvoljavaju 5% zarazenosti sadnice za standardni sadni materijal.
Koliko je Uprava za zastitu bilja nefleksibilna institucija a i Ministarstvo poljoprivrede dacu kroz primer:
Dopis za Upravu za zastitu biljaka

1. Koji certifikovan sadni materijal se moze kupiti u Srbiji.
2. Kupio sam sadnice leske od rasadnika NCT jesen 2006 godine. U fakturi pise da su to certifikovane sadnice leske 1. kategorije.
Posto cu da konkurisem za podsticajna sredstva za visegodisnje zasade da li konkurisem za standardni ili certifikovan sadni materijal.
komentar:
Prema informacija koje sam dobijo od rasadnicara sadnice su nastale od baznog materijala koji je uvezen iz Italije.
Prema navedenom meni treba Vasa potvrda da u sadnice certifikovane.

Pre nego sto sam dopis izradio telefonom sam postavio pitanje broj 2 na koje sam dobijo odgovor da su sadnice sertifikovane a ne standardne. Posto mi je bilo sumljivo izradio sam Dopis 14/01/2008 gde mi je receno na pisarnici da trazim tumacenje zakona i da u skladu sa administrativnim taksama treba da platim 750 dinara.Ocigledno nekvalifikovana osoba trazi da uplatite neku taxu, okrenem se i nadjem poljoprivrednog inspektora i posaljem ga da odnese dopis. Nezeli da objasnjavam situaciju u kojoj se nasla zena sa pisarnice ali jedno je sigurno uplatio sam 150 dinara za postavljeno pitanje a dobicu od osobe koja je uzela predmet u razmatranje koliko ce kostati prema taksi odgovor.

Takodje decembra postavio sam pitanje Ministarsvu poljoprivrede 14/12/2008 i to:
Parcela na kojoj planiram sadnju usled nerazjasnjenih imovinsko-pravnih odnosa nije obuhvacena u obnovi registraciji do 31 marta 2007 godine.
Da li imam prava na podsticajna sredstva za visegodisnje zasade bezobzira kada sadio, da li je to jesen 2007 ili prolece 2008, a parcelu (posto su imovinsko pravni odnosi reseni) unesemo u obnovu registracije do 31 marta 2008 godine.
U svakom slucaju nisam dobijo odgovor od obe institucije a vi sami izracunajte koliko je vremena proslo.
Sto se tice uprave jednostavno konsultovao sam se sa NCT-om sadnice su standardne S-A ali taj podatak nije dosao do uprave.

Certification scheme for hazelnut
archives.eppo.org/EPPO...-31(1).pdf

Sto se tice Ministarstva a narocito onih koji izradjuju uredbe uocio sam razliku u razmisljaju npr profesora na Poljoprivrednom fakultetu kada savetuje sadnju lesnika sadi 5x2.5m a uredbom se smanjuje gustina sadnje tako da i sama uredba moze da Vas dovede u nepovoljan polozaj jer se desavalo da se odbijiu ljudi za dobijanje podsticajnih sredstava zbog gustine sadnje. Interesuje me bas skime se konsultuju oni koji izradjuju uredbe. Tu mi nesto ne funkcionise profesori nas upute a ovamo sa druge strane ti isti profesori ih drugacije obavestavaju.
Sto se tice EXPO ili ti sama vocarstva, povrtarstva i cvecara od 19-21 oktobra 2008 god. na osnovu iskustvao od prosle godine organizator je smanjio prostor za predavanja a kad ono neverovatna posecenost.
Necu da se bavim svim interesantnim stvarcicama negde uz kaficu pa da se ispricamo a ko zna mozda ce mi administator sajta naplacivati po recenici. Izdvojicu da je na predavanju bio profesor iz Italije Carlo Nardin koji me je u internom razgovoru upoznao sa skladistenjem lesnika. Nakon skupljanja lesnika desava se da sa lesnikom skupe i razne stetocine, insekti, grinje , bakterije . . . tako da se prvo na visoj temperaturi ili ti pari tretira lesnik pa potom se sprovodi skladistenje u kontrolisanoj atmosferi. Vrsi se priprema za hladjenje , cak se i hodnici hlade i imaju veci procenat vlage kako se nebi vlaga crpela iz voca. U cilju kontrolisane atmosfere normalno disanje voca svodi se na minimum i to na osnovu aparata koji odredjuje nedostatak kiseonika ili ne, pomocu refleksije svetlosti voca.
Cuvanje plodova je cak i za tog profesora skup proces jer se cuva u vakumu a izmedju svakog reda ploda nalazi se najlon.
Firma za koju radi imaju hladnjace za lesnik i to samo za Italijanske fabrike cokolada i , sto je neverovatno, proizvodi nisu registrovani.
Zamena osusenih sadnica pocela je 21/01/2008 kada smo prvo iscupali sadnice pa prosirili rupe.Tasta nemoze da preboli pa ih onako osusene odnela na skolovanje.Izuzetno lep dan 16 stepeni kao i 22/01/2008 kada je poorano izmedju sadnica. Prilikom oranja je bitno da neko napred stoji zbog orjentira, preventivno.Prvo smo razvezli suptrat, pa dok se sadnice odlazu drugi sadi. Zemlja je izuzetno rastresita. Ostupanje u broju sadnica jer je rasadnicar pogresio umesto da bude 22 LANGHE I 18 ROMANA dato je po 20 komada.obe sorte.Tako da sam u prvom i drugom redu gde je LAHGHE zasadili smo ROMANE.U redu 9 kolona 17 i redu 8 kolona 6 sadnica nema jos od leta te ih necu ni menjati.
Pregled zamenjenih sadnica:

RED UKUPNO SORTA KOLONA
1 6 L 2,6,10,13R,23,25
2 10 L 6,8R,9,,10,12,14,15,17,21,24
3 7 R 1,5,7,11,13,20,23
4 2 M 2,21
5 4 G 1,14,20,24
6 5 R 1,9,14,21,24
7 1 R 24
8 1 L 11
9 5 L 3,8,12,16,20
10 2 M 9,23
11 0 L 0
12 0 L 0
13 2 R 12,21
14 3 R 5,11,22
Prema navedenom ukupno je zamenjeno 48 sadnica ili:
1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=20
2. TONDA GENTILE ROMANA ∑=20
3. MORTARELA ∑=4
4. TONDA DI GIFFONI ∑=4
Za kraj samo da Vam ispricam jedan dogadjaj sa posla:
Posto smo se sa jednim nasim covekom u Svedskoj dogovorili o izradi uzorka (rec je o proizvodu firme u kojoj radim) slucajno dolazim do informacije da je kupac i direktor fabrike cokolade. Ukratko zeli da kupi kontejner (20 tona) oljustenog lesnika, dimenzije od 11-13mm u jutanim djakovima. Uvoze iz Turske po 5.2evra po kilogramu a isto bi toliko platio i za lesnik iz Srbije.Transport on placa. Rekao mi je da lesnika nikad dosta i da mu se dostavi kilogram za uzorak. Ono sto je bitno da i ukoliko se i sada ne otvori saradnja da je rasplolozen da se ona ostvari i za 2-3 godine odnosno uvek...
Dosta ljudi se raspituju o prinosu, pomeni najpriblizniji merilo za jedan hektar (700 sadnica) je tona ociscenog lesnika. Izvor ove informacije jesu plantaze po Srbiji starije od 10 godina.

Tako je rem 75. Potpuno si u pravu i mislim da je iskreno prema ljudima koji sade 100 sadnica i ocekuju veliku lovu sledece godine, a da bog za njih odradi sve sto je potrebno. I ja mislim da je u perspektivi sasmo veca povrsina i ozbiljan pristup u svakom pogledu. Sto se tice sadnica i sertifikata kad je drzava u pitanju tako je i to treba da se zna i da se sto vise da u javnost mozda je najbolje preko medija jer oni jedno pricaju a drugo rade, sve ti obecaju a kad treba da daju svi izmisljaju papire koje tesko mozes naci, ali kakva drzava... Te sadnice iz NCT KOJE SU UVEZENE IZ Italije istovremeno je uvezao i jedan covek iz okoline Sabca i osedeo je kad je video koliko se nije primilo i kako je to raslo, a mnogo je platio projekte, elaborfate i ostalo. Ja sam kupio sadnice kod njih pa cu sad da ih posadim pa sta mi bog da. Nosim ove papire u Bosnu da na osnovu njih potrazim neki kredit ili kakvu drugu pomoc da prosirim plantazu bar na 2000 ssadnica. Videcu sta ce biti pa cu javiti, moguce je da ce to tamo biti malo drugacije, neznam. Ja sam ovde razgovarao s nekima iz Soko Starka i mislim da domaci proizvodjaci tesko mogu da njih, a i ostale tesko mogu da snabdevaju i to iz mnogo razloga, mnogo traze a malo daju a i to tesko, traze izgled vlkagu cistocu i drugo sto mi ovde tesko mozemo poostici jer za sve to treba dosta placati. Zato sasm steko utiisak da je bitno proizvesti lesnik bilo kakav polupati i snabdeti poslasticare ili koga vec i uzeti pare, od skupljanja papira nema vajde. Jedan ovde se pali na sto krupnije jezgro a njegov kolega iz Cacka uzima samo duguljaste sorte i da budu sitniji, a pancevac kupuje sve sto se zove lesnik u ljusci ili polupan, pa sad budi pametan. Sto se tice sadnje i ja sam pravio neku racunicu i mislim da je 5x2,5 do 5x3 bolja varijanta al o tome cu kad budem siguran. Kad je prinos u pitanju ja sam plan napravio na bazi do 2 kg po stablu i mislim da je to uz dobro djubrenje i zalivanje realno, a sve preko toga ... mada profesori kad ti prodaju sadnice za 216 dinara ne padaju ispod 10 do15 kg, praksa je ipak drugacija. To sto kod njih kupis saznas sta je tek za koju godinu, i sta ako to nije to kao sto se meni desilo kome da kazes, a i sasm pricas o problemima sa sadnim materijalom i papirologiji. Kazem opet, meni su se najbolje pokazale sadnice koje sam sam proizveo jer ja tacno znam sta sam posadio i kakve su majke, odnosno maticno stado a papir sluzi za druge stvari. MIslim da bi na ovom forumu trebalo da se povedi malo ozbiljniji razgovor, pa ako treba i da se skupimo pa da se dogovorimo kako da ovaj ipak jako dobar i isplativ a posebno zdrav biznis podignemo na jedan visi nivo a sve zbog nas samih, jer niko to bolje ne zna od onih koji se time bave u praksi a ne teoriji