za "trami":ako ti nije problem, za kontakt mi je jednostavnije od pp da mi se javis na sasaivana @ alice.it
Na svim mestima gde sam nasao nacin formiranja zbuna objasnjeno je na isti nacin kako treba da se radi, evo na jednom nadjoh i sliku( nadam se da moze da se ukapira) pa cu probati da prevedem kako ovde pisu da treba da se formira zbun:
-Na prvoj slici je sadnica sa dobro razvijenim korenom( izdanak+jedna godina, ili izdanak+dve god.) koji se na prolece skracuje na svega par cm zemlje da bi se stimulisao rast novih izdanaka.
-Na drugoj slici se vidi biljka posle godinu dana gde su se razvili 7-8 novih izdanaka od kojih treba prorediti i ostaviti 3,4,5 ili 6 spoljnih i udaljenih jedno od drugih a ostali da se uklone.( u mom slucaju cu morati da cekam verovatno 2 god. jer mi se biljka prosle god. slabo razvila, neverujam da ce za jednu god. da se pojave 7-8 izdanka)
-Na trecoj slici su prikazana, na ovom primeru 4 izdanka, koji se ostavljaju za glavne grane buduceg zbuna, a ostali izdaci koji se javljaju se uklanjaju
-Na cetvrtoj slici kako izgleda godinu da na kasnije
-Na petoj slici kako to izgleda u praksi

Ja jos nisam 100% odlucijo za uzgoj kao zbun, jer je stablo lakse za uklanjanje izdanka i skupljanje lesnika,ali ima vise posla oko rezidbe, pa posto nisam u Srbiji i necu imati puno vremena da budem pored lesnika, verovatno cu lesku formirati kao zbun.Za sadnju kalemljenog lesnika sam odustao, jer vidim da i ovde sade izdanke, ulazu dosta para u skupe masine za skupljanje lesnika i za navodnjavanje,trude se da povecaju prinos i olaksaju rad, a i dalje sade na nekalemljene lesnike i muce se sa uklanjanjem izdanaka, iako imaju para i znanja da sade kalemljene lesnike-verovatno onda postoje razlozi za to, pa i ova plantaza u Decu mislim da nisu kalemljeni,verovatno su i oni razmotrili sve dobre i lose osobine pre nego sto su se odlucili za tako veliku investiciju.

Poslednjih dana nisam imao vremena za forum, pa sada citam poslednje stranice koje sam propustio,pa da iskoristim malo slobodnog vremena za jos jedan komentar.Meni ovako veliki prinosi po hektaru od 4-5 tona su neverovatni, mozda mere lesnik odmah posle berbe, kada je sirov, ali on prvo treba da se prosusi, da mu se smanji vlaznost(lesnik u ljusci, na nekim mestima pisu vlaznost 9%, drugi autori od 8-10%, a samo jezgro 6%, ili po nekima 5-7% treba da ima vlaznost).Kao takav se meri prinos po hektaru,trguje se sa njime i preradjuje.
kao takav, bar kako kazu ovde,sorte se ne mesaju, svaka sorta ima svoju cenu i odredjene svoje osobine, recimo mortarella se koristi samo za krem od lesnika, dok je recimo t.g.delle langhe najbolja i najskuplja, pa kada proizvodjac zeli da istakne kvalitat svog proizvoda, napise na omotu da su korisceni lesnici tonda gentile delle langhe
www.maxigelsnc.it/menu.../novi7.jpg
Ako se ne gleda na sortu,jos i bolje, kada dodje vreme, skupicemo svoje lesnike, pojavice se neki sposoban trgovac,ili preko rem75 kod ovog svedjanina ili preko nekog treceg, na kraju, nacicu ovde u Italiji otkupljivaca,gde mozemo da skupimo nase lesnike i da ih prodamo.
Po sadasnjoj ceni koju proizvodjaci prodaju svoj lesnik u Italiji i u Turskoj od oko 5eura za jezgro je odlicna,jer je zbog velikih vrucina prinos 2007 bio vrlo mali.Po meni cene narednih godina ce poceti da padaju,jer se povecavaju povrsine pod lesnikom i u Italiji i kod nas i u celoj istocnoj evropi.Opet nece biti tako katastrofalno niske, jer su u Turskoj sve to manje povrsine, po brdima pored Crnog mora, uglavnom nepristupacna mehanizacija i beru se rucno, pa ako se isplati njima koji su ekonomski razvijeniji od Srbije da je prodaju po nekoj ceni, isplatice se sigurno i nama, cak smo mi u prednosti jer smo blize Evropi, pa bi i transport trebao da bude jeftiniji.Oni drze monopol, to jest njihova koperativa FISKOBIRLIK najvece udruzenje proizvodjaca lesnika na svetu koje okuplja preko 230 000 proizvodjaca.Koliko sam ja uspeo da ukapiram FISKOBIRLIK je drzavna koperativa koja otkupi od svojih clanova-proizvodjaca lesnik pa ih posle izvozi.Jos je rano za nas koji pocinjemo,ali bi bilo dobro neko ko zna engleski, ako nadje neku informaciju za FISKOBIRLIK ,mozda Turske vesti iz poljoprivrede koje se objavljuju i na engleskom, da napise da li ce da pocinju sa smanjenjem plantaza, kao sto evropa trazi od njih,koliko su proizveli lesnik, po kojoj ceni ga prodaju, jer ce ipak od njih zavisiti i nasa cena kasnije, bar da budemo u toku sta se desava van Srbije vezano za lesnik.
Za kraj, vidim da ima puno forumasa milan55,rem75,tartar,ciga,tubravich,zeljkozeljko, i drugih kojih trenutno ne mogu da se setim, koji gledaju posao oko lesnika realno, da tu ima mnogo i rada i odricanja i teskoca, a ne kao kada pocnem da citam prve stranice ovog foruma da od par hektara moze covek da se obogati, da ne bude kao sto mi otac kaze da su tako pre 20-tak god. svi poceli da sade visnje i razmisljali da se obogate od 1 ha pa posle kada je cena pocela da pada , jedan po jedan su poceli da vade visnje.

S PANTICU drago mi je sto si se ponovo malo ukljucio u ovu pricu jer ti svasta vidis tamo i lepo nam preneses, pa da vidimo gde smo mi u toj prici. I ja slusasm te price o 4-5 tona, a jos su gori ovi prodavci sasdnog materijala koji ne sisaze ispod 15 kila po stablu. Ja sam moj rad bazirtao na 2 kg ociscenog lesnika po stablu, a ako bude vise sto kaze mislim ciga na zene i kafane, i to tek u 6 godini. Sto se tice cene, ovde si mogao das prodas po 500 din koliko hoces, a sada cujem da je vise ali nexnam koliko, samo sam cuo da ne treba raditi sa velikima delta, rodic i ostali jer se moze desiti da ne plate, moze im se. Jedan sa juga mi se hvalio da pece lesnik i takav prodaje po 800 din bez problema, moguce ko zna, nema razloga da me laze jer moji lesnici su u bosni i ne mogu mu smetati. Ipak mislim da je uzgajanje lesnika dobra stvar jer rad na 1 hektaru nije problem za jednog coveka a prinos od 1 tone ili ti 500000 nije malo i sto je najvaznije nema nekog velikog rizika. To si dobro primetio da se dosta plantaza u ovom delu evrope podiglo i jos ce, da vidis u Hrvatskoj sva prazna zemlja je pod lesnicima i to drzava finansira skoro sve. Kad udju u evropu oni ce to imati na popisu, pametni ljudi, a ne kao ovde svi bi das te zavrnu. zaTARTARA mnogo puta sam te zvao ali niko se ne javlja pokusavacu jos dok te ne nadjem pa da se vidimo.

Jednom sam pročitao mišljenje Dr Oparice sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu bolje( isplativije ) je gajiti žbun.

Milan_55 nisam bio tu neko vreme pa tek sad odgovaram. Sto se tice cvetanja upravo sam i mislio na zenske cvetove. A resalo je svega nekoliko stabalo. 10-ak od 520. I ja se nadam da ce uspeti da se oprase cvetovi i da ce se ove godine pojaviti prvi prinos. Nisam bacio NPK jer u zemlji ima i dosta fosvora i dosta kalcijuma, pa sam zato samo prihranio ureom.

Ako znas reci mi kako se na osnovu cveta vidi koja je sorta? Da li ima neka literatura sa popisom sorti i izgledom cveta ili???

Pozdrav.

Druze, sto se djubrenja tice meni je NPK bitan zbog kalijuma, a ureja se baca kasnije zbog vlage i azota, asada bi mogao malo stajnjaka ako imas i mozes. Ja hteo u Bosnu da idem, ali jutros tamo 20 cm snega, trebace mi vremena da se to otopi i prosusi, jer ona zemlja kad padne kisa 5 dana nema ulaska u njivu. Zbog toga i nisam bacio stajnjak a imam ga neznam sta cu sa njim. Sto se tice cveta, neznam a mislim da nemoze da se vidi sorta. Ja sam gledao tonda je malo ranija i ima malo krupniji crveni cvet, a lambert ima malo sitniji i tamniji cvet koji kasnije kad malo otopli isto postaje crven, pa nema razlike. Isto se ponasa i jedna sitnija sorta koja ima debelu i tvrdu ljusku lep plod ali tesko ispada iz ljuske pa nije dobar ali zato strasno radja i sto je najvaznije i meni cudno muski cvetovi rese se 2 puta otvaraju, pola prvi put a posle druga polovina. Ja sam zbog toga posadio 1 u sred plantaze, jer mora biti da je dobar oprasivac, a ako nije lako ga je zameniti. Imam jedan koje se bas lepo razvio i pun je zenskih cvetova, a nema ni jednu resu. Zivo me zanima sta ce od njega izaci, ali mu svaka cast na rodu. Mozda je bila neka sadnica iz sejanca pa ko zna sta je. Ponovo ti ponavljam ja nisam provalio razliku medju cvetovima iako imam nekoliko sorti.

Zdravo ljudi sve starije poruke na forumu sam prelistao i mogu vam reci da sam naucio mnoge nove stvari a voleo bih da mi kazete da li ce biti nesto od udruzivanja u skorije vreme.Da li je kasno sada za rezidbu?Da li ce biti neki skup pre DANA LESHNIKA u Decu?Pozdrav

Danas sam završio rezidbu. Možda je trebalo i ranije to da uradim, ali do pre nekoliko dana je plantaža bila pod snegom. Prilikom rezidbe sam našao na dva lešnika nešto što nisam ni ja, a ni neki veći stručnjaci od mene mogli da identifikujemo. Naime na par centimetara od zemlje sam našao, priljubljeno uz granu, nešto što po obliku liči na puža golaća dožine oko 3cm. Svetlo-braon boje, kao da je od PUR pene i vrlo je žilavo. Kada se pokida unutra je neka žuta materija kakvu sam viđao kod larvi koje sam koristio za pecanje. Po tome sam zaključio da je to najverovatnije stadijum lutke nekog insekta pa me interesuje: da li se neko sretao sa tim, zna li šta je to i da li nanosi štetu lešniku i ako nanosi kako se boriti protiv toga ukoliko dođe do masovne pojave. Žao mi je što kod sebe nisam imao kameru da napravim snimak, a primerak koji sam doneo u Valjevo je uništio jedan zaštitar u poloprivrednoj apoteci i zaključio da pojma nema šta je to.

Druze, lepo je to sto si orezao voce, kazi mi jesi li mogao da izvadis neki oziljeni izdanak pa da ga stavis u skolicu ili si samo seckao redom sta je visak. Sto se tice te zivotinje? i ja nisam imao prilike da vidim nista slicno, ali predpostavljam da nemoze da naudi stablu nego samo listu, i sigurno ces ga ubiti prvim prskanjem insekticidom. Ja to radim vec u aprilu kada olista, a onda prskam protiv monolije nekim preparatom, neznam kako se zove, mislim da je nas konker najbolji, ali ga slabo ima, pa zato u HiH uzimam neki Hrvastskikoji je sigurno dobar. Tu dodajem i vuksal za prihranu preko lista, i to se pokaszalo kao dobro i mislim da ga treba koristiti narocito dok su biljke mlade radi brzeg rasta i veceg prinosa.

Prvo zelim da vas sve pozdravim i da kazem da je forum iznad svakog proseka. I procitao sam sve od pocetka, ali zna se da je svaka jedinka drugacija i svako ima neko drugo pitanje i problem. Sobu za predstavljanje nisam pronasao, tako da ... Ja sam iz okoline Backe Palanke ( severo-zapadno od Backe Palanke)) i imam nameru da na jesen posadim 2ha lesnika. Stubovi za ogradjivanje su pripremljeni (jer mi se njiva nalazi na 1km od sume zemlja je odmorna, nosena na kontrolu (dato joj ono sto fali), djubrena stajskim djubrivom svake trece godine, treba i sad da se nadjubri, jos jednom (stajskog djubriva imam toliko da ne znam sta cu sa njim jer imam farmu svinja), zatim sledi rigolanje, oranje i sve to po redu, uskoro i bunar treba da se busi. U planu imam da sadim sorte stablastog lesnika kalemljenog na meciju lesku. I to na rastojanju, red od reda, 4,8m a u redu stablo od stabla na rastojanju 4m. Moje pitanje je da li ce to biti previse gusto!? I naravno koje sorte vi preporucujete s`obzirom da je ovaj kraj specifican po ostrim zimama (niske temperature) sa vrlo malo snega i jakim vetrovima!?
Sto se tice zalivanja, u planu imam da imitiram sumu, tacnije da postavim rasprskivace da bacaju kapljice vode na gore i rasipaju je ravnomerno po citavoj povrsini. Da li je to OK?

Juce sam i ja moj lesnik orezao, onako kako su me savetovali i koliko sam skontao na nekim od predavanja. Ako budem umeo da prikacim koju sliku zeleo bih da ih iskomentarisete, da vidim da li je to to. Hteo bih da kazem jos nesto u vezi korenovog sistema. Svi koji smo kupovali sadnice u Decu, znamo kakav su korenov sistem imale, dosta sadnica skoro nikakav. Juce, kad sam popunjavao mesta osusenih sadnica, sadnicama koje sam posadio kao rezerva, primetio sam pri njihovom vadenju da imaju jako gust i razvijen koren. Bez asova skoro da ih nisam mogao izvaditi. Tako da se nadam da ce to nadalje biti u redu. I jedno pitanje. Da li je kasno da se sada oprska nekim bakarnim preparatom, ono drugo zimsko prskanje?

CIGO lepo je sto si ti to orezao, i siguran sam da si to dobro uradio. Sto se tice sadnica tacno je da su one iz deca uglavnom slabe i skupe i zato oni kazu da ih treba posaditi u skolu , to je ono sto si ti posadio kao rezervu, pa tek sledece godine u njivu i od toga ako se primi 80% kao da su se sve primile. Za prskanje u Hrvatskoj kazu ovako, ako si radio zimsko prskanje crvenim uljem nediraj nista do pred kraj aprila a onda prskaj protiv monilije pupoljaka nekim preparatom, u apotekama znaju kojim, ja koristim one pa neznam,ali zapamti ime KONKER, to je nase i ima ga u apoteci u Beogradu u Kamenickoj ulici neces pogresiti. To je druga apoteka kada podjes odozdo jer je ulica strma i nalazi se kod pijace zeleni venac, a prodavac je strucnjak i sve ce ti objasniti. Konkerom se prska zimi cim pocne da cveta to jest kad pocnu rese da se otvaraju i da prase, to je protiv monilije rodnih grana, a vidis Hrvati to ne rade. Kad budes prskao u aprilu, obavezno stavi i neki insekticid protiv onih buba sto jedu list i ne zaboravi VUKSAL to je za prihranu preko lista. U apoteci ce ti reci sta smes da mesas.To uradi i ne brini rodice i za kafanu, a bogami i za ono drugo, zaboravio sam sta bese, a da zene sad sam se setio. Ako hoces das unistis travu izmedju stabala uzmi GLIFOSAT ali pazi da ne poprskas lesnike, znaci spusti prskalicu i ne prilazi blizu stablima mladjim od 3 godine jer on preko zelene mase ubija koren i trava vise ne raste. Ja sam u BiH prskao sa drugim preparatom i mogu ti reci das je prava stvar, i zato ja vise necu ulaziti sa masinama u voce, izmedju sadnica prskam protiv trave, a izmedju redova kosim, sad sam kupio kosilicu i bice kao park, a i sakse za skupljanje kad rodi i mnogo manje posla, a sto je najvaznije mogu zimi da udjem traktorom da bacam stajnjak. To jos uvek nisam uradio, sad se spremam samo gledam u nebo,jer ne mogu od blata.

milan_55 citat:

Druze, lepo je to sto si orezao voce, kazi mi jesi li mogao da izvadis neki oziljeni izdanak pa da ga stavis u skolicu ili si samo seckao redom sta je visak...

Primenio sav vrlo oštru rezidbu jer mi je prošlogodišnji vruć vetar naneo dosta štete tako da se u ozbiljniji rod ove godine nisam mogao nadati pa hajde bar da isforsiram porast novog rodnog drveta. Naravno ostavio sam nekoliko izdanaka koji su bili dalje od osnove žbuna da bih na jesen imao čime da zamenim nekoliko sadnica koje baš loše napreduju. Zbog oštrije rezidbe očekujem nagli porast novih izdanaka, a to bi trebalo da bude izuzetan preduslov za proizvodnju dobrih sadnica nagrtanjem, ali otom potom jer šta god čovek počne da radi i da se nečemu nada uvek nešto iskrsne da ga omete ili bar da mu kida živce.
Mogu da razumem da se zaštitari u mišljenju međusobno ne slažu, ali da retko koji govori i sam sa sobom to ne razumem. Do pre neki dan mišljenje većime je bilo da je prskanje koje sam jesenas izveo Cuproxat-om dovoljno do polovine aprila, ali danas je već druga priča. Crveno ulje je bilo neophodno. Zato sam rešio da sutra ili prekosutra prskam kombinacijom Cuproxat+Galmin jer mi je to preporučio zaštitar u koga nekako imam najviše poverenja zato što već nekoliko godina radi zaštitu na jednoj velikoj plantaži leske u blizini Valjeva, a voli i da popriča i sasluša detalje i onda na osnovu toga da preporuči tretman. Tretman mi je preporučio iako su neki lešnici već počeli da otvaraju lisne pupoljke, a veruje da tako neću pobiti sve bubamare koje se inače hrane larvama lisnih vaši i koje su u voćnjaku poželjne već uglavnom nepoželjne insekte i sprečiti gljivična oboljenja.

TUBRAVICU potpuno si u pravu kad je zastita u pitanju. Pazi ovo, zena od profesora Koraca i jedan njihov ucenik koji se ozbiljno bavi rasadom mi rekli jedno, a Oparnica slego ramenima, Hrvati prskaju ovako kako sasm ti reko, a mi opet vidis drugacije, pa neznam ko je tu lud a ko zbunjen. Ovo Za konker sam se uverio kod drugara koji ima izuzetnu plantazu u blizini Beograda, zimi prska samo njim i nije imao ni jedan prazan lesnik, a to je po savetu iz onog rasadnika u Sapcu gde je i kupio sadnice, covek je prezadovoljan. Za te preparate koje ti koristis ja nisam cuo i neznam zasta su i kad i kako se upotreblkjavaju ali nebi voleo da pocnemo da se ponasamo kao da imamo jabuke ili breskve pa da prskamo 13 puta godisnje. Sto se mene tice ja cu gledati da to svedem na najmanju mogucu meru, jer to su pare a i vreme. Vidi da te izdanke malo zagrnes da se sto bolje ozile do jeseni i ako mozes zalijes.

Ne polazi mi za rukom da pošaljem slike. Moraću da nađem nekog stručnjaka za to.