Ajde ovde da stavimo na jedno mesto sve što je vezano za osnovne pojmove u botanici, pitanja iz ove oblasti, pojašnjenja, objašnjenja i sl. Za početak jedno pitanje: Koliko carstva ima koje proučava botanika?

Taksonomska kategorija CARSTVO ili regnum završava se nastavkom -ota. Čitav živi svet se može podeliti na osnovu stepena ćelijske i unutarćelijske organizacije na 3 osnovne grupe:
Acytobionta - gde spadaju nećelijski organizmi (npr. virusi i bakteriofagi). To su prećelijski organizmi koji nemaju ni ćelijsku strukturu niti diferencirane organele.
Procaryota - organizmi sa ćelijskom građom, ali bez diferenciranog jedra (bakterije i modrozelene alge) i
Eucaryota - organizmi koji imaju ćelije sa pravim, diferenciranim jedrom. Postoje jednoćelijski eukarionti (neke alge, pre svega zelene), višećelijski eukarionti čije telo nema ćelijsku diferencijaciju već predstavlja jednu gigantsku mnogojedarnu ćeliju, zatim kolonijalni mnogoćelijski eukarionti, višećelijski talofitski eukarionti i kormofitski eukarionti kao najviši stupanj razvića sa razvijenim pravim tkivima i diferenciranim biljnim organima (koren, stablo, list).

Taksonomska kategorija Podcarstvo ili subregnum završava se nastavcima -bionta (Cormobionta). Odeljak ili phylum je sledeća taksonomska kategorija sa nastavkom -phyta i čitav biljni svet se može svrstati u 7 odeljaka.
1. Spermatophyta (semenice)
2. Pterydophyta (papratnice)
3. Bryophyta (mahovine)
4. Lichenophyta (lišajevi)
5. Mycophyta (gljive)
6. Phycophyta (alge) i
7. Schizophyta (bakterije i modrozelene alge).

Odeljak Pteridophyta (paparati) deli se u 4 klase:
klasa Psilophytatae (prapaprati) koja ima dva reda Psylophytales - ove paprati su izumrle početkom gornjeg devona, Psilotales (rod psilotum i Tmesipteris)
klasa Lycopodiatae (prečice) sa 4 reda Lycopodiales (rod Lycopodium), Selaginellales (rod Selaginella), Lepidodendrales (paprati iz ovog reda su izumrle) i red Isoetales
klasa Equisetatae (rastavići) ima samo jednu familiju Equisetaceae sa samo jednim rodom Equisetum koji ima 32 vrste.
klasa Filicatae (paprati) ima oko 10 000 vrsta i podeljena je u 3 podklase.
podklasa Eusporangiatae ima dva reda Ophioglossales sa 1 familijom Ophioglossaceae i dva roda Ophioglossum i Botrychium i red Marattiales.
potklasa Leptosporangiatae obuhvata oko 9000 vrsta paprati od visine nekoliko milimetara do preko 15 metara. Kod nas je zastupljena familija Polypodiaceae sa vrstama Aspidium, Pteridium, Polystichum, polypodium, Phillitis, Asplenium, Dryopteris.
potklasa Hydropterides - obuhvata paprati koje žive u vodama ili močvarama. Ovde imaju dve familije Salviniaceae i Marsiliaceae.

Odeljak Spermatophyta (semenice) predstavlja njviši stupanj u razviću biljnog sveta. Smatra se da ovaj odeljak ima oko 227 000 vrsta od čega su oko 800 golosemenice (pododeljak Gymnospermae), a ostalo su skrivenosemenice (pododeljak Angiospermae ili Magnoliophytina). Po novijoj podeli ima 3 pododeljka u okviru odeljka Spermatophyta i to:
1. pododeljak Coniferophytina - igličaste golosemenice, obuhvata oko 600 vrsta koje pripadaju dvema klasama - Ginkgoatae i - Pinatae. Klasa Ginkgoatae danas ima samo jednog predstavnika, a to je Ginkgo biloba. Klasa Pinatae ima 3 potklase -Cordaitidae čiji su predstavnici izumrli,
-Pinidae (četinari). Ova potklasa se deli na dva reda -Voltziales čiji su predstavnici izumrli i red -Pinales sa familijama Araucariaceae, Pinaceae (rodovi Pinus - bor, Picea - smrča ovde spada i Pančićeva omorika, Abies - jela, Larix - ariš, ...), Taxaceae (rod taxus - tisa), Cupressaceae (rod Juniperus - kleka), Podocarpaceae, Cephalotaxaceae
2. pododeljak Cycadophytina - perastolisne golosemenice. Ovaj pododeljak obuhvata klasu Lyginopteridatae čiji su predstavnici izumrli, klasu Cycadatae čiji je najvažniji rod Cycas, klasu Bennettitatae koja nema živih predstavnika i klasu Gnetatae sa familijama Gnetaceae, Ephedraceae i welwitschiaceae) i
3. Magnoliophytina - skrivenosemenice. smatra se da ima oko 250 000 do 300 000 skrivenosemenica na zemljinoj kugli, a poznato je oko 226 000 vrsta. Skrivenosemenice se dele na više od 10 000 rodova i preko 300 familija. Pododeljak Magnoliophytina deli se na dve klase Magnoliatae (Dicotyledoneae) dikotile i Liliatae (Monocotyledoneae) monokotile...

Svaka čast na znanju, ali bez ljutnje, šta je tu primenjljivo?

Pri determinaciji i klsifikaciji biljaka za herbarijum često se nezna gde da se svrsta koja biljka, koji je odeljak, klasa, red, rod... Ovo je samo da olakša determinisanje biljaka.

Ljudi puno pozdrava i plz pomozite!!! Sta znaci ono L. npr u Achillea. millefolium L. ili npr u Prunus avium L. itd?? Unaprijed hvala!

L. je početno slovo naučnika koji je dao latinsko ime biljci (L. kao Line)

sojo, imaš li vremena da nastaviš malo još o biljkama i taksonomiji? Meni je zanimljivo, ali imam problem sa čitanjem naziva odeljaka, redova, klasa. Možeš li u zagradi da napišeš kako se to čita? Stalno nagađam fala!

evo male pomoći oko čitanja:
ph - f
y - i
ae - e
c ispred slova a, o i u se čita kao k, a ispred slova i i slova e kao c

C ispred slova c se čita kao k (cocci-kokci)
I na početku reči ispred samoglasnika se čita j
Qu se čita kv (aqua -voda)

E pošto je sada u opticaju i Enciklopedija i ovi postovi će naći svoju primenu... Nastaviću pisanje o skrivenosemenicama čim nađem vremena.

Sistematika biljaka je deo botanike i ona istražuje srodnost između biljaka i svrstavanje u određene sisteme. Sistematika se oslanja na morfologiju, citologiju, anatomiju, palinologiju – proučava građu spora i polena, embriologiju, fitohemiju, genetiku i geobotaniku, a bitne nauke su i filogenija koja proučava istoriju biljnog sveta kao i paleobotanika koja proučava biljni svet ranijih geoloških epoha. Sistematika na osnovu zajedničkih osobina opisuje i uključuje biljke u filogenetski sistem. Taksonomija je deo sistematike i ona se bavi opisom, nomenklaturom i sređivanjem biljnih vrsta. Taksonomski sistem klasifikacije biljaka daje predstavu o srodnosti i razlikama pojedinih kategorija biljaka. Osnovna jedinica u taksonomiji (sistematici) je vrsta (species). Vrsta predstavlja skup svih biljaka koje se slažu u najvećem broju karakteristika i zauzimaju određeni prostor. Niže taksonomske jedinice od vrste su Podvrsta (subspecies) koja predstavlja biljne oblike unutar vrste koji nisu oštro međusobno razgraničeni (populacije biljaka na geografskom, odnosno ekološkom principu). Varijetet (varietas) je još niža jedinica i predstavlja različitost jedinki jednih od drugih unutar iste vrste po specifičnim morfološkim i biološkim osobinama. (Kod uzgajanih biljaka odgovarajuća jedinica varijetetu je sorta ili cultivar). Postojalo je mnogo metoda proučavanja i razvrstavanja biljnog sveta u prošlosti, a i danas je to vrlo dinamičan sistem podložan izmenama. Uporedno-morfološki metod je najrasprostranjeniji a on se zasniva na uporednom izučavanju morfoloških karakteristika vegetativnih i generativnih organa biljaka. Ni ovaj sistem nije idealan i ne postoji jedinstven sistem razvrstavanja biljaka, već postoje razne modifikacije i izmene pojedinih autora. U zadnje vreme radi se na savremenoj taksonomskoj klasifikaciji skrivenosemenica (APG sistem – Angiosperm Phylogeny Group koji razvrstava skrivenosemenice u tzv. Kladove, redove i familije. Ovi sistemi (APG i APG II zasnivaju se na molekularnom i genetičkom razvrstavanju biljaka, ali i ovde mnogi naučnici daju svoje modifikacije sistema. Ovaj sistem će sigurno zameniti predhodne sisteme, ali na njemu se još mnogo mora raditi, jer postoje velike skupine biljaka koje još nisu razvrstane u njemu.

Većina naučnika čitav živi svet na zemlji deli na tri osnovne grupe prema građi ćelije :
1. Acytobionta, 2. Procaryota, 3. Eucaryota

Mnogo udžbenika botanike i sistematike biljaka prihvatilo je sledeću taksonomsku podelu biljaka:
Taksonomska kategorija, nastavci, primer
Carstvo (regnum) - ota Eucaryota (Plantae)
Podcarstvo (subregnum) - bionta Cormobionta
Odeljak ili razdeo (phylum) - phyta Spermatophyta
Pododeljak (subphylum) - phytina Magnoliophytina = Angiospermae
Klasa (classis) - atae Magnoliatae (Magnoliopsida)
Podklasa (subclassis) - Idae Asteridae
Nadred (superordo) - anae Asteranae
Red (ordo) - ales Asterales
Familija (familia) - aceae Asteraceae
Podfamilija (subfamilia) - oideae Asteroidea
Rod (genus) Achillea
Vrsta (species) Achillea millefolium
Podvrsta (subspecies) A.m. subsp. collina
Varijetet (varietes)
Forma (forma) A.m. subsp. collina f. rubriflora

Taksonomske jedinice označavaju se latinskim imenima, a vrste se označavaju binarnom nomenklaturom koju je predložio Linne. Prvo latinsko ime označava ime roda i piše se velikim početnim slovom, a drugo ime je ime vrste koje pobliže označava neku osobinu i piše se malim početnim slovom. Neki naučnici izdvajaju biljke u zasebno carstvo (Plantae), a neki izdvajaju zelene biljke u zasebno carstvo (Viridiplantae).

Odeljak (Phylum) Spermatophyta ili semenice deli se na dva pododeljka (Subphylum) Gymnospermae ili golosemnenice koji se sastoji iz Coniferophytina ili igličastih golosemenica i Cycadophytina ili perastolisnih golosemenica.i Angiospermae = Magnoliophytina ili skrivenosemenice. O pododeljku Coniferophytina i Cycadophztina je već pisano, a Pododeljak Magnoliophytina deli se na dve klase Magnoliatae ili Liliopsida koja obuhvata dikotiledone biljke i klasu Liliatae ili Liliopsida sa monokotiledonim biljkama