pozdrav svim znalcima voća !

vidi se po avataru da baš i nisam na voću često, ali sam ovdje zato što imam novi nasad lijeske od 700 komada i imam problem vidljiv sa slike, pomozite. hitno je !!!

ne vidim ništa na listu, a i gusjenice su napravile svoje tako da danas lijeska ne izgleda dobro. a i koja kap kiše ne bi škodila.

moram popraviti situaciju. KAKO ???

Savoy, neznam sta da ti kazem, ja nisam video to kod mene, i zanima me da li je tozahvatilo puno toga ili samo poneki list, Mislim da bi trebao da kontaktiras neku biljnu apoteku koja je dobro snabdevena i ima strucnog prodavca.
Neka mi neko kaze kako da postavim sliku na forum das vidite kako izgleda moja plantaza.

ljudi .......pa daj te ....samo milan se javio...

Savoy ako su lešnici mladi i sađeni na peskovitom zemljištu koje ne zadržava vodu, možda ih treba zalevati. Promene na listovima mi liče na plamenjaču, pokušaj sa nekim bakarnim preparatom plus insekticid. Ne mešaju se.

I meni lici na plamenjacu. Kod leske nisam vidjala jer su mi jos mlade sadnice ali sam sretala kod sljive, tresnje. Na ranijim stranama ima opisano prskanje lesnika kojim preparatima i u kojem periodu. Mada je ova godina pogodna za sirenje bolesti i stetocina pa mislim da treba i ranije prskati nego obicno. Moj zasad je mlad a vec se pojavio i pauk i gusenica ( izdanci imaju svega 10-15 listica) ali smo vec par dana nakon prskanja videli poboljsanje.

savoy citat:

moram popraviti situaciju. KAKO ???

Probaj Antracol-om. Dodaj i neki insekticid možda Gusathion i još nešto za prihranu preko lista kad već uzimaš prskalicu u ruke.

Pozdrav svima na forumu.

Izvinjenje terrythesam poslao sam privatnu poruku a hteo sam da svi vide posto mi treba misljenje od svih vas koji ste imali ovakav problem.Elem , dugo pratim ovaj forum i dosta sam saznao o leski.Inace se spremam da na jesen posadim u Sremu oko 5000 kom. leske .
1 : Podsticajna sredstva od strane drzave za lesku?Sta je potrebno od papira da bi se stekao uslov za povracaj sredstava i da li je neko od vas dobio novac ?
2: Posto sam rezervisao sadnice leske tj.ostavio avans za ovu kolicinu zasada ostao sam u obavezi da javim coveku broj komada po vrstama i tu je velika dilema " koliko cega ". Imam druga koji ima zasad u petoj godini Istarski mu je extra dobro rodio ali kaze da je velika muka za ciscenje i problem kasnog sazrevanja.Neki kazu samo TONDA i ne mozes da pogresis. U velikoj sam dilemi , ako je neko bio u slicnoj ( u sta sam ubedjen da jeste ) situaciji mnogo bi mi pomogao oko odluke.

Pozdrav svim članovima ovog foruma. Pročitao sam celu temu o lešnjacima od prve do poslednje strane. Mogu reći da sam na ovom forumu mnogo toga naučio i da sam dopunio praznine na koje sam naišao u literaturi.
Da ne bih odmah krenuo sa pitanjima, prvo ću malo da se raspišem o mojoj situaciji i mom planu sadnje.
Imam voćnjak u kojem su bile šljive. Izvadili smo ih sredinom 90-ih god. Posle toga je tamo bila bašta sa pokušajem sadnje raznih voćki (kruške, višnje, jabuke, kajsije), ali ništa od toga nije uspelo. Što se nije primilo, osušilo se prve ili druge godine. Kasnije smo tu držali detelinu, ali nije bila baš čista jer je bilo dosta sirka. Poslednje 2-3 godine smo sejali žitarice, ali ni to nije baš bilo uspešno. Sada se na parceli nalazi posejana soja.
Površina voćnjaka je oko 15x140 metara. Moja računica je da se tu može zasaditi oko 100 leski. Što je meni sasvim dovoljno za početak. Ja za sada razmišljam samo o sadnji i malo o održavanju voćnjaka u prvih par godina.
Pošto sam se fokusirao na sadnju i da vas ne bih odmah pitao za savete prilikom sadnje ja ću vam reći kako sam ja to isplanirao, a vi slobodno možete da date neke sugestije. Zato smo svi tu.
S obzirom da sam ovako rano počeo da planiram sadnju, bila bi to naravno jesenja sadnja. Na razmak prilikom sadnje ne mogu baš nešto da utičem jer sam ograničen širinom parcele od oko 15m. Mislio sam da ostavim sa strane oko 2.5m, a da razmak između redova bude 5m. Sasvim dovoljno za traktor. Za razmak između stabala se još nisam odlučio. Biće to negde oko 4-4.5m Posle uklanjanja soje odradio bih hemijsku analizu zemljišta. U skladu sa preporukom bih kupio NPK koliko mi treba. Hteo bih pre oranja da prođem kroz voćnjak sa podrivačom, ali problem je što za sada još nisam našao nikoga ko bi mi to uradio. Čitao sam da je to dobro za zemljište jer onda nije nabijeno i da se stvaraju vazdušni kanali koji su dobri za život bakterija, a i za protok vode. Prvo bih bacio stajnjak i NPK. Mislio sam i da odradim kalcifikaciju, ako je potrebno. Onda bih sve to što dublje uzorao. Čitao sam da treba orati i do 50 cm, ali opet mi je problem da nađem nekoga ko mi to može tako duboko uzorati. Posle oranja bi išlo tanjiranje i freziranje zemljišta. Na tako sređenom zemljištu bih odradio sadnju.
Sam postupak sadnje sam zamislio ovako. Pre sadnje sadnice bi provele jednu noć u smeši vode, zemlje i svinjske balege. Rupe bi bile oko 0.6x0.6x0.6 m. Pročitao sam da se na dno treba staviti malo stajnjaka pa se to prekrije slojem zemlje od oko 10cm. Pa se na to stavlja sadnica. Ne bih je sadio dublje nego što je bila zasađena u rasadniku. Oko korena sadnice sam mislio da stavim 5-10 kg humusa. Da sadnica ima što bolje uslove da se primi i da počne lepo da se razvija. Hteo bih da ubacim i neki fungicid za bubice koje jedu koren. Ne znam kako se zove, ali sam negde pročitao da se to može odraditi prilikom sadnje. Da je zaštitim. Naravno sve to bi bilo dobro zaliveno i nabijeno prilikom sadnje. Na ovom link-u www.lesnik.kolibica.co...adnja.html se mogu videti slike koje sve govore. Ja bih još samo u sve to dodao humus i zaštitu protiv bubica. Jedino što me ovde navodi na razmišljanje je stajnjak u rupi. Da li je to sigurno rastojanje stajnjaka i korena, 10 cm i više? Jer direktan kontakt stajnjaka sa korenom dovodi do spaljivanja korena. Pri zatrpavanju sadnice bi bile malo povučene na gore da bi se usmerio koren sadnice na dole. Jedino ne znam da li prilikom zatrpavanja sadnice napravim oko nje brdašce ili blagu uvalu od zemlje sa kojom zatrpavam?
E sada nešto i o sadnicama. Planirao sam da kupim dvogodišnje. Mislim da sam negde pročitao da se one lakše primaju, jer imaju razvijeniji koreni sistem. Samo pitanje je da li se mogu lako nabaviti. Naravno to bi bile sadnice sa sertifikatom. Interesuje me da li se danas sadnice prodaju sa zemljom oko korena ili samo cista sadnica? Na poljoprivrednom sajmu sam video tehniku gde prodaju sadnice za povrće sa korenom u kockici zemlje. Izgleda veoma obećavajuće. Prvo sam hteo da sadim stablašice, ali nekako što sam više čitao sve više se opredeljujem za žbun. Tako da ću se ipak opredeliti za žbun posle svega što sam pročitao na forumu. E, o svemu manje više znam, ali o samim sortama sam malo pročitao. To ću još malo da proučim pa ću tek onda da pitam za savet. Mada palo mi je na pamet da kupim sorte onih leski koje imaju ljudi u blizini. Lakše bi se jednog dana nastupalo na tržištu, ako bi svi imali istu sortu, a ne da se svi raspemo sa različitim sortama. Znači o samim sortama će još biti reči što se mene tiče.
Za ovako malu parcelu ne bih postavljao ogradu. Lakše bi mi bilo da stavim mrežicu kao zaštitu oko mladice.
Toliko od mene za prvo javljanje! Pismo je bilo malo duže, ali sve u cilju da svi što više naučimo jedni od drugih.
Cenio bih, ako bi neko prokomentarisao ovo što sam napisao. Jer obično ljudi ovde pišu kako su šta uradili. Ja evo pišem kako nameravam da osnujem voćnjak!

Svako dobro svima,
Vlado

Sale sve si lepo isplanirao, a ja hocu da ti dam mojpredlog, a ti se jos raspitaj. Video sam plantazu u kojoj je tonda romana, halski dzin i istarski dugi, lomi se granje pod uslovom da dobro djubris i navodnjavas. Ja bi tu dodao neki lambert i ludolf, cisto da ima za svaki slucaj. Tonda dentile dela lange je odlicna uz njih, ali neznam kako ce se pokazati na nasim prostorima, ja sam je tek posasdio pa cu videti.
Vlado, vidi se da ti rad sa zemljom nije nepoznat, a ja bi te posavetovao da taj razmak izmedju redova ostane 5 metara, ali da izmedju sasdnica smanjis na 2,5 najvise 3 metra. !0 godina jedna drugoj nece smetati a braces vise roda.
Sale vidi od koga uzimas sadnice i da li dobijas sve papire koji ti trebaju, vrati se nekoliko strana unazad imas sve opisasno i adresu na koju da odes, ali prvo se raspitaj koliko drzava dozvoljava sasdnica po hektaru za ovu godinu jer ako budes imao vise ili manje nista nedaju, a unapred nece da kazu i svake godine menjaju, ali tek kad ti posadis. Raspitaj se dobro.

Znate sta ljudi i zene, ove godine je bas na ceni pasulj pa bi svima koji su u mogucnosti da ga poseju pored lesnika, ne trazi neku negu i odrzavalje, mnogo manje nego lesnik. A danas sam jeo neku novu milka cokoladu sa karamelom i u njoj primetio neki lesnik mali a duguljast maltene kao kikiriki naravno sve zbog debljine cokolade, ko bi mogao nesto vise o tome da mi kaze koja je to vrsta posto vidim da je sigurno trazena cim je u cokoladi?

Vlado sve si super osmislio ,samo kako ces zalivat ako zagrnes sadnice. Lesnik spada u vrste sa plitkim korenom ,pa u vreme suse mora da se navodnjava .Najbolje je napravit lavore oko sadnica,a sto se tice djubriva ne sekiraj se ,koren dvogodisnje sadnice nije veci od dvadesetak centimetara i nece dosta dugo doci na 50.Tolika rupa se kopa da bi se razahlila zemlja pa onda nema potrebe za podrivace.Nadam se da ce ti ovo biti bar malo od pomoci.

Aco. idi na stranu 17 ovog forumsa i videces sliku 3 sorte lesnika, onaj pod 2 je taj o kojem pricas, zove se beli lambert, a ima i crveni, zavisi kako ko zove, ali sorta je lambert. Kao i svaki drugi ima prednosti i mane. Ja ga forsiram pa znam. Najbitnija prednost je sto ima randman skoro 60 % , ukusan je otporan na bolesti, radja svake godine i odlican je oprasivac, a u velikoj meri je sam sebi dovoljan. Srednje je kasna i srtednje bujna sorta, daje dosta izdanaka. Spada u duguljaste sortte sa izuzetno tankom ljuskom i po knjigama spada u prvu sortu lesnika, a bitan nedostatak je sto uglavnom opada sa omotacem pa trazi dodatni posao, i sto prilikom pecenja ne opada ona pokozica odma, vec treba sacekati da se ohladi i onda promesati. Mnogo se forsira u Makedoniji a ima ga i u Grckoj koliko sam ja video, Averovatno i jos negde, samo ja neznam. Ja ga imam oko 300 sadnica u 4 godini i sada je rodio i za prodaju, prosle je bilo da se jede. Ponudio sam jednoj veleprodaji vise razlicitih sorti da odaberu kojihoce, a oni odma uzese lambert, pa kad oberem javicu kako sam prosao i dal se kajem sto sam ga posadio, mada u to neverujem. Jesenas sam imao nesto sadnica u skolici koje sam hteo da dam nekuma, ali komsija video i sacekao noc, vidim da je posadio al nemogu da kazem da su moji kad on kaze da je kupio na pijaci, srpska posla, ali bice opoet na jesen.

Pozdrav milane, koliko sam shvatio ti imas plantazu u okolini
Laktasa, ja sam iz okoline Prnjavora znaci skoro komsije. Ako nebi bio problem, rado bih pogledao plantazu i porazgovarao na temu uzgoja.

Pardon, tek sada sam primijetio da sam ime napisao malim slovom. Dakle, greska u kucanju, izvinjavam se.

Pozdrav svima,interesuje me da li je neko isprobao preparate za suzbijanje trave (glifosan,glifosav i sl. na bazi totala) u praksi.Ako jeste,na kojoj razdaljini od lesnika je prskanje bezbedno?