Nemam pojma koja je dobra taktika za presađivanje grusonii-ja. Oduvek sam želeo da imam jedan veliki grusoni u posedu. Dok su ovako mali nekako se i može s njima, izvrnuo sam celu saksiju i posle sa rukavicama nekako ga zasadio u novu saksiju. Problem je što ni zemlju oko njega ne možeš da dopuniš/sabiješ bezbolno.

Šta bih radio sa stvarno velikim grusonijem, ne znam, sačekaću i videti . Možda bih razbio saksiju

Violeta, hvala, pogledaj samo koliko je biljaka u drugim kolekcijama, ja sam naspram njih stvarno samo nekoliko. Zadovoljan svojim brojnim stanjem, a sve buduće nabavke su stvar trenutne inspiracije i nekog spiska (čitaj: nema šanse da se suzdržim )

Jel ima gde da se kupi Ariocarpus?

Vlado za Ariocarpus razgovaraj sa Banetom Kraljevićem koga uglavnom možeš maći na Kaleniću možda bi ti mogao nabaviti neki, ili kontaktiraj Jocu Ćirkovića znam da je on sejao pre nekoliko godina pa možda je neki i preostao, ako nije verovatno zna gde se mogu nabaviti, samo znaj da nisu ni malo jevtini i neverovatno sporo rastu.

Znam Baneta, dosta često kod njega pazarim, ili bar obiđem tezgu subotom ili nedeljom (živim u blizini).

Pričao sam i sa jednim od odgajivača na prolećnom sajmu, i priča je slična, niko ih ovde ne gaji komercijalno, jer se ne isplati. Mogu se naći u inostranstvu, i da, skupi su.

Izgleda da se dovoljno rano treba odlučiti za njih da bi se za života nešto i dočekalo

Meni nekako izgledaju baš lepo, a ne sećam se da je neko prijavio do sada na forumu da ih ima.

Tačno tako da bi se za života nešto i dočekalo.

Kada sam se ja sva srećna prošlog proleća pohvalila mom dragom prijatelju kako sam nabavila dva Ariokarpusa on se slatko nasmejao uz komentar "odlično Vera pa da dočekaš da ti za jedno dvadeset godina cvetaju a ja ću onda da ti tražim pelcar".E sad on je prilčno razmenio sedmu banku a ja tu negde petu pa ti sad vidi gde smo.Uzgred Ariokarpusima je ovo peta godina a fotografije ću postaviti za neki dan dok ih sredim i nakanim se da i ja svoju kolekciju predstavim ovde.

Jedva čekam tu kolekciju, imam utisak da će tu biti svačega zanimljivog.

I jedva čekam da vidim Ariocarpuse

Hm, a što se tiče godina, imam nešto bolju startnu poziciju, samo ne znam da li imam i dovoljno strpljenja. Mada, ko bi bez strpljena mogao da uzgaja kaktuse. Ali, već sada žalim što neke stvari nisam započeo/nabavio ranije.

Ako se ne varam ima kod Novice u Cupriji. Nije ti daleko da odes da vidis!! www.svetbiljaka.com/Fo...tml#266993

Hvala svima na pomoći, nešto ću uraditi , definitivno.

Nego, koliko je ovolika vrućina dobra za naše biljke?

Ono što sam ja pročitao/zaključio je da možda temperatura nije viša nego u pustinji, mada nije ni previše daleko, na 5cm od zemlje danas je izmereno 47.5C, bar po automatskoj mernoj stanici. Ono što je loše je koliko su dugo biljke izložene, tj. kolika je dužina obdanice.

Za Beograd (44'49), najduži dan traje 15.4h + 2,3h svitanje+sumrak
Za Meksiko (16'26), najduži dan traje 13.2h + 1.7h svitanje+sumrak
Za ekvator (0) najduži dan traje 12h + 1.6h svitanje+sumrak

Tako naši kaktusi nepovoljnim uslovima budu izloženi skoro 3 sata duže nego u Meksiku i 4 sata duže nego na ekvatoru, bar najdužeg dana u godini 21.06. (ako nisam pogrešio negde u računici).

Nije čudo onda kada biljke tokom leta padnu u stanje stagnacije...

Radoznali um:

evo sam nešto istraživao po internetu, u pokušaju da razumem neke stvari, i malo mi je bilo neobično da nisam ovde našao objašnjenja (mada možda nisam dovoljno tražio), a tiču se biohemije biljaka/kaktusa.

Zapravo, moj prethodni post me ponukao da malo dublje istražim specifičnosti sukulenata. Evo šta sam pronašao (ispravite me ako grešim, moja uža specijalnost su kompjuteri i software, a ovde će biti reči o biologiji, hemiji i fizici, koji jesu nekada bili moji omiljeni predmeti, ali davno to beše). Ipak mora biti da postoji bar neki član SB-a koji je pozvaniji da nešto kaže o ovoj temi. Svejedno, ja ću početi, a ostali neka se pridruže. Kako sam koristio uglavnom engleske izvore, moguće je da sam nešto pogrešno razumeo. Slobodno me ispravite.

Dakle, jedna od glavnih osobina biljaka jeste svakako njihova sposobnost da svetlosnu energiju procesom fotozinteze pretvaraju u biohemijsku. Biljke za to koriste hlorofil, a zelena boja naših biljaka je zapravo boja svetlosti koju hlorofil ne apsorbuje. Crvenu i plavu svetlost hlorofil upija, ali ne i zelenu. Hlorofil apsorbuje energiju fotona, tako što se pobudjuje elektron, koji preuzimanjem energije fotona prelazi na viši energetski nivo. Energija ovog elektrona se koristi za razbijanje molekula vode, i za formiranje molekula ATP i NADPH, koji se koriste dalje u procesu fotosinteze kao osnovni izvori energije.

Ne ponašaju se sve biljke isto, tako da se biljke po osnovu tipa fotosinteze dele na C3, C4 i CAM. Ova imena su nastala od broja uglenikovih atoma u enzimima koji karakterišu pojedine tipove.

Fotosinteza bi se mogla predstaviti formulom:
6CO2+6H2O -> C6H12O6+6O2

ili rečima voda i uglendioksid se uz pomoć enegije pretvaraju u glukozu i kiseonik.

Reč je zapravo o dve faze, u prvoj, u kojoj je potrebna svetlost i voda, i u kojoj se svetlosna energija pretvara hemijsku (NADPH i ATP) uz oslobađanje kisenika

12H2O + 12NADP + 18ADP → 6O2 + 12NADPH + 18ATP

U drugoj je potreban CO2, i uz pomoć zarobljene energije u molekulima NADPH i ATP dobija se prosti šećer i voda. NADP i ADP se vraćaju u prvu fazu po novi kontigent energije

6CO2 + 12NADPH + 18ATP → C6H12O6 + 12NADP + 18ADP + 6H2O

Pored fotosinteze, biljke karakteriše još jedan proces, koji se zove fotorespiracija (fotodisanje) koji karakteriše uzimanje kiseonika O2 i oslobađanje CO2, poput klasičnog disanja, što je proces suprotan fotonsintezi koja troši CO2, a proizvodi O2. Trenutno je nepoznata funkcija fotorespiracije, a neke od teorija spekulišu da je to nasleđe iz prošlih vremena. Naime, jedan od ključnih enzima u procesu fotosintese, odgovoran za transport CO2, Rubisco ne pravi razliku između CO2 i O2, i podjednako se veže i sa jednim i sa drugim. U slučaju ugljendioksida, ovaj enzim se koristi za prenos ugljenika u Calvin-Bensonov ciklus, u drugu fazu fotosinteze, u slučaju kiseonika u pitanju je čisto gubljenje energije. Pretpostavka je da se ciklus formirao u vreme kada je koncentracija CO2 u atmosferi bila visoka. Vremenom se količina O2 kao posledica fotosinteze povećala, ali se ciklus nije promenio. Rezultat toga je da biljke koje karakteriše C3 oblik fotosinteze nepotrebno gube oko 1/4 energije, jer je potrebna energija da bi se jedinjanja nastala povezivanjem sa kisenikom vratila u prvobitni oblik. Tokom ovog procesa, kao nusproizvod javlja se CO2.

C3 tip je karakteristika biljaka umerenog pojasa. U praksi to znači da biljke umerenog pojasa i do četvrtine potencijalnog prirasta/roda gube nepotrebno.

Kao način prilagođavanja sušnim uslovima, kod nekih biljaka se razvio C4 oblik fotosinteze. Karakteristika ovog oblika je da biljke akumuliraju CO2 u svom tkivu i time što povećavaju koncentraciju CO2na račun kiseonika, smanjuju fotorespiraciju. Veća koncetracija CO2 povećava verovatnoću vezivanja enzima za ugljendioksid umesto za kiseonik. Međutim, iako je ovim smanjeno gubljene energije na O2, postojanje enzima koji dodatno vezuju CO2 zahteva i dodatnu energiju, tj. dodatni molekul ATP, a to znači više svetlosti, pa se ove biljke većinom nalaze u (sub)tropskom pojasu, gde je više neophodne svetlosti. Neke od biljaka koje pripadaju C4 tipu su kukuruz, šećerna trska i ananas, a karakteristične su za topla i vlažna staništa.

Kao poseban primer prilagođavanja ekstremnim uslovima, pojavljuje se CAM (Crassulacean Acid Metabolism) tip fotosinteze koji je karakterističan za sukulente. U osnovi je C4 tip, sa jednom malom razlikom. Biljke ovog tipa CO2 skladište samo tokom noći. Ovo je posledica prilagođavanja nepovoljnim uslovima staništa. Tako kaktusi, da bi sprečili gubitak vode tokom vrelog dana, samo noću otvaraju stome i skladište CO2. Tokom noći se vrši vezivanje CO2 u jedinjenje pod imenom malate. Za fotosintezu je neophodna sunčeva svetlost. Tokom dana se vezani CO2 oslobađa i koristi se za fotosintezu. Kako su stome zatvorene (nema gubljenja dragocene vode), koncentracija CO2 u biljci ostaje visoka, a O2 mala, tako da se energija ne gubi na fotorespiraciju. Ipak, cena ovoga je ponovo visoka potreba za svetlošću, pa se ove biljke nalaze na staništima sa velikim brojem sunčanih sati.

Jesam li ovo ispravno razumeo/interpretirao?

Vlado nisi ovde baš ni mogao naći takav post, jer ovde su baš do detalja opisani biohemijski procesi u biljkama i još su ti procesi podeljeni po tipovima.Mislim da nisi ništa izgrešio i da si baš lepo preveo i svojski se potrudio, a usput bar mene podsetio i na neke dane kad se biohemija biljaka svojski biflala, a sad ostalo u glavi taman toliko da se samo zapitam blagi bože jesam li ja ovakve stvari stvarno nekad znala ko peto pesmu. Inače ovaj tekst baš lepo objašnjava zašto se kako određeni tipovi biljaka ponašaju.

Bravo za trud.

Dobro je, bitno je da nisam nešto pogrešio, prvo, pisao sam u neke sitne sate, drugo, kombinovao sam nekoliko vrlo detaljnih tekstova (u jednom se računa koliko je fotona potrebno za jedan atom CO2). Stvari su jako detaljno objašnjene, npr. kako se enegretski potencijal transportuje sa jednog dela u drugi, te koja su sve jedinjenja u igri, a ja sam pokušao da idem do onog nivoa detaljnosti koji nije preterano opterećujući.

Meni je bilo zanimljivo, nekako prečesto uzimamo stvari zdravo za gotovo, tipa biljke pretvaraju svetlost u hranjive materije uz pomoć hlorofila, kraj.

E sad, da se vratim na početak, mene zapravo zanima, kako se u našim ekstermnim uslovima biljke snalaze. Predugački dani i tropske noći (pre neki dan je u ponoć bilo 30C), nisu nešto što je odlika prirodnih pustinjskih staništa. Da li onda biljka "gladuje", jer previše je toplo ili svetlo da bi otvorila stome u uzela preko potrebni CO2, bez koga nema fotosinteze, ili se u nekom trenutku odluči na rizik: jeste da ću izgubiti vodu zbog vrućine, ali ako ne zgrabim CO2, sutra nema ručka?

Dali je to razlog što mi se za neke biljke čini da tokom najtoplijeg dela leta ne napreduju?

Bravo Vlado za ovaj tekst, jer ide u suštinu.

VladaR citat:

Dali je to razlog što mi se za neke biljke čini da tokom najtoplijeg dela leta ne napreduju?

Verovatno je to razlog. Sećam se da sam u nekoj knjizi (davno) čitala da sve biljke imaju maksimalnu tempetraturu do koje mogu da rastu, i maksimalnu koju mogu da prežive, bez obzira koliko imaju vode, svetlosti i hrane u tom trenutku. Tako sam shvatila zašto se npr. grašak teško može uspešno gajiti, pa makar i uz zalivanje, u avgustu.
Pretopstavljam da zbog svega ovoga treba prekinuti sa zalivanjem kaktusa kada su najveće vrućine, da ih ne bi smo udavili vodom koju ionako u tom trenutku ne mogu koristiti, za razliku od mnogih truleži i sličnih napasti...
Zaista bi bilo dobro da znamo prave razloge za neke postupke do kojih su uzgajivači došli mukotrpnim iskustvom, sigurno uz mnogo štete.

lepo,lepo...bravo za trud
nego Vlado,kad ce te semenke Thelocactus setispinus-a

Spremne su semenke !!! Ima ih 50-100. Pošalji adresu.

Vlado, svaka čast na postu, zaista je koristan i meni je bilo jako interesantno čitati kako to naše biljke zapravo "dišu".

A na tvoje pitanje, da li je to sve razlog njihove staganacije, slažem se sa mazenkom-sigurno jest.

Mojoj prijateljici koja ima par vrsta kaktusa (ne gaji ih, ima sasvim slučajno c. silvestri, par echinopsisa uz puno ostalog bilja u bašti) dva su satrulila od korijena tijekom ovog mjeseca. Pita ona mene zašto..a ja, iako nisam stručnjak, pogledam kaktuse i zemlju i shvatim da ih je utopila. Zalijevala ih je normalno kao u doba vegetacije, a oni su zapravo zbog jakih vrućina stagnirali, nisu "vukli" vodu i višak vode je doveo do truljenja...jednostavno je i njima bilo prevruće i zadrijemali su, nije im trebala voda. Negdje u literaturi se čak nailazi da je u to vrijeme "ljetnog mirovanja" nabolje za kaktuse kasno uveče ili rano ujutro sasvim malo orositi zrak iznad njih i to je to..

Jedan novi, poželjna identifikacija