eh, pa neću be da čuješ od mene, šmrc...
pinga je luuuuuuuuuudaaaaaaaaa skroz, ništa joj ne smeta što je još napolju, doduše zaštićena od kiše, niti što sam prosipala malko treseta po njoj a ni što mi se izvrnula naopačke i pala na glavu (samo napukla dva lista) nego čak još i tera treći pupoljak
i najnovija malecka

i naravno mini nepenthes , moram da iskopam sliku da vidite kakva je minijatura bila proletos, kakva kišnica kakvi bakrači, samo ispod smokve okačen na limun i crevce

E taj mini nepenthes, kako je lep bokalčić, tu se znači bućkaju bubice...
Pingica je slatka, svidjaju mi se njeni cvetići, nju ću na proleće da nabavim.

Za preživljavanje očekujem samo pozitivne vesti, tj. slike na proleće kako se svi bacaju na nov razvitak.....kakav šmrc,to neće da bude

Zdravo svima!

@Ivano, kao što sam ti obećala u PP, slikala sam onaj moj osušeni cvetak sa sve semenčicama kad ga šišnuh danas. Evo kako je izgledalo (slikano je mobilnim pa je loš kvalitet, ali poenta je tu). Na trećoj slikici je pakovanje sa cvetom i semenom.


@cimbi, biljkice sa prve dve slike koje si postavila su D. spathulata, samo prva deluje starije i osunčanije od druge. Na trećoj sličici je slatka, mala Drosera capensis!

Moram da se pohvalim srećom mojom neizmernom. Na beogradskoj izložbi cveća sam "ulovila" gomilu saracenija i dve pingvikulice. Njih dve i Sarracenia laucophyla koja je u prilično tužnom stanju, nisam uspela da slikujem jer mi baterije za aparat otkazaše ljubav. Uspela sam (teškom mukom!) da identifikujem neke od saracenija, pingve nisam ni pokušala ( ). Videćemo na proleće u šta će sve biljke izrasti. Sada su mestimično srednje žalosne.
Fotkice nisu previše reprezentativne, ali je to, otprilike, to. Ja sam skroz srećno dete!

Sarracenia flava.


Sarracenia rubra ili Sarracena alata. Stvarno nemam pojma. Videće se valjda dogodine.


Hibrid. Pretpostavljam da je Sarracenia x mitchelliana (S. laucophyla i S. purpurea)


Hibrid. Za nju sam sigurna šta je. Sarracenia x formosa (S. minor i S. psittacina)


Takođe hibrid, ali "ulovljen" ovog proleća. Ili je u pitanju Sarracenia x areolata (S. leucophyla i S. alata) ili je Sarracenia x moorei (S. laucophyla i S. flava). Mada, pre će biti da je ovo prvo. Prve dve slike su nastala kada sam je uzela (ko bi rek'o da je ista biljka u pitanju!), a posle meseci sunčanja i ožderavanja je pocrvenela i sad miriše k'o duuuša!



Toliko za sad od ja.

Cimbi citat:

Eto znala sam da nešto treba da slikam

Koja raznolikost!!! (imam puno premalo drosera)

Rekla bih da su dvije spatulate, jedna rozog cvijeta, druga bijelog.

A ova zadnja ne znam koja je, ali vidim da mi sitže pomoć u identifikaciji jer se čini ista kao moja neidentificirana! Imam jednu bijelocvjetnu (slika iz mog prethodnog posta) i jednu rozocvjetnu koja ima ovako crvene trepetljike.




Možda VILLOSA ili ANGLICA

Dionaea, koliko raznih sarracenija! Uvijek me iznova oduševljavaju!
Pogotovo fino osunčane i mirisne!
A za leucophyllu ne strahuj, iznimno je otporna i zahvalna!

Ma cearulea, to je zavisnos'!
Kada sam prvi put otišla do Trga, vraćala sam se sa rukama prepunim kesa sa mesožderkama. Usput sam se setila filma "Chocolat" i osetila se kao jedan od likova koji su jeli slasne čokolade i u isto vreme se osećali prelepo zbog toga, ali i grešno. I tako...pored pretovarenosti biljkama, cerekala sam se samoj sebi na sred ulice.
Drugi put kada sam otišla, nisam mogla da se suzdržim...i uzela sam još jednu.. Treći put...odustala sam od odlaska. Nek' ostane nešto i za sledeći put.
Ne brinem za leukofilu, ima da poraste velika i lepa i da jede veeeelike muve! Htedoh da maznem jednu veću i baš baš lepu, ali je već prodata bila. Takva mi k(s)arma...

Videla sam ih i ja na Trgu! Vagala, vagala i na kraju nisam mogla da se odlučim, htela sam sve one saracenije!!! Još mi on priča ova je ova, ona ona, e ove su hibridi od ovih i onih, a jaaaaa, padam u nesvest posle sam i Dica dovela (on ce mi kao pomogne ) i kažem mu ja sam sad blokada nemam pojma koja je koja, znam samo da imam psitacinu i purpureu drugo niš, e rekoh mnooogo mi poznata flava odkud je znam? a on reče ima Cru još mi objašnjava, požuti... ma džabe, veze nemam i tako.. mozgah, mozgah, rekoh ili sve ili ništa i odoh a sto me ubiste s ovom leukofilom, pa ima be ogroman bordo cvet

Dionaea treća nije capensis...

Cru, nešto ne radi photobucket ne mogu da uvećam tvoju, ali ove dve nisu, totalno drugačije izgleda nego je moja slomljena a i mala... nema ga D. da okači njegovu verujem da je bolja...

predstavljam vam rosike, uzgojene su iz sjemena

Svaka cast!Koliko vremena im treba da niknu iz semena?

@Dionaea, vrednice! Hvala na slikama, ove semenčice su toliko sitne, da bih ja pomislila da se trune osušene latice Ja ću drškicu da stavim u kutijicu, meni poslovna nedelja oduzima dobar deo dana, ali nadam se da ću do kraja nedelje uspeti da sredim pošiljku, javiću se
Saracenije su ti prelepe
Nemoj da te grize savest zbog kupovine, bitno je da čovek sam sebi priredi nešto što ga čini srećnim! Ali naravno, zašto malo ne produžiti proces.

cura koja mi je poslala mi je rekla da će za mjesec dana al mojima je trebalo malo više zbog raznoraznih poteškoća

Ispričavam se zbog pomutnje tek pri detaljnijem pogledu na tu teglicu shvatih da se unutra kriju različite drosere, a ne samo različitih boja cvijeta.
Ona sa prethodne slike, koja cvate bijelo, tek je sad dorasla i potpuno razvijena drosera capensis alba, a druga je ova još neidentificirana, rozoga cvijeta.

Dakle, je li možda ipak to to?

Hmmmhhh.... ne znam
nego svratila sam da prijavim da pingva Tina ima i četvrti pupoljak!!!

Evo mene opet.

@Ivana, nema na čemu! Štaviše, hvala tebi!

Što se novih saracenija tiče, nisam imala sreće i oba puta kada sam išla po biljke, prodavala ih je žena koja nije znala koje su vrste i hibridi u pitanju. Priznajem da je bilo vrlo interesantno kopati po netu slike i informacije, ali i dalje sam u nedoumicama. No rešiće se valjda i to, jednoga dana.

@cimbi, učinilo mi se da je u pitanju D. capensis jer kod mene mladice često izgledaju tako. Pošto kapenzise i spatulate držim u različitim uslovima, primetila sam da zavisno od toplote, svetlosti i vlažnosti, primerci iste vrste ponekad izgledaju potpuno različito jedni od drugih. Ponekad toliko da se ne mogu prepoznati, mada su to već ekstremi.

Lepo vreme je poslužilo svrsi, i ja ga iskoristih za (još) malo slikanja.
Za početak, jođ uvek neidentifikovane pingvikulice...


Sarracenia flava u ne baš najboljem stanju.


"Kapuljačasta". Sarracenia rubra ili S. alata (salata ).


Sarracenia psittacina, domaća proizvodnja. Dve godine stara biljka koja vapi za presađivanjem.


Sarracenia x formosa (S. psittacina x S. minor)


Sarracenia purpurea, kupljena u srednje-žalosnom stanju početkom leta, i hibrid Sarracenia x mitchelliana (S. purpurea x S. leucophylla).


Sarracenia x areolata (S. leucophylla x S. alata), moja mirišljava miljenica. Suve hvataljke koje vidite na trećoj fotografiji su jednog jednog junskog dana od lepih, velikih i zdravih postale- sparušene. Odjednom! Nikakvih promena nije bilo, samo su se osušile, kao da nisu imale vode, a jesu. Nakon inicijelnog šoka (više mog nego biljkinog), nastavila je da raste i buja kao da se ništa nije dogodilo. Ove do pola osušene podsetnike na užas ću ošišati kad biljak ode na "spavanje".


I za kraj, Drosera capensis u najsjajnijem i najtužnijem izdanju. Na prvoj fotografiji su samonikle, ali proređene, mlade D. capensis i D. spathulata čiji su i svi cvetovi. Na drugoj fotki je smrznuta D. capensis i to nakon nekoliko dana hladnijeg beogradskog vremena. Ostale biljke su bile "ušuškane" u zavetrini, a ova je....završila karijeru.


Toliko za sada! Pozdrav!