sale1705 citat:

@ tartar Ne bih se bas slozio sa tobom oko kalema ipak se kod nas bolje pokazao izdanak.Primera radi obisao sam lika iz Sida koji im 50 ha kalema izgleda impresivno ali kuka najstrasnije . Definitivno se moze zakljuciti da smo mi jos pioniri u kalemljenju i jos cemo dugo tu i ostati. A inace zasad mu je sav neujednacen bas zbog visine kalema( neki veoma blizu zemlje a neki do metar visoki) . U trecoj godini bez vode ,mislim da ce mu roditi kad bude imao 10 god. ajde malo pojasni na kom rastojanju bi sadio tako da bi posle kontrole dosadjivao sadnice izdanaka?

He, he nista lepse nego kada oponent u polemici ( a ovo jeste mala polemika) sam sebe demantuje.( ) Mala sala!
Ali stvarno, zar moze da bude argument da nesto ne valja jer ga neko nije napravio kako treba. Kao kada bi rekao da sto od punog drveta nije bolji od stola od iverice jer ti znas nekoga kome je los majstor napravio sto pa se ovaj iskrivio!?!?!
Dakle taj kod koga si bio ima lose i neujednaceno kalemljene sadnice.
A koju vrstu je kalemio?.....
Ja sam do misljenja da je kalem nesto bolji dosao tako to sam pokusao da saznam sta rade uspesni proizvodjaci u Turskoj, Italiji, Francuskoj, Spaniji. Skupljao sam i podatke o proizvodnji u USA ali ona je novijeg datuma sa dosta smelih eksperimenata koji ukljucuju hibridizaciju i proizvodnju sasvim novih vrsta. Podaci o rodnosti u takvim eksperimentima jos uvek nisu izdrzali probu vremena pa se na njih ne oslanjam ozbiljnije.
Turci su najveci proizvodjaci i to je sve. Proizvodnja nije na viskokom tehnoloskom nivou a prinosi su skromni. Njihov veliki ukupni proizvod je posledica velikih povrsina zasada a ne visokog prinosa. Zbog obilja jeftine radne snage (zene deca) koja sakuplja plodove cena njihovog proizvoda je konkurentna a za njih unosna. Iz istog razloga(jeftini beraci) Turci su postali najveci proizvodjaci i izvoznici ranih tresanja.
U Italiji,Francuskoj i Spaniji rezultati su sareniji. Tamo ima i plantaza sa niskom produktivnoscu ali uz pomoc relativno malo mehanizacije moguce je uspesno obradjivati vece povrsine sa relativno malo(ili bas malo) radne snage. To je unosno pogotovo kada se uzme u obzira da su takve plantaze na zemljistu koje bi bilo tesko upotrerbiti za nesto drugo. Takodje treba uzeti u obzir da cak i kod vecih zasada gajenje lesnika moze da bude pomocna delatnost!
S tim u vezi ima uspesnih pokusaja eko proizvodnje sa visokim kalemom gde se kontrola korova (trave) obavlja uz pomoc ovaca....i tako dalje......i tako dalje.....

Sto se tice gusce sadnje. Zadrzava se preporuceni razmak izmedju redova a duplira se gustina u redu.

Malo o prinosu.

Ovaj lešnik je star oko 20 godina i ove godine sa njega je obrano 2,9 kg ploda (meren sirov odmah po branju). Još bar pola kilograma je obrano ranije:* da se proba kakav je*.

Očišćen ili u ljusci?

Koja je to sorta? Koliko cesto se radi orezivanje i gnojenje?
Pokusavam odrediti gabarite u odnosu na ogradu i nekako mi djeluje mali ... Jeli to udaljenost zadnjeg (vanjskog) dijela krosnje od stabla manja od 2 m (promjer krosnje manji od cca 4m)? Visina mi se isto tako ne cini veca od 4m ...

tubravich citat:

Malo o prinosu. Ovaj lešnik je star oko 20 godina i ove godine sa njega je obrano 2,9 kg ploda (meren sirov odmah po branju). Još bar pola kilograma je obrano ranije:* da se proba kakav je*.

Jednostavno ne mogu da poverujem da je taj lesnik star 20 god.
To je neka greska!

Morati cemo sacekati turbavicha da nam malo pojasni ... i meni se cini malo omali, narocito kad gledam krosnju. Deblo je u svih sto sam ih ja vidio dvadesatk godina starih puno deblje, odnosno svi koje sam ja vidio te starosti su osnovne grane imali tako debele. Niti jednoga nisam vidio sa tako visokim deblom te zato i pitanje u vezi sorte i orezivanja.

Usput, dali je tocno da lijska radja na dvogodisnjim ograncima?

Cini mi se da je u pitanju izdanak, tako sto je jedan mladar ostavljen za deblo a da se ostali izdanci uklanjaju

Pozdrav!
Da bi se uopće krenulo u sadnju nasada lijeske treba tlo odnjeti na analizu i tek onda napraviti meliorativnu obradu.Važan je i položaj buduceg voćnjaka,mora biti na uzdignutom terenu kao i orah ali nije uvjet.Kod većine vocnih vrsta preporučuje se da se sade na terenima na kojima uvjek puše lagani povjetarac zbog smanjenja vlage,a znamo da je vlaga idealna za stvaranje bolesti.Kod nas u Hrvatskoj najčešće se sade vrste:haleski,rimski i istarski duguljasti i to u obliku stabla,a ne grma(stablo daje veći prinos).Toliko od mene!!!

Treba se prebaciti na voće.

Ova leska raste u dvorištu mog ujaka. Posađena je kasnih 80-ih. Sadnica je kupljena u Zavodu za poljoprivredu Valjevo, a poreklo je Institut za poljoprivredu Čačak. Sorta je neka Tonda - izdanački materijal. U startu je formirana kao stablašica, ali je kada je bila stara 3 ili 4 godine ovan o nju češao rogove tako da je ostala trakica kore široka svega nekoliko milimetara. Predlagao sam ujaku da pusti drugu mladicu i da je formira po želji, ali on je po svaku cenu hteo da spase već formirano stablo. Oporavak je trajao beskrajno dugo tako da je i ujak skoro digao ruke od nje. Naravno kora još nije potpuno srasla i neće nikad. Prilikom proširenja seoskog puta, a naročito zbog postavljanja nove ograde skoro pola korena je uništeno. Ograda je postavljena na manje od pola metra od stabla. Betonsko coklo ograde je direktno izloženo suncu od svitanja pa do oko 2 sata posle podne tako da je oko korena sauna. Zaliva se kad padne kiša, orezuje kad se slomi neka grana pa da se poravna povreda, a prska ponekad ako nešto ostane u prskalici (sredstvo i vreme prskanja su od manje važnosti). Nadam se da sam pojasnio zašto ovako izgleda sa svojih 20-ak godina. Krošnja nije veća od 3.5m u prečniku, a visoka je možda nešto preko 3m. Taraba je visoka oko 90cm.
Pola plodova je opalo kada sam malo ozbiljnije prodrmao stablo, a ostalo smo ujak i ja obrali. Sa obranih smo baba i ja skinuli omotač i izmerili tih 2,9kg. To bi trebalo da bude oko kilogram jezgra kada se osuši i očisti.
Fotografija je od juče, a lešnik je obran pre više od 2 meseca.



„ Leska plodonosi na jednogodišnjim izdancima koji su porasli na dvogodišnjim.“
Ovo sam pročitau u nekoj literaturi, a lično iskustvo, kao i jedan ovde često pominjani profesor ovo do sada nisu demantovali. To je i glavni razlog zašto sam postavio ovu sliku. Svake godine poraste neka grančica od po nekoliko cm ili možda mm i na njoj se fornira rod. Ako su uslovi iole povoljni rod se i održi. Mnogo godina pa mnogo i grananja i grančica i onda na ovako malo krošnje prinos za koji neki kažu da je normalan, a neki maksimalan za lesku.
U mom komšiluku čovek ima 2 lešnika stara preko 30 godina i visoka oko 7m. Jedan ima idealne uslove za razvoj dok je drugi između dve kuće i u senci pa je formirao krošnju prilično visoko. Pre nekoliko godina je sa ta dva stabla imao 32kg lešnika u ljusci što znači da je moguće ostvariti prinos i preko 20kg po stablu.


Prinos ujakov : bolji komšijin = 1 : 6
Površina koju zauzima jedno stablo približno isti odnos što znači da nema neke velike razlike u prinosu po jedinici površine.


Jedsan od zaključaka:
Sadi na manji razmak da što pre postigneš maksimalan prinis, a onda ili redovna oštra rezidba ili čupaj svaki drugi.

Znaci rec je o bonsaiu?

Tubravich, hvala u ime svih na detaljnim informacijama. U jednom si postu objasnio sve varijacije na temu "kolicina uroda" koje mogu pronaci iz raznih izvora.
Jedino mislim da je razlika u plantaznom uzgoju i ovako kad neko ima pokoji u vocnjaku. Plantazno se, po meni, nebi smjelo pustiti da izraste do 7 m jer to otezava rad na spricanju. Prakticki je nemoguce sa "normalnim" atomizerom pospricati taj koji je izrastao na 7m. Na plantazi bi maksimum trebao biti 5 m. Misljenja?

A sad malo neozbiljno ...
Najbolji je info o ujakovoj agrotehnici , narocito planu prskanja

tubravich citat:

.... Zaliva se kad padne kiša, orezuje kad se slomi neka grana pa da se poravna povreda, a prska ponekad ako nešto ostane u prskalici (sredstvo i vreme prskanja su od manje važnosti)......

I mene zanima sadnja lesnika na prolece da li neko ima neke informacije gde mogu da se nabave sadnice...

Pozdrav svima!
Recite mi gde mogu i u kom mesecu da kupim sadnice leske?
Ja sam iz subotice ali u blizini u nijednom rasadniku nema sadnica, i ako imaju imaju 2 vrste kazu da im se ne isplati da rade sa njim.
Ako ima neko br.telefona ili adresu gde da se obratim bio bih zahvalan!
Unapred hvala

firma ``hazelnut~leska``ukucaj na googlu evo ti broj mob. jovanovic slobodan komercijalni direktor 0646402692 njihov rasadnik-sestrinska firma je u Decu,vec je bilo govora o njima na ovom forumu