Pozdrav ekipo! Ovako.... Imam nešto plastenika koje sam koristio za rasad povrća, no izgleda da mi više neće biti baš svi potrebni.
Već neko vrijeme razmišljam o tome da posadim neku šumu. Vidim vodje gdje se nalazim da dosta dobro uspjeva obična smreka, pa sam ja kao ono ne bio lijen pa nakupio češere i osušio ih i istresao sjeme iz njih. Toga sad ima dosta, pa me zanima može li se iz toga dobiti valjana biljčica.
Molio bih da mi netko tko zna postupak sa sjemenom, malo detaljnije opiše stvar.
Neki mi govore da treba sjeme pariti, oli ti namakati u vruču vodu
Inače malo pratim vaše postove i vidim da ovdje ima i više nego pametnih ljudi.

pozdrav, kupusni
Mislim da ce ti temu, ovako formulisanu, prebaciti pod "razmnozavanje", pa bi ti mozda bilo bolje da za "savete" pitas pod rubrikom "Sadnja suma" (forum "drvece")
Sto se tice smreke - moze to naravno iz semena. Drveni je pomalo ekspert za cetinare iz semena i sigurno ce znati neki dobar tip. A mozda mozes razmisliti i o nekoj drugoj vrsti, zavisno od kvaliteta i karakteristika terena, kao i povrsine koju bi posumio.
Smreka (Picea) raste dosta sporije od jele (Abies) a mozda nije lose ni nabaviti seme duglazije (Pseudotsuga)?
Takodje, mozda nije lose neko listopadno drvo? Tresnja? Bagrem?

Seme smrče nije potrebno naročito pripremati pre sejanja.
Možeš posejati početkom marta i seme će klijati posle tridesetak dana.
Možeš posejati i odmah, ako je sredina hladna toliko da onemogući klijanje bar do marta.
Nije poželjno da ti sem sad proklija jer nema dovoljno svetlosti - biljčice bi bile osetljive na poleganje.
Porast smrče je vrlo malo manji od porasta jele u optimalnim uslovima za jednu i za drugu vrstu (nisu isti optimalni uslovi za ove dve vrste), ali je drvo smrče malo bolje za stolarske radove.

Bonsai je u pravu, smreka/smrca je kvalitetnije drvo od jele.
A sto se tice rasta, evo podataka koje sam nasao:

Najbrze rastuca jela je:
"Abies grandis", za nju su podaci ovi:
Brzina rasta: 8m-22m-55m
Kvalitet drveta: 2-3-4

Najoptimalnija jela (odnos brzine rasta i kvaliteta drveta) :
"Abies alba". Podaci:
Brzina rasta: 5m-20m-40m
Kvalitet drveta: 1-2-3-4

Najbrze rastuca smreka je:
"Picea Abies". Za nju podaci:
Brzina rasta: 2m-18m-40m
Kvalitet drveta: 1-2-3-4

Dakle,
Brzina rasta ima tri broja. Prvi oznacava visdinu nakon 10 godina, drugi nakon 20 a treci konacnu (ocekivanu) visinu.
Kvalitet drveta je izrazen brojevima od 1 do 5?

1) drvo visokog kvaliteta (namestaj, parket, furnir)
2) kvalitetno drvo, za domacu i industrijsku primenu, gradjevinske konstrukcije, brodogradnju
3) manje kvalitetno drvo ali pogodno za vanjske konstrukcije, direke, ograde, bastenske svrhe, drvo za ambalazu, palete, i negradjevinske namene
4) drvo za pravljenje (ispunu) panel ploca karton, pulpu, i slicne proizvode
5) drvo zaslabijeg kvaliteta ali pogodno za lozenje

P.S. Smreka kvaliteta "1" i jela kvaliteta "1" - nemaju istu cenu: ovo su samo odrednice za upotrebu. Cenu odredjuje trziste. Smreka je ipak malo lepsa, postojanija je za upotrebu napolju i nesto malo tvrdja od jelovine, te je dosta skuplja.

Hvala narode. Lijepo je što ste mi tako objasnili i ako je tako, sigurno ću se primiti sijanja.
Recimo, ja sam mislio uskoro posijati u nekakva topla klijališta pa kad nikne, sve to prepikirati. Što se tiće takvog posla, nije mi stran. Godišnje sijem oko 300 tisuća sjemenki povrća, pa ovo i neće biti nekakav preveliki problem.
Recite mi, ako znate, u šta bi bilo dobro prepikirati. Ja recimo imam kontejnere za povrće, sa 40, 60, 84 i više rupa. Dakle po kvadratu 240, 360, 504 i više biljaka. Ili bi bilo bolje u zasebne posudice i koji bi volumen zemlje trebao po lončiću u kojem raste biljka.
Može li se biljka smreke razviti dovoljno do slijedeće zime da prezimi u lončiću cijelu zimu, ili treba biti u grijanom plasteniku.
Možda vam se pitanja čine glupa, ali ja znam raditi s povrćem, a ovo nisam nikad radio, a volio bih.
Koje temperature su pogubne za tek iznikle biljke?

dakle, generalno, sve vrste drveca (osim hrastova, njih sadis direktno) se sade u toplom, zatim prezime i sledece ih prolece mozes saditi na pravo mesto, mada se cesto sadnice drveca neguju dve-tri godine u kontejnerima odgovarajuce velicine pa tek onda presadjuju gde ih hoces imati.
Klijanci smreke su prve godine prilicno mali, pa ni kontjneri ne moraju biti preveliki, ali ih u principu ne mozes saditi bez dve godine 'staza' - premali su i trava ce ih 'pojesti'. Inace, dovoljno je da ih zastitis od smrzavanja, ne mora biti neka previsoka tepmeratura.

Problematiku sađenja Picea abies sam apsolvirao na oko 50ha u poslednje 3 sezone
Mana mladih (i malih) sadnica je što ih trava lako zaseni, pa je potrebno puno truda oko njih posle sadnje.
Prednosi ima dosta - korenov sistem se formra prema uslovima staništa, sadnice se razvijaju robusnije (1+3 sadnice iz rasadnika su previše vitke pa ih sneg lako savije i slomi), mnogo lakša manipulacija, ne moraju se kopati jame već se koriste sadilice...
Sadni materijal za šumsku sadnju se ne zaliva pri uzgoju - zalivan je mnogo osetljiviji na vremenske (ne)prilike kada se posadi na livadi ili goleti.
Dobra varijanta su dvogodišnje kontejnerske sadnice (kontejneri su prečnika oko 3cm i dubine oko 12cm).
Uspeh pošumljavanja dosta zavisi od pedantnosti pri sadnji.
Kontejneri se obično štiite tako što se sabiju jedan do drugog po zemlji, a eventualni prostori se ušuškaju strugotinom ili trestom.

Optimalna gustina sadnje za smrču je oko 2500 sadnica/ha (2x2m)

Tih 2x2 metra je za uzgoj božićnih stabala, ili baš za šumu? Bio sam pred par godina u jednoj smrekovoj šumi i bila je gušča, ali fantastična. Ne bih rekao baš precizno, ali vjerujem da je sklop bio i gušči od 1,5x1,5 m
Mene interesira šuma smreke, ne stabalca za božić

Ta gustina je za uzgoj stabala koja će se koristiti kao tehničko drvo (trupci).
Trebalo bi mi malo više vremena da ti objasnim zbog čega ta, a ne neka druga gustina. Da li te interesuje?
Kako si procenio da je gustina sadnje 1,5x1,5m? (teško se od oka oceni da li je 1,5 ili 2m)

pa kad sam jednu curu tamo između njih gnječio, hehe.
Dobro, naravno da vjerujem da je taj sklop najbolji. Stvarno ne bih htio da tu opterečujemo ostale forumaše nekakvim tekstovima, pa jedino ako imaš volju objašnjavati zašto, objasni. Ja znam npr. zašto se neki kultivari kupusa sade 40x40 cm a neki 70x50. Sve ima svoje zahtjeve.

Dakle, ako sam dobro shvatio. Posijem u topla klijališta sjeme, kad naraste za pikiranje, prepikiram u kontejnere u kojima rastu cijelu godinu? Te kontejnere stavim na zemlju? Odmah nakon što prepikiram ili pred zimu? Neće li biljke pustiti žile u zemlju ako budu u doticaju s njom? Imam takva iskustva s povrćem. Ne bi li bilo bolje da se stavi folija ispod kontejnera? To na zemlju se odnosilo na van ili u plastenik?
Vidiš koliko pitanja, a sigurno ću se sjetiti još hrpe toga.

Bonsai, slobodno objasni zasto 2x2 a ne 1.5x1.5, mene jako zanima!
Da li je to zbog proredjivanja, gde se za 1.5 dobija prvo 3x3 pa onda 6x6 (sto je premalo stabala po hektaru) dok bi 2x2 morao razrediti samo jednom, na 4x4 i tako dobio optimalniju gustinu?

Ok, ali prvo ovo 'urgentnije'
Seje se direktno u kontejnere, trebalo bi po dva semena, a u maju-junu se vrši elininacija viška - ostavlja se samo po jedna biljka po poziciji.
Mislim da je najbolji supstrat treset - sterilan je, nema semena korova, kisele reakcije, dobro drži vlagu, ima nisku koncentraciju soli u vodenom rastvoru...
Nema bojazni da za dve godine žile prorastu kontejner - može da se desi, ali relativno malo i nije značajno pri vađenju sadnica iz kontejnera.