Posto vidim da vecina vas ovde se bavi plantaznim uzgojem lesnika hocu da vas pitam sledece. Pratim forum vec neko vreme jer ove godine hocu da krenem u pripremu zemlje i sadnju neke kulture. Kazem neke jer jos uvek nisam nacisto sta bi to moglo biti, a sto vise saznajem sve mi je teze da se odlucim .
Zato me interesuje sta vas je nagnalo da se opredelite za lesnik a ne za naprimer jabuku ili luk, sargarepu ili bilo sta drugo. Verujem da su neki od odgovora zemljiste, klimatski uslovi, sigurnost plasmana. Medutim posto sam ja na pocetku i posto, jos uve, imam mogucnost izbora kojim putem cu da krenem bila bi mi veoma vazna vasa iskustva jer je i lesnik jedna od opcija o kojoj razmisljam.
Ono sto me koci u izboru je ekonomska opravdanost jer imam utisak da i neke druge kulture daju bolje finansijske rezultate a neke i pre ulaze u rod. Takodje,pretpostavljam da mnogi od vas imaju iskustva i sa drugim kulturama.
Dakle da cujem

Pozdrav za sve vredne ljude na ovom forumu .
HRISTOS SE RODI .

Pitanje za Nenadb .
Preporucen si od nekoliko ljudi , pa me interesuje koje sorte leske imas i da li mi mozes obezbedidi 400-430 sadnica za jesen 2009. (interesuju me samo dvogodisnje sadnice)
ps.bojan @ gmail.com ili 062/531-700

DraganNYC citat:

Dakle da cujem

O razlozima zašto leska i uopšte zašto poljoprivreda sam pisao na strani 9.
Ako misliš da zaradiš od poljoprivrede moj ti je savet povrće jer je tu mnogo brži obrt novca, moguće je organizovati proizvodnju tako da imaš više berbi godišnje, a i proizvodnja jednogodišnjih kultura ti dozvoljava više fleksibilnosti u smislu promene kulture od dugogodišnjih zasada. Kod jednogodišnjih kultura na povraćaj uloženog novca se čeka nekoliko meseci, dok je taj period kod plantaža voća nekoliko godina neprestanog ulaganja, pa tek onda polako počinje da se vraća uloženo tako da možeš da očekuješ čistru zaradu tek posle desetak godina. Za plantažu voća nikad nije kasno. Po nekim tvrdnjama proizvodnja lešnika i kruške neće još dugi niz godina ući u zonu hiperprodukcije, što ne znači da konkurencija neće biti sve žešća.

Opis i karakteristike sorti
ISTARSKA - Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.

APOLDA  Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. LJuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima jako sladak i prijatan ukus.

RIMSKI  Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1.4 gr.. Težina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.

DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja

PIENT VERDEN Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.

LUDOLF  Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.

HALSKI  Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3.4 gr., prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. LJuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15%, a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj.

ja sam pronasao ovo ,ali mi treba opis za sortu Tonda gentile romana

Zna li neko koja je ovo sorta?

Dajte malo vise slika sa makro pozicijama, kako dobrim, tako i sa bolestima i opisom cim ste tretirali od zastitnih sredstava.Ona prirucna, jeftina, a prije svega prakticna krckalica i kalibrator su odlicni i za nas, male po proizvodnji, odlicni.
Nije mi bila namjera da prozivam nenadb i tubravich.Ako su licno svatili ja se izvinjavam.
Moja opaska jeste bila potaknuta citajuci vase tekstove, ali sa mojim, licnim, iskustvima.

rogicd citat:

Zna li neko koja je ovo sorta?

Pozdrav svima
rogicd nema potrebe za izvinjavanjem ,svi imamo svoja misljenja.
Nezahvalno je sa slike reci o kojoj sorti je rec ali mislim da je u pitanju halski dzin.

rogicd citat:

Nije mi bila namjera da prozivam nenadb i tubravich.

Prozivaj slobodno! Pomoći ću koliko mogu, naravno na osnovu proverenih ličnih iskustava.

Pogledaj ovo:
www.poljoberza.net/Aut...p;autor=18
možda će ti biti od pomoći. O nekim bolestima i štetočinama sam pisao ranije i postavio i neke slike. Što se tiče zaštite mislim da je nenadb postavio dobar program sudeći po slikama njgove plantaže.

Sto znaci recenica sa gornjeg linka da rimski pripada grupi "pratecih sorti"?Ima li vise vrsti "rimskih"? Sto mislite zasto se ne spominje Lambert?

Smiljan citat:

Sto znaci recenica sa gornjeg linka da rimski pripada grupi "pratecih sorti"?Ima li vise vrsti "rimskih"? Sto mislite zasto se ne spominje Lambert?

Ako si pročitao pesmu Čika Jove Zmaja:"Ciganin hvali svoga konja" onda će ti neke stvari biti mnogo jasnije.
-Rasadničari hvale ono što imaju.
-Uzgajivači ono što je najlakše obraditi i prodati u trgovačkom kvalitetu.
-Prerađivači ono što je najlakše preraditi ( mali procenat loma prilikom krckanja, krupnoća i oblik su bitni zbog celih lešnika u čokoladi, dok se lako odvajanje opne sa jezgra prženjem podrazumeva).
-Potrošače najviše interesuje ukus, a za stonu upotrebu i krupnoća uz obavezno lako krzkanje ljuske.
-Trgovce, naravno, interesuje ono na čemu se može najbolje zaraditi i oni mogu biti najbolji "lakmus papir" za prođu određenih sorti pod uslovom da su dovoljno edukovani i da se dovoljno angažuju u tum pravcu.
Kad se pomire 4 od ovih 5 faktora onda će i priča o sortimentu biti nešto drugačija i dosta jasnija. Možda će na prvo mesto poželjnih sorti izbiti i neka koja je sada samo eksperiment ili raste u nekoj bašti kao ukras, a neka sada atraktivna će ići u grupu pratećih.

Kod plasmana bilo koje robe, pa i lešnika veoma je bitno KKK.
-Kvalitet.
-Količina.
-Kontinuitet.

Prateće sorte nisu na prvom mestu interesovanja tržišta iako imaju neke kvalitete.

Vrste "rimskih"- to je valjda ona priča o genotipu i fenotipu koju razumeju stručnjaci, a mi laici za tu oblast samo primećujemo na terenu.
Meni lično se Rimski ne sviđa nešto naročito jer je vrlo rano počeo da rađa i to tako da ima više lešnika nego lista, ali od tada nije porastao 5cm a izdanaka skoro da i nema tako da mu je prinos pre 3 godine bio skoro isti kao i sada a žbun je ostao veoma sitan.

Pretpostavljam da se Lambert ne spominje jer ne ispunjava ni jedan od 5 gore navedenih faktora u potpunosti. On je poznat samo kao sorta oprašivač i to za sorte koje kasnije cvetaju, a crveni i kao parkovski ukrasni žbun.

Ako grešim u nečemu gore navedenom voleo bih da me neko demantuje ili dopuni jer svima nam je potrebna kvalitetna informacija, a znanja nikad dosta.

Quote::

Meni lično se Rimski ne sviđa nešto naročito jer je vrlo rano počeo da rađa i to tako da ima više lešnika nego lista, ali od tada nije porastao 5cm a izdanaka skoro da i nema tako da mu je prinos pre 3 godine bio skoro isti kao i sada a žbun je ostao veoma sitan.

Kod mene je poceo nesto kasnije da radja nego ostale sorte ali zato sada radja jako obilno.Sto se tice zbuna kod mene je rimski jedan od najvecih i najimpresivnijih kao i tonda.Moze biti da ti fali zalivanje.
Po pitanju rimskog prvo sam bio za to kada bih prosirivao zasad ,da bih ga stavio medju prve sorte, medjutim kada sam poceo da ga lupam vec sam se predomslio jer mi je zbog specificnog obrazovanja jezgre unutar ljuske (bude prosto zalepljen za nju) ,pravio nesto vise loma nego druge sorte.Kod halskog recimo nisam uopste imao loma.

Quote::

Kad se pomire 4 od ovih 5 faktora onda će i priča o sortimentu biti nešto drugačija i dosta jasnija. Možda će na prvo mesto poželjnih sorti izbiti i neka koja je sada samo eksperiment ili raste u nekoj bašti kao ukras, a neka sada atraktivna će ići u grupu pratećih. Kod plasmana bilo koje robe, pa i lešnika veoma je bitno KKK. -Kvalitet. -Količina. -Kontinuitet.

E dotle za moj pojam ostaje neprikosnovena po svim pitanjima: rodnost, ukus, otpornost, lako se skida ljuska po pecenju,rano stize i brzo se susi.....i jos gomila stvari......naravno tonda djentila(lange).
Mislim da od nje bolje sorte nema i siguran sam da bi mi ona kada bih kretao sa ovim znanjem u podizanje zasada ,bila zastupljena 80%.Ostalo bih morao da dodam zbog oprasivanja

Kod mene su se najbolje pokazali Istarski digi i Lambert crveni. Naime sve sorte sa otvorenom kupolom su imale problem sakupljanja kapi rose na plodovima, a pošto mi je parcela tako okrenuta da je ogreje prvi zrak sunca pojavljivala su se gljivična oboljenja-plamenjača. Što je kupola bila kraća problem je bio veći.To mi se prvi put desilo prošle godine pa nisam bio spreman. Sada znam da moram koristiti fungicide i malo češće od normalnog rasporeda prskanja. To je specifičnost na mojoj plantažici i verovatno još negde gde su slični mikroklimatski uslovi.
Lange jeste vrlo ukusan i još mnogo toga, ali kod mene traži više pažnje tako da mi malo skače po živcima.
Halski ima ružnu osobinu da mu ljuska puca i jezgro zbog toga promeni boju i postane gorko. Inače je kod mene baš rodan. Pretprošle godine sam na jednoj grani dužine oko 60cm izbrojao preko 100 lešnika.
T.G. Romana su mi među najstarijim žbunovima, ali nisam zadovoljan rodnošću.
T.di Giffoni solidan, ali mi nekako deluje "malokrvno". Sve je u redu dok ne počne da puni jezgro, a onda izgubi onu jasnu tamno zelenu boju i imam utisak kao da će svakog trenutka da počne da mu opada lišće i da će da se osuši. Iznese normalan i pristojan rod i sledeće godine kad krene vegetacija i zametanje plodova opet je prelep.

Normalno sve ih isto đubrim, štitim, zalivam, prihranjujem, okopavam, orem i freziram prostor između njih pa opet ni približno isto ne napreduju niti rađaju. Kad naučim kako da od svake sorte u datim uslovima izvučem maksimum ići ću na proširenje i to onim sortama koje se budu najbolje pokazale.

Pozdrav
U bre tubravich, kod tebe sve nesto kontra

Quote::

Naime sve sorte sa otvorenom kupolom su imale problem sakupljanja kapi rose na plodovima

Ovo mi nije jasno jer najveci broj sorti je takav?

Quote::

Sada znam da moram koristiti fungicide i malo češće od normalnog rasporeda prskanja. To je specifičnost na mojoj plantažici i verovatno još negde gde su slični mikroklimatski uslovi.

Jesi ti siguran da je bila plamenjaca u pitanju?Ja jos nikada nisam upotrebljavao fungicide jer kod lesnika za tim prakticno nema potrebe.Pre ce biti da je u pitanju bila bakterioza ili opekotine od sunca.

Quote::

Lange jeste vrlo ukusan i još mnogo toga, ali kod mene traži više pažnje tako da mi malo skače po živcima.

Kazi mi sta je bio problem jer koliko znam nema otpornije i manje zahtevne sorte a koja tako dobro i redovno radja.

Quote::

Halski ima ružnu osobinu da mu ljuska puca i jezgro zbog toga promeni boju i postane gorko. Inače je kod mene baš rodan. Pretprošle godine sam na jednoj grani dužine oko 60cm izbrojao preko 100 lešnika.

Mislim da onda to nije u pitanju halski vec jedna druga sorta , zaboravio sam joj ime ali je izuzetno dobar oprasivac.Mislim da si ti vec kacio slike te pojave ako se dobro secam?
Halski ima jako debelu i tvrdu ljusku i nikada nisam video ni jedan koji je otvoren na sredini.

Quote::

T.G. Romana su mi među najstarijim žbunovima, ali nisam zadovoljan rodnošću.

Vidis tonda romana spada medju najrodnije sorte i meni su se ove godine grane krivile od roda kod nje.Medjutim ona vise nego bilo koja druga sorta zahteva zalivanje i djubrenje.A uz to je jako osetljiva na ekstremne temperature pa se kod nje cesto javljaju neke vreste opekotina na gornjim delovima grana ,sto u principu nije strasno ako joj se sve da jer je sorta koja ima veliki kapacitet.
Mislim da bi morao da povecas zalivanje jer si u proslim postovima dao podatak koji je po meni vise nego mali.Recimo , ja zalivam (u susnuim periodima) svaki treci dan po osam do deset sati(celu noc) a kapljaci mi idu na svaki metar i daju oko 8-10 litara na sat (malo sam ih odvrnuo pa tako daju vecu kolicinu od predvidjene).Naravno to je u mom slucaju, ne mora kod svakog zemljista toliko vode ali kod mene ima blagog primesa peska tako da zasadu prija.To vidis kada susa upekne a lesniku je list lepo rasiren i ima zagasito tamnu boju.
Eto ako sam pomogao.

ne znam nista o gajenju lesnika, a hteo bi da krenem da se time ozbiljno bavim. odakle da krenem. gde mogu da nadjem literaturu o tome. odakle poceti.