@tubravich, nenadb hvala na pojasnjenjima i vlastitim iskustvima. Ja posadio 80% rimskoga pa kud puklo da puklo

@nenadb, koliki je, brem otprilike, postotak loma kod rimskoga? Koliko se taj postotak uopce krece? Dali se izlomljna jezgra moze nekim (ajmo reci jednostavnijim) separatorima izdvojiti?

Sto se tice rimskoga nasao sam negdje da je kod njega za bolji urod jako vazna (jaca) rezidba svake dvije tri godine.

magdazr citat:

ne znam nista o gajenju lesnika, a hteo bi da krenem da se time ozbiljno bavim. odakle da krenem. gde mogu da nadjem literaturu o tome. odakle poceti.

Ja sam u toj fazi bio pred jedno godinu dana (s tim da sam i o poljoprivredi jako mlo znao). Pokusavao sam naci knjige ali sve sto sam nasao su bila nekakvi prepisani tekstici ili iskustva sa "laboratorjskih" nasada ili profesorska znanja koji ti na dva pitanja ne znaju odgovoriti u tri recenice nego ti odgovaraju sa traktatima

I zato sve sto znam sam vecinom pokupio na forumima i od ovakvih ljudi (respect) kao sto su nenadb i turbavitch (ima ih jos da se ne uvrijede neimenovani) i cituckanjem opcenitih knjiga o vocarstvu.

I jos nesto sto vise saznajem, uvidjam koliko malo znam. Maltene da mi sa kolicinom procitanih stranica i odgovorenih pitanja kolicina znanja pada, a tek sam zasadio Valjda ce mi se vremenom stvari razbistriti

Quote::

@nenadb, koliki je, brem otprilike, postotak loma kod rimskoga? Koliko se taj postotak uopce krece? Dali se izlomljna jezgra moze nekim (ajmo reci jednostavnijim) separatorima izdvojiti?

Smiljane , nije to toliko strasno loma ali kada ga uporedis sa drugim sortama nije ni malo.Rimski mi je veoma specificna sorta i jos uvek nemam definisano misljenje jedino o njemu.Cekam jos godinu-dve pa cu nesto vise znati u vezi te sorte.Inace zaista kada sam ga posadio najvise mi je on bujao i rastao a ja sam se odusljevljavao.A onda sam primetio da mi druge sorte vec pocinju radjati a on velik i bujan -nista.I taman kada sam vec hteo dici paniku oko njega, on je poceo radjati i to izuzetno jako.Nijedna sorta ne krije rod kao on i uvek mi se na pocetku ucini da je za razliku od drugih sorti bas on omanuo .....kad kasnije vidis da je sve vise nego odlicno.
Ono sto mi se ne svidja kod njega jeste radman.Sam plod kada opadne je toliko krupan da mi se cini da je veci i od halskog ali kada ga oljustis od ljuske nemas vise taj utisak.Da me ne razumes pogresno i dalje je on dosta krupan ali ako recimo tondu uporedis naspram njega ona je patuljak ali kada tondu ocistis razlika i nije tolika jer tonda ima tanku ljusku i jezgro koje je strasno napunilo ljusku.Nijedna sorta mi nije imala odnos ljuske i jezgra kao tonda (lange) i to ni blizu.Od malog dzacica tonde izvlacio sam 7-8 kilograma jezgre a kod drugih sorti uvek kilogram do dva manje.
Izlomljenu jezgru jako tesko mozes odvojiti ,jer ventilator nastelavas tako da ti sto bolje odvaja ljusku od jezgre a ljuska ti je slicne tezine kao lom i tu je problem.Da to naknadno radis preseo bi ti posao.Bitno je da lepo kalibriras lesnik i da imas dobar sistem lupanja ,onda imas jako malo loma ,kod nekih sorti gotovo ga uopste i nemas a samim tim i daleko lakse odvajas ljuske.

nenadb citat:

Pozdrav U bre tubravich, kod tebe sve nesto kontra

Kontra početo pa kontra i ide. Samo se plašim da ne bude:"Što se grbavo rodi vreme ne ispravi." Parcela na kojoj sam posadio lesku nije pogodna za to i teško se sada može nešto popraviti. Takođe ni priprema nije urađena kako treba jer nije rađeno niti podrivanje niti rigolovanje već samo za moj kraj duboko oranje 20-25cm. Zemlja kisela sa malo fosfora koj nii prilikom pripreme nisam uneo jer nije imalo da se kupi. To je neka gnjecava glina koja teško prima i teško otpušta vodu tako da je s proleća teran pomalo zabaren što leska neće, a onda kad počne da se suši postaje kao cigla pa ako ne okopaš i ne pofreziraš na vreme puca i stvaraju se krateri kroz koje brzo izlazi i dubinska vlaga a zalivanje čini praktično nemogućim jer se sva voda sjuri u pukotine. Zbog toga bi mi možda bilo najbolje da za zalivanje koristim prskalice a to će morati da pričeka da dovedem struju na plac jer mi je sada zalivanje preskupo. potok sa koga crpim vodu je daleko 380m, a visinska razlika je 28m. pretprošla godine sam koristio samo jednu pumpu sa benzinskim motorom i kubik vode me koštao oko 100 dinara potrošenog goriva. Prošle godine sam nešto petljao prepravljajući neku pumpu za pogon pomošu traktora tako da sam prošao dosta jevtinije, a imao veći dotok vode tako da je i zalivanje bilo brže i kvalitetnije. Pokušao sam i da nađem vodu na placu, ali sam dobio samo 6l/h a koštalo me u to vrebe oko 500DM.

Quote::

Ovo mi nije jasno jer najveci broj sorti je takav?

Pa sa svima , osim sa Istarskim dugim i sa Lambertom crvenim sam i imao problema

Quote::

Jesi ti siguran da je bila plamenjaca u pitanju?Ja jos nikada nisam upotrebljavao fungicide jer kod lesnika za tim prakticno nema potrebe.Pre ce biti da je u pitanju bila bakterioza ili opekotine od sunca.

Tako mi rekli zaštitari u dve poljoprivredne apoteke na osnovu uzorka koji sam doneo. Preporučili mi i prskao Ronilan-om. Inače ja te akrepe od bolesti i štetočina lično slabo poznajem tako da sam prinuđen da slušam savete.

Quote::

Kazi mi sta je bio problem jer koliko znam nema otpornije i manje zahtevne sorte a koja tako dobro i redovno radja.

Isto kao i kod ostalih s tim što mi je ta sorta bila draža pa mi više žao. Osećam se izdanim i primio sam to vrlo lično.

Quote::

Mislim da onda to nije u pitanju halski vec jedna druga sorta , zaboravio sam joj ime ali je izuzetno dobar oprasivac.Mislim da si ti vec kacio slike te pojave ako se dobro secam? Halski ima jako debelu i tvrdu ljusku i nikada nisam video ni jedan koji je otvoren na sredini.

Moguće da sam i pogrešio jer sam identifikaciju sorti radio na osnovu fotografija sa interneta i iz knjige profesora Koraća.

Quote::

Vidis tonda romana spada medju najrodnije sorte i meni su se ove godine grane krivile od roda kod nje.Medjutim ona vise nego bilo koja druga sorta zahteva zalivanje i djubrenje.A uz to je jako osetljiva na ekstremne temperature pa se kod nje cesto javljaju neke vreste opekotina na gornjim delovima grana ,sto u principu nije strasno ako joj se sve da jer je sorta koja ima veliki kapacitet. Mislim da bi morao da povecas zalivanje jer si u proslim postovima dao podatak koji je po meni vise nego mali.Recimo , ja zalivam (u susnuim periodima) svaki treci dan po osam do deset sati(celu noc) a kapljaci mi idu na svaki metar i daju oko 8-10 litara na sat (malo sam ih odvrnuo pa tako daju vecu kolicinu od predvidjene).Naravno to je u mom slucaju, ne mora kod svakog zemljista toliko vode ali kod mene ima blagog primesa peska tako da zasadu prija.To vidis kada susa upekne a lesniku je list lepo rasiren i ima zagasito tamnu boju. Eto ako sam pomogao.

Romanu imam i ispod prozora u Valjevu. Žbun je impresivan i ima neverovatan porast mladara (i preko 1,5m za godinu), ali slabo resa, a samo jednom je rodio da se tako samo poželeti može.

Smiljane uvek mi je drago ako nekome pomognem da razreši neku dilemu.

U vezi sa diskusijom koja je sorta najbolja: Kod nekoga može da bude najbolja jedna sorta a kod drugoga druga sorta i to je normalno. Zavisi od mikroklime (padavine, vetrovi, vlaga u vazduhu i u zemlji, navodnjavanja, temperature zimi u proleće i leti) i zemljišta (pH vrednosti i procenta peska, humusa, gline..., mineralnih materija itd. ). Mi evropljani slabo podnosimo tropsku klimu a oni što žive kod ekvatora - njima i nije baš toliki problem - tako je i sa lešnicima, sorta od sorte se razlikuje. Vrlo je bitno da u zasadu ima više sorti zbog oprašivanja i onda nema greške (mora nešto da ubode:-)). U mom zasadu ima Istarskog dugog i okruglog, Rimskog, Ludolfa a pre par godina zasadio nekoliko Avelina, a prošle godine par H. Džina. Od kada su pre 4 god. ovi stariji počeli da rađaju ne propuštaju ni jednu godinu tako da je to očigledno dobra kombinacija. Inače imam i nekoliko divljaka u zasadu - nekoliko su baš bez veze, kao I. dugi ali sitni i brzo sazre i opadnu pa ih skupe životinjice. Oni su razgranati i idu u širinu. A jedan divljak je vrlo krupnog žbuna koji ide u visinu. E taj je fantastičan - plod sitan ali rodi par kofa. Ne bih imao nikakvu primedbu ni da su mi svi takvi:-) Pa i divlji lešnik je na ceni. Konditorci bi najradije samo njega hteli. Inače Ludolf i Rimski su napravili veće žbunove ili stabla koja idu u visinu a Istarski dugi mi nekako slabije ide u visinu, slabije napreduje i ide u širinu, mada rađa redovno. Eto to su moja iskustva. Svi imaju dobru debelu ljusku što je dobra osobina jer puhovi i ptičice samo na početku jedu dok su još meki (par procenata od prinosa što je zanemarljivo) tako da nisam za sorte sa tankom ljuskom. Luter Berbank, genije botanike, je napravio i orahe bez ljuske. Super ako imaš u vidu samo ljude ali se pokazalo da su vrane bile vrlo srećne lol .
POzdrav

Čitah nešto što je Turbavich napisao na 9. stranici kako mu je tip rekao da su fitohormoni bojni otrovi. Da malo to prokomentarišem. Fitohormoni su supstance koje luče biljke (mogu biti i u gasovitom obliku) koje regulišu metabolizam biljaka, npr. sazrevanje. Staviš zrelu bananu u karton zelenih i iz zrele isparava fitohormon koji utiče na sazrevanje i tako i one zelene dobiju žutu boju dok putuju brodom. Neke biljke luče fitohormone koji deluju i na druge biljke. Npr. zasadiš peršun (koliko se sećam mislim da je ta biljka u pitanju) i ako imaš u blizini zasad jabuke plodovi će da otpadnu pre nego da sazre jer je peršun otpustao fitohormon (u ovom slučau etilen) koji deluje da jabuke otpadaju (inače ga i jabuke same proizvode jer izaziva sazrevanje). Fitohormoni čak mogu da se koriste kao bojni otrovi ali za biljke tj da pustiš fitohormon za opadanje lišća i tako šume da ostanu bez lišća i onda Amerikanci mogu da vide Vijetnamce koji su se sakrili dole u šumi.

Hanuman citat:

Čitah nešto što je Turbavich napisao na 9. stranici kako mu je tip rekao da su fitohormoni bojni otrovi. .... ...... Fitohormoni čak mogu da se koriste kao bojni otrovi ali za biljke tj da pustiš fitohormon za opadanje lišća i tako šume da ostanu bez lišća i onda Amerikanci mogu da vide Vijetnamce koji su se sakrili dole u šumi.

Nerado se sećam tog razgovora i to ne samo zbog priče o fitohormonima.
Pretpostavljam da je čovek bio pod uticajem priče o trovanju Viktora Juščenka dioksinom, a onda na to nadovezao upotrebu "Agent Orange" u Vijetnamu i eto ti

fitohormon = bojni otrov

Iako sam otprilike razumeo šta je tip hteo da kaže i dalje mislim da je ......... kao stručnjak malo vredan pomena.

HVALA SMILJANU. Prijatelju, u pravu si. Krecem u citanje literature o tome i naravno citanje komentara na forumu.

magdazr citat:

HVALA SMILJANU. Prijatelju, u pravu si. Krecem u citanje literature o tome i naravno citanje komentara na forumu.

U Dalmaciji kazu "Covik i tovar znaju vise od covika" (a ja sam sebe u toj izreci prepoznajem kao tovara)

Već godinama na području gde mi je plantažica nema zečeva. Ipak sam u nedelju obišao leske i u snegu našao samo trag komšijine mačke. Pošto nisam lovac već pokušavam da budem voćar to što nema zečeva me ne sekira već pomalo i raduje.

evo da se i ja posle duzeg vremena javim, mada redovno citam sve pisanije. Drago mi je sto se javljaju novi ljudi i to oni koji vide da je ovo naporan dugotrajan posao ,ali koji ipak na kraju donese dobit srazmerno ulozenom trudu.

Slucajno sam prekinuo. Video sam pricu o sortama i red bi bio da kazem sta mislim o tome. Kada sam ja sadio lesnike pre pune 4 godine citao saam da je lambert naj kvalitetniji lesnik pa sam dosta potrosio da ga nadjem i posadim. Znate da je moja plantaza u BiH i dca su tamo malo0 drugaciji uslovi nego ovde mislim na klimu. Jesenas sam imao prvi rod sa kojim sam jako zadovoljan. Imam ja i dosta drugih sorti koje su ove godine po malo rodile pa sam sve stavio na gomilu i uporedjivao. Znaci ovo je licno iskustvo i nije rekla kazala. Kad sam posadio plantazu, tek onda sam saznao da se ovde sade u glavnom italijanske sorte i pravo da vam kazem svo vreme sam strepeo kako cu proci sa lambertom belim i 10% crvenog. Tesilo me to sto sam u Grckoj i Makedoniji video citave stare plantaze koje imaju samo lambert gde sam shvatio da je on dovoljan sam sebi i da mu malte ne netrebaju oprasivaci. Imam oko 500 stabala lamberta i jos toliko ostalih sorti koje sam kasnije sadio stim sto sasda povecavam broj mesanim sadnicama. Iskreno mislim da je dela lange najbolja sorta ali cu da vidim kako je prosao ove zime jer je iscvetao u decembru a sad ga tuce -20, ako ovo prezivi ne treba se mnogo misliti. Sto se tice lamberta mislim da je jedini nedostatak sto mu se prilikom przenja ljuska ne odvaje odma nego kad se ohladi, malo se promesa i to je to. Ljuska je jako tanka i izuzetno lako ispada iz ljuske koja skoro uvek puca na pola, Ako se iole dobro iskalibrira loma nema uoposte, ja sam na 40 kg imao jednu saku loma iako nisam dobro kalibrirao, a tih 40 kg je bilo u manje od pola vrece, a video sam skoro punu vrecu rimskog koji ima 65 kila. Lambert je prilicno otporan na bolesti, ja sam prskao samo crvenim uljem jer nisam stigao vise, (ove godine cu to ozbiljno uraditi kako je nenad rekao) . Lambert ne spada u rane sorte pa mu ova zima sigurno nece nauditi, a poznat je po velikoj kolicini resa i dobrim oprasivanjem, zato i pise da je crveni lambert najbolji oprasivac. Sto se plasmana tice ne da nisam imao problema nego me covek zamolio da kada polupam ostalo prvo njega pozovem.
Znaci da sam ja uzalud strahovao 3 godine i da cu ga jos saditi kada budem prosirivao plantazu, a ako se na onom podrucju druge sorte budu slabo pokazale menjacu ih. Imam jednu sortu za koju nisam siguran koja je, jako je krupan i rodan, ali unutra corak , sitno 30% jezgra i mislim da mu je ova godina presudna, a imas oko50 komada.
Molim vas da sada cujem vase misljenje o ovome.

Pozdrav svima . Ajmo malo o cenama .

Lesnik na kvantasu 05/Jan/2009 do 11/Jan/2009

Beograd 650.00 din/ kg
Kraljevo ---
Nis ---
Novi Sad 600.00 din/ kg
Subotica ---

Lesnik na zelenim pijacama 05/Jan/2009 do 11/Jan/2009
Beograd / Kalenic 700.00 din/ kg
Beograd / Skadarlija 650.00 din/ kg
Beograd / Zeleni venac ---
Cacak 800.00 din/ kg
Kragujevac 900.00 din/ kg
Kraljevo 1000.00 din/ kg
Loznica 700.00 din/ kg
Nis 700.00 din/ kg
Pirot 600.00 din/ kg
Pozarevac 680.00 din/ kg
Smederevo ---
Vranje 800.00 din/ kg
Zajecar 800.00 din/ kg
Kikinda 800.00 din/ kg
Novi Sad 650.00 din/ kg
Pancevo 800.00 din/ kg
Sombor 800.00 din/ kg
Sremska Mitrovica 750.00 din/ kg
Subotica 700.00 din/ kg
Zrenjanin 700.00 din/ kg

U HR je 10 Kn za 1 kg na veliko (mogice da je i niza) . 1 EUR - 7,32 Kn
U Italiji 2 EUR-a za 1 kg na veliko (ne kalibrisan , samo zapakovan u velike vrece)
Da li neko zna cenu u SRBIJI na veliko (kolicine preko 1 t) nekalibrisanog ?

Moje misljenje je da treba govoriti malo vise o cenama i naravno o osnivanju UDRUZENjA UZGAJIVACA LESNIKA .

Pozdrav radni ljudi .

Pozdrav
Tubravich ,kada si napisao onaj post o tvojem zasadu , stvarno mi je bilo krivo sto ti tako ide jer se vidi da ulazes puno truda.
Za zeceve se ne sekiraj jer koliko sam mogao da vidim oni nikada ne diraju sadnice lesnika.

Quote::

U HR je 10 Kn za 1 kg na veliko (mogice da je i niza) . 1 EUR - 7,32 Kn U Italiji 2 EUR-a za 1 kg na veliko (ne kalibrisan , samo zapakovan u velike vrece)

U pitanju je lesnik u ljusci.

Quote::

Da li neko zna cenu u SRBIJI na veliko (kolicine preko 1 t) nekalibrisanog ?

U Srbiji ce retko ko da kupi lesnik u ljusci, kada ga lupas ti ga u principu i kalibrises jer svaka sorta stize u drugo vreme (razlika od prilike po 10-15 dana od sorte do sorte) ,tako da taman lupas ono sto se prvo osusilo i na taj nacin ides nekim redom i velicinom.A cene si mogao videti pre neku stranicu ovde ,mislim da se i pored opadanja dinara nisu promenile sto je strasno.Uzgred da li si dobio moj e-mail?

I da dodam -lesnik pijaca N.Beograd 500 dinara.

za Nenadb

Ako mozes posalji ponovo
ps.bojan @ gmail.com
Pozdrav

Nije mi jasno, dve poruke sam danas poslao, dobijem odgovor da su poruke poslate i nijedna se ne pojavi na forumu. U cemu je problem?