Izvestaj sa shumosadnje

Zadatak je izvrsen. Bili je malo cupavo jer je trava a pogotovo kupine, usporavala rad, kao i susa koja je zemlju stvrdnula... ipak, ovih 1000-1500 oraha su zaokruzili ovogodisnji napor ozelenjavanja na tri hektara. Dogodine se nadam barem takvom istom rezultatu... jos jednom isticem napore svojih saradnika iz redova Enta , kao i drugih prijatelja.

imal koja slička, da vidimo ko se sve isprsio i kako su izgledali ti napori

ajme, Cimbi! ovo je bila brzinska akcija, potpuno neocekivano iskrsla, pa je organizacija bila spartanska: ni rostilja ni fotki ni pravog odmora sa toplim napicima - nista! Samo rad, provlacenje kroz zbunje i strn, busenje zemlje stapom, polaganje oraha...recju, pomislih cesto na praistorijske uslove! Ama je zato sve bilo odradjeno za tri i po sata (plus voznja tamo i natrag)!!!

Imam nekih 60 ari livade u selu Darosava (kod Aranđelovca) koje bih želeo da pošumim plemenitijim drvetom koje će za nekih 30-tak godina vredeti kao rezana građa. Možda trešnja ili orah ili već nešto drugo?
Kako:
zasejati semenke
formirati rasadnik
pripremiti zemljište
zasaditi (dubina, rastojanje i slično)
Ima li nekoga ko bi me mogao posavetovati ili uputiti?

Prelistaj prethodne stranice. Ako bude nedoumica, pitaj.

Za tridesetak godina samo topola može da da neko kvalitetnije tehničko drvo
Za pravljenje rasada prelistaj temu 'razmnožavanje' pod drveće.
Ostalo zavisi od izbora vrste
Mnogi će te posavetovati, ali ta tema je baš ogromna i već obrađivana, pa ako imaš kad malo prelistaj.
Ako baš nemaš kad, pitaj, jedno po jedno

Malo sam pregledao razmnožavanje i sadnju, pokupio vodič za sakupljanje semena i zaista se naoštrio da pošumim tu svoju livadu, pa ako sve bude kako treba i par hektara ženinog miraza. Tako bi naš sin jednog dana imao stvarno lepe šume.

Elem, kako sam ja zamislio redosled radova:
1. krajem avgusta tretirati zemljište totalnim herbicidom, a kada se trava osuši, očistiti od gloga i ostruge
2. poorati i usitniti zemljište negde u jesen
3. posejati žir i zasaditi sadnice raznoraznog samoniklog drveća iz okoline (hrast, bukva, jasen, bagrem, orah ...)
4. Zasejati semena i proizvesti sadnice za popunu umesto onoga što nije niklo ili se nije primilo.

Zanima me da li je ovo generalno dobar plan, a ja bih ostavio sebi slobodu da vas kod svake faze gnjavim oko detalja.

Sobodno nas 'gnjavi' kad hoćeš
Ima tu dosta 'caka'.
Herbicidi su skupa varijanta.
Garlon je dobar za žbunje i kupinu, a ne deluje na uskolisne korove.
Glifosat je totalni herbicid, ali nije dovoljno snažan z kupinu i žbunje.
Krčenje posle primene herbicida je dosta naporan posao.
Dobro bi bilo koristiti mehanizaciju (a izađe jeftinije na nešto većim P)
Za izbor vrsta trebalo bi se upoznati sa ekologijom terena, tj o uslovima klime, reljefa, zemljišta... Ne idu zajedno bukva i hrast...
Ako je teren okrenut jugu (i jugostoku, jugozapadu) ne dolazi u obzir bukva. Ako je visok nivo podzemnih voda, ali nije plavno, trebalo bi da mogu lužnjak (vrsta hrasta) i beli jasen (i još neke vrste). Ako je plavno onda vrbe i topole.
Ako je suvlje stanište onda sladun, eventualno medunac, uz kasnije dodavanje graba kao podstojne vrste. Crni jasen ide takođe na suvlje terene.
Javori idu na svežije ekspozicije i dublje zemljište, ali im treba dosta svetlosti. Bukva traži svežinu, dublje zemljište, najbolje severne (severoistočne, severozapadne) ekspozicije ... ...

Za 15-ak dana ću imati vremena da odem do livade, povešću ženu i dete na izlet (ona je biolog pa će valjda biti od koristi), i malo ću ispitivati teren i vrste koje rastu u neposrednoj blizini u sličnim uslovima.

Javljam se kada budem imao informacije.

P.S. Ako vrba voli plavno, kako onda: "na vr' brda vrba mrda"?

Svašta u pesni može
Dobra je ideja da se vidi koje vrste rastu u blizini u sličnim uslovima.
Posle ćemo moći da diskutujemo o načinu pošumljavanja

Ppantelicu interesuje me gde si nabavio vodič za sakupljanje semena.

Za 30tak godina pored topole kvalitetno tehnicko drvo moze da se dobije i iz duglazije i bagrema, i to mnogo kvalitetnije od topole

vlad035 vodič možeš pronaći u okviru teme razmnožavanje, i nije loše iščitati malo temu, a ako žuriš jednostavno u pretraživanje ukucaj vodič

vlad035 citat:

Za 30tak godina pored topole kvalitetno tehnicko drvo moze da se dobije i iz duglazije i bagrema, i to mnogo kvalitetnije od topole

Jesi li siguran?
Trupci duglazije I klase ne mogu se dobiti za tako kratko vreme, a topola daje čak i furnirske trupce
Bagrem ima dobrih hibrida, ali se slabije razumem, možda neki i mogu da postgnu dobar prirast uz dobijanje kvalitetne građe. Bagrem, ipak, dosta iscrpluje zemljište - to mu zameram.

Za duglaziju sam siguran ali trazi plodnu i rastresitu zemlju.Imam pilanu pa sam prosle godine rezao neku duglaziju kod nas sa Juhora,na trupcima od 40-50cm precnika prebrojao sam 25-28 godova sto znaci kad dodas jos 3-5 godine za izdanak dobijas pravu starost drveta.Inace debla za tehnicku namenu su bila oko 18 m duzine sa blagim padom precnika.God joj je sirine na nekim mestima i po 2 cm u proseku po 1-1.5 cm,sto znac da joj je prsni prirast 2-3 cm godisnje sto je svrstava u red najbrze rastucih cetinara a uz to ima dosta kvalitetno drvo.Prsten prirasta joj je slican arisu jesenji deo je sirok i tvrd a prolecni uzan i mekan,tako da je odlicna za konstrukcije tj. u odnosu na svoju tezinu ima veliku nosivost.
A imam primer za hrast luznjak i kitnjak.Na trupcu luznjaka 65 cm precnika sam izbrojao 50 godova (a kazu da je spororastica vrsta i da mu treba 100-120 godina za tehnicko deblo) a na kitnjaku priblizno iste debljine 95 godova ( normalno na prsnoj visini od 1.3 m),medjutim luznjak je odsecen iz potoka a kitnjak u planini.
Bagrem se u skorije vreme znatno poceo da koristi u prizvodnji namestaja jer do skoro nisu mogli da usavrse njegovu tehnologiju obrade,zbog izrazito velikog krivljenja i deformacija prilikom rezanja i susenja,italijani krecu da diktiraju modu sa njim ( pre 10 tak godina bila je aktuelna bukva,do pre nekih godinu dve vratio se hrast u modu a trenuto su orah i bagrem dominantni).
Uz to bagrem se pokazao kao odlicno drvo za spoljne uslove tako da se uz hidrotermicku obradu (tretiranjem odredjenim uljima i sredstvima pod pritiskom) dobija otporno drvo na sve spoljne uticaje i koristi se za pored bazena, za lezajke, suncobrane i dr. i potiskuje tikovinu i jeftine egzote koja se dosada masovno koristila za to.Nama su francuzi trazili ogromne kolicine takvog bagrema (2-3 slepera mesecno)
Moze da se dobije kvalitetna sirovina od bagrema ali pod uslovom da se plantazno uzgaja a ne nehotice kao kod nas gde nikne on tako raste i kao on se sam cisti od korova sto je najveca glupost.Ako hoces da imas dobar prirast moras plantazu da odrzavas i redovno da proredjujes od mladica posto stalno izbijaju i crpe snagu drvetu.
A topola sem kanadske koja moze delimicno da se koristi u gradjevinarstvu ili retko za namestaj sve ostale vrste i klonovi su samo za celulozu.