A ime nekog dobrog djubriva?

Pa,rekao sam,UREJA

trba mi da pospesujem zemjiste gde su posadjeni rodandendroni zato st im treba kiselo zemljiste dali kiselist moze da se pospisi tako sto bi se ta zemlj zalivala razmucenim sumporom ili razmucenim pticijim izmetom

Mislim da su rododendroni i kalcifobi, a ne samo acidofili?

Cuo sam da za povecanje kiselosti zemlje,odnosno snizavanje ph treba dodati borove iglize u zemlju,ali ne znam da li se to odnosi na suve iglice koje su otpale sa drveta i koje se mogu skupiti po tlu okolo ili treba ubrati sveze,zelene sagrane?

Ovo je moglo i u temu o malčiranju.
Svejedno je. Suve su zapravo zelene koje su izgubile vlagu a ona ne utiče na promenu pH. I ako staviš zelene one će se svakako prvo osušiti.
Inače ja to radim na sledeći način. Na placu imam dva stara bora koji godišnje "proizvode" dosta iglica. Deo tih iglica grabljama skupljam na jedno mesto i uvek uzimam one sa dna gomile gde je krenulo truljenje i koje su delimično pretvorene u humus.

Molim za pomoć! U saksijama u kojim mi je i prošle godine bilo sezonsko cveće zemlju sam osvežila tako što sam joj dodala ugorelog ovčijeg đubriva i peska posadila sam i ove godine Lepog Jovu i devojačko srce. Međutim po površini kad nije mokro pojacljuje mi se nek bela skrama (kao da je posuto krečom u prahu) ali ne u svim saksijama. Šta da uradim, dok mi cveće još napreduje dosta dobro a da ne zakasnim.

Na mom placu je zemlja blago glinovita, ravničarska (blizu Resave), koji je ph ne znam. Na oko 100 m2 gde ću saditi cveće i ukrasno žbunje bih stavio stajskog đubriva, glistenjaka i eventualno tog čuvenog litvanskog treseta da bi zemlja bila rastresitija. Pretpostavljam da doze zavise od tačnijeg opisa zemljišta, ali da bi dobio dobar-visok kvalitet zemljišta na duži rok, koliko bi trebalo otprilike da stavim treseta-djubriva-glistenjaka na tih 100m2?

Kiselost se lako odredjuje Lakmus papiricima, ali se oni teze nabavljaju.Ne treba da su jako stari. Naspe se destilovana voda i malo zemlje. Kad se zemlja istalozi, u vodi je doslo do odredjene kiselosti [ soli disosuju], pogledaj predhodnu stranu

LOLAplastenici citat:

Idemo dalje- STA ZAKISELJAVA ZEMLJU- Najvise LITVANSKI TRESET PH- oko 4 u odredjenom procentu. Zove se jos i SFAGNUM potice od sitnih trava - mahovina, koje rastu na severu, I NIJE ZARAZEN bolestima koje napadaju nase biljke, iako je organskog porekla. RECIMO DA JE TRESET OBAVEZAN SASTOJAK u dobrom supstratu. POBOLJSAVA I STRUKTURU supstrata,- t.j. VAZDUSNI I VODNI rezim supstrata , pristup kiseonika i vlage korenovom sistemu . Njegova kiselost se moze smanjiti dodavanjem KRECA - VAPNA -3-do-4 KG na kubni metar treseta,najbolje GRADJEVINSKOG t.j. hidrulicnog.Treseta ima u poljoapotekama.TO JE SVETLI TRESET. Skoro da je idealan za uzgoj biljaka, ali ima jednu manu- AKO SE OSUSI TESKO PRIMA VODU !!! Mora se zalivati 10-ak puta ili potopiti u vodu duze vreme. ZEMLJA IZ SUMA JE UGLAVNOM DOVOLJNO KISELA, a zamena za treset je piljevina - trina \LOSIJA_-.

Ovo jeste teorijski tako ali ako se sa teorije pređe na praksu ona od zakišeljavanja zamljišta tresetom nema ništa. Možda ako se radi o saksijskom uzgoju ali da zemlju u svom vrtu zakiselite dodavanjem treseta - na to zaboravite.

Bas bih voleo da cujem bolje resenje. U rasadniku cetinara, zakiseljavaju [ i popravljaju strukturu] sa piljevinom. Moze i sa koloidnim sumporom, ali je jeko sporo, a najbrze sa gvozdje-sulfatom, Pogledajte, sve moje postove u vezi sa tim, pa cemo u RASPRAVU [vanparnicni postupak ]

Treset je slab. Pravo rešenje ne postoji, eventualno sumporna kiselina odgovarajuće koncentracije.

Ja sam se sa PH zemlje patio i napatio kad sam "bio zaljubljen u ruzu - Red Berlin" pre ravno 7 godina. Moje prakticno znanje je vec tada bilo na zavidnom nivou, ali je ta ruza bila izuzetna i vrlo inspirativna [vredelo je pomuciti se za nju , - i potrositi se].Sva moja znanja, koja cu ja braniti na ovom forumu su iz prakse, o teoretskom cu pisati u ISTINE I ZABLUDE...Obzirom da ste Vi hemicar, g. Drveni, bilo bi dobro i korisno za mnoge da Vi i ja povedemo raspravu [ ili diskusiju ] na ovu temu PH zamlje. Za sada je tako i krenulo.O Vasem misljenju [ verujem da to niste probali], da bi se zemlja mogla zakiseliti sa sumpornom kiselinom [ ili azotnom-jos bolje], ja cu Vam reci JA PROBAO. I sa Sumpornom, i sa Azotnom i sa Fosfornom. To sam radio sa svojih 25 godina [sad imam dvaput toliko]. Jos mi je u garazi bure puno Azotne kiseline, jer mi vise ne treba -odustao sam od tog nacina. Mogu Vam ga ustupiti pa Vi probajte. Reci cu Vam odmah Ta Kiselost zemljista ce biti promenjiva iz dana u dan [objasnicu, ako treba] i nestace je, sa prvom kisom. Za takav nacin, BOLJI JE SUMPOR [ koloidni ] jer se lagano stvara sumporna kiselina u zemlji, ali je primenjiv kod biljaka koje podnose vece kolicine S u podlozi [ na primer ruza]. Cekam Vas sledeci post u ovoj temi

Izgleda da sa elementarnim sumporom, a koloidni to svakako jeste, sve to ide sporo i prilično neefikasno. Pojedini ljudi su izneli svoja iskustva sa sumporom ovde na forumu, pokušaću da to nađem i da stavim linkove ka odgovarajućim temama. Sumpor u zemlji prvo mora da se oksiduje do sulfata pa tek kao sulfatni jon može uticati na povećanje kiselosti.
I meni su od kiselina prvo pale na pamet azotna i sirćetna jer se njihovom aplikacijom ne menja količina i odnos elemenata u zemljištu (sirćetnom pogotovo). Ali onda mi je u sličnoj raspravi jedan forumaš ukazao na bitnu činjenicu da je za usešan uzgoj acidofilnih biljaka prioritet na neki način ukloniti kalcijum karbonat iz zemlje. A to je najlakše obaviti sumpornom kiselinom jer ćete Ca jone vezati u u obliku sulfatnih soli.

Hvala, eto naucih i ja nesto novo. A sta biste mi rekli o reakciji azotne kiseline sa karbonatima [ i bikarbonatima ] u zemlji, jer ih ovde u Vojvodini "ima za izvoz". Ja sam Azotnu koristio da pripremim vodu za zalivanje [ iz vodovoda] i to je bilo dobro, ali i sa tom kiselom vodom se kiselost supstata u saksiji izgubi za jedan dan. Inace pre 15-ak godina sam posadio Himalajski kedar, u lose zemljiste [mnogo shuta ], pa je posle 4-5 godina "ufitiljio", pozutio i poprilicno se poceo susiti. Otkopao sam zemlju oko korena [7-8 kolica], nasuo bure 220l rastvorenog gvozdje-sulfata -10kg, i umesto zemlje popunio rupe sa "litvancem" -oko 400l. Preporodio se cak toliko da ga moram seci [ mozda i vaditi ]jer mi pravi veliku hladovinu nad plastenikom. Moze "litvancem", ali i kosta.