Velicanstven prizor, svaka cast!
Smem li da pitam sta je na slici br. 3 (odozgo)?

Ako je br. 4. dalija, koja je to vrsta, takva lepotica, prosarana
i kao isprskana bojama?

Aini, ako mislis na sliku iznad dalije, to je passiflora incarnata
A sto se tice dalije, neznam, koja je

Đeko, jesi li inkarnatu preko zime čuvala unutra, kad ti već cveta? Moja tek formira male pupoljke

Sve passif. koje imam su prezimele unutra ali uveliko razmisljam da one koje mogu napolje - tamo i ostavim Ali koje

Pa inkarnatu - eno moja živa i zdrava i pustila 30ak izboja koje sam podelila i još uvek delim

Moze li jos koja osim Inkarnate?
A da ovde cvetaju odavno (ali nisam stavljala slike), dokaz su plodovi
kojih ima bas dosta (Aleks me kritikovala sto nisam stavila slike ) i evo jednog od njih

Kako da te ne kritikujem kad krijes tu lepotu od nas . I ubuduce sve novitete da postavljas da se psihicki pripremim da me ne drmne srcka kad vidim uzivo
A koliko sam videla nije bilo samo te pasiflore u cvetu
A dalija u prirodi je

Da, upravo taj treci cvet u prvoj seriji fotografija. Izvini, nisam se precizno izrazila. Cvet je toliko lep, da sam ostala bez daha. Malo sam guglala, i evo sta sam pronasla o njemu...jednu legendu..


Прелепи цвет лозице код нас познате као "Христов венац" или "Богородичин крст" (Passiflora incarnata) Мати Ефросинија, игуманија манастира светог Георгија код Темске, већ педесет година гаји овo цвеће и о њему каже следеће: 10 белих спољашњих латица су десет Божјих заповести, 70 малих латица су 70 апостола, 5 прашника су 5 рана Христових, 3 тучка у средини су символ Свете Тројице.

I ovde slabo sta gledam

djeka citat:

Moze li jos koja osim Inkarnate?...

Može kerulea. Moju sam (budala) ubila ukrasnim malčem, ubuđalo se sve pod debelim slojem... Irisis je uopšte nije štitila, sem što je na zaštićenom položaju i eno odavno poterala, pre nego inkarnata...

Aini, s obzirom da pasiflore nisu poreklom s našeg područja, ni ta priča nije naša, samo se i ovde prepričava Prelepa je biljka, ko je ne bi voleo i tražio simboliku u takvoj i tolikoj lepoti cveta!

Najvise volim kad jutarnju pijem u drustvu mojih hibija

i svako jutro pratim kako raste brachychiton i dobija prve ozbiljne listove

a iznenadi me zuti prkos

Koliko ja vidim, Djeko, da zivim u blizini tvoje baste, samo bih pila kafu, nista drugo ne bih ni radila ...

Ehhhhhhhhhh Ghost , da smo malo blize, ali bi mi malo kod tebe i malo kod mene

Sreca da se bar ovako virtuelno pronadjosmo ! U to ime

aaaaa,hibi su extra!