...

izvinite ako vas ugusih

Cvetko, je li ti onaj 'kruska' zuti cherry? Na mom takvom se pojavile juce flekice na nekoliko listova, ja ih otkinula i bacila, ali jutros mi na svakom tako i + se listovi uvrnuli Samo na zutima... Na ostale dve sorte crvenog nista...bar za sada
Uh, zaboravih od svog jada da pohvalim tvoje! Neka ti i dalje tako dobro napreduju,qc,qc,qc

ghostrider citat:

Cvetko, je li ti onaj 'kruska' zuti cherry? Na mom takvom se pojavile juce flekice na nekoliko listova, ja ih otkinula i bacila, ali jutros mi na svakom tako i + se listovi uvrnuli Samo na zutima... Na ostale dve sorte crvenog nista...bar za sada Uh, zaboravih od svog jada da pohvalim tvoje! Neka ti i dalje tako dobro napreduju,qc,qc,qc

da valjda je neki cherry u obliku kruske, zut je i malen! malo se bojim posto nema ni grama hemije, ali smo se bar kod pradajza izborili sa korovom. rastu za sada ok, videcemo razvoj dalje!
hval ti

Evo novog proizvoda za uzgajanje biljaka u kucnim uslovima. Gajenje biljaka

A evo koga mrzi da cita a i ako link ne bude ispravan jednostavan tekst. Gajite biljke bez zemlje
Autor: A. Rodić | 09.08.2009. - 00:01

Za gajenje paradajza ili malina ne treba vam bašta, dovoljni su voda, struja i uređaj nazvan moćni rasadnik koji su napravili naučnici NASA.

Tehniku uzgajanja, poznatu kao aeropniks, čini stotine sićušnih cevi koje konstantno raspršuju hranljive materije po korenju biljaka, što za posledicu ima daleko brži rast od normalnog.
Mikro-cevi snabdevaju usev superoksidovanom, hranljivom vodom, dok je seme postavljeno na sunđer koji se nalazi na vrhu uređaja.
Specijalni pokrivači postavljeni su preko semena tako da ga štite i pospešuju njegov rast, a kada biljka proklija, pokrivači se uklanjaju.
Firma „Oakthrift“ koja prodaje ove minijaturne rasadnike tvrdi da su plodovi veći, snažniji i brže rastu nego biljke koje se uzgajaju u normalnim uslovima.
– Već nakon pet dana se mogu videti prve klice. Da bi posađena biljka u normalnim okolnostima porasla, potrebno je oko 120 dana, a s ovim uređajem taj period iznosi 90, dok leti, kada ima više svetlosti očekujte da vam biljke i voće porastu za svega 60 dana. To je fantastično, možete uzgajati maline, jagode i ukusni čeri paradajz dok god imate seme – kaže Entoni Fridmen, menadžer prodaje „Oakthrifta“.
Uređaj se već koristi u velikim komercijalnim povrtnjacima, a pravi se u dve veličine. Manji, koji je pogodan za uzgajanje voća i cveća visok je 15 cm, dug dvadeset i širok samo pet centimetara. Veći aparat košta oko 60 funti i pogodniji je za uzgajanje krupnijeg povrća poput krompira.
Prednost ovog sistema je ta što biljke nisu izložene šoku koji nastaje zbog promena u spoljašnjem okruženju, što ga i čini mnogo efikasnijim, ali proizvođači uređaja naglašavaju da hrana proizvedena na ovaj način nije organska. Uzgajanje uz pomoć hranljivih sastojaka, nije organsko, ali je potpuno bezopasno – tvrde stručnjaci.

Mene je sramota da okacim slike ,plamenjaca je odradila svoje stabljike su sve sprzene samo ostali plodovi da vise.Zao mi je 3 i 4 sprata nema sanse da sazri .

aco85 citat:

Evo novog proizvoda za uzgajanje biljaka u kucnim uslovima. Gajenje biljaka

Hidroponski uzgoj je prastara stvar cak i u kucnim uvjetima, a najveci problem je nedostupnost i skupoca specijalnih gnojiva, te skupoca testera za pracenje parametara vode. Sve ostalo se da jednostavno izvesti i u kucnim uvjetima ali ova dva faktora su presudna.

aco85 citat:

Evo novog proizvoda za uzgajanje biljaka u kucnim uslovima. Gajenje biljaka

Interesantna naprava čija bi primena bila opravdana samo npr. u kolonizaciji Marsa ili nešto slično. Proizvoditi paradajiz na ovakav način u komercijalne svrhe, za potrebe nas Zemljana, pored toliko lepe, bogomdane zemljice bilo bi, najblaže rečeno, ekcentrično (da ne upotrebim neku neprikladniju reč).

Nije paradajiz samo crvena, okrugla lopta, već ga pre svega odlikuje, karakterističan miris i ukus , a paradajiz proizveden na ovaj način se, verovatno, ne razlikuje puno od npr. krompira. Kvalitet paradajiza (misllim pre svega na njegov ukus) ne zavisi samo od vrste već i od načina na koji se uzgaja (prihrana, zalivanje, sredstva za zaštitu...) a takodje i od podneblja, klime u kojoj raste.

Do pre desetak godina i ja sam kupovala paradajiz na pijaci, i mislila "paradajiz je paradajiz, ne treba tu filozofirati, sve je to, manje, više, isto", dok nismo otišli na jedno putovanje u Italiju....Zatekli smo se u jednom malom selu na jugu i pošto nismo znali dobro italijanski a meštani engleski, svratili smo u jednu piceriju da ručamo, jer reč "pizza" je internacionalna i svi je razumeju. Kada su nam doneli veliki okrugli komad testa na kojem se, u tragovima, nalazio paradajiz, mozarela, bosiljak i sve to preliveno maslinovim uljem, pomislili smo "aaauuuu, kakva prevara", pa di je tu šunka, kačkavalj, (tek kasnije smo saznali da je to, zapravo originalan recept za picu)... Uz to su nam još doneli i punu činiju isečenog paradajiza i bokalčić maslinovog ulja. Šta da kažem, osim, da je to nešto najlepše što sam jela i da mi je to potpuno "otvorilo oči" po pitanju paradajiza.
Kada smo im pohvalili picu i paradajiz (onako sa dva prsta, kao Steva Karapandža nekada u Vegetinoj kuhinji) i pitali ih kakav je to paradajiz, oni su nas uhvatili za ruku i poveli u zadnji deo dvorišta, gde je bilo posadjeno tridesetak korena paradijiza... E od tada smo MM i ja odlučili da počnemo sami da uzgajamo paradajiz za naše potrebe.

Probali smo razne vrste : Sant Pjer, Narvik, Karmelo, Američko čudo, Volujsko srce, i druge, čijih se naziva ne sećam (izvinjavam se ako to nisu pravi nazivi sorti paradajiza, tako su ih prodavci, od kojih smo uzimali rasad, nazivali), i došli do zaključka da je najukusniji Novosadski jabučar (e, sad i to je pod znakom pitanja, jer se sve i svašta prodaje pod imenom jabučar) i Amati (njega smo ove godine prvi put posadili). Ukusi su različiti, ali za mene je dobar paradajiz onaj koji ima jak, aromatičan miris, kiselkasto-slatkast ukus i koji se lako ljušti.
Ukus zavisi i od prihrane i količine vode kojom se zaliva. Komšija i mi smo imali istu vrstu paradajiza,.. on je zalivao svaki dan, natapao ga, a mi smo zalivali po potrebi, (obilno zalijemo, zagrnemo i ne zalivamo ga dok se zemlja ne zasuši). Razlika u ukusu je bila velika. Komšijin je bio vodnjikav i potpuno razblaženog ukusa...
Kao i većina stvari u životu, i uzgajanje paradajiza je jedna "nauka" ali mislim da ipak treba da ostane u granicama tradicionalnog (zemlja, stajnjak, voda...)...

Zaboravljate da velika vecina zapadnog svijeta nema pogodnosti poput nas u ovim krajevima gdje vecna za desetak minuta voznje stigne do pravog sela gdje jos uvijek raste pravi paradajz koji nekim cudom jos raste u zemlji

Zivim desetak minuta voznje od strogog centra Zagreba i svaka kuca u ovom mirnom kvartu ima barem stotinjak kvadrata travnjaka ili vrta, ali evidentno ljudi sve manje sade tih par stabiljki paradajza za svoje potrebe - u ova divlja vremena ocito je jednostavnije otici u trgovacki centar ili na trznicu i kupiti paradajz s drugog kraja svijeta koji je bez okusa i mirisa, ali nas mami svojim izgledom kao iz slikovnica.
Kako sam se ove godine navukao na uzgoj chilli papricica i paradajza jako mi je vazno bilo da neobicne sorte sacuvam za sjeme pa sam malo krenuo u izvidnicu - u krogo od par stotina metara oko mene postoji cca. tridesetak kucica s vrtom i apsolutno nitko vise nista ne sadi osim cvijeca, a jos se dobro sjecam kad je prije desetak godina svaki vrt bio prepun paprika i paradajza.


Zato se na zapadu nevjerojatno razvila kultura "container gardeninga" tj. uzgoja voca i povrca u posudama po balkonima/krovovima uz pratecu industriju koja ih nemilice guli, a sve to samo da bi okusili povrce s okusom i mirisom koje nije zatrovano s tko zna kojim otrovima.

Na zalost koliko nam god to izgledalo nevjerojatno ali se bojim da ce komercijalne igracke poput ove uskoro postati i nasa svakodnevnica.

Veliki je problem sadasnja moda da se po svaku cenu sade egzoticne vrste i ni slucajno neke domace ili povrce. Postala je sramota imati povrce u basti, ali ako imas neko egzoticno cudo koje nemora cak ni da bude lepo a jos manje korisno svi ce da zastanu i pitaju sta je to. I ja zivim u slicnom kraju kao i Andrej i ista je situacija i ovde, neki moji prijatelji uzivaju kada im donesem pravi paradajz ili nesto organsko iz baste ali kada im ponudim rasad paradaza naprave kiselu facu. U isto vreme im je basta prepuna biljaka vanevropskog porekla ( ne misllim na onu biljaku) od kojih su neke toliko agresivne da je velika muka samo ih obuzdavati. Naravno u takvim bastama nikada nema mesta za komposter i ogromne kolicine biomase zavrsavaju pored kontejera sto je velika steta.
"Na zalost koliko nam god to izgledalo nevjerojatno ali se bojim da ce komercijalne igracke poput ove uskoro postati i nasa svakodnevnica."
Mozda kod nekih tehnomanijaka ali ipak mislim, nadam se da nas narod ima malo vise pameti a i manjak para za takve zezalice. Pa i ti si cini mi se eksperimentisao sa visecim paradajzom sto je u svakom slucaju superiorniji nacin gajenja. Ovakve gluposti koje zahtevaju ogromne kolicine sve skuplje energije ce nadam se postati proslost.

AndrejX citat:

Na zalost koliko nam god to izgledalo nevjerojatno ali se bojim da ce komercijalne igracke poput ove uskoro postati i nasa svakodnevnica.

Joooj, tek sad sam videla ovaj video!

Šta reći...da nije tužno, bilo bi smešno! U kakvom Matrixu oni žive....
Ja ne znam što se oni uopšte muče i uzgajaju voće, povrće, spremaju hranu....najbolje da izmisle neku pilulu ili baš kao što su u filmu Matrix one mašine koristile ljude za energiju, pa ih držali u nekim boksovima u nekakvom stanju hibernacije i naravno hranili ih, valjda intravenozno...e tako bi oni trebalo da se hibernišu (onako lepi, prepanuli, isfrizirani, našminkani, bez bora, sve žene istih telesnih proporcija a svi muškarci sa istim, ispraznim facama i besprekorno belim zubima), ništa da ne rade i da žive zilion godina.
Ne znam kako ljudima svašta pada na pamet i kako to uspeju da izreklamiraju, mislim, ipak bi trebalo da postoji neka, zdravorazumska cenzura...

poštovani forumaši ja sam iz srema tj. iz carstva lubenica a 9 godina se profesionalno bavim razvojem naovih tehnologija u povrtarstvu i voćarstvu a posebno navodnjavanje i plastenicima tu sam ako mogu da vam pomognem bar za toliko vremena imam zimi.
ako bilo ko ima kakve nedoumice u tehnologiji pišite.

Bravar citat:

Vidi li se sta na ovoj slici?

Ovaj paradajz je fantastičan. Nikada do sada nisam videla ovu sortu. Htela sam da pitam kako se zovu ove dve sorte, i gde u Beogradu mogu da se nabave?

možda grešim ali mi ovo liči na anomaliju tokom oprašivanja ako misliš na one kruškolike plodove.?

djukadjuka citat:

možda grešim ali mi ovo liči na anomaliju tokom oprašivanja ako misliš na one kruškolike plodove.?

Ja ipak mislim da je ovo neki hibrid.