liriodendron raste 15+, ali nema baš široku krošnju.
paulovnija raste 15+, a katalpa ne.

što se tiče tvog izbora, skrenut ću ti pažnju na neke stvari, ne znam kolko si perfekcionist:
naime, katalpa i paulovnija rade 'nered' svojim velikim lišćem i plodovima (ovo uvjetno kažem, jer za mene to nije nered, ali nekima ljudima smeta).
nadalje, paulovnija i katalpa vrlo često imaju nepravilne krošnje, što perfekcionistima isto ide na živce
katalpa ima krte grane, pa se može očekivati njihov lom za jakih vjetrova.

tu sam navela neke razloge za NE tim vrstama, pod uvjetom da si perfekcionist
funkcionalno, da se zadovolje tvoji kriteriji sprečavanja jakog popodnevnog sunca, dakle širine i visine krošnje, ja bih ev. izabrala paulovniju
ili: ako približiš drvo terasi i manje drvo će zadovoljit tvoje potrebe i još uvijek možeš dalje na zapadnoj strani posadit što želiš.[/quote]

Šaptačice, sve što pišeš je veoma konkretno, zahvaljujem ti se.
Posebno za širinu krošnje Liriodendrona,kojeg sam doživela kao drvo sa širokom krošnjom. Izgleda da će Paulovnija ipak biti moj izbor, obzirom na to da svoje nedostatke kompenzuje brzim rastom i svojom visinom. A svakako i mirišljavim cvetovima i tvrdim drvetom. Nered valjda stvara samo u jesen. Možda i dva ili tri ista drveta , videću još. Sa svojim perfekcionizmom ću se nekako izboriti

možeš ti posaditi i liriodendron i paulovniju jedno do drugoga, zašto ne. glavno da ti čine barijeru od popodnevnog sunca.
možeš ubacit i crvenolisnu bukvu ili javor, da ti ne bude sve 'dosadno' zeleno.
možeš napraviti pojas stabala nepravilne forme: viša stabla iza, manja ispred.
ne znam koliko imaš prostora.

ja sam oko ambulante učinio upravo ovako kako kaže šaptačica - slušaj je.. pametna je ona glavica...

Između kuće i te zapadne ograde je površina od otprilike 200 m2, i odličan stari bunar na 4 m od ograde i 11 m od kuće.
Kada sam postavljala pitanje o komponovanju drveća, imala sam tu neku ideju o tom "pojasu" ili barijeri od popodnevnog sunca i buke. U tom smislu visoko drvo blizu ivice bašte se samo nametnulo kao potrebno, ali slažem se da ono samo nije dovoljno. Međuti, brinem se da ne zasadim "svašta nešto", pa da izgubim nekoliko godina.
Crvenolisna bukva je lepa, a koliko je njeno korenje agresivno u odnosu na temelje kuće i taj bunar?
Koji četinar bi se u toj formaciji od 5 ili 7 uklapao, Sequoia? Ili neka zlatna Tuja?

meni odmah pada na pamet atlantski cedar....

Odakle si Sasafras, jer to nam pomaže u izboru vrsta.Sekvoje baš i ne, dobar prijedlog je dao trebor, a ja bi dodao kao opciju i himalajski cedar.

Anton citat:

Odakle si Sasafras, jer to nam pomaže u izboru vrsta.Sekvoje baš i ne, dobar prijedlog je dao trebor, a ja bi dodao kao opciju i himalajski cedar.

Moj vrt je na obroncima Fruške Gore, prema Novom Sadu na 280 m NMV

Himalajski Kedar je zaista prelep, i gledam ga, brine me samo što sam pronašla da on sporo raste...

ma pusti ti to sporo i brzo. moje drveće će vjerojatno u svojoj raskoši biti za nekih 40 godina. brate mili, tko će to dočekati!
ja uživam u njemu u svakom trenutku - od trenutka kad sam ga posijala ili zapelcala ili posadila kao malenu biljčicu, pa sad kad su mi neki primjerci i više od 10 m visoki.
zaklon od buke zaboravi jer trebaš pojas od 30 m da bi snizila buku za par decibela.

teško je savjetovati te o visokom drvetu čije korijenje se kad-tad neće dotaknuti bunara ili betonskog temelja ograde u tih 4 metra udaljenosti....

tih nekih 10-15 m od kuće i nije puno - ne bi bilo zgodno da baš nasadiš puno drveća tu jer će ti optički još više umanjiti površinu. nemreš tako malen prostor pretvorit u šumu.

zadatak je zapravo zahtjevan.
da sam na tvom mjestu, ja bih se odlučila za jedno akcentno stablo u blizini terase koje će krošnjom direktno raditi hlad cijeli dan.

ostali dio vrta uredi sa grmljem ili nižim drvećem i to na način sa ve guraš nekud uz ogradu, nemoj saditi po sredini, jer ćeš optički smanjiti prostor.
taj bunar također može biti izvrstan akcent, nešto što će u vrtu privlačiti pažnju.

Sasafras citat:

Anton citat: Odakle si Sasafras, jer to nam pomaže u izboru vrsta.Sekvoje baš i ne, dobar prijedlog je dao trebor, a ja bi dodao kao opciju i himalajski cedar. Moj vrt je na obroncima Fruške Gore, prema Novom Sadu na 280 m NMV Himalajski Kedar je zaista prelep, i gledam ga, brine me samo što sam pronašla da on sporo raste...

On ti raste najbrže od svih cedrova.Član nenos je kupio sadnicu od 1,70 m, četiri godine kasnije narastao mu je na 4 m, čisto za orijentaciju.
Koliko ti je velik vrt?Ajde daj nam malo to poslikaj pa da te bolje savjetujemo, ovo je sve napamet.
Borovi su dobri bukobrani, burobrani i snjegobrani.Crni bor, bijeli bor.

По мени је бор увек фино решење али зависи и од осталих компонената у врту. Обично се бира комбинација дрвећа које у различите периоде године дају различиту боју листа, цвета или плодова.
Треба разбити монотонију.
Предлажем комбинацију неког четинара јер је зелен преко целе године,
гинко билобе (иако је сада форсирана врста сматрам да има разлога за то) гинкоје има интензивно зелене листове а у јесен јарко жуте.
И као трећу врсту неки пурпурни варијетет нпр. Fagus sylvatica. Евентуално бих ја испред ставио неке жбунасте врсте да се попуни и тај нижи спрат. Мада све зависи да ли желиш да пролазиш у тај део врта или ту само правиш застор. Нпр. посадиш златну тују и тако добијеш композицију. ефектно може изгледати и ако испред тога посадиш неко цвеће које би било контраст бојама крошњи.
Можеш погледати овај текст о односу боја www.zivetisabiljkama.c...vanju.html обрати пажњу на слику која је скроз доле. Али је мој савет ипак да се не ослањаш само на литературу и на форуме. Жива реч је жива реч. Можеш се посаветовати и са форумашима али размените бројеве па попричајте. накада у поруци нећеш пронаћи идеално решење за оно што треба да буде твој поглед кроз прозор.

Ja sam rešio da budem "sam svoj majstor" za uredjenje dvorišta u vikendici i krećem od nule. Plac je uzak i dugačak (7x40m), pored seoskog puta za njive. Ograda će biti parkovska, najprostija visine 40cm. Prostor sam podelio na tri celine: Prva trećina - javna. Tu će biti pergola, a pored puta kleka (ona niska) i nakon nje prva trećina se završava drvetom.

Druga celina dužine oko 10m - privatna. E tu je problem. Da se sakrije pogled sa puta želim da stavim 3 lovor višnje a između njih sam mislio tisu, samo što jako sporo raste, pa nekako mi je kompromisno rešenje lavsonov pačempres. Lovor višnju volim i već sam je rasadio tako da je ona definitivno tu. Tuje iskreno ne volim.
Šta mislite o toj kombinaciji sa pačempresom i da li da budu iste visine kao lovor višnje?
Meni je nekako monotono 10 metara lovor višnje u kontinuitetu, da li se slažete?
Između "javne" trećine i privatne uz ogradu je drvo i pa ispod krošnje "puca" pogled na privatnu trećinu. Možda je opcija neka penjačica koja će uz ogradu to da zatvori samo nisam siguran kako će da se slaže sa drvetom.
Kako da rešim tu liniju kleka - drvo - lovor višnja ?

Raspisao sam se da objasnim ovaj problem što mozgam danima, ako neko želi da mi pomogne mogu da stavim screen shotove iz google scetchup-a.

sto ne stavis jednu (ili vise) bukvu ili grab u tu ogradu - njima lisce opada za razliku od lovorvisnje, a bukvi se u nekim slucajevima zadrzi suvo (bronzane boje) lisce cele zime. Plus, ove dve vrste kad se nekoliko godina orezuju, prave bas cvrstu zivicu.
Dobra stvar je i ta , da sadnice mozes naci vec povelike (par metara), nije ih tesko naci i sam, ako imas bukovu ili mesovitu sumu u blizini.
Ja sam pre dva proleca napravio zivicu od 80 grabova i nekoliko bukvi, a sadnice su bile oko dva metra, pa obrezane na metar i po radi prebacivanja. Preziveli su zimu na Zlatiboru bez problema - stradalo je samo sedam komada (ali pet od koza i ovaca).

Zmijobor citat:

sto ne stavis jednu (ili vise) bukvu ili grab u tu ogradu - njima lisce opada za razliku od lovorvisnje, a bukvi se u nekim slucajevima zadrzi suvo (bronzane boje) lisce cele zime. Plus, ove dve vrste kad se nekoliko godina orezuju, prave bas cvrstu zivicu. Dobra stvar je i ta , da sadnice mozes naci vec povelike (par metara), nije ih tesko naci i sam, ako imas bukovu ili mesovitu sumu u blizini. Ja sam pre dva proleca napravio zivicu od 80 grabova i nekoliko bukvi, a sadnice su bile oko dva metra, pa obrezane na metar i po radi prebacivanja. Preziveli su zimu na Zlatiboru bez problema - stradalo je samo sedam komada (ali pet od koza i ovaca).

imam ogradu od graba i mogu je samo preporučit. potpuno se slažem sa Zmijoborom.

Grab, svidja mi se, pačempresi ćao. Za bukvu imam čak svoju šumu u brdu, ali kod vikendice su visoke podzemne vode pa mislim da im ne bi to prijalo. Ali ne bih se odrekao lovor višnji zato što su mi lepe. Svidja mi se i pomenuta ideja "napraviti pojas stabala nepravilne forme: viša stabla iza, manja ispred." pa bi lovor višnje stavio ispred ka vrtu do 1.70m visine a grabove u pozadinu uz ogradu na nešto preko 2m.
Grab je dobar i da ga stavim umesto kestena kojeg sam planirao pored kleke, zato što mi zatvara pogled sa puta prema "privatnom" delu.

Staviću to u sketchup pa ću vam staviti na kritiku.

ni bukvi, a još manje grabu ne smetaju visoke podzemne vode jer im korjenov sustav ide više u širinu nego u dubinu, glavno je da nije poplavljeno zemljište.