Lophophora williamsii je još jedan kaktus koji dugo, dugo, nije bio u mojoj sferi intresovanja, a onda sam se odjednom "predomislio" i sada imam dva. Još uvek nisam siguran koji je pravi režim za njih. Jedan koji je kod mene celo leto, pokazao je zavidnu tvrdoglavost. Na prvi (i drugi) pogled nije se pomerio celo leto. Pokušavajući forenzički da utvrdim da li se možda ipak uvećao za neki milimetar, shvatio sam da se ipak promenio. Možda i nije narastao više od 1 (jednog) milimetra, ali su se pojavili novi pelceri. Jesu stidljivi i neugledni, ali ih ima nekoliko.

Zanimljivo, princip je sličan kao kod G. baldianuma - porođaj - "koža" pukne i pojavi se nova biljčica. Izgleda da to nije tako redak slučaj umnožavanja.

A morao sam da zavirim i u saksiju, tj. da vidim koren...

Ova lepotica, Mammillaria plumosa, čvrstim koracima grabi napred. Negde sam pročitao da bi, dok je bila "u trendu", veliki primerak ove biljke redovno bivao u centru pažnje na izložbama.

Ne znam šta bi bio dovoljno veliki primerak, ali mogu da razumem zašto pleni pažnju. Stvarno zanimljivo izgleda, skoro plišano, i čini mi se da niko ko je prišao mojim kaktusima, nije odoleo da je ne dodirne. Prosto mami da spustiš celu šaku na nju, što je naravno, bezopasno.

Godišnji prirast nije zanemarljiv, i ako se drži na suncu, može značajno da poraste u samo jednoj sezoni. Izgleda da joj sunce, ma koliko jako, ne smeta. Ono što prođe kroz paperjasti štit je dovoljno ublaženo i razblaženo, pa makar bilo i 40C.

Evo koliko smo ove godine porasli... Od 04 do 09 - 2009, nekih pet meseci. Nisam planirao da je presađujem neko vreme, ali po svemu sudeći, sledećeg proleća ću morati.

Ništa od zabušavanja, definitivno je moraš ponovo presaditi!

Kad god se na nekoj fotografiji ukaže ovaj tvoj giga primerak, trčim da vidim napredak moje, ali još uvek je mala, malecka...

asteraki citat:

Kad god se na nekoj fotografiji ukaže ovaj tvoj giga primerak, trčim da vidim napredak moje, ali još uvek je mala, malecka...

Samo sunca i biće velika

Verujem da je moja imala 3-4 godine kad je postala moja i to je sada možda sve u svemu 7 godina. Uopšte nije loše, ali verovatno nije ni maksimum.

Ako se dobro sećam, negde sam pročitao, da što je veća, sve ju je teže održati zdravom. Pojedini delovi znaju da stradaju, mada to ne bi trebalo da ugrozi celu biljku (puj-puj-puj).

Ono što mi nije uspelo do sada je da je nateram da procveta. To je nemoguć zadatak za mene, jer je cvetanje u zimu, a kod mene tada nije dovoljno ni toplo ni svetlo. Nije da su cvetovi nešto posebno spektakularni, ali kažu da su mirisni.

U svakom slučaju moja preporuka svakome, ako je nađete na izložbi za koju nedelju, ne premišljajte se, vredi je imati.

Vlado, plumosa je zaista prava lepotica!!!!!!!!
Ni ja joj, naravno, nisam odolela......secam se da sam naterala moju jacu polovinu da je pronadje kako ume i zna....
Istina je da je tesko odoleti i ne dotaci ovu zanimljivu biljcicu, ali je nasa bas mala.....ipak, moram priznati da sam zadovoljna koliko je napredovala od kada smo je kupili. U pravu si po pitanju sunca, mislim da je upravo to i bio recept za nas uspeh!!!

Cekamo jos tvojih zanimljivih izvestaja!!
Pozdrav

Treća po veličina grupa kaktusa kod mene su Parodije. Nekako nenametljivo su se izborile za tu poziciju.

U ovom trenutku mi i najviše glavobolje zadaju, jer se prilično razlikuju po zahtevima. Moguće da je to posledica premetačina u nomenklaturi, zbog čega se ovaj rod značajno umnožio.

Za početak jedan svetao primer, Parodia schumanniana. S obzirom da sam ovog ja identifikovao, nadam da nisam u zabludi. Postoje dve podvrste, schumanniana i claviceps. Schumanniana je veća, do 1.8m, sa ređim bodljama, claviceps je manji primerak, do 50cm, sa više gušćih bodlji. Nadam se da je claviceps, pre svega zbog veličine.

Posle laganog navikavanja - 2007, sledilo je prvo hladno zimovanje i letovanje na otvorenom - 2008. Podsticaji su izgleda bili dobri, jer je ove godine, letos, po prvi put procvetala, a bogme se i primetno uvećala. Nisam doduše očekivao da će preći u okruglastu formu, ali to je zapravo plus u mojim očima. I rebra su ne lepo izdeferencirala, a na kraju sezone, neočekivano sam počašćen i jednom čaurom sa semenkama. Doduše, raspukla se, tako da nije ostalo u njoj mnogo semenki, ali ko prvi pošalje adresu, seme je njegovo.

Koliko su joj uslovi prijali, govori i to da je posle prolećnog presađivanja uspela do jeseni da napuni saksiju, i sada su korenčići ponovo centimetar-dva izašli kroz rupice na dnu.

Tek kada ti Vlado, postaviš usporedne fotografije svojih biljaka, ja odem pogledati svoje i shvatim da su porasle. Nevjerojatno je kako je to na fotografijama očito, a ovako, kada ih gledamo svaki dan nikako da nam narastu. I da stvar bude gora, neke koje sam prošlo proljeće presadila morat ću i dodgodine. A sve se žalimo kako sporo rastu....možda je samo problem što sam ih presadila u premalu vazu..trebala bi odmah u nešto veću...

I da, sve da ću te zamoliti, pa nikako da se sjetim, a o tome si pisao već davno. Ako budeš skidao malce sa E. Haku Jo sačuvaj mi jednog. Valjda ćeš naći neko malo ćoše u zimovalištu za tog jednog mališu za mene?U zamjenu naravno nudim nešto po tvom izboru od mojih viškova na proljeće.....

Mekinje, oni koji rastu, rastu. Pogotovo kad prođe "detinjstvo", tada je rast baš uočljiv, ali opet, tek kad uporediš par slika, dodje do pravog vau efekta.

Imaš sreće, nisam stigao da "očistim" Haku-Jo. Ostaviću neki pelcer, nema problema. S obzirom da nisu veliki, čuvaću ih na matičnoj biljci.

Jedna nova biljka.

Liči mi na Mammillaria haageana-u, možda podvrsta elegans (ako neko ima drugu ideju neka kaze).

M. haageana ima šest podvrsta:
spp. haageana
spp. acultzingensis
spp. conspicua
spp. elegans
spp. san-angelensis
spp. schmolili

i ja nisam uspeo da shvatim koja je razlika između njih. Jedino do čega su me slike dovele je da sada sumnjam i da li je prethodna identifikacija jedne od M. haageana dobra.

Svejedno, svidela mi se na prvi pogled i čini mi se da bi mogla biti baš lepa biljka, a i sasvim je pristojne veličiine (saksija je prečnika 10cm). Malo mi je neobično da je prilično pljosnata, ali verovatno posledica uslova u kojima je rasla. Za elegans piše da je odlika blago udubljen vrh.

Ipak, pravo otkrovenje za mene je to što sam shvatio da na Google knjigama mogu da besplatno prelistavam The cactus family od Edwarda F. Andersona.

@Vlada super za Haku Jo, hvala ti!

Mammillaria je baš lijep primjerak...definitivno imaš oko za odabrati. To što je spljoštena može biti posljedica slabog zalijevanja tamo gdje si je kupio. Slično iskustvo sam ja imala sa nekoliko Gymnocalyciuma, ali nakon presađivanja i prvih zalijevanja su se odmah napuhali i zaokružili. Inače, slažem se da je M. haageana, ali za ssp. ćeš morati sam brojati bodlje, dlake i ostalo što je od važnosti

Inače, knjiga od Andersona je odlična, imam je i ja u pdf formatu na kompjuteru i često je koristim.

Ova je biljka iz poznatih nam holandskih miksova. U pitanju su oni krupniji, u koje idu biljke u saksijama prečnika od 10cm.

Ne znam zašto, ali ovi nisu tako česti u Beogradu, uglavnom se pojavljuju oni sa malim biljkama. A zna da bude zanimljivih biljaka po pristojnim cenama. Npr. cena ove je 350din., oko ~4€. Beše još jedna jako lepa biljka, nalik Ferocactus-u, sad mi žao što nisam i nju kupio. Imala je lepe, krupne braon bodlje.

Ovo jeste nešto rizičnija kupovina, ali uvek može da se pokuša. Čak je i supstrat sasvim pristojan, nije ona standardna kombinacija sa tresetom, već normalna zemlja sa dosta "perlita" tj. nečeg sličnog inertnog u terakota boji, tako da mislim da neću ni da je menjam do proleća.

E sad, kako sam, na početku ove godine, već pazario jednu M. haageana-u, iz onog eurocactus mix-a u maloj saksiji, i koja je sada prava lepotica, i od ove očekujem mnogo.

Ona je verovatno nedelje, ako ne mesece, provela bez vode i sunca, u raznoraznim transportima, tako da se trenutno ne mogu videti njene prave odlike. Ali ja verujem, ako preživi zimu, da će biti nešto poput ovoga...



PS. Čini mi se da su se u Garden centru ponovo pojavile ove mamilarije u eurocactus miksovima.

Ma kažem ja da znaš odabrati....dobro, treba imati i malo sreće....
Kod mene trgovine u zadnje vrijeme em rijetko dobivaju te mikseve, em sve neki puni Cerusanešto ili biljaka u jako lošem stanju..ni nema se što odabrati...ali dobro, opet ja obiđem trgovine pa i naletim na ponešto zanimljivo tu i tamo.

A ova malena zalužuje sve pohvale...baš izgleda kao da se pravi važna.

Da popunim ove trenutke relativnog mira, dok se ovaj podforum malo više ne razbudi i razdrma. Naredne 3 nedelje, što se tiče članstva iz Bgd-a i onih koji će nas posetiti, biće sajamske nedelje, pa verujem da će biti puno toga novog po kolekcijama.

Do tada još ponešto da napišem i pokažem. Verovatno bi bilo poštenije da napravim neki svoj blog, (poput Cactus lover ili Lophophora) umesto što sam ovde izgenerisao 50 strana. Ko zna, možda jednog dana. Još me ovde trpe

Ove godine, nekako "na rod" stiže 2005-2006, koje su bile poprilično dobre godine. Sve što je preživelo tih 4-5 godina, sada ima neku zrelu veličinu i formu.

Jedna od biljaka koju sam već mnogo puta pominjao je iz tih godina. Mammillaria nana spp. duwei je prošla svoj razvojni put i počela da se smanjuje. Da, to se vidi kada se uporede slike...

Problem je u deformaciji koji je sada više nego očigledna, a to je prelazak u kristatnu formu. Nikad nisam bio ljubitelj tog oblika deformiteta, ali sad kad se to desilo samo od sebe, nemam kud.

Na netu sam video slike ovih mamilarija sa mnoštvom izdanaka, koje tako tvore jednu veliku impozantnu biljku. Ja većinu izdanaka poskidah. Nekako mi ne ide kombinacija normalnih i kristatnih formi. Neki izdanci su se našli na putu razvoja "lepeze", pa sam ih zato sklonio. Sad kad je vegetaciona kupa dodirnula ivice, očekujem da počne da se uvija. U međuvremenu, imam kaktus smajlija ili Kermita, kako je neko to primetio.



Pitanje je samo koliko će se još dugo smešiti... Već se naslućuje promena raspoloženja...

Vlado, Mammillarije ne prestaju da nas iznenadjuju; M. plumosa me je odusevila- neverovatno koliko je porasla za nekih 5 meseci- ocigledno da joj uslovi vise nego odgovaraju.

Sto se tice M. nana spp. duwei, vec si pisao da prelazi u kristatnu formu, ali sam se bas iznenadio da je pocela da se smanjuje... Da li je moguce im je zivotni vek tako kratak? Nigde na netu nisam uspeo da nadjem podatak o tome...

Primetio sam da neke Mammilaria-e smanje svoju zapreminu tj. veličinu, posle letnjeg mirovanja. U toku prolećnog rasta dostignu maksimalnu veličinu za tu sezonu/godinu a u toku jeseni kao da sazrevaju, postaju manje ali im telo postane tvrđe, nove bodlje dobijaju boju i rast iz ''sredine'' je jedva primetan.