zmijobor, hvala puno na odgovoru!

Kupio bih sadnicu Dzinovske Sekvoje eto pa ako neko ima neka mi se javi..

PS. Pokusao sam je ozilit iz reznice nekoliko puta ali bezuspjesno, sjemenke sekvoje mi takodje nisu nikle..

Ja imam dvogodišnje biljke ali sam iz Slovenije.

Pozdrav od Sekvoje iz Cortanovaca.Ovde sam na godisnjem pa vam i saljem slike moje sekvoje.Inace i da se zahvalim svima na savetima,a ako me uputite kako da je rasadim,rado cu vam slati uzorke.S obzirom da je ova godina izrazito kisna,izleda da joj godi,jer je prethodnih sezona bila prosarana suvim grancicama. [img]

Sandra, hvala, ali na slikama se ništa ne vidi.Ajde stavljajte bar 800px velike slike po većoj stranici.Sve ispod toga, na botaničkom forumu je beskorisno, ako mene pitate.

Anton citat:

Sandra, hvala, ali na slikama se ništa ne vidi.Ajde stavljajte bar 800px velike slike po većoj stranici.Sve ispod toga, na botaničkom forumu je beskorisno, ako mene pitate.

Ne mogu da posaljem sliku vecu od 125kb,jer su ogranicili velicinu fajla.

sandra76yu citat:

Anton citat: Sandra, hvala, ali na slikama se ništa ne vidi.Ajde stavljajte bar 800px velike slike po većoj stranici.Sve ispod toga, na botaničkom forumu je beskorisno, ako mene pitate. Ne mogu da posaljem sliku vecu od 125kb,jer su ogranicili velicinu fajla.

Možeš, možeš staviti i od par MB, imaš www.imageshack.us ili www.photobucket.com

Bio sam jučer u Zagrebu. Malo sa istraživao, gdje sve rastejo sekvoje, pa sam i nekoliko prnašao, a največja 2 stabla su u Malinovom parku (Naumovac). Stabla su debljine oko 2,5 metra i visine 45metra i posadjene su bile 1862 in 1870 godine. Posadio ih je dr. Ivan Malin. Sadnice su kupljene na izložbi u Parizu 1862 godine. To je samo 9 godina, nakon je prvo stablo mamutovca posadjeno u Evropi godine 1853, kad je doneseno iz Amerike

Ima ih dosta i gore na Tuškancu u privatnim parkovima, Ribnjaku, Botaničkom vrtu, Okrugljaku, Slavujevac...

Evo i slika iz Zagreba





[img][/img]

Evo odličan primer šta se dešava sa džinovskom sekvojom kad raste u podnevlju koje joj ne odgovara. Dolazi do sušenja grana. Kod primerka na prvoj slici sasušio se kompletan vrh drveta. Na pojedninim primercima u Novom Sadu se takođe javljaju ove promene.
Ovo može da posluži i kao poruka članici u temi o pejzažnoj arhitekturi koja planira da zasadi sekvoju. Ova klima je suviše suva za sekvoje. Ja lično na svom prostoru nikad ne bih sadio drvo koje bi se posle mučilo. Mislim da je Antonov savet za deodaru odličan.

Sequoiadendron super za slike.

Drveni, potpuno si u pravu.
Sekvoja u Staroj Pazovi (postoji slika od prošle godine na prethodnoj strani) sve gore izgleda, teško da će još dugo da izdrži ovu našu klimu. Možda bi izdržala negde u planini, ili barem da nije posađena ispred zgrade od koje se odbija puuuno svetla i infracrvenih zraka.
Nikako ne preporučujem sadnju sekvoje u ovim našim vrelim krajevima.

Istina je da se sušiju vrhovih sekvoja, ali ovu je udario grom, mislim da oba stabla. Zato je na jednom stablu , ne znam kako se kaže-strijelovod-protiv strijela.

Ja više mislim, da je kod sekvoja problem zagadjenje zraka

Kod nas u gradu (Maribor) je par stabala i njima se isto sušiju vrhovi ili kopletno propadaju. Ali one koje rastu izvan grada, su prilično zdrave i da je malo više zračne vlage

Nema kod nas tolike zagađenosti zraka, osim Zagreba i Siska, ne znam niti jedan grad koji ima problema s time, nemamo mi neku jaku industriju, a pogotovo ne tešku, a i premala smo zemlja.
Klima je jednostavno presuha, moje osobno mišljenje, da sve ispod 1000 mm godišnje, nema šta tražiti niti jedna sekvoja, osim metasekvoje.
Sekvoja ( divovska ) i obalna, traže visoku vlažnost zraka, veliki broj dana sa maglom, i ne toliko niske temperature, dosta specifičnu klimu, zato jedino i uspijevaju u planinama Californie.

Ima džinovske sekvoje na SPENS-u na cvetnoj pijaci po 350 dinara. Ja kupio.

u zagrebu postoje 3 sekvoje tamo na gupčevoj zvijezdi, iznad crkve (zaboravila sam koje) i kod doma umirovljenika. u dvije je pukla strijela, pa su im se vrhovi posušili. ne znam da li su više na životu.
bila je i jedna mlada sekvoja na agronomskom fakultetu