mali_indigo citat:

Ma, i ja kažem : "Nemojte to raditi sa biljkama!" I ne samo da ne podržavam ovo, nego ni primenu veštačkog osvetljenja, dodavanje hemijske prihrane biljkama i razna druga iživljavanja na njima...

To je već stvar ličnog opredeljenja. Mnoge od pomenutih stvari biljkama mogu da pomognu.

Ne znam zašto ste mnogi toliko zatvoreni prema nekim novim stvarima, kad je botanika nešto gdje svi još imamo toliko toga za naučiti.

Osim toga, jel ima netko bolju metodu učenja od pokušaja i pogrešaka?

Ja je još nisam otkrio.

Pozdrav

drveni citat:

Chainee citat: I zadnje, kišnica sadrži određenu količinu hydrogen peroxida (H2O2), te je njeno svojstvo, da je ovaj atom kisika viška nestabilan i u zemlji se hidrogen raspada na običnu vodu i KISIK koji jaaaako koristi biljkama. Eto, vidite da vam je najbolje da malo proguglate, jer stvar je jako zanimljiva i neki ljudi imaju jako velikog uspjeha dodavajući hidrogen u vodu za zalijevanje. Pozzdrav Kišnica može sadržati hidrogen peroksid samo u slučaju da kišu prati i grmljavina jer se jedino tada oslobađa dovoljno energije za stvaranje H2O2. Količine hidrogen peroksida u kišnici su u normalnim okolnostima zanemarljive. Taj kiseonik koji nastaje raspadom molekula H2O2 se zove nascentni kiseonik. U pitanju je izuzetno reaktivan i toksičan oblik elementarnog kiseonika. Biljke u prirodi koriste isključivo kiseonik u molekulskom obliku. Nascentni kiseonik je kiseonik u atomskom stanju koji reaguje bukvalno sa svakom materijom sa kojom dođe u dodir. Nije mi jasno kako biljke mogu koristiti ovaj kiseonik a da im ne škodi tako da mi cela ta priča oko zalivanja biljaka sa H2O2 ne drži vodu.

Mozda i nije toliko opasno da se koristi hidrogen. Ovde su predlozili
da se 4 ml 3-postotnog rastvori u 1l vode, a to je daleko manja koncentracija od one koju ljudi koriste za ispiranje usta. A sluznica usta mi deluje osetljivije od korena...Ipak nista ne tvrdim, jer nikad nisam pobao

Hidrogen koristim kod ožiljavanja reznica u vodi. Pročitala sam to na sajtu žene koja uzgaja egzotične hibiskuse (stavljala sam link na temu) i ne vidim da reznicama smeta, naprotiv. Koncentracija - 2-3 kapi 3% hidrogena na 1 dl vode.

Uvek sam raspoložena za eksperimente i istraživanja i mislim da ću probati sa nekim "običnijim" biljkama, zašto da ne. Da ljudi nisu istraživali i eksperimentisali, još bi živeli u pećinama... A što se veštačkog osvetljenja tiče, apsolutno ništa ne bi moglo da mi raste u mračnom stanu, da ga nemam. A biljke odlično reaguju na njega.

I na kraju - ako Nina, koja se toliko godina bavi uzgojem egzotičnih hibiskusa može na sajtu da ima ovo

Quote::

Znak preobilnog zalijevanja je omlohavljelo lisce, isto onako kao kad je biljka previse dugo bila bez vode. Prva pomoc u tom slucaju je zaliti biljku otopinom: 9 dcl vode + 1 dcl varikine, dobro razrahliti gornji sloj zemlje i pustiti da se zemlja dobro osusi, a omlohavljelo lisce svo odrezati. Ne zalijevati sve dok je zemlja imalo vlazna. Za dva do tri tjedna, ukoliko korijen nije previse ostecen, primijetit cete mlade izdanke. Tada nastavit njegovati biljku normalno, uz veoma pazljivo zalijevanje.

zašto ne probati i hidrogen

Nismo mi zatvoreni prema novim stvarima ali prvo treba pročitati stručno štivo, dobro upoznati teoriju i način delovanja pojedinih hemikalija a ne samo slepo pratiti tekstove sa googla. Uvek sam više verovao knjigama nego internetu na kojem između ostalog ima takvih gluposti da ti pamet stane.
Ja sam se ogradio u smislu da ne vidim logiku na koji način H2O2 može snabdevati koren kiseonikom. Ovo ostalo vezano za sterilizaciju supstrata ima smisla. I ta koncentracija koja se savetuje (4ml 3% H2O2 na 1l vode) je toliko mala da je neverovatno da može imati bilo kakav efekat. Pa to je samo 120 ppm-a. To je razblaženje 1:8300.

Nascentni kiseonik osim sto moze da reaguje sa drugim supstancama,
moze i sa drugim atomom nascentnog kiseonika, i tako napravi molekulski kiseonik koji biljka koristi. Koncentracija jeste mala, ali na netu sam pronasao i da u vodi na 25 C koncentracija kiseonika iznosi 8,2 ppm, sto bi znacilo da iz ove kolicine peroksida, mozda i moze da nastane neka kolicina kiseonika koja bi bila znacajna. Deo ovog toksicnog kiseonika mozda smanji i broj bakterija u zemlji koje se takmice sa biljkom za kiseonik, pa eto jos malo vise kiseonika. Ovde sam pokusao da nadjem pozitivne stvari, zbog kojih bi sve ovo funkcionisalo. Stoje i ove negativne...Najbolje je da forumasi pisu svoje iskustvo. Zasad imamo jedno dobro, Lidijino

Pozz!

cenarius citat:

Nascentni kiseonik osim sto moze da reaguje sa drugim supstancama, moze i sa drugim atomom nascentnog kiseonika, i tako napravi molekulski kiseonik koji biljka koristi.

Teoretski može ali nemoguće je kontrolisati broj O atoma koji će reagovati sa okolnom materijom. A i u tom slučaju cela operacija nema nikakvog smisla. Bolje onda zaliti biljku vodom koja je aerisana neko vreme i u kojoj je već rastvoren molekulski O nego zalivati vodonik peroksidom uz nadu da će atomski O izreagovati međusobno a ne sa korenom.
A mimo svega toga, mislim da je biljkama neophodan kiseonik u gasovitom stanju, nisam siguran da mogu koristiti ovaj iz vode ili vodonik peroksida.

Bilo kako bilo, ja sam jučer zalio svoju Ficus Elasticu sa vodom i hidrogenom, pa ću vam javiti reakcije.

Pa ništa, ako se kiseonik ne bude ravnomerno stvarao, dobićeš varijegirani fikus

drveni citat:

cenarius citat: Nascentni kiseonik osim sto moze da reaguje sa drugim supstancama, moze i sa drugim atomom nascentnog kiseonika, i tako napravi molekulski kiseonik koji biljka koristi. Teoretski može ali nemoguće je kontrolisati broj O atoma koji će reagovati sa okolnom materijom. A i u tom slučaju cela operacija nema nikakvog smisla. Bolje onda zaliti biljku vodom koja je aerisana neko vreme i u kojoj je već rastvoren molekulski O nego zalivati vodonik peroksidom uz nadu da će atomski O izreagovati međusobno a ne sa korenom. A mimo svega toga, mislim da je biljkama neophodan kiseonik u gasovitom stanju, nisam siguran da mogu koristiti ovaj iz vode ili vodonik peroksida.

Slazem se sa tim da je tesko prognozirati koliko bi kiseonika moglo da nastane, zato uglavnom i pisem u fazonu mozda i sl. . Sve ovo lupetam kad mi naidje inspiracija . E, a sad, sta znaci aerisana voda? Ako je to samo voda izlozena vazduhu, mislim da se na taj nacin nista ne dobija. A ako je izlozena vazduhu (kiseoniku) pod pritiskom, to vec zvuci fino. U vodi se na odredjenoj temperaturi uvek rastvara odredjena kolicina kiseonika, tako da peroksid daje dodatni O koji tezi da napusti tecnost. Tako da se on kad je u saksiji ne zadrzava tamo gde je voda, nego pokusava da pobegne u male suve prostore koji moraju da postoje. I tako biljka ne dise rastvoreni kiseonik, nego onaj sto bezi...Ima li smisla?
I da ne zaboravimo pretpostavku o bakterijama

Pozdrav za sve forumase! ovako samo spremam teren da mi sledece pitanje prodje sto zapazenije

Sve je to uredu ali da ponovim ne za kaktuse (ne znam zasto ali provereno jos davno) to nije nova fora bilo je i na TV jos za vreme juge . Nisam probala ja nego moja tetka koja me i "zarazila" sa biljem . Ostalo nije pokazalo nikakve znake ni poboljshanja ni pogorshanja (kaze ona)ali kaktusa sutra vise nije imala . pitala sam je sad za to i rekla je da su tvrdili da se u zemlji tako stvaraju vazdushni mehurici koji pomazu korenu HA a shta radi kaktusima nisu rekli

Aerisana voda je voda obogaćena kiseonikom, obično upumpavanjem vazduha u vodu pomoću vazdušnih pumpi (mada može da se dodaje i kiseonik iz boca).
Nascentni kiseonik iz vodonik peroksida je jako reaktivan, drveni već reče to, i 'juriće' sve oko sebe da se 'smiri'. Pri tome je mala verovatnoća da naleti na drugi aktivni kiseonik (atom) i da naprave molekul koji bi oren 'udahnuo'.