U vocnjaku imam negoliko grmova crvene i bele ribizle. Crvenih imam vise od belih, a obe mi se svidjaju po ukusu. Na koji nacim da razmnozim i dobijem jos biljaka bele ( pa i crvene ) ribizle.

Možeš ih sad razmnožiti ako su ti još u pupovima, samo odrežeš mlade izbojke s neka 4 pupa, posadi ih odmah na mjesto na kojem želiš da rastu po tri zajedno i ostavi 1 - 2 pupa vani. Redovno zalijevaj da se zemlja ne osuši.

Na kraju prve godine nege zasada treba izvršiti đubrenje osnovnim kompleksnim mineralnim đubrivom NPK 10:12:26 + 3% MgO ("Krtolin") u količini 400 do 500 kg/ha odnosno oko 100 do 120 g po biljci. Vreme primene uskladiti sa spoljnim uslovima. Rasturanje se može obaviti i kad je sneg manji do 10 cm pod uslovom da je moguće kretanje po njemu.

Nega ribizle u drugoj i trećoj godini posle sadnje slična je kao i u prvoj godini uz veći utrošak radne snage, đubriva i hemijskih sredstava saglasno razvijenosti žbunova.

Na kraju treće odnosno na početku četvrte godine na dobro razvijenom žbunu ribizle treba da ima 5 do 6 jednogodišnjih, 5 do 6 dvogodišnjih i 4 do 5 trogodišnjih grana.

U trećoj godini očekuju se prvi prinosi od po 1 do 1,2 kg po žbunu što iznosi 4 do 5 t/ha.

Nega zasada u punoj eksploataciji

Zasad ribizle ima relativno dug eksploatacioni period oko 20 godina i da bi sav taj period redovno i obilno plodonosio potrebno je svake godine primeniti punu agrotehniku koja se sastoji u rezidbi, đubrenju, obradi i održavanju zemljišta bez korova, navodnjavanju i zaštiti zasada od prouzrokovača bolesti i štetočina. Rezidba ribizle je specifična i veoma značajna mera. Od nje zavisi rodnost, kvalitet plodova i dugovečnost zasada.

Osnovni cilj rezidbe je pravilan raspored grana određene starosti koji obezbeđuje dobro provetravanje i osunčavanje čitavog žbuna. Nije poželjno ni da se mnogo uklanja sredina žbuna zato što se smanjuje rodno drvo i umanjuje prinos. U žbunu ne treba da ima grana i stabala starijih od četiri godine. Rezidba na rod obavlja se u periodu dubokog mirovanja a najkasnije do kraja marta. Ne sme se kasniti jer se pupoljci ribizle razvijaju dosta rano, dobro nabubre i lako se osipaju.

Đubrenje zasada ribizle u punoj eksploataciji ima za cilj obnovu i porast novih bujnih grana svake godine i obezbeđenje redovnih visokih prinosa. Organsko đubrivo – stajnjak primenjuje se svake treće godine u količini 30 do 40 t po hektaru. Rastura se u jesen (sredinom oktobra) i odmah zaorava ili zafrezeruje na dubinu od 15 do 20 cm.

Osnovno đubrenje zasada ribizle mineralnim đubrivima obavlja se krajem jeseni i početkom zime odnosno u drugoj polovini novembra, u decembru i eventualno početkom januara. Za to se preporučuje NPK 7:14:21 ili 10:12:26 + 3%MgO poznat pod nazivom "krtolin". Ako se svake treće godine unosi stajnjak dovoljno je 400 do 500 kg/ha NPK đubriva a ako izostaje unošenje stajnjaka količina se povećava na 600 do 800 kg/ha mineralnog NPK đubriva. Prihranjivanje ribizle izvodi se azotnim đubrivima koja zbog blage kiselosti zemljišta treba da su alkalne reakcije. Za to je najpogodniji KAN i amonijumsulfat Obavlja se u dva navrata. Prvo prihranjivanje u fazi kretanja vegetacije sa oko 400 kg/ha (oko 100 g po žbunu) i drugo u fazi precvetavanja sa još 200 kg/ha odnosno 50 g po žbunu. I jedno i drugo rasturaju se duž celog reda u širini od 1 m.

Osnovna obrada zemljišta izvodi se u jesen (sredina oktobra) plitkim oranjem ili tanjiranjem zemljišta tanjiračama na dubini 12 do 15 cm pri tome vodeći računa na dovoljnu udaljenost od žbunova da bi se izbeglo njihovo povređivanje. U godinama kada se unosi stajnjak dubina treba da je nešto veća od 15 do 20 cm. Dopunska (plitka) obrada obavlja se u više navrata a najčešće četiri puta u toku vegetacije. Od stepena zakorovljenosti i od padavina zavisi da li će to biti veći ili manji broj prašenja.

Navodnjavanje zasada ribizle je obavezna mera posebno u sušnim i izrazito sušnim godinama. Najpogodniji je sistem "kap po kap" sa kapaljkama na svakih 10 cm udaljenosti ili eventualno isti sistem sa mini rasprskivačima. Za redovno plodonošenje najčešće su dovoljna četiri navodnjavanja ribizle i to: prvo zalivanje polovinom aprila, drugo pred cvetanje, treće pred početak zrenja i četvrto odmah posle berbe. Norme zalivanja su od 400 do 500 mł/ha.

Zaštitu ribizle treba sprovesti prema programu koji je prilagođen da najefikasnije suzbije širenje ekonomski najznačajnijih bolesti i štetočina a da pri tom plodovi imaju što manje ostataka pesticida i da se najmanje zagadi ekološka sredina.

Orijentacioni program zaštite ribizle
R.b Faza razvoja – vreme primene Bolesti i štetočine Preparat Koncentracija
1 Bubrenje i otvaranje pupoljaka Antraknoza, rđa , lisna pegavost, grinje i vaši Bakrocid ili Bak. oksihlorid Galpar 0,6%
0,6%
0,5%
2 Porast letorasta pred cvetanje Pepelnica, rđa, antraknoza, grinje i vaši Rubigan
Benomil
Tionex 0,04%
0,1%
0,2%
3 Precvetavanje Rđa, antraknoza, pepelnica, pedomerka, galice, staklokrilac i vaši Mankogal 80
Baykor 300 E,
Fenitrotion 50
Decis EC 0,3%
0,1%
0,2%
0,1%
4 Posle berbe Rđa, pepelnica, antraknoza, grinje i pedomerke Bakrocid *
Venturin
Nisuron,
Nurel D 0,5%
0,3%
0,1%
0,1%
5 Opadanje lišća Razne bolesti Bordovska čorba 3%
* preparat se ne meša sa ostalim
Orijentaciona količina vode je 700 do 800 l/ha.

GOGO, hvala na uputstvima za sadnju, ali mislim da biljke vise nisu u pupoljku, vec imaju i cvetove, dali nije kasno da to uradim i sada ili da cekam
DITA, hvala za iscrpno uputstvo za negu ribizle, mnoge stvari nisam znao.

saba, ZAPAMTI ! Nikada nije kasno za bilo sta, a pogotovo za ribizlin (ribizlu). Ja imam crnu ribizlu i vec mi je dosadila, ali to se prima k'o ludo. Gde god da ih zabodem primaju se, jedino usred ljeta ako grancice zbadate u zemlju treba ih cesto zaljevati. Posto mi nekada smetaju u ljeti ja ih malo podsjecem i ako slucajno zabodem u zemlju one se prime (uspiju?), o boze kako se kaze, pise?.

Mogu li malo da se nasalim: moja zena (supruga) je iz Srbije a ja iz Hrvatske, to nije problem ili pitanje, ali posto je moja zena dosla u Kanadu vrlo mala (mlada) i mnoge stvari njoj nisu jasne koje sam ja imao i naucio u Jugoslaviji, ali neke opet koje su u Srbiji ona bolje barata od mene, jer je naucila od roditelja. Ali, ne prepoznaje ribizlin. I tako ti jednog dana ja malko berem i jedem ribizlin i naidje moja zena i pita me, ej bre sta ti je to? Ja kazem, ma sta mi "brekas" to ti je Jugo Viagra. Toga momenta nista nije odgovorila izuzev da ja imam "prljavi um"= polluted mind. Sta mislite sta se dogodilo sutradan? Ja dodjem kuci moj ribizlin sav obran:-) , Ona, moja zena sve obrala, hm znate zasto:-)

Pozdrav

Kolega, nadam se da te mogu tako zvati jer vilis biljke, a ovo univerzitet iz toronta ti je malo dugacko i nezgodno (promeni ga u nesto krace, bice nam lakse), hvala na savetu. Probacu vec sutra da orezem grancicu- dve i da ih posadim, pa bas da vidim dali ce i meni uspeti. A inace crnu ribizlu sam probao, ima drugaciji ukus od bele i crvene. Inace crnu nemam u vocnjaku, a uopsteno mnogo je lepo kada mesate ribizle sa drugim kostunjavim vocem (visnja i tresnja) i od njih pravite kompote. Imam mnogo dobar recept za izradu kompota, pa ako nekoga interesuje........

Mene zanima da li se ribizle u profi rasadnicima razmnozevaju tako reznicama ili moraju da se seju pa da se kaleme?

Inace iz iskustva, ribizla se jako lako razmnozava reznicom.

PROSLE GODINE U PROLECE KADA SU RIBIZLA I OGROZD BILI U PUPU UZEO SAM OD SESTRE OREZANE GRANCICE VISINE 30 - 40 CM I JEDNOSTAVNO IH ZABO U ZEMLJU. SVE SU SE PRIMILE. TAKO DA KONSTATUJEM DA OKO RASADJIVANJA REZNICAMA NEMA NIKAKVIH PROBLEMA. SADA U JESEN SAM PLANIRAJUCI DVORISTE NAZALOST SHVATIO DA IH NISAM POSADIO BAS NA PRAVO MESTO, PA SAM IH MORAO IZVADITI I PRESADITI NA DRUGO MESTO TAKO DA SAM OD OGROZDA I RIBIZLE NAPRAIO NISKU ZIVU OGRADU IZMEDJU BASTE (EKONOMSKOG DELA) I DVORISTA GDE SE BORAVI. TAKODJE SAM PRESADJIVAJUCI IH OREZAO VEC FORMIRANE GRMOVE I ZABO REZNICE U ZEMLJU PA CEMO VIDETI U PROLECE HOCE LI SE PRIMITI. IMA LI NEKO SAZNANJA DALI SE UOPSTE RIBIZLA MOZE FORMIRATI KAO ZIVA OGRADA DA BUDE I LEPA I KORISNA I DALI SE EVENTUALNO MOZE KOMBINOVATI SA NEKIM DRUGIM VOCEM POSTO SAM JE JA VEC KOMBINOVAO SADA SA OGROZDOM. SLEDECE GODINE KADA SE SVE OVO PRIMI JAVICU VAM KAKO SAM PROSAO. POZDRAV

Moze kao ziva ograda i to je i najbolje da uradis. Pomesaj ,mislim crvenu pa crnu pa neku jostu ubaci pa po negde neki ogrozd i imaces vise od 20 godina prelepu ogradu. Ali posle dvadeset i kusur godina imaces neke cudne plodove na biljkama koje su ti nekad bile ribizle. Slusaj me molim te. Nekada je moj otac to posadio tako sareno i sada posle vise od 30 godina ja i skoro niko u naselju ili komsiluku neznamo koje je voce pored moje kuce . Zbog oprasivanja nemam vise crvene i crne ribizle ali na zbunovima tih istih imam vec poodavno neke plodove koji su providni [lice na jostu] ali nisu ,,mnogo su kiseli,,. Zbun pored ogrozda je bio josta a sad je neka cudna biljka sa izuzetno malim i tvrdim plodovima koji nikako da uzru .Modifikacija ili mutacija nad biljkama imace i uticaja na ljude ali otom potom ,negde se i primecuje narocito posle 99. godine. Pozdrav