Cedra, nema nikada bojazni od snegoloma grana , moj ima 25 godina i visok je preko 12 m a krošnja je veoma široka, sa dugim granama (preko 6 m). Grane su neobično elastične i nikada se nije ni jedna polomila pod snegom, ledom ili zbog oluje.Jedino su stradale kada ih ja odrežem jer smetaju kada se šire ili nisko spuštaju. Ova vrsta se jako slabo i sporo čisti od donjih grana, tako da ćeš jednom ipak i ti morati da odrežeš one koje smetaju. Ja sam pokušavao nešto slično kao i ti sa vezivanjem uz deblo, ali vremenom uvek neka veza popusti i grana se svom dužinom ispruži tamo gde ne želim. Moja očekivanja da će se vezana grana "školovati" tokom godina i nastaviti da raste vertikalno, bila su uzaludna. Odmah se "prirodno" ispruži kao da godinama nije bila vezana

Jovane upravo to , pokušavam postiči kod svoga himalajca, da ga „školujem“ i natjeram na uspravnu rast. Ali izgleda po tome šta si napisao, da ništa od toga. Svoje „visoke“ četinare sam sadio prije 8 – 9 god. Posadio sam u vrstu Piceu pungens, 3 Pinus nigre i Himalajski bor. Razmak između drveča 4 m. Sadnice su bile visoke cca 80 cm. Tada je to izgledalo jadno. Razmak je bio preveliki za tako male sadnice. Sada je sve OK. Ali izgleda da ubuduče neče biti. Bez rezanja pojedinih grana neće iči. Čovjek jednostavno nije dovoljno pametan da sve predvidi ma koliko se trudi. Pozdrav

Neverovatno Cedra! Isti slučaj i kod mene. Pre 22 godine (1987) sam posadio malenog himalajca i miniaturnu pungensicu na rastojanju od oko 7 metara. Sada je bor visok oko 12 m a smreka oko 6 m. Bor je od pre 2 godine počeo ozbiljno da se približava pungensici i da je svojim dugim granama dodiruje. Neke niže grane sam uspeo da skratim ali ove na visini oko 6 metara neću uspeti . Uzalud se nadam da će himalajac usporiti svoj rast u širinu . "Zastrašujuće" fotke ću pokušati sutra da napravim, ako bude lepo vreme za slikanje. Mislim da se "ne piše dobro" mojoj srebrnoj smreki u budućnosti

Mislim da nismo jedini koji imamo problem sa izgledaom okučnice nakon izvjesnog broja godina. Samo se drugi na tu temu ne javljaju. Problem je što čovjek prekratko živi. Da sam sadio na veči razmak npr. 7m bio bi bez problema recimo kao i ti, 20 god. Visoke četinare sam sadio sa svrhom da dobim malo intimnosti (50 m ispred kuče prolazi dosta prometna cesta). To sam brzo i ostvario sadnjom na razmak od 4 m. Sada vidim da je to premali razmak zbog velikog rasta četinara i da če sada nastupiti estetski problemi.Sa pungesicom i crnim borovima nemam problema. Ljut sam na sebe što sam posadio na to mjesto himalajca. Prebrzo raste. Ali tada himalajcu nisam mogao odoljeti. Bio mi je tako ljep. Pozdrav

. . . . . .

Ovako je to izgledalo ovo prolječe. Sljedeči u nizu je Pinus Wallichiana

Evo i slika. Na slikama ne izgleda baš tako dramatično kao u stvarnosti jer ne postoji trodimenzionalni efekat, pa iz ovih pozicija izgleda kao da su grane bora daleko od smreke. Zapravo pojedine grane su tu već negde oko 20 cm a pri jačem vetru skoro da dodiruju vrh smrekine krošnje. Iako su grane i iglice ovog bora meke i nežne, ako bude dodira u periodu kada smreka pušta nove izboje (april-maj) biće štete po mladim izbojcima pungensice i to u vrhu njene krošnje koja je i najvažniji deo celog drveta. Nadam se da će bor prestati da se širi ili da će grane krenuti da se savijaju u luku na dole

Himalajski bor vrlo brzo raste i vjerojatno najbolje izgleda kada je sađen kao solitarno drvo. Ako je sađen preblizu drugom drveču svojim velikim habitusom vrlo brzo zasjeni sve oko sebe. Pozdrav

cedra citat:

Himalajski bor vrlo brzo raste i vjerojatno najbolje izgleda kada je sađen kao solitarno drvo. Ako je sađen preblizu drugom drveču svojim velikim habitusom vrlo brzo zasjeni sve oko sebe. Pozdrav

Ovo treba da imaju u vidu svi oni koji misle saditi ovo drvo u vrtu i na okućnici, a posebno oni koji se "zaljube" na prvi pogled kada ugledaju malo, nežno, svileno i čupavo drvce u rasadniku

HE,he,opet se spominju mali "cupavci",tako mi je smesna ta rec...
Ma nek su nam oni zivi i zdravi...

Zdravo Cecilija. Posalji mi adresu i telefon i poslacu ti posle praznika nekoliko sadnica. Posto se bavim proizvodnjom svih cetinara imam i ovaj himalajac koji nazalost uspeva i u Evropi. Pozdrav Nenad.

Jovan & Cedra, mislite da je to što su stabla "blizu" zaista toliki problem?
Kod ove teme se uvek setim Zlatibora i tamošnje šume. Ona nekadašnja golet je masovno pošumljena belim borom i drveće je sađeno baš blizu. Opet, je se svake godine divim habitusu tih borova bez obzira što su zasađeni jedan do drugog. Stabla su visoka preko 20 metara i ravna kao strela a razmak između njih ne verujem da je veći od 3 m.
Po nekoj logici problem bi mogao da se javi u slituacijama kad se blizu nalaze dva drveta sa različitom dinamikom rasta pa postoji opasnost da ovo brže zakloni ovo sporije. Najgore što može da se desi pungensici sa Jovanove slike je da svojim rastom krene da se udaljava od bora i to na slobodnu stranu. Po mom mišljenju ova smreka sigurno neće stradati od himalajca, možda će imati malo deformisanu krošnju ali izboriće se za svoj prostor.

drveni citat:

golet je masovno pošumljena belim borom i drveće je sađeno baš blizu. Opet, je se svake godine divim habitusu tih borova bez obzira što su zasađeni jedan do drugog. Stabla su visoka preko 20 metara i ravna kao strela a razmak između njih ne verujem da je veći od 3 m.

Ja mislim da je razlog za takvu sadnju stimulacija rasta u visinu i brzo čišćenje od grana zbog eksploatacije drveta. Beli bor je heliofilna vrsta i na osami se krošnja širi, a u sastojinama odbacuje bočne grane i razvija krošnju u visini. E sad, može biti impresivno hodati izmedju takvih "kolonada", skoro geometrijski raspoređenih, kao u nekom prirodnom hramu, ali ja više volim široko, krošnjavo drveće . U svakom slučaju obe vrste rasta, u sastojinama i na osami su prirodne
Negde sam video sliku sastojine himalajaca bas na himalajima. Drveće je visoko 50 m, golih i uspravnih debala sa malenom krošnjom na vrhu. Interesantno, prirodno ali meni neprivlačno za takvog lepotana kao što je Pinus Wallichiana.

Drveni, mislim da nije bila poanta diskusije između Jovana i mene u tome dali se može saditi himalajski bor na razmaku kao što ti govoriš npr.3m. Diskutirali smo o tome dali himalajca možeš školovati ili ne, dali možeš izbjeći rezanje njegovih grana, dali je otporan na snjeg. Dali je otporan na vjetar. O njegovom brzom rastu itd. Konkretno meni smeta prometu po dovoznoj cesti. Posadio sam bor 2m od asfalta, Jovan na osnovu svoga iskustva sa himalajcem govori o dužini bočnih grana (6m). Uglavno govorili smo o izgledu okućnice poslije određenog broja godina i sličnim temama.A što se tiče ukusa, ukusi su različiti i o njma ne vrijedi raspravljati.Pozdrav

cedra citat:

Jovan na osnovu svoga iskustva sa himalajcem govori o dužini bočnih grana (6m).

Za sada toliko a ne bih voleo da budu i duže. Očekujem da će početi da formiraju blagi luk na dole, pod sopstvenom težinom. A onda na određenoj visini, ako smetaju, sledi im rezanje. Naravno, da je ovaj bor imao u okolini nekog agresivnog ili jakog suseda (drvo ili objekat) ne bi ni slučajno mogao toliko da se raširi.

Nije mi delovalo da sam promašio temu. Možda i jesam.
A što je rezanje donjih grana tako strašna operacija? Sve jedno je da li će se drvo od najnižih grana očistiti samo ili ćete ga čistiti vi.

Himalajac je poznat i po tome da se vrlo sporo prirodno cisti od grana, kada raste na osami, dobro osvetljen sa svih strana. Mnogi "pejzazisti" ga zbog toga veoma cene i smatraju ovo drvo manje dekorativnim kada mu ogoli deblo. Kod moga, nikada nisam do sada video da se bilo koja grana spontano osusila, cak ni najnize. Svaka koja "fali" je odrezana mojom rukom . Mislim da, slicno kedrovima, ovaj bor moze visoko da izraste (i skoro jednako siroko) a da ne ogoli od dole. Da bi se postigao efekat ogromne zelene kupe ili sirokoovalni oblik, koji arhitekti velikih vrtova prizeljkuju, ovaj bor zahteva ogroman prostor oko sebe. Naravno, grane se mou uvek odrezati ako se ne zeli koristiti ta "pozeljna" osobina ovog bora da moze da ima krosnju "od zemlje" i kao velika, odrasla biljka