Ovo je abonos: en.wikipedia.org/wiki/...ros_ebenum
Jako cenjeno drvo. I skupo.
Ali termin abonosovo drvo se odnosi i na mnoge druge tropske vrste roda Diospyros.

Rekord drži Olea laurifolia, sa 1.49 kg/dm3.

Ali ima još vrsta drveća koja tonu u vodi, odnosno čija gustoća prelazi 1 kg/dm3, neke ste već i naveli.

Najteze drvo na svetu odnosno drvo sa najecom specificnom masom je gvajak (brayilsok drvo) koje na 12 procenata vlage tezi oko 1200 kg/m3 pa tone u vodi.A i drvo cvorova nekih nasih vrsta takodje tone probajte.Abonos je inace nas naziv za ebanovinu ili ebony,najpoznatiji je makasar koji je trenutno u trendu kod italijana.A najlakse drvo na svetu je balza sa oko 150 kg/m3 (kao stiropor).

Pa Anton je naveo najteže drvo na svetu. To je Olea laurifolia ili African black ironwood. Kao što piše - 1490 kg/m3.

Za muzicke instrumente od domacih vrsta najbolja rezonantna svojsta imaju smrca i javor.Za kostrukcije je najbolji aris jer ima najbolji odnos tezina/nosivost zbog svoje strukture prstenova prirasta tj. prolecna zona sa izrazito mekanom i laganom gradjom i jesenja tvrda i otporna zona.Najvrednije domace vrste za namestaj su definitivno orah i divlja tresnja mada je za duborez najidealnija divlja kruska koja na zapadu dostize enormne cene.Inace najbolju literaturu iz ove oblasti mozete naci na Sumarkom fakultetu u Beogradu,sa smerom za preradu drveta (ja sam bio njihov student,diplomirao sam prosle godine) na drugoj godini smo imali predmet Svojstva drveta, tako se zove i knjiga profesora Zdravka Popovica u njoj mozete naci najvise podataka iz ove oblasti na nasim prostorima.Tu su jos ako vas zanima Furniri i slojevite ploce,Pilane,Hidro-termicka obrada drveta,Drvne-konstrukcije,Povrsinska i finalna prerada drveta i dr.

Ali nije naveo sa kolikim sadrzajem vlage su ti podaci

vlade035, pozivam te da nam na ovoj temi redovno izlazes svoje znanje o svojstvima drveca - ono nauceno iz knjiga, kao i iskustveno! Meni je to ja ko interesantno a verujem i mnogim drugim drvoljupcima!

SA ZADOVOLJSTVOM,smatram da je ovaj forum pravo blago za ljubitelje biljaka.Nemojte krivo da me shvatite,zato sto gledam na materijalnu stranu posumljavanja (preradjivacka strana),ja se trudim i postavio sam sebi za cilj da na svako drvo koje izrezem posadim bar dva.Trudim se da ta svoja ubedjenja prenesem i na svoje kolege tako da sam na pragu da u narednih nekoliko godina zajedno sa njima posumim nekih 10-tak hektara pre svega zapustene zemlje.

Ko hoce da pogleda najbolje dizajnirani namestaj sa prirodnim materijalima pre svega od drveta (americki orah) neka pogleda na ovaj link

www.hudsonfurnitureinc.com/

P.S Prosle godine na sajmu namestaja u Milanu apsolutni hit je bio upravo amercki orah,u narednih nekoliko dana saljem slike

Sto se tice mog i radova mojih kolega sa prerade drveta (smer dizajn i opremanje enterijera) na Sumarskom fakultetu u Beogradu mozete videti na

brendovisrbije.com/zna...ultet.html

Quote::

Zanimam se zasto niko nije zainteresovan za ovo vrlo produktivno i brzorastuce drvo... Zasejao sam sumu Duglazije oko 30 ari za pocetak. Ako je jos neko zainteresovan, sledece godine cu imati neku kolicinu sadnica iz domace proizvodnje...

Jako loše drvo, ima tenziju, čak i kad je suvo jako se uvija. Specifično je da ekser ne može da se iščupa kad se jednom zabije. Liči na čamovinu ili čak beli bor ali tehnička upotrebljivost i trajnost je na nivou topole.

Nikola jesi siguran u ovo što si izneo za drvo duglazije? Na internetu stoje upravo suprotni podaci.

Drveni, i ja sam nasao da je domaca duglazija loseg kvaliteta. Naime, ona dobra potice od onih stoletnih stabala iz Kanade ili Amerike, gde je kvalitet neverovatno dobar jer se koristi samo srce stabla.
Kod nas mora sve, jer su stabla mlada i za duglaziju, tanka. Pa je mnogo toga beljika. Zato.

Na američku sam i mislio. Nisam ni znao da kod nas ima duglazije zrele za eksploataciju.

Inače, stigo je paket.

Ne verujem da su ljudi kod nas mogli da sticu ikakvo iskustvo sa americkom duglazijom. Mislim da kosta i do par hiljada evra po kubiku. A onda su verovatno obarali domace - mogu se naci primerci od 70-80 cm u precniku. Eno, kod mene na Zlatiboru, komsinica ima 3-4 komada od oko 70cm, 20m visine (posadnjene pre jedva 30 godina).
Dakle, verovarno treba sacekati da je precnik metar i po do dva - i onda dobijes pravu stvar.
Ako me secanje ne vara, pojedini americki primerci dosegnu i svih 6 metara u precniku(!!!) i cak 60m visine.

Zmijobor citat:

Ne verujem da su ljudi kod nas mogli da sticu ikakvo iskustvo sa americkom duglazijom. Mislim da kosta i do par hiljada evra po kubiku. A onda su verovatno obarali domace - mogu se naci primerci od 70-80 cm u precniku. Eno, kod mene na Zlatiboru, komsinica ima 3-4 komada od oko 70cm, 20m visine (posadnjene pre jedva 30 godina). Dakle, verovarno treba sacekati da je precnik metar i po do dva - i onda dobijes pravu stvar. Ako me secanje ne vara, pojedini americki primerci dosegnu i svih 6 metara u precniku(!!!) i cak 60m visine.

Pa kod većine vrsta se odvaja srčika (kvalitetniji deo) od beljike (nekvalitetniji deo) stabla.

Problem je sto je kod nekih vrsta - beljika(zivi, rastuci deo stabla) jako debela. Bas kao topola. Pa ako imas stablo od 60 cm, a beljika ti je 20-25 (x2) - srcike('mrtvi/okostali' deo stabla) ostaje samo malo u sredini. Ne mozes je iskoristiti. Ali, ako je stablo metar i po u precniku, srcika je oko metra, te si na konju! Naravno, ako ti srcika u medjuvremenu nije pocela truliti! :)))