Istina je da nikad nisam obrađao pažnju na melokaktuse.

Devojke svaka čast, u pravu ste, pronašao sam na holandskom proizvođačkom sajtu sliku iste biljke. Nažalost, stoji samo: Melocactus species...

Izgleda da ću se sada i njima baviti.

Ovo je moj kupljen kao M. matanzanus (nije holandski).
Činimi se da su isti.

Pozdrav VladiR. Mislim da je to melocactus concinus

Pulherija - nedostaje centralna bodlja, što ne mora da bude ključno, ali kad i ovako mala biljka već ima razvijenu, izgleda kao osobina
didisan - nemam primedbi, čini mi se da je on.

Sviđa mi se što je u pitanju najmanji mogući melokaktus. Imaću gde sa njim zimi

Hvala svima na pomoći!

Imala i ja isti do proslog proleca. Mali, sladak. I celu je zimu zimovao, a u prolece se samo stopio (ili odmrzao - kakogod). Cuvaj ga.

Na internetu kazu da za melokaktus temp. ne treba da padne na manje od 14 stepeni. Ja za sada imam samo sejance, nemam odrasle biljke pa nemam iskustva sa njihovim zimovanjem.

Ti toplotni/temperaturni zahtevi su i bili razlog zbog kojeg sam izbegavao Melokaktuse. 14°C je veoma visoka temperatura za moje uslove.

Sad kad sam se prevario, kako bude, biće. Nisam optimista, ali tračak nade je to što je mali i što, na moje iznenađenje, temperatura u prozoru u kome ih držim, nije pala ni jednog trenutka ispod 12°C.

Još malo pa prošla kriza, tj. zima.

Priča o parodijama me podsetila da pokačim slike sa kraja leta:

Opet sam se prošetala kroz tvoju temu, moram da priznam da mi je najlepša za čitanje, a ima šta i da se vidi Tendencija je očito u smeru vizuelnog, nadam se da verbalni deo nećeš zapostaviti

VladaR citat:

... Gymnocalycium saglionis (Giant Chin Cactus), ne mogu da verujem da sam ga skoro zaboravio, a trenutno mi je najdraži. Kažu da je najveći od svih gimnosa (Giant), jedva čekam da to i dokaže. I jedan od par gimnosa kojima celodnevno sunce ne smeta. Ima vrlo dekorativne, duge, savijene bodlje.

Pa da citiram šta piše u mojoj knjizi "Cactus & succulents: a care manual" za ovog gymnosa: "This one can make quite impressive specimens up to 45 cm in diameter. The disadvantage is that it needs to be a little larger, around 10 cm before it starts flowering." Kog je prečnika tvoj saglionis, deluje mi da ga ima? Jel cvetao prošle sezone? Mada ću snimiti kad dođem do prošlog leta

Lidija stigla si do 2007, sledeće godine će cvetati [šta je ovo, prošlo buduće vreme ]

On je i dalje u društvu omiljenih. Dobra stvar je da sa puno sunca, sasvim pristojno raste, i taj uslov veličine smo davno ostavili sa sobom. Trebalo je ipak dobrih 4-5 godina, od 2004. i holandske veličine do prvog cvetanja 2008.

Kako vreme leti, imam ga sada već 7 godina. Kažem ja da sa kaktusima ne treba gubiti vreme, jer im treba mnogo vremena. Ako nešto želiš, nabavi što pre, da bi dočekao da vidiš rezultate u dogledno vreme.

On je za mene idealne loptaste veličine. Još malo da naraste i može da stane, ne jurimo taj prečnik 45cm.

Jedini problem, i pored svih tih silnih slika koje imam, nemam ni jednu njegovu sa cvetom. Nikako da ga ufaćkam kad cveta. To govori da cvet ne traje previše dugo.

Hehe, nisam mogla da "stignem" do 2007. Temu si otvorio 2008.

Eriosyce taltalensis ssp. paucicostata, na slici sa kraja leta. Nije joj ništa, samo je malo zagorela. Avgust je bio prilično vreo, što se i na njoj vidi. Trebalo bi da ima lepu plavičastu boju tela, dok su nove bodlje skroz crne.

Crvena Eriosyce taltalensis spp. pygmaea mi je stradala negde na početku leta, sasvim iznenadno se upokojila, a izgledala je bolje od ove, bolje napredovala. Mislim da je u jednoj nedelji bilo kišovito i hladnije i samo je nestala, satrulila.

Vlado, dali se ova biljka nekada zvala Neoporteria paucicostata?...i da li si je presađivao? Trebalo bi da ima zadebljan koren, oblika šargarepe (mrkve) i zbog toga bi joj odgovarala dublja saksija.

ZokiNS citat:

Vlado, dali se ova biljka nekada zvala Neoporteria paucicostata?...i da li si je presađivao?

Sve Neoporteria prešle u rod Eriosyce.

Presađena je jednom, ovo je mlada biljka. Tada nije bilo zadebljalog korena. Na proleće joj sledi sledeća saksija, videćemo šta se promenilo, šta ću naći unutra, ali dobro je znati šta da očekujem. Hvala za info!

Uh, bas su joj lepe ove crne bodlje! Ali je i bas pocrvenela od sunca...

Iz tog roda imam Eriosyce echinus=Pyrrhocactus taltalensis, ali nisam siguran da je ista kao i tvoja. Internet u tome vec poslovicno ne pomaze, takva je konfuzija oko imena da svaka biljka ima barem po pet sinonima, koji se na nekom drugom mestu tretiraju kao posebne vrste...