Sadržaj
MiniChat
Sparta: Seme Dzinovske Jagode 19-Nov-2024 12:27:28 kiklop99: leopard je ljuta paprika a ne paradajz 19-Nov-2024 00:43:10 Sparta: leopard 01-Oct-2024 12:17:31 kiklop99: Pozdrav svima, nov ovde, zna li neko ima li ranih sorti Cherry paradajza i kako se zovu 30-Aug-2024 20:24:59 drveni: Pozdrav. Uzgoj maka je dozvoljen u Srbiji s tim da se setva na većim parcelama mora prijaviti. Kada se govori o uzgoju maka misli se na uzgoj u cilju dobijanja semena. Zasecanje nedozrelih čaura i sakupljanje lateksa je krivično delo. 27-May-2024 05:49:25 daff: recite molim vas, da li je u srbiji zabranjeno gajenje maka (Papaver Somniferum)? 18-May-2024 14:42:23 dr.strik: Pozdrav.Kade moze da najadam meckino grozje bilka -uva -ursi (uvin caj).Dali nekoj prodava ili ima za prodavanje 16-May-2024 19:25:00 hoppla: Pozdrav 30-Apr-2024 12:37:55
Shout History
Samo za registrovanje članove
Novi nalog/Prijava
Korisnički info
Facebook
|
Forums › OSTALE BILJNE VRSTE › Lekovito i začinsko bilje › AROMATICNO BILJE
AROMATICNO BILJE
Sve o lekovitom i začinskom bilju...
|
|
Autor |
Poruka |
cenariusZaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007 Poruke: 231 Lokacija: Jagodina
cenarius
Zaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007
Poruke: 231
Lokacija: Jagodina
|
Poslato: Uto Avg 04, 2009 5:02 pm Naslov: AROMATICNO BILJE
|
|
Iako volim sve biljke, aromaticne su mi apsolutno omiljene. Skupljam ih vec neko vreme i gajim na terasi, na kojoj nemam bas puno mesta, tako da se trudim da i izmedju njih napravim selekciju i uzmem samo neke vrste. Narocito volim one iz familije Usnatica (Lamiaceae), tako da uglavnom njih i biram, mada imam i druge. Na mojoj terasi su ili su bile: zalfija, lavanda, smilje, cubar, planinski cubar, ruzmarin, vranilova trava, miloduh, majcina dusica, timijan, bosiljak, selen, maticnjak, trava iva. Pokusavao sam da iz semena dobijem i morac, anis, kim, andjeliku ali bezuspesno, a od mirodjije i jasenka sam zagubio seme.
Sada malo stagniram sa novim vrstama, zato i otvaram ovu temu. Poenta ovog posta je da ako znate neku aromaticnu biljku (narocito ako je neka redja, egzoticna) napisete njeno ime, i ponesto o njoj, i tako mi date ideju za prosirenje bastice. Sledece koje bih uzeo su majoran i origano. A svidaju mi se i:
1.ocimum gratissimum
2.paculi(pogostemon cablin)
3.monardella odoratissima
4.cornutia grandifolia
5.prostanthera lasianthos
samo sto ih je malo teze nabaviti, i jos uvek nisam siguran koje uslove traze.
Svaka pomoc je dobrodosla!
Izvinjavam se ako sam promasio mesto za temu, ali povelo me je to sto se ovde nalazi i zacinsko bilje...
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
69.89 KB |
Pregleda: |
215 puta |
|
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
20.29 KB |
Pregleda: |
184 puta |
|
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
14.74 KB |
Pregleda: |
188 puta |
|
_________________ Korov je biljka cije vrline jos nisu otkrivene.
profile.imageshack.us/...arius2009/
www.flickr.com/groups/lamiaceae/
mintchronicles.itgo.com/
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
Google Ads |
|
LidijaČlan Udruženja
Pridružio se: Maj 09, 2006 Poruke: 11341 Lokacija: Beograd
Lidija
Član Udruženja
Pridružio se: Maj 09, 2006
Poruke: 11341
Lokacija: Beograd
|
Poslato: Uto Avg 04, 2009 7:12 pm Naslov: Re: Aromaticne biljke???
|
|
Moj predlog je monarda didyma - prelepa aromatična biljka, a isto toliko i ukrasna. Iz semena cveta druge godine, a lako se razmnožava i reznicama.
www.svetbiljaka.com/Fo...=1130.html
_________________ Nije isto živeti i biti živ!
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cenariusZaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007 Poruke: 231 Lokacija: Jagodina
cenarius
Zaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007
Poruke: 231
Lokacija: Jagodina
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
LidijaČlan Udruženja
Pridružio se: Maj 09, 2006 Poruke: 11341 Lokacija: Beograd
Lidija
Član Udruženja
Pridružio se: Maj 09, 2006
Poruke: 11341
Lokacija: Beograd
|
Poslato: Uto Avg 04, 2009 8:22 pm Naslov: Re: Aromaticne biljke???
|
|
Ako ti ili neki tvoj prijatelj prolazite kroz Beograd, svrati po reznice.
_________________ Nije isto živeti i biti živ!
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cenariusZaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007 Poruke: 231 Lokacija: Jagodina
cenarius
Zaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007
Poruke: 231
Lokacija: Jagodina
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BILJCHICANovi član
Pridružio se: Avg 10, 2009 Poruke: 3
BILJCHICA
Novi član
Pridružio se: Avg 10, 2009
Poruke: 3
|
Poslato: Ned Avg 23, 2009 12:20 pm Naslov: AROMATICNO ZACINSKO BILJE
|
|
Lekovito, aromatično i začinsko bilje obuhvata biljke koje su nam korisne uglavnom zbog svog ukusa, mirisa ili lekovitih svojstava, ali ponekad ih u kući i bašti koristimo i na neki drugi način.
Bilo zašta da ga koristite, ovo bilje kada je sveže daleko je bolje od sušenog, a ono koje sami osušite je mnogo korisnije od onog kupljenog u prodavnici. Srećom, nije vam potrebno da budete stručnjak iz baštovanstva, niti da imate mnogo prostora i vremena da biste ga uzgajali. U pitanju su biljke sa ne tako velikim prohtevima, koje su pri tom i očaravajuće.
Još jedna prednost posedovanja sopstvene bašte s lekovitom, začinskim i aromatičnim biljem je u tome što listovi koje ćete brati neće imati ni traga štetnih pesticida ni đubriva. Gajenje bilja na organski način, što pre svega znači bez primene hemikalija, predstavlja zaista najbolji način očuvanja kvaliteta koji u sebi nose ove biljke, način koji ne samo što štiti vaše zdravlje i zdravlje vaših biljaka, već i celokupni ekološki status vaše bašte. U organski gajenoj bašti podržavate rast zdravih biljaka i prisustvo korisnih insekata i mikroorganizama koji drže na odstojanju štetočine i bolesti.
Upotreba
U kuvanju, ovo bilje se razlikuje od povrća u relativno malim količinama u kojima se koristi. Neko je jače od drugog: potrebne su vam mnogo manje količine jako aromatičnog bosiljka (Ocimum basilicum, fam. Lamiaceae) ili slatkog majorana (Orignum majorana, fam. Lamiaceae), na primer, nego peršuna (Petroselinum sativum, fam. Apiaceae) ili vlašca (Allium schoenaprasum, Alliaceae). Postoji takođe i blago bilje kao što je dinjica (Sanguisorba minor, fam. Rosaceae) i pepeljuga (Chenopodium bonus-henricus, fam. Chenopodiaceae) koje je potrebno u relativno većim količinama za ostavljanje utiska o prisustvu ili ostvarivanje korisnog delovanja, ali se i tu ipak gotovo nikada ne radi o velikim količinama: one se ne gaje kao savremene vrste povrća a takođe predstavljaju izvor koncentrovanih korisnih jedinjenja (recimo vitamina i minerala).
Ova veoma zdrava jedinjenja predstavljaju samo jedan deo lekovitih svojstava bilja. Iz nekih biljnih ekstrakata čak se dobijaju moćni lekovi – na primer, lek za srce, digitalin, dobija se od purpurnog digitalisa (Digitalis purpurea, fam. Scrophulariaceae). Bilje poput ovog je otrovno i smeju da ga koriste samo osobe sa profesionalnim znanjem o bilju. Međutim, postoji mnogo lekovitog bilja koje može svako da koristi za lečenje jednostavnijih oboljenja u kućnom okruženju. Lekoviti pripravci napravljeni od ovog bilja su vrlo jednostavni a opet čudesno efikasni: ublažujući efekat čaja od nane (Mentha piperita, fam. Lamiaceae) na stomačne probleme ili dejstvo listova gaveza (Symphythum officinale, fam. Boraginaceae) na modrice, na primer, pri čemu nema neprijatnih propratnih efekata. Bašta s lekovitim biljem može vam brzo postati alternativa za kućni ormarić s lekovima.
Jedva da izaziva iznenađenje da neko od ovog bilja takođe ima primenu i u kozmetici: za kožu, kosu, oči i telo. Pored prijatnog mirisa koji ono odaje, lekovita svojstva koja sa sobom nosi doprinose zdravlju te uvećavaju njihovo dejstvo. Na primer, neke mešavine za biljnu kupku imaju moć da opuste a i prijatan miris.
Bilje se danas koristi manje u kući u odnosu na vreme pre nego što su nam postale dostupne razne kućne paste za poliranje, za čišćenje i bojenje. Iako je moguće napraviti te supstance (a prirodne biljne boje zaista mogu da prevaziđu svoje hemijske ekvivalente), tim umećem pre treba da se bave entuzijaste. Ipak, zadržavanje mirisa sušenog aromatičnog bilja u mirisnom potpouriju ili oštrom sredstvu protiv moljaca, jeste nešto što svako lako može sam da pripremi. Bilje za potpuri takođe izgleda privlačno u biljnoj bašti.
Naše cveće i povrće može imati koristi od dejstva lekovitog i aromatičnog bilja isto koliko i mi. Uzgajano u svojstvu „pratećih“ biljaka, njegov miris može da odbije nepoželjne insekte, dok razni biljni odvarci mogu da deluju kao pesticidi ili đubriva. Tako lekovito i aromatično bilje igra značajnu ulogu u gajenju biljaka na organski način. Ono privlači i veliki broj pčela, leptira i drugih korisnih insekata. Kao što koristi voćnim i povrtarskim plodovima, ono doprinosi i jedinstvenom užitku koju takva bašta pruža u sunčane dane!
Sastojci
Budući da lekovito i aromatično bilje ispoljava potrebno dejstvo primenjeno i u sasvim malim količinama, evidentno je da ono u sebi sadrži neke moćne supstance. Priroda tih takozvanih „aktivnih principa„ svakako utiče na model gajenja biljaka koje ih sadrže, odnosno na način njihovog korišćenja, tako da vredi znati nešto i o tome.
Mnoge biljke u sebi sadrže isparljive mirišljave komponente, takozvana etarska ulja, koja predstavljaju jedna od najpoželjnijih kvaliteta bilja koje gajimo kod kuće; svakako su zaslužna za jak miris ovih biljaka a većina ih poseduje antiseptično dejstvo. Dobru ilustraciju predstavlja komponenta „timol“ koja se posebnim postupkom izdvaja iz etarskog ulja timijana, a koja se koristi u preparatima koji se nalaze u svakodnevnoj upotrebi, kao što je pasta za zube. Etarska ulja se nalaze smeštena u zasebnim strukturama unutar tkiva biljke, a njihova količina varira u zavisnosti od faze rasta i uslova gajenja biljke koja ih sadrži. I, kao što sam epitet „isparljiva“ ukazuje, ona brzo nestaju odnosno ispare kad se tkivo jednom povredi i otuda postoji potreba za pravilnom berbom i načinom odlaganja da bi se sačuvalo što je više moguće mirisa i ukusa.
Kao što smo već rekli, bilje u sebi sadrži i širok dijapazon vitamina i minerala, koji se nalaze u takvom obliku koji naš organizam lako usvaja. Neki od njih, kao što je vitamin C iz peršuna, brzo se gube pošto se lišće ubere a još više nestaju pri kuvanju; stoga je važno da kod kuće imate zalihu svežeg bilja koje ćete sami gajiti i redovno uvrštavati u ishranu.
Ostale grupe aktivnih principa koje često nalazimo kod ovog bilja više su značajna zbog svojih priznatih lekovitih svojstava. Najpoznatiji su tanini sa svojim svojstvom da stežu, zatim gorke lekovite supstance koje stimulišu sistem za varenje (otuda njihovo korišćenje za aperitive) i sluzi koje predstavljaju sluzave sastojke biljnih lekova i imaju zaštitno, umirujuće dejstvo.
Manje poznati i kompleksniji po svom dejstvu jesu saponini, glikozidi i alkaloidi. Bilje koje sadrži ove supstance koristi se za spravljanje jakih lekova, kao što je ranije pomenuto. Posebno je važno naglasiti da alkaloidi (kao što je recimo konin iz kukute) mogu biti jako opsani za laike, te se smatraju nepogodnim za gajenje u bašti. Neki kućni biljni lekovi ipak u svom sastavu ubrajaju bilje koje u sebi sadrži saponine odnosno glikozide, te ih svakako treba koristiti s puno pažnje.
Svako pojedinačno bilje često u svom sastavu sadrži jednu, dve ili više aktivnih supstanci koje su ovde opisane, a način na koji one zajedno deluju – jedna pojačava, ublažava ili produžava dejstvo ostalih – čini bilje tako dragocenim u lečenju bolesti i u ishrani.
Dr Tatjana Marković,naučni saradnik
Specijalista za prirodne produkte, lekovito i aromatično bilje
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BILJCHICANovi član
Pridružio se: Avg 10, 2009 Poruke: 3
BILJCHICA
Novi član
Pridružio se: Avg 10, 2009
Poruke: 3
|
Poslato: Ned Avg 23, 2009 1:15 pm Naslov: Re: AROMATICNO ZACINSKO BILJE
|
|
ZACINI I AROMATICNO BILJE
Aromatično i začinsko bilje ima široku primenu u kulinarstvu. Upotreba u svemu tome se sastoji iz čovekove potrebe za ukusnijom hranom istoriski gledano .još u pradavna vremena ljudi zamotavaju meso u lišće biljaka.
To rade da bih zaštitili meso , a pri tome uviđavaju da je meso ukusnije. Kod pečenja na vatri naravno da umotavanje mesa u lišće biljaka ima i higijensku svrhu. Ljudi u to vreme počinju da gaje mirišljavo i aromatično bilje. Ovo bilje ima veći značaj od mnogih začina, zato što uspeva u svim područjima sveta. Aromatično bilje se upotrebljava sveže i sušeno . Aromatično bilje u današnje vreme se uzgaja kao kulturno bilje, a raste kao divlje u prirodi . Zbog arome začine i aromatično bilje treba stavljati na kraju kuvanja, ali ne u svakom slučaju . U ostale svrhe koristiti i drugačije. U današnje vreme na tržištu imamo mnogo začina . Začine možemo nabavljati u specijalizovanim trgovinama i marketima.
................. Anis---------
Anis je jednogodišnja biljka koja se najviše gaji u španiji, siriji , meksiku . Ova biljka se upotrebljava kao začin za testa, kolače i likere.
u rusiji je nacionalni začin – nacionalizova i tu se uzgaja . U mesnoj industriji se upotrebljava kao začin za kobasice , paštete . Po sredozemlju je najrasprostraniji otud i potiče. Još su ga stari egipćani upotrebljavali kao začin .
............ Bosiljak -----------
Bosiljak je dugovečna biljka iz tropske azije i afrike. Zbog svog prijatnog mirisa i pomalo sladunjavog i oštrog ukusa , upotrebljava se kao začin za paradajz sveži i kuvan, boraniju , grašak , i jela sa jajaima. Upotrebljava se za spravljanje likera ’’ šatrez ’’ ( kartuzijanski samostani ) bosiljak se upotrebljava kao začin za pečenja, kuvane ribe, sosove, pice , i salate.
................Borač --- ( boražina ) -------------
Borač potiče iz male azije i delova sredozemlja. Zeljasta je jednogodišnja biljka, mirisa je slabog aromatičnog i sličan je crnom luku , listovi se beru pre cvetanja. Upotrebljava se kao začin za sosove , kuvana jela od goveđeg mesa. Sušeni cvetovi borača se upotrebljavaju za peciva i kolače.
.................... Bokvica – ( bukvica ) --------------
Bokvica ima veliki broj naziva u narodu . Poznata kao velika bokvica , trajna je zeljasta biljka, i razlikujemo muške i ženske bokvice. Žeska bokvica ima široke i debele listove. Muška bokvica ima uske i duguljaste listove . Upotrebljava se u svežem i sušenom stanju. Kao sveže služi za čorbe , variva , i razne premaze u hladnoj kuhinjji. Kao šušena za začin u svim varivima.
...................... Vanila ----------------
vanila je tropska biljka vrlo mirisnog dugačkog ploda, sličnog mahuni . Upotrebljava se u šipci i u prahu . Za slatka jela , testa i kolače, za peciva , kompote , kohove, kremove, sladoled , torte i sosove. U trgovinu dolazi u kandiranom obliku i kao vanilin šećer.
.
...............Vusterski sos ( worcestershire ) ------------------
poznati engleski zači n za meso i ribu. Spravlja se u vusteru – gradu – engleska. Prodaje se u bočicama koje treba čuvati u hladnjaku .
..................Kajenski biber ( gvinejski biber ) -------------
Suvi plod španskog bibera , jedan od sastojaka ljutog začina poznat pod imenom kajenski biber – plod afričkog drveta.
...............Đumbir ( ingver ) .................
Biljka tropske azije gde se gaji još u stara vremena . Autohtona je biljka sa podzemnim stablom poreklom iz indije . Taj koren služi kao začin , koren u trgovinu stiže sa korom ili bez kore i oljišten . Prašak od đumbira se upotrebljava za proizvodnju ’’ kari praha ’’. Egzotična jela i poslastice sadrže ovaj začin . Upotrebljava se za proizvodnju likera. Za jelaod mesa kao začin je pogodan za šnicle, piletinu, paradajz čorbu , jabuke , kruške , kao i za đumbirov hleb, kolače kekse i pite.
.............Estragon -----------
estragon je žbunasta mirišljava biljka, ukus estragona podseća na anis. Uzgaja se kao kulturna biljka na poljima severnog banata kod padeja. Začinska je biljka: za ovčije meso , juneće meso, meso noja, meso divljači , sitne dlakave divljači , krupne dlakave divljači i pernate divljači. U mešavini sa ostalim začinima upotrebljava se za korenasto povrće , pečene i kuvane ribe, morske rakove. Ova fina biljka daje istoimeno sirće . U trgovinu estragonsko sirće se može nabavljati u mega marketima. Svako ko ima malo vrta može da uzgaja lekovito i začinsko bilje. Znameniti kuvar ancelj franjo u puli u svom malom vrtu uzgajao je preko stotinu ovih korisnih biljaka. Danas aromatično i začinsko bilje srećemo sejano u saksijama- mega marketima gdese mogu kupiti.
............... Žalfija – ( salvja, galoper, kadulja ) ...............
Žalfija je višegodišnji i dugovečni grm-. Listovi su zelenkasto bledi i aromatični . Biljka je gorkog ukusa. Kao divlja je rasprostranjena u primorsom pojasu može se gajiti kao kulturna biljka. Upotrebljava se sušen a i u svežem stanju. U trgovini imamo veća i manja pakovanja žalfije. Začinjavamo ribu, svinjetinu, razne nadeve, masna pečenja, marinade, i mešavine začina. Omoljen je začin talijanske kuhinje. Treba biti umeren u korištenju ovog začina.
................... Kapar – kapri .....................
Kapar je biljka mediteranske oblasti . Gaji se kao povrće zbog mladih cvetnih pupoljaka veličine zrna bibera. Pa tako plodovi ili pupoljci ove biljke se konzerviraju u sirćetu i usoljavanjem. Upotrebljava se za razne dresinge , gevirce, i za jela kao što su sotei, nadeve za ribu, tatarska mešavina je pravi dodatak za slane palačinke i pice.
.....................Karanfilić( klinčić ) ------------
Karanfilić je cvetni pupoljak osušenog i probranog cveta tropskog drveta. Bere se i suši neposredno pre cvetanja. Njbolji karanfilić je sa ’’ molučkih otoka’’. Upotrebljva se ceo i u prahu kao začin . Začin izbora je za slana i slatka jela ,bujone, marinate, kompote, medenjake, likere. U trgovinu dospeva u klinčićima i u prahu.
.............. Kardaif, kardanom, kardamum ............................
kardamum je biljka aziskog porekla . A ima ga u africi . Plod ove biljke je poznat kao kardaif ili rajska zrna. Upotrebljava se ka ljut začin za jela i likere. Začinjavaju se kobasice , mešavina kari praha za egzotična jela. Začin je za peciva , sosve tople i hladne. Uglavnom se treba nabavljati u zrnu a manje u prahu.
.................... Kari ,curry, currie- ’’ kari ’’------------------
Kari predstavlja glavni indiski začin. Skoro svaka domaćica u indiji spravlja svoj kari , u odnosu na navike svojih ukućana. Postoji više stotina mešavina karija, tako imamo ljutih do onih blažih . Kao dodatci mnogih karija su kokosovo mleko i kisela pavlaka. Jaka aroma -kardomoma i listova svežeg korijandera, daje fin kari . Dobar je začin za piletinu . Ovaj začin možemo nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i mega marketima. Za pripremanje karija odabrani začini su : beli luk, crni biber, crvena papričica, karanfilić, cimet, kim, kardamum, korijander, muškatni oraščić, slačica i šafran. Naziv ’’ kari ’’ se upotrebljava i za neka jela. Imamao kari od piletine , ribe i povrća.
Ako nam treba kari blagog ukusa koji se priprema od kremastih sosova, začinjenih sa jogurtom, kokosovim mlekom i egzotičnim voćem . Tad pripremamo jelo – ’’Kroma’’- i jelo ’’ Malaja Kašmir ’’.
Kroma je jelo od pilećeg mesa, jagnjećeg mesaili od ljuskara mariniranih u prelivu od začina jogurta ili pavlake.
Malaja je preliv čija je osnova kokosovo mleko, a služi za pripremanje kremastog sosa od karija .
Kašmir je kari pripremljen s aromatičnim začinima kao što su : cimet, karanfilić, kardaif, i ima profinjen i karaktreističan ukus.
................. Kečap ----------------
Kečap je industriski proizveden sos od gusto kuvanog paradajza. Na tržištu postoji više vrsta . Primena u kulinarstvu je vrlo široka jedan je od tradicionalnih sosova engleske kuhinje.
................ Kim. ( kumin ) --------------
Kim je dugogodišnja biljka. Ima malo osušeno seme u obliku polumeseca. Cveta u aprilu . Proizvođači su zemlje skandinavije , kao i engleska. Upotrebljava se seme plod. Gaji se u banatu u poljima padeja i ostalim delovima južnog banata. Kim je uljano seme kimove biljke koja delimično raste divlje ili se uzgaja. Dobar je kim koji ima krupnije seme i oštar miris. Jednogodišnja je biljka u kulturi . Kao začin dodaje se jelima od mesa i mesa divljači . Upotrebljava se za posipavanje slanih peciva. Značajan je za proizvodnju sira specifičnog ukusa kao i kimovog likera.
................ Kurkuma ---------------
kurkuma je indiska biljka čije podzemno stablo je žute boje. Ima opor i gorak ukus. Svojim mirisom podseća na šafran i đumbir. Kurkuma u prahu se upotrebljava za spravljanje indiskog karija začina i engleskog senfa.
..................... Korijandar ------------------
korijandar je biljka poreklom iz - maroka-. Upotrebljava se kao začin više od 3000.-god. Potiče iz familije štitarki, plod je veličine zrna bibera i malo krupniji . Dobar korijander je žućkasto smeđ i ima blagi ali jak aromatičan ukus. Gaji se kao kulturna biljka, kod nas u vojvodini . Na poljima kikindskog atara. Upotrebljava se za začinjavanje kobasica , mariniranje ribe, sosove, i egzotična jela i proizvodnju likera. Listovi korijandera nalik su na listove peršuna,
Kad se sitno iseckaju imaju lep miris. Tako se upotrebljava za kuvana jela od mesa a dodaje se i na kraju kuvanja.
.................. Kopar- ( mirođija ) ---------------
mirođija je jednogodišnja zeljasta biljka, listovi su tanki igličasti , cvetovi su žuti cveta leti .upotrebljava se sveže ili sušeno lišće. A može se koristit seme u mlevenom stanju u prahu. Tako se stavlja u promet. Ima specifičan miris i ukus. Kopar je evropska baštenska biljka koja se gaji zbog njenog mirisnog semena po ukusu sličnog anisovom . Samleven ili ceo upotrebljava se za čorbe i ribe , kao i za posipavanje peciva. Listovi u svežem stanju služe za dekoracije u hladnoj kuhinji . Dobar je začin za rakove , sosove , koktele od morskih plodova.
................ Majoran – ( mažuran ) --------------
majoran je jednogodišnja biljka iz porodice usnjača. Poznat je još iz davnih vremena a uzgaja se u severnoj africi , sredozenlju i delu južne evrope.veliki proizvođači su nemačka , francuska, i kod nas u vojvodini. Ovo je skupocen začin pa se merilo jedan gram zlata za jedan gram majorana. Često se zamenjuje za slični oregan . U kulinarstvu ima široku primenu , koristi se u svežem i sušenom stanju . Majoranom se začinjavaju kobasice , paštete, pice, i sosovi. Sastojak je mnogih mešavina – gevirca.
skoro za svaku vrstu mesa možemo konstatovati da je univerzalan začin.
.................. Majčina dušica – ( vreskovina, tamjanika, timjan) -------
lekovita i začinska svojstva timjana ( thymus vulgaris ) i majčina dušica ( thumus serpullum ) poznati su odavnina .
vekovima se upotrebljavaju u kulinarstvu i narodnoj medicini . Postoji nekoliko podvrsta ovih biljaka. Stari grci su ga smarali uzvišenim darom boga , koji pomaže lakšem varenju hrane. Poseban i postojan ukus daje kuvanim jelima od jagnjetine i divljači i gljivama. Dodaje se povrću salati od paradajza i krastavaca , prženoj džigerici ribi , mesu sa roštilja , pecivima . Ulje i vinsko sirće , sosovi, marinade i nadevi dobiju poseban ukus kad se začine timjanom . Majčina dušica je buljka koja raste divlje u prirodi . Uzgaja se kao kulturna biljka kod nas u vojvodini . Zeljasta i dugovečna biljka, koja predstavlja važan začin u kulinarstvu. Dobar je začin za ribu, čorbu od ostriga i rakova, bujon za kuvanje jastoga. Začin je izbira za paradajz i razna jela od mesa.
.......................... Macis – ( muškatni cvetići ) ------------------
macis su muškatni cvetići .crvenkasto smeđe ili žućkasto crveni semenkasti plaštevi muškatnog oraha . Plaštevi ovog cvetića se suše pošto je odstranjeno plodovno meso iz ljuske. Muškatni cvetovi dolaze u trgovinu u komadima ili obliku praha. Upotrebljava se za proizvodnju likera i za sosove i peciva.
.............. Morski oraščić ( muškatni oraščić ) -----------------
morski oraščić je plod tropskog drveta. Poreklom sa molučkih otoka, gaji se zbog aromatičnog ploda, kojise stavlja kao začin u razna jela , lana i slatka . U trgovini ga ima u izvornom obliku oraščića . Mleveni služi za začinjavanje jela, sosova , variva i pire od krompira.
............... Oregan - ------------------
oregan je aromatična biljka. Opora i pomalo gorka ukusa. Vrlo srodna i po ukusu slična majoranu. Oregan je važan začin u talijanskoj kuhilji. Brojana jela i sosovi kao i pice bitno preporučuju se blagodareći svojstvima ovog začina. U trgovinu dolaszi mleven i u raznim pakovanjima- .
......Piment ( pimenta – officinalis ) ili najkvirc------------
Najkvirc je plod tropskog drveta iz porodice ’’ mirte ’’ biberastog je ukusa. Poreklo biljke je iz zapadne indije , a uzgaja se na antilima , jamajci . Upotrebljava se zrnevlje tamno smeđe boje malo veće od bibera. Miris i ukus podseća na karanfilić i biber. Upotrbljava se za proizvodnju ribljih konzervi , mariniranje , kolače , peciva, i u kobasičarskoj proizvodnji. Kao začin izbora je za ovčije , jagnjeće i mlevena mesa. Kod jela za brzu pripremu a’ la min. , kao što su jela od , salate i sosvi .
---------------- Nana – ( menta ) --------------
Menta je višegodišnja zeljasta biljka. Njveći uzgajivači su poljaci , kod nas se uzgaja u vojvodini na poljima - padeja kod kikinde. Upotrebljava se za proizvodnju likera , bombona , sladoleda, čaja od nane, začin je dobar za jela koja se teško vare i za sva crna mesa. A crna mesa kao što su juneće , ovčije , pernata i dlakava divljač .
..................... Pistacija ..........................
Pistacija je zeleni koštunjavi plod malog drveta. Vrlo je sličan lešniku. Upotrebljava se za ukrašavanje torti , raznih kolača i bombona. Sastavni je deo nekih nadeva kod čurećeg mesa i pilećeg galantina. Raste u južnoj evropi . Naročito se uklapa kao začin u istoimenom sladoledu pa mu daje lepu aromu izgled i miris.
----------Rukola --------------
Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao komponenta u mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom ili mocarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu.
............ Paprika -------------
Paprika je jednogodišnja biljka i raste u kulturi . Postoje mnoge vrste i sorte paprika. Kao začinska poznata je aleva paprika iz novog kneževca kod kikinde. Začinska paprika se uzgaja u mađarskoj , bugarskoj, domovina je -čile i peru -. Leskovački kraj je nezamisljiv kraj bez paprike od nize ili sa nize, specijasliteti tog kraja papriku dovode na presto kao kraljicu svih paprika .kao začin i bogatu trpezu u kulunarstvu se upotrebljava za čorbe , riblje čorbe , gulaš, paprikaše, i mnogo drugih jela mađarske i srpske kuhinje.
................... Ruzmarin ............
Ruzmarin je zimzeleno igličasto i žbunasto grmlje.u našem narodu ima obredni i tradicionalni značaj . Kao začin se upotrebljava za meso jačeg mirisa. Za meso divljači, ovčetinu, nojevo meso . U svežem stanju daje bolji efekat u začinjavanju jela. U trgovinu dolazi isključivo sušen i u prahu.
.................... Susam ( sezam ) ----------------
Susam je biljka – orijenta. Zeljasta je biljka i potiče iz indije. Seme susama se upotrebljava u kulinarstvu , bledožute je boje. Upotrebljava se za sosove, paniranje pilećeg belog mesa, i ostale snicle od peradi . Liksuzna peciva posuta pecivom dobivaju naročit izgled i ukus. Susam ima svoju primenu u slastičarstvu a poznata je susamova - halva.
------------- Čatni -----------
Čatni je turšija od voća i ljutih začina: beli luk, slačica , sirće. Tako imamao više vesta čatnija u zavisnosti od vrste voća i povrća. Na tržištu se nude u staklenoj ambalaži i vrlo je cenjen kod engleskih kuvara.
................ Biber....( piper nigrum )
Tropsko stablo bibera potiče iz područja monsunske azije. Prenesen je u evropu još u antici .danas se biber uzgaja u svim predelima sa tropskom klimom koja je tola ivlažna. Bobice bibera su zelene , crvene ili žute u zavisnosti od stepena zrelosti. Crni biber se dobiva od zeleno ubranih bobica, a beli od gotovo zrelih bobica crvene boje. Danas u trgovini dolazi još i oguljeni crni biber pod nazivom beli biber. Crni biber je oštrijeg ukusa oad belog bibera i jako je aromatičan. Ukus bibera je ljuto oštar. U kulinarstvu crni biber se koristi za tamnija mesa, a beli za bela mesa i slične sosove. Svetlija jela i mesa sa svetlijim biberom i obratno. Primena u kulinarstvu je vrlo široka . Mleveni biber se najbolje upotrebljava kad se odmah doda jelu i nadevu ppo recepturi gde treba. Vrlo je stari začin i kombinacija sa ostalima čini svakom ko to zna veliku radost. Postoji i zeleni biber konzerviran u salamuri ili sirćetu srcastog je oblika vrlo mekan i kao takav ima svoje mesto u začinjavanju jela, sosova, naročito kod jela po narudžbini.
--------------- Soja -----------
Soja je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki .poreklom iz kine. U istočnoj aziji se gajila pre više od 4000.- god. U evropu je preneta u .-18-om.- veku. Danas se gaji u americi , aziji ,kod nas u manjim količinama. Seme soje se koristi kuvano i pečeno . Postoji dosta sojinih nproizvoda, koji se sve više kupuju . Sojino brašno je proizvod od značaja za daljnu upotrebu . Sojine ljuspice , sojini komadići, sos od soje industriski proizveden,.soja sos pakovn u flašicama je neizostavan začin mnogim nesamo kineskim jelima . Produkti soje i proizvodi od soje su vrlo cenjeni u makrobiotici i vegeterijanskoj ishrani.
............ Cimet ---------------
Cimet je aromatična kora tropskog drveta, crvenkaste boje prijatna mirisa i ukusa. Osušena kora cimeta ili njezin prah se upotrebljava kao začin , za slatka jela , slatka testa i kolače. Ponekad i za slana jelai jela od voća je začin izbora. Cejlonski cimet je svetlo do žućkasto smeđe boje. Snažnog je mirisa i vrlo je aromatičan . Služi za aromariziranje likera, punča, amara i za kuvana vina. Upotrebljava se za proizvodnju kolača , čokolade i drugih mnogobrojnih slatkih jela.
..................... Čili biber ........................
Čili biber je suv plod španskog bibera . Jedan je od sastojaka poznatog pod imenom kajenski biber, koji je vrlo ljut i aromatičan. Plod afričkog drveta. Čili biber upotrebljava se za jela saroštilja , ribe, pečenja, poveća. Omiljen je začin u kineskoj kuhinji. U americi i englaskoj prave se razni industriski proizvodi i mešavine začina , kao i sosovi koji u svom sastavu imaju čili biber.
................ Šafran ...... ( crocus sativus ) .............
Šafran se sastoji od šušenog cveta kultivisane biljke šafrana.spadau vrlo skupe začine . Miris mu je jako aromatičan a ukus gorak . Šafran se uzgaja u španiji , austriji i francuskoj . Upotrebljqava se za čorbe, bojenje nekih bistrih supa, riže, i jela od riže. Razna egzotična jela prosto iziskuju ovaj začin . Za peciva , u hladnoj kuhinji je vrlo primenljiv.
........ Šnitling –( schnittling , schnittlauch ) ---- je vrsta sitnog luka.
Blagog je ukusa i dodaje se u salate kao začin. Za tatar sos i druga pikantna jela u kombinaciji sa ostalim komponentama predstavlja pravu umetnost. Kombinacija začina i zadovoljstvo postignutim rezultatima. Mnoštvo namirnica prosto iziskuje harmoniju začinjavanja. Dakle postići da sva čula uživaju znači krajni cilj.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cenariusZaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007 Poruke: 231 Lokacija: Jagodina
cenarius
Zaslužni član
Pridružio se: Apr 28, 2007
Poruke: 231
Lokacija: Jagodina
|
Poslato: Sub Feb 27, 2010 9:01 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
Prostanthera lasianthos, ili na engleskom Victorian Christmas Bush, je najveci od svih zbunova U Australiji iz familije Usnatica, sa najvecim arealom rasprostranjenja. Raste u podrucjima od juznog Kvinslenda do Tasmanije, na nadmorskim visinama koje se krecu od nivoa mora do sub-alpskih nadmorskih visina. Ova biljka je poznata kao visok, elegantan, sumski zbun, oko 5 m visok. Raste pored potoka i u vlaznoj senci gustisa. Kada ne cveta moze se identifikovati po mirisu na mentol kada se dotaknu listovi, iako ponekad vrlo jak, ovaj miris je prijatniji od mirisa drugih Lamiaceae vrsta karakteristicnih za Australiju. Oblik biljke, list, cvet i vreme cvetanja jako variraju. Vlaga i senka nisu neophodni za rast, ova biljka je otporna i oporavlja se cak iako je zanemarena. Lisce moze biti od svetlo-zuckastozelene boje do tamno zelene boje. Glatko je, ponekad sjajno. Cvetovi su jako dekorativni. Razmnozava se semenom ili reznicama.
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
1.74 KB |
Pregleda: |
24564 puta |
|
_________________ Korov je biljka cije vrline jos nisu otkrivene.
profile.imageshack.us/...arius2009/
www.flickr.com/groups/lamiaceae/
mintchronicles.itgo.com/
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
veseli_muskatlicarNovi član
Pridružio se: Feb 27, 2010 Poruke: 1
veseli_muskatlicar
Novi član
Pridružio se: Feb 27, 2010
Poruke: 1
|
Poslato: Sub Feb 27, 2010 9:05 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
heeeej
ljudi necte verivati ali ovo je prvi forum na kojem pisem i bas se radujem
imam pitanje, da li iko zna gde mogu da se nabave sadnice pepermint nane Mentha uh...kako bese spicata da heh
pozdrav svia
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
manusSvetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006 Poruke: 1580 Lokacija: Pancevo
manus
Svetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006
Poruke: 1580
Lokacija: Pancevo
|
Poslato: Sub Feb 27, 2010 10:06 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
Sad sam malo kopao po netu, posto ovde godine sadim Water mint (Mentha aquatica) i nasao sam nekoliko "verzija". Manji broj pepermint mentu poistovecuje sa Menthom piperitom (sto verovatno nije tacno), dok veliki broj sajtova koje sam pogledao govori u prilog tome da je pepermint menta nastala ukrstanjem Menthe aquatice i Menthe spicate (sto je verovatno tacno). Takodje, opsisi listova ove biljke su razliciti, po jednima je uskih listova, po drugima ovalnih?
Mentha spicata (ili Mentha viridis) je spearmint menta i ima ostre listove (u tome se bar slazu svi sajtovi koje sam pogledao ).
Koja god da ti treba, moraces da potrazis po stranim sajtovima za prodaju semenki, npr:
www.chilternseeds.co.u...d/31500068
_________________ ~~~~~~~~~~~~~~
www.youtube.com/watch?...ure=relmfu
www.svetionicar.rs
www.manus.rs
manus manum lavat
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cvekarkaZaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009 Poruke: 9508 Lokacija: Prilep Makedonija
cvekarka
Zaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009
Poruke: 9508
Lokacija: Prilep Makedonija
|
Poslato: Ned Feb 28, 2010 6:08 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
Se izvinuvam sto prasav , za koja menta se raboti , dali za onaa obicna sto ja imame vo bavcite sto e slicna kako naneto samo odozdola listovite se crveni i mirisa na menta , ili e druga. Latinskite imina ne gi znam oprostete mi , , a sakam da znam mnogu bilki.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
manusSvetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006 Poruke: 1580 Lokacija: Pancevo
manus
Svetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006
Poruke: 1580
Lokacija: Pancevo
|
Poslato: Ned Feb 28, 2010 6:34 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
cvekarka, kad god mozes, postavi fotografiju svoje biljke, pa da mozemo da uporedjujemo sa drugima. najcesca menta kod nas je Mentha piperita, mislim da je prilicno odomaceno ime za nju pitoma nana, dok se po livadama u nasim krajevima moze naci i divlja nana (list joj je mnogo manji, bledji i sve u svemu deluje nekako "mrshavo). Pepermint, Watermint i ostale podvrste, nisam ranije imao, nadam se da cu ovde uspeti da Water mint (mentha aquatica) podignem iz semena, pa cu valjda nesto o njoj i nauciti
_________________ ~~~~~~~~~~~~~~
www.youtube.com/watch?...ure=relmfu
www.svetionicar.rs
www.manus.rs
manus manum lavat
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cvekarkaZaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009 Poruke: 9508 Lokacija: Prilep Makedonija
cvekarka
Zaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009
Poruke: 9508
Lokacija: Prilep Makedonija
|
Poslato: Pon Mar 01, 2010 7:58 am Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
Dobro Manus samo neka porasne mentata koja mirisa na pepermint ke postavam fotografija za da razjasnime.Mentata jas ja upotrebuvam kako zacin vo grav- pasulj, ,vo prolet susam ja sobiram vo tegla ,posle ja imam suv zacin.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
manusSvetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006 Poruke: 1580 Lokacija: Pancevo
manus
Svetioničar
Pridružio se: Sep 29, 2006
Poruke: 1580
Lokacija: Pancevo
|
Poslato: Pon Mar 01, 2010 9:45 am Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
menta je odlicna kao letnje osvezenje, u casu kisele vode stavim 5-6 likstova sveze nabrane nane i dodam par kocki leda - fantastican sok. imam negde i recept za odlican sok od nane, samod a ga iskopam pa cu ga postaviti ovde.
_________________ ~~~~~~~~~~~~~~
www.youtube.com/watch?...ure=relmfu
www.svetionicar.rs
www.manus.rs
manus manum lavat
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
cvekarkaZaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009 Poruke: 9508 Lokacija: Prilep Makedonija
cvekarka
Zaslužni član
Pridružio se: Jul 27, 2009
Poruke: 9508
Lokacija: Prilep Makedonija
|
Poslato: Pon Mar 01, 2010 1:22 pm Naslov: Re: AROMATICNO BILJE
|
|
Ubavo e takvo osvezene so mentata ke probame , toa e prirodno , gazirano to ne mi e po vola , podobro caj ili vaka sok, cekame Manus postavi recept bas me zanima.Imase porano i nekoj liker se pravese so ekstrat od menta [ vestacki ekstrat] , a ova e drugo prirodno, svezo.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
|
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu Ne možeš glasati u ovom forumu Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma
|
Poručite:
|