Hrast plutnjak je zimzeleni mediteranski hrast, podrijetlom iz Španjolske i Portugala. Naraste do 20 m visine, a isto toliko cm mu je debela i kora, od koje se dobiva pluto, sirovina za mnoge proizvode. Budući da uspjeva u pojasu maline, može se saditi na jadranskoj obali.

znate li koliko brzo godisne raste ovaj hrast??

Ne znam koliko godišnje naraste, ali sam čitao da je spor.

Zanimljiv je način eksploatacije ovog drveta. Kora se skida svakih 10-12 godina i to sa celog stabla od podnožja pa do prvih grana. Deblo se praktično komplet oljušti i onda ono kreće sa formiranjem nove kore. Posle deset godina sve se ponavlja.
Interesantno je da ovo "dranje" drvetu ni malo ne smeta.
Običan plutnjak ne treba mešati sa kineskim plutnjakom (Quercus variabilis) koji takođe sluši za dobijanje plute ali je otporan čak do zone 4.
Inače, Quercus suber nije naročito dugovečna vrsta - 250 godina od prilike.

Gledao sam na televiziji u jednom dokumentarcu kako skidaju to pluto, sam postupak ne smeta stablu, ali moraju biti jako pažljivi da ga preduboko ne zasijeku i oštete mu vitalne dijelove. Negdje sam pročitao da po parkovima u Splitu ima ovog hrasta, nadam se da će netko znati gdje se točno nalazi, kako bih mogao pokupiti žireve kad odem tamo.
Drveni, nisam uopće znao da postoji taj kineski plutnjak. A vidim i da je i više nego dovoljno otporan za moju zonu. Pretpostavljam da je to listopadni hrast.

Da, listopadan je. Ove dve vrste su dosta slične, čak im je i list sličan a i pripadaju istoj sekciji (Cerris).

Kad smo kod tih sekcija, znaš li gdje piše na internetu koji hrastovi pripadaju kojoj sekciji? Pretpostavljam da i crnika (Quercus ilex) pripada istoj sekciji kao i plutnjak.

Ne. Crnika pripada sekciji Quercus kao i lužnjak i kitnjak....
Izgleda da se hrastovi iz istih sekcija naročito lako hibridizuju, na primer plutnjak se lako ukršta sa cerom čak i u prirodi i daje interesantan hibrid koji ima koru kao plutnjak a list kao cer a zimzelen je. I otporan u zoni 7.

palmofan citat:

Kad smo kod tih sekcija, znaš li gdje piše na internetu koji hrastovi pripadaju kojoj sekciji? Pretpostavljam da i crnika (Quercus ilex) pripada istoj sekciji kao i plutnjak.

Imaš ovdje:

en.wikipedia.org/wiki/...us_species

Zanimljiv članak o hrastu plutnjaku u Hrvatskoj. Nisam znao da kod Pule postoji cijela šuma ovoga hrasta.
hrcak.srce.hr/index.ph...ezik=26197

Da li bi bilo moguće kalemiti hrast plutnjak na neki srodni hrast, npr. na cer? Čitao sam da mu baš ne odgovara vapnenačko tlo kakvo je u jadranskom priobalju. Kalemljenjem na cer, koji dobro podnosi vapnenac plutnjak bi bolje rastao na Jadranu.

Ta šuma u Puli je na vapnencu.

Dopisivao sam se sa Sedumom sa Palmapedie i on tvrdi da njemu baš i ne odgovara vapnenac i da zbog toga plutnjak u botaničkom vrtu u Kaštel Lukšiću nema žireve. Ako je moguće kalemljenje na taj način bih mogao razmnožiti taj plutnjak.

Traži tlo Ph 6-8,pjeskovitoilovasto po mogućnosti.Mislim da je u Kaštel Lukšiću upravo takvo tlo,pa bih rekao da je uzrok neplodonošenja u nečem drugom,dali je tamo samo jedno stablo ili ih je više?

Nije mi poznato dali je nakada neko probao kalemiti Plutnjak na bilo koji drugi hrast, ali i ako jeste pretpostavljam da je uspeh bio ograničen.
Prvi razlog je kombinacija zimzelenog i listopadnog hrasta, a drugi razlog je slab procenat prijema kod vrsta koje imaju plutastu koru. Nešto slično je slučaj kod kalemljenja medveđe leske, kod koje okulacija ne dolazi u obzir upravo zbog plutastog sloja kore.
pH nije ograničavajući faktor. Izostanak zametanja žireva pre može biti posledica posolice u vreme cvetanja.