da placemo zajedno

Ne znam da li postoji već neka tema o strahotama koje nam napravi nevreme i o onom strašnom osećaju kada vidimo naše uništene biljčice, pa je ja sad otvaram jer bi mi u ovom trenutku tako trebalo jedno rame za plakanje...(ako postoji tema molim urednike da je premeste..)

Ništa nije najavljivalo današnji armagedon....Malo je duvao vetrić, ništa opasno....A moje cveće se razraslo, rascvetalo, razbujalo....ma šta reći, osim da ga je milina bilo videti.....Dok sam se vraćala kući, oko 15h, krene neka krupna kiša da pada praćena vetrom, a onda poče da dobuje po kolima....pomislih na moje cveće i prodje me jeza....dadoh gas i počeh da se tešim "ma to je samo na oblak...verovatno ne pada kod mene (iako sam bila samo 10-tak km udaljena od kuće)....." Kada sam ušla u dvorište, imala sam šta da vidim......pravi masakr.....Po celom dvorištu usitnjeno lišće vinki (20 žardinjera), muškatli (27 žardinjera), surfinija (7 velikih saksija), a petunije, rudbekije,salvija i stevia su bili, bukvalno sravnjeni, tj. zalepljeni za zemlju....Malo bolje su prošli klematisi (ostao je po koji list i pupoljak), japanski javor je sav sa rupama, od casielpenie ostao samo štap.....Jedino su lagerstroemia i magnolija prošle, relativno, bez ikakvih posledica.........
Još veći šok sam doživela kada sam videla da je MM kod kuće....Na pitanje zašto nije sklonio cveće odgovorio mi je "Jao, pa ko bi sklanjao tolike saksije, led je počeo iznenada da pada....nisam mogao po ledu da izlazim, mogao je i mene izlupati...." Kada sam to čula, iz mene je pokuljao takav vulkan besa i svakojakih "reči" da je MM, verovatno, zažalio što nije izašao jer bi na ledu bolje prošao....

Osećaj je zaista neopisivo strašan.....Verovatno je teže samo onima koji se gajenjem biljaka ne bave samo iz zadovoljstva nego im je to i izvor prihoda....Nadam se da je ova nesreća danas zadesila samo mene.....Sutra ću da vidim da li se može šta spasiti....

A, sta mislis kako je nama koji smo kilometrima udaljeni od svojih basta?!
Mogu samo da sanjam koje su posledice?!

tonka,. potpuno te razumem, nama se desilo istp 2007 i od tad sam uveo sveto pravilo - od svake biljne vrste koju imam, bar 2-3 primerka moraju bitri cuvana u nekom zasticenom prostoru. nisam siguran sta bi i koliko tvoj suprug mogao da uradi kad nevreme pocne, sve se desava za par minuta (u nasem slucaju, sve je bilo gotovo za manje od 5), realno, sve sto si nabrojala bi trazilo mnogo vise vremena da se skloni (pod uslovom da imas mesta da sve posklanjas). nas dvoje smo juce pred nevreme unosili 20-tak kutija sa rasadima koje su bile na samo 3m od ulaza u plastenik, pa nam je trebalo skoro 10 minuta.

zato je dobro imati pri ruci onu zelenu mrezu za zasenjivanje plastenika ili onu tanju za zastitu voca i grozdja od ptica. sve sto nemozes da sklonis, pokrijes njome. samo bacena preko biljaka, ona nece zaustaviti udar leda, ali ce bar donekle ublaziti njegove posledice.

glavu gore, tek je poceo maj, ima vremena da se sve ovo nadoknadi.

manus citat:

glavu gore, tek je poceo maj, ima vremena da se sve ovo nadoknadi.

Hvala Manuse, to me i teši, što je tek početak pa ima vremena da se većina cveća oporavi.....ono što je trajno uništeno pokušaću da pronadjem na izložbi....

Nisam znala da ta mreža može biti korisna i u svrhu odbrane od leda.....odlična ideja , to ću reći mojim komšijama, kojima je jučerašnji led uništio rasad paradajiza i paprike ...to je zaista tužno, kada se ljudi muče i pokušavaju da skromni, penzionerski budžet dopune prodajom proizvod iz bašte a onda za par minuta veliki deo njihovog truda bude uništen...

Što se tiče MM , znam da nije on kriv, moja reakcija je bila više reakcija u afektu,.... posle mi je pomogao da raščistimo dvorište.... Idemo dalje...

btw. da li će na našem štandu biti i rasad nekog lepog i ukusnog paradajiza iz tvoje "radionice"....

Evo teme za mene.

Prvi put ove godine imam terasu i kao cvećarka-pripravnica krenem sa nečim što, kako su mi rekli, "nije mnogo zahtevno". Sa velikim entuzijazmom stavila sam viseće sitnocvetne muštkatle ("ma one rastu kao korov") u žardinjere zakačene za rub terase sa jasnom vizijom kako će jednog dana one gusto da se prelivaju preko ograde sa stotinama cvetića. Svaki dan sam pratila kako rastu i polako su se mršuljava stabalca krenula bokoriti i cvetovi kao da su se odjednom raskokali na majskom suncu. Konačno nagoveštaj cvetne terase kakvu oduvek želim!
Ali onaj vetar juče, kada sam videla šta je napravio...

Sada pokušavam da ožilim sve polomljene grančice, valjda će se nešto primiti. Terasa mi je i dalje polu-potopljena u vodi, sva blatnjava od kiše i zemlje i sa bednim patrljcima koji jedva izviruju iz saksije. Ulica se crveni od pootpadalih latica.
Onda sam danas još primetila i da nova preslatka kalibrahoa, koju sam tek kupila u petak, pored toga što joj se jedna grana odlomila od vetra ima i gomilu stanovnika - majušne zelene vaškice koje sam očigledno pazarila sa njom u paketu...
Eto, da vam se iskukam u vezi mojih početnih obeshrabrenja. Već mi je malo lakše. Znam da ste svi barem jednom prošli kroz slično, ali meni je eto sada prvi put pa mi nešto baš teško palo.

Dobro nam dosla, papricice Da, to je nezamenljivoi iskustvo. Prvo se krece od toga da "nece bas mene da pogodi", a kad se to desi onda sledi obeshrabrenje. Ipak, ljubav pobedjuje. Tvoja terasa ce biti opet cvetna i vesela, nista ne brini. Samo moras da budes spremna. Pokazalo se jako dobro kao zastita od vetra i eventualno grada - mreza. U Beogradu moze da se kupi u poljoapotekama i u Wobyju. Nije skupa. Otrci do prve poljoapoteke i kupi je. I kako se nebo zacrni, ti prebaci mrezu preko saksija i biljaka. Mozda ce po koji cvet da otpadne ali biljke sigurno nece biti izlomljene. Sa takvim mrezama na moru stite kamelije protiv jakih bura.

Zao mi je ali drzava nema novac za protivgradne rakete pa kad su jaci pordori onda se to i desava. Podrucje Beograda pokriva Radarski centar na Bukulji. Imaju novac za putovanja po svetu a ne za ono sto nam treba. Srbija je poljoprivredna zemlja i bas tu treba ulagati Daleko je Evropa i demokratija od nas. Sta imamo osim voca i povrca . Zar imamo crnu i obojenu metalurgiju pa da mozemo da stanemo u red u konkurenciji sa drugima. Da ne pisem vise nervira me sve ovo sto se radi.Pozzz.

Mary Jo, hvala na dobrodošlici i na savetu!
Mrežica mi se čini kao baš dobra ideja. Ne bi ih vetar bacakao na sve strane nego bi bile lepo pričvršćene.

Kao medved iz tople pecine sam izasla i bolje zagledala u bastu,ima li nade za biljke koje su jos male pa da se podignu onako su prilepljene za zemlju,dok su visoke sve polegle preko ovih malih.Pravi haos ne lici vise ni nasta.Dodje mi sve da pocupam i da sejem ponovo,samo kada bi mi cvetalo,mozda septembra.
Sve mi izgleda tako jadno i bedno zapusteno

Vojvoda citat:

Zao mi je ali drzava nema novac za protivgradne rakete pa kad su jaci pordori onda se to i desava. Podrucje Beograda pokriva Radarski centar na Bukulji. Imaju novac za putovanja po svetu a ne za ono sto nam treba. Srbija je poljoprivredna zemlja i bas tu treba ulagati Daleko je Evropa i demokratija od nas. Sta imamo osim voca i povrca . Zar imamo crnu i obojenu metalurgiju pa da mozemo da stanemo u red u konkurenciji sa drugima. Da ne pisem vise nervira me sve ovo sto se radi.Pozzz.

Navikli smo da se kod nas državne, tj. naše, pare arče nenamenski i bez kontrole pa nam je zato tako kako nam je....
Moje saksije sa cvećem, koje je preživelo prethodni udar leda, već danima stoje ispod stepeništa i u podrumu jer nemam ni snage ni vremena da ih svaki čas unosim po ovakvom, nenormalno nepredvidljivom vremenu,.....Muškatle sve izlomljene, što od leda, što od vetra, tako da imam pelcera i za podeliti po komšiluku. Vinke krenule da cvetaju ali su sada stale, jer ne vole ni hladno ni oblačno....Petunije izgledaju ko iscepkane, mokre krpe...

No, nije to najgore, i kako to obično biva, nevolja ne ide sama. Zbog ovolikih kiša i visokog nivoa podzemnih voda, ali pre svega ZBOG VIŠEDECENIJSKOG NEMARA DRŽAVE ŠTO NIJE ČISTILA ODVODNE KANALE, sada i moje baštensko cveće i povrće počinje da pliva u vodi......Mlade sadnice voća, koje smo posadili prošlog proleća i koje su već olistale ove godine, su se sve posušile, odnosno, udavile, jer im je korenje celo proleće stajalo u vodi.... Sa tugom gledam jagode, maline, i paradajiz (najžalije mi je paradajiza koji mi je Manus dao) kako pliva u vodi i pitam se da li će išta preživeti..... Krajnje poražavajuće deluje činjenica da je većina tih odvodnih kanala u Vojvodini, napravljena još u vreme Marije Terezije a da mi danas ne možemo ni da ih održavamo.....U januaru ove godine, svima su nam stigla rešenja poreske uprave da platimo, citiram
1. Naknada za odvodnjavanje ( za ter. uže Srbije)
2. Naknada za odvodnjavanje (za ter. AP Vojvodine)
3. Naknada za odvodnjavanje (ter. Grada Beograda)
za 2008. i 2009. godinu. Pitam se gde su otišle te pare? Za tu namenu, za koju su nam ih uzeli, sigurno nisu jer je kanal, u kojem su se ljudi pre 30 godina kupali i pecali ribu, sada prepun plastičnih flaša, starih šporeta i uginulih životinja....Posledice takvog, blaga je reč nemara i javašluka, danas svi osećamo....

Pancevo je bilo u februaru izlepljeno plakatima (plakati za plakati, taman), na kojima je bio covek koji u camcu, odgurujuci se nekom motkom, ide preko svoje njive. Plakat je pozivao na bojkot placanja takse za odvodnjavanje jer je vise nego ocigledno da je to bacanje para u neciji novcanik. samo u mojoj ulici su pocetci dva ogromna kanala (vise kilometara dugi), gde jedan svako malo smrdi do bola od materija koje se u njega ubacuju (da ne pominjem na koga se sumnja, ali jedina "firma" koja izlazi na taj kanal). Kanal koji ide i preko moje baste je u polujadnom stanju, nije masinski ciscen poslednjih 15 godina, a jedna firma je "ladno" sagradila svoj pogon PREKO kanala (iako vec decenijama u zakonu pise da je strogo zabranjeno graditi bilo sta preko javnih kanala i vodovodne mreze). Ne govorim o nekoj sklepanoj baraci, vec o zgradi dugoj stotinak metara. Ko je i kako izdao dozvolu da se ovako nesto uradi, to samo mozemo da nagadjamo.
Ali, ono sto sigurno znam, svakog proleca u mom kraju podivljaju podzemne vode, podrumi komsijskih kuca su puni vode (oko 70cm u proseku) a ja do pola plastenika nemogu da udjem sve do aprila.
O poplavljenoj basti prosle godine sam vec pisao ranije, ove godine se to jos nije desilo, ali, ima vremena, tek je maj

Evo da probudim temu
Vama koliko sam gledala nije ništa veliko, meni su preko zime ili u kasnu jesen ne znam sigurno, odneli celo drvo oraha, verovatno isekli, pa izvadili panj i odneli, svekar kad je otišao na njivu, vratio se i to saopštio, nije mi nešto baš žao, nismo ga ni sadili, mi namerno, sam nikao bio je dosta velik, i eto, neko ga odneo, kao što kažem nije mi jako žao, ali mi je malo čudno kako neko može da odvuče celo drvo i da misli da taj neko neće skontati da mu nema celog drveta!?

Nije njega briga ocete li skontati - jedina briga mu je da drvo prenese na zeljeno mesto a da ga niko ne primeti :-)

Pa da, njemu je bilo važno da se ogreje