stajsko valjda prvo 'pregori' tj. priroda ga preradi, a ovo je direkt

Naravno da stajsko prvo pregori,i od toga nema boljeg i prirodnijeg djbriva!Pa ljudi,sto se gadite,na prirodno,a ne gadite se na hemiju!?Od hemijskih djubriva i pesticida,danas i bolujemo od raznoraznih bolescina,za koje nasi preci nisu ni znali!Ali o tome kad kupujemo na pijaci i ne razmisljamo!Danas je paorima i povrtarima zivot znatno olaksan,nema okopavanja,ni plevljenja,samo bacis otrov i beres divne krupne plodove!
Sto se tice direktnog uriniranja,imam iskustvo,kad je moja najmladja cerka u pitanju,kad god je mokrila,nosu sam praznila na jedno mesto,i mogu reci da mi je uginuo klematis samo od toga!Od tada to vise ne radim!Dakle,pregorelo stajsko ili kokosije djubrivo,DA,ali pregorelo!Biljke se time nahrane,a mo verovali ili ne,jedemo zdrav plod!Tako je od pamtiveka!

gde ja bacim pepeo od uglja tu samo kopriva raste nista drugo

Miso83 pepelta vo bavca treba da ja rasfrlas , da ne se oseti na edno mesto no nasekade. Samo kaj sadnici od orev se stavala okolu stebloto. Znaci ja rasejuvas niz bavcata i taa se mesa so zemjata i ne se oseka.Celata pepel od greenje so drva ja rasturam vo bavcata i nema problem. Ne znam za pepel od kumur kako e , od drvata e dobra . Se tura i ako kromidot i lukot vatat crvcinja vo korenot se posipuvalo so pepel, star narodski recept.

Fatka citat:

Zelim da mi netko odgovori; da li je preporucljivo staviti pepeo od drva i uglja u zemlju u basti.Pitam zato sto mislim da bi zemlja bila nesto rastresitija.Jos me interesuje da li se smije ubaciti u zemlju u basti ugljena prasina, posto je ima dosta a zemlja je neka zdekana, ali nije svugdje nego na mjestima.

To ti nece uciniti zemlju rastresitom. Vise ce pomoci prekrivanje zemlje pokosenom travom ili senom/slamom koja ce truljenjem omoguciti stvaranje humusa.

Jas ja rasfrlam pepelta vo bavca. Imam posadeno kromid i luk, do sega na ovie dozdovi nemav ni eden crvosan koren.
Ili e receno od pregolema vlaga kromidot vo korenot vaka crvcinja,za suzbivanje uloga imala pepelta,taka znam i taka kazuvam,ne znaci da e tocno.

Mogu vam reci ono gde sam bacao pepeo od uglja onaj crveni dobro nice imam jedan kivi zasadjen tu u mesavinu te zemlje i ostataka od uglja to crveno i raste 3 puta bolje od ovih sto su posadjeni u obicnu zemlju !!

Znaci moze to biti i dobro a korov se lako vadi skroz sa zilama iz te crvene zemlje zato je i to jos jedan plus

Ja sam pepeo bacala proletos po ivicama bašte i to na mesta odakle su puževi najviše izlazili, ali ne znam da li je bilo nekakvog naročitog efekta, jer je bilo previše kiša. Najefikasnije je bilo skupiti puževe ručno, a ostatak su kokoške odradile.

U selima ljudi oduvek koriste pepeo, mada ove nove generacije sve manje veruju u generacijama proveravana iskustva svojih predaka i edukaciju, nauku i naučnu literaturu a sve više u svemoć komercijalnih novotarija, kojima je osnovni cilj profit onome ko ih prezentuje

Pepeo, zavisno od svoje geneze, sadrži različite postotke kalijuma kao osnovnog minerala (tj. zbog koga se i koristi), zatim kalcijuma, pa fosfora i ostalih u manjim količinama. Na primer pepeo od ogrevnog drveta i drvenog uglja sadrži u proseku oko 10% kalijuma, 3kg fosfora i 30kg kreča.
Pepeo pšenične slame sadrži 14% kalijuma i 5kg fosfora, od ražene 20kg kalijuma i 5kg fosfora, a najveći sadržaj kalijuma je u pepelu suncokreta (ostataka), čak 25-35%. Ima i mikroelemenata.

Od vajkada je poznato da se pepeo koristi kao najbolje kalijumovo đubrivo i da je jako dobar alkalizant zemljišta. Istina je da su kiselija tla zbijenija a ona sa dovoljnim sadržajem kalcijuma rastresitija, pa obzirom na to, lako je zaključiti da se pepelom, materijalom koji sadrži dobar postotak kalcijuma, može popraviti rastresitost tla.

Ako se osvrnemo na činjenicu da većina plodova koje beremo iz svojih vrtova sadrži jako puno kalijuma, shvatamo da ga ujedno i jao puno troši iz tla. Kalijum igra ključnu ulogu i u sintezi šećera pa voće i povrće nađubreno pepelom je slađe i ukusnije. Na primer, ja mogu da osvedočim to kod primene na vinovoj lozi, paradajzu (koji postaje skoro kao voće sladak), luku (čiji se prinos povećava a štetočine umanjuju), celeru, paprici, itd...

Istina je i to da kada se na jedno te isto mesto stalno baca pepeo da tu ništa neće rasti, ali je sasvim logično i zbog čega. Dakle, pepelom se đubri kao i stajnajkom, i savršeno je da se ova dva savršena đubriva koriste u kombinaciji (kompost je takođe kvalitetniji ako se u nj baca pepeo, a i ljuske od jaja, i to najbolje tako što se spala u peći i tako odu u pepeo, ili osuše, usitne i onda bace).

Ne đubri se svaki tip zemljišta isto i istim količinama određenih vrsta đubriva, kao što se ni različite kulture ne đubre na isti način.
Primera radi, zbijenija zemljišta je najbolje đubriri ujesen pre dubokog oranja, a rastresitija u proleće (jer će, logično, voda od otapanja snega i sl. lako isprati ove vodotopive minerale iz rastresitih tla), pri predsetvenoj obradi, ali najmanje nedelju dana pre setve (sadnje).

Kada se koristi za kalcifikaciju/alkalizaciju zemljišta, koriste se ogromne količine (u tonama po ha).
Kada se koristi kao kalijumovo đubre, tada se za 1ha koristi 400-600kg od slame ili 600-800kg od drveta, čime se zemljište potpuno namiruje kalijumom i krečom, a dobrim delom i fosforom (azot se može dobiti iz stajnajka).
Slatine (slana zemljišta) se ne smeju đubriri pepelom.

Npr, evo ovo sam nedavno pronašao, jeste šturije, ali koristi: www.ipipotash.org/pdf/...oschge.pdf

Toliko o pepelu, a što se tiče urina, ma dajte ljudi, pa što ste u predrsudama i iluzijama, jer već ste jeli plodove koji su time đubremi. Zar niste čuli za tečni stajnjak, to je urin domaćih životinja kojim se, takođe, jako kvalitetno đubri, koriste ga i naši farmeri.
Osim toga, jako puno kozmetičkih preparata se pravi od supstanace izolovane iz, recimo kravljeg urina, (urea) čitao sam u nekoliko časopisa, a zatim počeo da čitam specifikacije kremica, šampona... i stvarno tamo se nalazio. Sama urea je jako dobro hidrirajuće sredstvo (za hidratantne kremice npr ). Zamislite da ste godinama nešto što se vadi iz životinjskog urina mazali na lice a da niste toga bili ni svesni.
Dakle, u ruralnim sredinama, gde je uzgoj uglavnom ektenzivan i za svoje potrebe, ljudi i dan danas uriniraju u svojim vrtovima, i često decu teraju da piškeći zalivaju biljke. Ako ne piške uvek na istu biljku, jer bi tada zemljište postalo prekiselo, i takođe disbalansirano u mineralnom sastavu prevelikim količinama pojedinih minerala, tako "zalivene" biljke su naprednije a plodovi krupniji. Dakle, đubri se zalivanjem urinom, znači urin u zemlju, ne po nadzemnom delu. Može se urinom đubriti, a može se i prihranjivati. I da, najbolji je fermentisani urin (to je analog pregorelom stajnjaku). Kod prihranjivanja, uglavnom se koristi razblaženi.

Ovo za prskanje urinom po listovima, to još nisam nigde pročitao ili čuo. Mada ima logike zašto se meša sa pepelom (da bi se odkiselio). Ali, probao jesam, samoinicijativno, pre par godina. Ideja je bila da isprobam da li će urin da izleči napadnute biljke paradajza od plamenjače i crne pegavosti, obzirom da je dobar dezinficijent (npr, da li znate da su naši stari piškili po posekotinama i ranama, da bi ih dezinficirali?). Bio je to experiment. Koristio sam svež goveđi urin. Čisti nerazblaženi urin je prejak, i kao takav, po mom iskustvu može samo da pomogne uništavanju biljke , no, kada se razblaži na polovinu, ako se dobro sećam, daje primetne rezultate kod gljivičnih bolesti. Odavno sam to probao pa bi za preciznije zaključke ipak to treoalo ponoviti, uz sistematske beleške.
Samo bez predrasuda

Toliko, pozdrav

PS
Zaboravio sam da kažem da ima ljudi koji pregorelim izmetom iz poljskih WC-a, dobijaju odlične prinose, još nisam probao, ali šta znam, možda i hoću, kad se steknu uslovi

Fatka citat:

Zelim da mi netko odgovori; da li je preporucljivo staviti pepeo od drva i uglja u zemlju u basti.Pitam zato sto mislim da bi zemlja bila nesto rastresitija.Jos me interesuje da li se smije ubaciti u zemlju u basti ugljena prasina, posto je ima dosta a zemlja je neka zdekana, ali nije svugdje nego na mjestima.

---

Slazem se, pepeo može u bastu ali zavisi od tipa zemljista i kulture.Biljke kojima je potrebna veća količina kalija(ja ga obavezno stavljam pri sijanju krompira i dobijem velike plodove) preporučujem da se baca pepeo.Ukoliko u zemljištu ima dopvoljno kalija,onda nema ni efekta jer biljke uspjevaju onoliko dobro koliko imaju najmanju količinu određenog elementa i minerala

Biodinamika citat:

Fatka citat: Zelim da mi netko odgovori; da li je preporucljivo staviti pepeo od drva i uglja u zemlju u basti.Pitam zato sto mislim da bi zemlja bila nesto rastresitija.Jos me interesuje da li se smije ubaciti u zemlju u basti ugljena prasina, posto je ima dosta a zemlja je neka zdekana, ali nije svugdje nego na mjestima. To ti nece uciniti zemlju rastresitom. Vise ce pomoci prekrivanje zemlje pokosenom travom ili senom/slamom koja ce truljenjem omoguciti stvaranje humusa.

Imam loše iskustvo u vezi sa pokrivanjem zemlje pokošenom travom! To je raj za puževe golaće, moje najveće neprijatelje u vrtu! Jednom podigoh travu da je malo pomešam sa novom količinom pokošene i ...milioni puževa! Bolje je pokošenu travu bacati na kompostište!