Ne znam da li se ikada na ovom forumu ozbiljnije diskutovalo o zemlji za bonsai, ili bar onoliko koliko je to potrebno, ali potrebno je puno pricati. Ma sta ja pricam, secam se da sam kukako mariji da mi se pojavljuje nesto belo po vrhu posle zalivanja...samo ne mogu da nadjem taj topic sada.

Ko je citao bonsai postove ovde seca se da sam kukao za unistenim mladicama divlje kruske kada su orali njivu. E desilo se da je to oranje nateralo krtice da mi dodju skoro u kucu, i celu zimu su rovale rovale i napravile gomilu krticnjaka. Ta sva isitnjena zemlja je lepo izmrzla i ima sada predobru strukturu za bonsai zemljisnu smesu.

E ja bih hteo tu manje vise jalovu i pustu zelju da pomesam sa jos necim hranljivim i korisnim i da ovog proleca presadim moje biljke.

Svojevremeno je bonsai master podelio nama na sastanku "brosure" sa zemljisnim koktelima, pa sam ja to izgubio i bilo bi korisno da to sada postavi ovde na forum da vise ljudi vidi.

A i da mi kaze sta da stavim u ovu fino izmrvljenu ilovacu koju su mu krtice podarile...

Ja pored već pomenute ilovače koju svakako koristim zbog vlage i minerala koristim i šumsku zemlju,humus kaliforniskih glista,zemlju crnjušu(ugrabim koju kesu od mojih u rasadniku )zemlju crvenicu sa primorja,treset vlaknasti crni,treset vlaknasti žuti,pesak sa pomešanim šljunkom,zemlju busenjaču i krtičnjak,nadam se da nisam nešto zaboravio

Najčešće komponente zemljišne smeše koje se mogu koristiti (po literaturi i po mom iskustvu):
1. sitan šljunak - granulacija 0.2-0.5mm (a kod većih biljaka koristim i krupniji, jer je ovako fino separatisane granulacije obično ima malo)
2. treset - crni i beli sami po sebi imaju dobar vazdušni kapacitet, ali je problem što kad se osuši teško prima vodu. Pomešan sa ilovačom i drugim teškim zemljištima treset poboljšava njihova vodno-vazdušna svojstva. Treset je kisele reakcije, pa se njim može regulisati pH reakcija.
3. kompost - sastoji se iz organske materije koja je humifikovana u velikoj meri; može biti od kore drveta, lista, trava; kora i list pojedinih vrsta imaju dosta tanina u sebi pa je takav kompost kisele reakcije (valjda ); kompost može u sebi sadržati dosta hranljivih materija koje su potrebne biljkama. Važno: treset i kompost nisu međusobno potpuno zamenljivi (nije isto da u smešu stavite treset umesto komposta). Kompost je obično 'aktiviran' - tj u njemu je živa mikrobiološka aktivnost. Čak i ako ga sterilišemo, brzo se inficira i razlaganje organske materije se nastavi. Treset je sterilan i bez bilo kakvog semena. Kompost je hranljiv, a treset nije! Tek kompostiranjem (i od treseta može nastati kompost) treset postaje hranjiv za biljke.
4. ilovača ili glinuša - pri kvašenju postaje gnjecava-gubi strukturu i postaje plastična. kada je suva vrlo je čvrsta. pri sušenju puca. ima loš vodno-vazdušni režim. gotovo da nije hranljiva kada je čista. Minerali glina imaju veliki kapacitet za različite jone, pa prilikom prihranjivanja zadržavaju u sebi ('na sebi') jedan deo prihrane (prihrane su razne vrste rastvorenih soli) . Sa huminskim kiselinama i jonima iz rastvora za prihranu grade organo-mineralni kompleks koji se teže ispira, a iz njega biljke mogu da crpe hranu za sebe. Ilovača kada se nakvasi ima i veliku specifičnu masu /dosta veću od treseta i komposta/ pa je na neki način 'oslonac' posađenoj biljci. glina i ilovača se teže suše pa je u njima poslednja rezerva vode ako dođe do isušivanja.
5. crvenica (terra rosa) - neki strani autori knjiga o bonsaiju koriste isključivo crvenicu mešanu u razičitim proporcijama sa peskom. A crvenica je u tom smislu priča za sebe.
6. razne vrste stajnjaka (konjski, ovčiji, goveđi...)
7. koštano brašno
8. mineralna đubriva/prihrane
.
.
.


Postoje neke 'univerzalne smeše' ali napredni uzgajivači bi trebali da smešu zemlje prilagođavaju biljnoj vrsti za koju je namenjena.

Bravo Ivane to su detaljne informacije.Samo da dodam ,a to sam zaboravio da pomenem u smešu zemlje dodajem i zeolita 20% kao i stajnjaka goveđeg.

Evo da i ja dodam nešto:

ZEMLJA ZA BONSAI
Kroz zemlju bonsai dolazi do vode, hranjivih tvari i plinova koji mu osiguravaju zdravlje i vitalnost. Kvalitetna zemlja ima dvije osnovne karakteristike: prvo, da dobro upija vodu i zadržava hranjive tvari, koje će biljka apsorbirati, i drugo, da je dobro drenirana i lako propušta višak vode.
Svaka biljna vrsta ima drukčiju potrebu za hranjivim tvarima i vodom, tako da ne postoji univerzalna mješavine zemlje koju uvijek koristite. Specijalne, već gotove mješavine zemlje za bonsaije, kao što su Acadama, Kanuma, Kiryui i dr., se u Hrvatskoj još uvijek ne mogu kupiti.
Zato je nabolje da učite kroz iskustvo. Osnovno pravilo je da povećavajući udio pijeska u mješavini zemlja postaje propusnija za vodu, a povećavajući udio humusa (treseta) dobivate zemlju koja bolje zadržava vodu. Ova potonja više odgovara cvjetajućim vrstama bonsaija i onima s plodovima, koji imaju povećanu potrebu za vodom. Potreba četinara za vodom manja, pa njima odgovara propusnija zemlja.
Uvijek je pri sadnji biljaka koje su izvađene iz prirode dobro koristiti zemlju iz njihovog staništa. Pa tako mješavini možete dodati jedan dio crnice ili crvenice, odnosno gline, u manjoj količini.
Zemlja mora biti prosijana kako bi se uklonila sitna prašina, koja stvara začepljenja i sprječava da zemlja bude "otvorena".

PRIPREMA POSUDE ZA SADNJU
Osim kvalitetne propusne zemlje, jako je važno da posuda u koju je posađen bonsai, ima drenažu. Ne preporuča se korištenje drenaže od usitnjenog crijepa jer on zauzima puno mjesta u ionako plitkoj posudi. Možete koristiti šljunak, ali ipak je najbolji granulat jer upija vodu, a možete ga kupiti u svim vrtim centrima.
Bonsai posuda je karakteristična po dvije velike drenažne rupe, a ako je posuda veća onda ih ima i više. One osiguravaju dolazak kisika na korijen. Kako kroz njih ne bi ispadala zemlja, prije presađivanja bonsaija potrebno ih je prekriti komadićima plastične mrežice koju zatim treba učvrstiti metalnom „kopčom“, s vanjske strane, pa kroz drenažnu rupu, a u unutrašnjosti posude svinuti u suprotnim smjerovima. Tek onda možete saditi.
Dobro je bonsai stabalce učvrstiti u posudi. Neke posude imaju specijalne male rupice kroz koje se provuče žica i stegne preko korijena. Ako njih nema žica se može provući i kroz drenažne rupe.

Quote::

Potreba četinara za vodom manja, pa njima odgovara propusnija zemlja.

Možda će i Marija nešto naučiti od mene (a ne samo ja od nje ):
Kod drveća na jednoj strani stoje potrebe za vodom, a na drugoj sposobnost korena da tu vodu apsorbuje iz zemlje:
Za to je odličan primer crni bor:
On u prirodi raste na sušnim staništima. Reklo bi se ima male potrebe za vodom. Ali on ima velike potrebe za vodom!!! Moglo bi se reći da ima male zahteve prema količini vode u zemljištu.
Jer, crni bor uopšte nije ekonomičan u korišćenju vode, jako puno transpiriše, ali ima izuzetan korenov sistem koji uspeva da izvuče iz zemlje i onu vlagu koja je drugim vrstama nedostupma; uz to je i vrlo razvijen po zemljišnom profilu.
Na ovo treba naročito obratiti pažnju kod presađivanja crnog bora iz prirode.

Bonsai Master citat:

Možda će i Marija nešto naučiti od mene (a ne samo ja od nje ):

To ti je ipak struka, pa je logičnije da znaš bolje od mene

Moji savjeti su uopćeni....
Generalno četinarima treba manje vode nego listopadnim stabalcima. Da usred ljeta borove ne zalijem 10 dana, vjerovatno ne bi bilo nikakve štete po njih, ali da to ne zalijem jasen ili grab, već treći dan bi izgledali kao da ih je netko zalio vrućom vodom....

Tačno tako.

Ljudi moji!!!! Gdje ja zivim? Ovamo NIKAD NIKO ni cuo za rijec bonsai, a ne da ga neko uzgaja! Stvarno ste sjajni! Hocu li ja ikada znati ista?







Puno pozdrava iz Bara!

Aleksa citat:

Ljudi moji!!!! Gdje ja zivim? Ovamo NIKAD NIKO ni cuo za rijec bonsai, a ne da ga neko uzgaja! Stvarno ste sjajni! Hocu li ja ikada znati ista?

Kakva je to kuknjava, pa imaš tek 15. I ja sam imala toliko kad sam prvi puta čula za bonsai

Ja otprilike isto - ne znam kad se pojavio film Karate Kid, ali tu sam prvi put video bonsai.

Pa, nemam ja bas 15, vec 14, 15 punim u aprilu! Ja sam prvi put cuo za bonsai prosle godine kada sam ga vidio u jednoj cvjecari! Od tada prekopavam knjizare i internet u potrazi za informacijama! A sada sam poceo i sa (toboze) prakticnim radom !







Puno pozdrava iz Bara!

Nemoj previše da teoretišeš - ovde je vrlo važno praktično iskustvo.
Ipak, tuđe iskustvo je dobrodošlo, tako da su knjige, internet i druženje vrlo korisni.
Ti si na vreme počeo. Samo budi strpljiv i uporan!!!

Strpljiv sam ja i uporan nego nije moja majka!









Puno pozdrava iz Bara!