Salata se najbrze (za konzumaciju) uzgaja na raftu to jest malim splavovima koji plutaju iskljucivo na hranjivom rastvoru , to jest bez ikakve cvrste podloge

hidroponia... grcka rijec hidro tj voda i ponos tj rad...da prevedemo...hidroponia je sistem metoda uzgoja biljaka koje koriste minerale iz vode tj. bez tla( podloge ) ( perlit, sljunak ili mineralna vuna )..medjutim to je samo definicija hidroponije. nakon toga hidroponi se znatno siri tj djeli se na tehnike sadjenja( staticni gajenje, ntf, aeroponi sistem gajenja biljki)...prednosti hidroponie:
1. sjetva bez tla ( podloge )
2. voda ostaje u sistemu tj. ista voda konstantno kruzi tako je manja potrosnja vode
3.moguce je kontrolisati prehanu biljaka. tj manji troskovi prehrane
4. nema oneciscenja jer je prehrana pod kontolom ili nadzorom
5. stabilan i visko prinos
6. stetocine i bolesti je lakse rijesiti nego u tlu jer sav sitem mobilan.

nedostatci

prisutnos gnjoiva i viskoka vlaznost stvara okruzenje pogodno koje stimulira rast salmonele

Hidroponija na balkanski način
Pošto se prvi put javljam na forumu, red je da se ukratko predstavim. Zovem se Niko Pejić i živim u Živinicama pored Tuzle. U penziju sam otišao prije dvije godine sa radnog mjesta tehničar za računarsku tehniku i automatiku i sa poljoprivredom nisam imao nikakvog kontakta a sada pokušavam na stotinjak kvadrata ponešto da uzgojim.
Za hidroponski uzgoj sam saznao još osamdesetih godina prošlog vijeka u nekoj TV emisiji. Oduševio me je kao i sve napredne tehničke novine i mislio sam da je praktična primjena među običnim ljudima rezervisana za neku daleku budućnost. Kada sam na Internetu vidio web gospodina Gilvazija koji je još nudio i pomoć odmah sam se zapalio ali pažljivijim prikupljanjem podataka uvidio sam da je ta tehnologija namijenjena stručnjacima i velikim proizvođačima koji mogu platiti stručnjake a moje neznanje je ogromno i bilo bi bezobrazno tražiti pomoć sa tako malim predznanjem. Pošto ni u poljoprivrednim apotekama nisam našao ništa od opreme, pomislio sam da to nije za mene ali onda nailazim na Internetu na brošuru apfmo.org/dokument/bro...rosura.pdf o hidroponskom uzgoju presadnica i to na meni razumljiv način i nema razloga da ja to ne mogu ponoviti pa se sada ponovo zagrijavam za ovaj postupak ali kao su uzgojene presadnice samo početak postavlja se pitanje kako dalje?
Dva su osnovna pitanja na koja molim da mi neko da odgovor.
Prvo pitanje je da li perlit mogu zamijeniti supstratom kojeg mogu nabaviti i koji je jeftiniji od perlita. Kod nas u prodaji ima supstrat FLORAHUM koji košta 5,9 E za vreću 80 litara i na vreći piše da je to standardni supstrat sa svim makro i mikroelementima
PH (H2O): 5,5-6,5
Elektroprovodljivost (1:2): 1,8mS/cm
Ukupno otopljene soli (1:2): 1400mg/l
Organska tvar (%): 65-85
Dušik (N): 150-250mg/l
Fosfor (P): 150-250mg/l
Kalij (K2O): 250-350mg/l
Magnezij (MgO): 60-80mg/l
U kante bih punio po 10 litara ovog supstrata.
Drugo pitanje je da li za rastvor koji bi koristio za te kante mogu koristiti otopljeno kompleksno gnojivo NPK 15:15:15 u koncentraciji jedan gram po litru slično kako se KRISTALON preporučuje u brošuri za presadnice ili je bolja neka druga formulacija. Kod nas nema KRISTALONA za kupiti ali kako za presadnice meni treba sasvim mala količina našao bih nekoga ko putuje u veće gradove da mi kupi jedan kilogram (jer ja planiram proizvodnju samo za vlastitu potrošnju i to na oko 25 kvadrata i za sada me jedino interesuju paradajz i paprika).
Žao mi je što Vas zamaram sa ovako dugim tekstom ali nisam uspio ovo da kraće napišem.
Pozdrav svima i hvala ako pomognete.

Pozdrav svima!
Pokusacu da odgovorim na postavljena pitanja.
Nije tacno, da je za hidroponiju potrebna velika strucnost, znanje i oprema. Nasa ekspereimentalna folija je izgradjena bas zbog toga , da se vidi, kako je moguce na jednostavan nacin izgraditi hidroponsku "bastu".
Potrebno je pazljivost i tacno pridrzavanje tehnologije.
Perlit je bolji od ostalih supstrata, jer sledece godine treba isprati, malo dezinfikovati i spreman je za sledecu sezonu. Perlit je inaktivan, sterilan materijal, a treset, kokos itd. vecinom su organskog porekla. Kao takvi tesko se sterilisu i zbog toga posle godinu-dve dana treba baciti i kupiti novi supstrat.
Najlosije djubrivo, sto se moze koristiti je 15:15:15. Treba ga zaboraviti. U pocetku treba koristiti djubrivo sa mnogo fosfora, i azota i malo kalijuma. Ferticare strter, ili Kristalon-zuti su takvi. To je start, do cvetanja, korisit se oko 500 grama na 1000 litara. Ako napisete koja djubriva mozete nabaviti, mogu da izracunam tacnu recepturu za odredjenu biljku.
Nas novi websajt je : www.hidroperlit.vacau.com
Netreba da se uplasite od nove tehnologije, jer ako pocnete, videcete da je to sve jednostavno, samo treba paziti i tacno raditi prema uputstvu.
pozdrav
Gilvazi

Veliko hvala na odgovoru gospodine Gilvazi. Ovu godinu mislim iskoristiti tako da isprobam hidroponski uzgoj u par kanti na otvorenom, poredanim uz južni zid kuće a na jesen mislim napraviti mali plastenik 4 X 6 metara i naredne godine na vrijeme ubaciti presadnice te isprobati kako će to rasti u zaštićenom prostoru.
Posebno mi se svidjela ideja Australca kojeg spominjete na webu i pokušat ću napraviti takav sistem gdje ću kante spojiti sa cijevima kao na vašem kontejnerskom sistemu i ta cijev će biti spojena na rezervoar u koji će se ventilom sa plovkom dodavati svježa otopina. Ostaje još jedino pitanje nivoa kojeg treba držati i po mojoj procjeni bilo bi dovoljno 5 centimetara obzirom da ću kante puniti supstratom kojeg sam spomenuo prošli put i koristit ću ga samo jednom.
Naredne sedmice obići ću poljoprivredne apoteke i napraviti spisak hraniva koje mogu nabaviti pa ako nema baš nešto što nije puno teško kao možda često spominjani mikroelementi onda to pokušati nabaviti iz inostranstva.
Pozdrav, Niko Pejić.

postvio bih jedno pitanje vezano za temu, na ovom sajtu sam vidjeo uzgoj u perlitu u vrecama ili dzakovima, koliko sam razumio to je navodnjavanje kap po kap, e sad, da li je efikasnije raditi film tehniku umjesto toga?

Sta znaci film tehnika? Kao tehnologija ili navodnjavanje?
Kao tehnologija film tehnika ili na engleskom NFT (Nutrien Film Tehnique...) se ne koristi za uzgoj u perlitu. To je cist rastvor koji prolazi kroz cev u tankom filmu, zato se zove film tehnika.
Kao navodnjavanje sa tim cevima, koje se postavljaju na zemlji, problem je, sto su rupice ravnomerne, 10-20 cm, i tesko se postavlja na dzakove, da bi kapljao na tacno odredjenom mestu.
Za metodu sa dzakovima koristi se uglavnom kapljaci.
Ako neko stanuje blizu sela Visoko, moze da kontaktira Elbis-a R. On je lepo napravio foliju i gaji jagode i ove godine i paradajs u perlitu.
E-mail adresa mu je : elbis.rasidovic @ gmail.com
On je nabavio Kristalon i Yara ili GrowHow djubriva, ali neznam tacno
odakle.

Obišao sam poljoprivredne apoteke i našao standardna đubriva:
KAN
UREA
15:15:15
7:20:30
pored njih našao sam i vodotopiva:
STARTER 15:30
I 14:10:26
II 24:10:10
III 10:5:28
KALIJUM i
KALCIJUM
15:30:15 14:21:8 10:5:26 14:10:26 20:5:10
dobio sam informaciju da u Sarajevu mogu naći sve vrste KRISTALONA (zeleni žuti i ostali) pa ako su oni u prednosti mogu i njih nabaviti.
Molim da mi preporučite recepturu za papriku, paradajz i plavi paradajz.
Pozdrav, Niko Pejić.

Evo me sa receptima:
Ako ima Kristalona, to je bolje resenje.
Paprika: Sadnice - cvetanje - formiranje plodova
Kristalon zuti ------ 20............. 10 ............. 0
Kristalon plavi------ 20............. 18 .............. 0
Kristalon braun----- 18 ............ 45 ..............65
Magenzium-sulfat--- 20-........... 20 .............. 25
Kalcium-nitrat ------45 ............ 50 .............. 55
-----------------------------------------------------------
Paradajs: Sadnice - cvetanje - formiranje plodova
Kristalon zuti ------ 20............. 0 ............. 0
Kristalon plavi------ 50............. 33 .............. 0
Kristalon braun----- 0 ............ 65 ..............60
Magenzium-sulfat--- 25 ........... 25 .............. 15
Kalcium-nitrat ------50 ............ 60 .............. 30
----------------------------------------------------------------
Patlidzan: Sadnice - cvetanje - formiranje plodova
Kristalon zuti ------ 10............. 8 ............. 0
Kristalon plavi------ 15............. 10 .............. 0
Kristalon braun----- 18 ............ 40 ..............80
Magenzium-sulfat--- 20-........... 22 .............. 25
Kalcium-nitrat ------35 ............ 40 .............. 45
-----------------------------------
Kolicine su u gramima za 100 litara vode.
Za malu kolicinu nije potrebno meriti pH, jer su Kristalon djubriva ugalvnom su kisela.
Ako nesto nije jasno, javite.
pozdrav.
Istvan

Zahvaljujem na receptima. Sa sadnjom krećem za desetak dana kada kod nas prolazi opasnost od mrazeva jer ću saditi u kontejnere na otvorenom. Žao mi je što Vas sada gnjavim kada imate puno posla u plasteniku ali moram provjeriti da li sam sve ispravno shvatio.
Na primjer za papriku trebam odmjeriti kristalone:
žuti 20gr, plavi 20gr, braun 18gr, magnezium-sulfat 20gr i kalcium-nitrat 45gr. Sve to dobro otopiti u 100 litara vode i koristiti do pojave prvih cvjetova, nakon kojih se prelazi na drugu formulaciju i to:
žuti 10gr, plavi 18gr, braun 45gr, magnezium-sulfat 20gr i kalcium-nitrat 50gr pa i ovo otopiti u 100 litara vode i koristiti do početka formiranja plodova kada se prelazi na treću otopinu koja ostaje do kraja.
Ostaje mi nejasno da li se druga otopina koristi samo kod prvog cvjetanja jer kako biljka raste na novim granama se pojavljuju novi cvjetovi pa da li se tada treba se vraćati na drugu otopinu ili se ostaje do kraja sa trećom otopinom.
Drugo pitanje je vezano za magnezium-sulfat, nisam ga našao kada sam obilazio trgovine, tražit ću ga ali ako ga ne uspijem naći čime ga onda zamijeniti ili ga samo izostaviti.
Pozdrav, Niko Pejić.

Dobro ste shvatili recepturu.
Vazno je, da se kalcijum-nitrat dodaje zadnje i prethodno rastvoren u vodi.
To je zbog toga da se spreci talozenje kalcijum-sulfata, koji je nerastvorljiv u vodi. Dok traje pro cvetanje, koristi se druga kolona, a kada pocinje formiranje plodova samo treca, bez obzira da ce biti jos cvetova i posle.
Magnezijum-sulfat je "gorka so" i treba da ima svaka poljoprivredna radnja. Ako nema, neka zatvori radnju.
Problem je jos, sto neznamo kvalitet vode a to je jako vazna stvar. Minimum, sto bi trebalo znati je pH i EC vrednost vode. Ako je pH vode iznad 8.0 onda je potrebno dodavati i kisleinu, da bi snizili do 6.0 pH. Za malu kolicinu rastvora nebi trebalo da stvara probleme, ali ako imate neke informacije u vezi vase vode, dobro bi bilo.
U najgorem slucaju nebi trebalo da stvara probleme, ako izostaviti magnezium-sulfat. Ima ga malo u Kristalonu i u vodi bi trebalo da bude neka kolicina.
Pozdrav
Gilvazi

Hvala na savjetima. Vodu ću koristiti onu koju pijem, iz vodovoda i ona je za piće sigurno dobra ali ipak ću probati da sa lakmusom (valjda ga imaju nastavnici hemije) provjerim njenu pH vrijednost. Magnezium-sulfat ću vjerovatno naći ako ne kod nas onda sigurno u Sarajevu.
Pozdrav, Niko Pejić.

Pozdrav svim hidroponcima (ili hidrokulturašima).

Pre par dana sam se zainteresovao za ovakav način gajenja biljaka. Kada sam detaljnije proučio metode, setio sam se da sam svojevremeno na sličan način gajio biljku kres. Tada još nije bilo interneta (a bio sam i puno mladji pa me to nije ni tako jako interesovalo).

Da li je neko pokušao da na ovaj način gaji začinske biljke? Ne planiram da pravim plantažu, ali me interesuje da li je ovako nešto moguće?
Kres sam gajio na papirnoj maramici koju sam kvasio vodom. nakon 2 nedelje, sam mogao da ga stavim u salatu i to je bio kraj priče. Više nije mogao da raste i morao je da bude pojeden
Par godina kasnije sam našao kres u Minhenu (tada smo još smeli da idemo bez viza u Nemačku) i ponovio postupak. Sada bih hteo da ga uzgajim da mi traje malo duže.

pogledaj ovo www.youtube.com/watch?v=Rp8YyQqVTSI

Konačno sam skupio 90% opreme koja bi mi omogućila hidroponski uzgoj biljaka na malom prostoru. U početku će tu biti čili, koji sam već stavio na klijanje, a kasnije ću dodati razne vrste zeljastog voća i povrća. Sada slede slike opreme koju sam nabavio:

Korito od ~125 litara




Kontejneri od stiropora sa 40 mesta, biće ih 4 komada



S leva na desno, tu su: glinene kuglice, pumpa za vahduh (treba još jednu da uzmem) sa crevom i rasprskivačem, kokos diskovi, đubrivo i 2 CFL sijalice



Leva polovina – veća slika



Desna polovina – veća slika (jedna je plavog spektra, druga rvenog i obe su po 125W)