ništa bez Captana ....

Pozdrav i od mene Symbr1o. Uz sve rečeno obavezno uradi analizu tla sa lokacije na koju nameravaš saditi kesten. Ljudi ovo obično zanemare, misle da je nebitno ali ako je zemljište neutralno ili bazno kesten nema šanse. Promene se ne vide odmah nakon sađenja ali u roku od 5-10 godina drvo će sigurno propasti. Ja imam ličnog iskustva sa kestenom na neodgovarajućem zemljištu, 4 stabla mi se osušilo.
Zato, ukoliko pH zemljišta nije oko 6 bolje zasaditi neko drugo drvo i ne gubiti vreme sa kestenom.

Pozdrav svima!
Čitam ovaj foum već par godina i ovde sam pronašao odgovore na gomilu pitanja. Pošto sam iščitao celu temu zaista nije ostalo ništa što mi nije jasno po pitanju kestena ali sam morao i ja da makar malo doprinesem. Ako ste kao i ja "sam svoj majstor" evo ga jedan zgodan način kako da u domaćoj radinosti približno odredite kiselost zemljišta na kome planirate sadnju.

biovrt.com/2009/11/19/...dnost-tla/

odlican tip, @slobodab!

Hvala zmijobore
Nego posle nešto razmišljm, možda ovo i nije baš pravo mesto gde bi trebalo pričati o ovoj temi. Posle sam potražio po forumu i pronašao da u sekciji "razno" već postoji tema o pH vrednosti zemljišta. Izvinjavam se svima na grešci, a sada idem u obilazak foruma

postoji tema, ali mislim da ni na ovoj to nije izlisno: za kesten je toliko vazan dovoljan stepen kiselosti - pa zasto da nemamo pri ruci i ovaj link koji izvanredno citljivo (fotografljivo!) pokazuje kako je mozemo odrediti!

P.S poznato je da se jestivi kesten kalemi na cer. da li je neko razmisljao da ga pokusa nakalemiti na crveni hrast, Quercus rubru?

Moze ali zasto, U sustini kalemi se zbog sadjenja na krecnjackim terenima. U Srbiji ima samo u istocnom delu malo krecnjackih terena i nigde vise .

Vojvoda citat:

Moze ali zasto, U sustini kalemi se zbog sadjenja na krecnjackim terenima. U Srbiji ima samo u istocnom delu malo krecnjackih terena i nigde vise .

Pa zavisi sta podrazumevas pod "Srbija"! U Vojvodini nema klasicnih krecnjackih terena (u pedoloskom smislu) ali je zemljiste u najvecem delu karbonatno (prevashndno dominira kalcijum karbonat) bilo da se radi o glinovito-humusnom cernozemu ili o pescanim tlima. Dakle-previse Ca i alkalnosti za pitomi kesten. U Vojvodini se retko mogu videti i pojedinacna odrasla stabla pitomog kestena a kamoli neka manja kestenova suma. Nasi preci su stolecima pokusavali da uvedu ovo korisno drvo u fond "domace" dendroflore, ali niko nije uspeo (kao recimo sa dudom ili orahom).
Jedino ako neki zemljotres malo ne promesa domace vojvodjansko tlo (NE DAJ BOZE) i ne izbaci malo silikatnih stena i peska na povrsinu

Pozdrav svima! Ja sam novi član. Danas sam na forumu preko 5 sati.... Tražim drvo koje će praviti debelu hladovinu, znači široke kišobranaste krošnje...
Volela bih da posadim pitomi kesten kao centralno drvo u dvorištu zbog hladovine, cveta i ploda. Koliko godina moram da čekam hladovinu? Budite iskreni, nije mi frka, jer imam staru trešnju koju bi trebalo menjati. A, šta mislite o albiciji ili neko ima neki drugi predlog?
Hvala unapred!
Pozdrav:-)

Albizia je za malena dvorišta, relativno nisko ali prekrasno drvce.. Ako sada imaš trešnju, preptostavljam da imaš šrostora...
Ja bih tafa pucao na Crypromeriu, Taxodium, neki od cedrova (zimzeleni, ali sporo rastu) ili na Catalpu, Paulowniu ili pak bijeli jasen...

Ja sam u decembru posadio u saksije crveni hrast i pitomi kesten. Hrast je iznikao za mesec dana a kesten petnaestak dana kasnije. Kesten brže raste, neki su pola metra. Kad otopli presadiću ih na otvoreno, valjda će neki opstati.

Ja sam 25.10.2010 - posadio kestenje al od 50-tak posadjenih nije nikla ni jedna sadnica do sada

čekaj još mjesec dana, hladno je i još je zima...

Polako će oni nicati ,pa mart je još uvek .Kod mene od desetak vrsta posejanih ,aima oko tri meseca od setve i to u grejanom delu staklenika i sa grejnim podlogama ovih dana je niko ,kedar,tasodium, neke vrste tuja, pterokarija ,zmijobor ,javor rubra .Koji jako lepo napreduju .A u negrejanom gde su leje prekrivene treba još sačekati da prodju ovi minusi .