Poenta je da se Ca2+ prevede u nerastvoran oblik. Svi nitrati imaju izuzetnu rastvorljivost u vodi. CaSO4 je delimično rastvorljiv, u svakom slučaju mnogo manje nego nitrati (ili acetati). Meni je zaista drago ako vaš postupak sa sumporom deluje. Ja sam izgubio 4 stabla pitomog kestena zbog neodgovarajućeg zemljišta. Zanima me takođe i cena i komercijalni naziv koloidnog sumpora kao i dostupnost u poljoapotekama.

Ja sam ruzu gajio 5 godina. Tek u trecoj je bila "prava" -sa lista voda bezi, tamno zelena boja, jaka stabljika, dobar razmak internodija, cvet koji dugo stoji u vazi ... A KORISTIO SAM SUMPOR po preporuci Karolja Karaseka. Treba godina-dve, da on "odradi svoje". Ali ako hocete brze zasto ne FeSO4, izuzetno je jeftin [ u Madjarskoj - bagatela ]. Nastaje kao nuzprodukt u Zeljezarama, pri ciscenju zardjalog gvozdja. Ne verujem da je skuplji od 30 dinara po 1kg u Madjarskoj [ kad sam ga ja kupovao ranije, bio je 15 ]. Madjari imaju skoro sva djubriva u sulfatnom obliku [mono-amonijum sulfat. kalijum sulfat. Mg-sulfat...]. FeSo4 zovu VOSH-GALIC. Ako ste bili u njihovim rasadnicima ukrasnog drveca, vidi se da su oni taj problem PH zemlje uspesno resili. Da Vas podsetim, za reakciju izmedju Azotne kiseline i Kalcijum-karbonata . Bilo bi korisno u ovoj temi

2HNO3(aq) + CaCO3(s) = Ca(NO3)2(aq) + CO2(g) + H2O

Isto se javljalo i na mojim kestenima. U prvo vreme su dobro napredovli ali je lišće iz godine u godinu bilo sve bleđe. Žilice na listu su bile zelene a sam list svetlo zelen ili žut. Svake godine je bilo sve manje lisne mase na stablu a ploda skoro da nije ni bilo, rodilo bi možda desetak plodova i sam plod je bio sitan/degeneričan. I samo jednog proleća stablo više ne bi olistalo. To umiranje bi trajalo iz sezone u sezonu. Najotporniji je izdržao 20 godina da bi se na kraju i on osušio.

HVALA, Dali biljka moze da usvoji Ca(NO3)2(aq) , tj. da li ta so disosuje

He, he, he, eto resismo jedan problem. Naravno, odgovor je DA, biljka ga usvaja i to je djubrivo Kalcijum-nitrat. Ovo ostalo ce ici lako. Zato sam ja tipovao da je Azotna bolja od Sumporne. Ima fanatika koji koriste, mravlju, oksalnu, huminsku [ ove su jos bolje]. Tako je to kad se covek zaljubi u Njeno Velicanstvo Ruzu

Naravno ali ne i za acidofile. Kod njih bi trebalo izbegavati bilo koji formulu koja sadrži Ca.

A dali ti acidofili "jedu" kalcijum- nitrat ?

Koliko sam ja razumeo metabolizam biljaka... CaCO3 povećava alkalitet zemljišta a sa povećanjem pH menja se dostupnost pojedinih elemenata u tlu. U baznoj sredini gvožđe se vezuje u oksid koji biljke ne mogu usvajati.
Evo slike koja to pojednostavljno prikazuje (inače jako volim ovu sliku, kačim je tri puta na različitim temama ). Nedostatak gvožđa dovodi do hloroze - svetlo lišće, slab prirast, u težim slučajevima biljka propada.

Eh, a podjoste od toga, da ja to ono po teoriji, ali u praksi "na to zaboravite". Gvozdje se lako " dometne" folijarno, ALI NE TREBA,ako koristite gvozdje-sulfat, jer ce on lagano u rekciji sa huminskom kiselinom [ iz zemlje] da se helatizira, pa ce ga biljka imati dovoljno. Hvala za ovu diskusiju, bili ste dobar sagovornik.

Imate li možda sliku, stereohemijsku ili empirisku formulu tog helata gvožđa sa huminskom kiselinom?

Nemam tu sliku, nije mi ni trebala, objasnicu zasto. Davne 1988, ukrao sam iz knjizare jednu knjigu "SOBNE,PROZORSKE I BALKONSKE BILJKE" od Vardijan-a i Cermaka-a. Pominjem je po sesti put na ovom forumu. Tamo [u uvodnom delu] cete sve to naci. Od te 1988, do danas sam proveravao [ manje, vise ] sve to. Najbolja knjiga koju sam citao. [ Napominjem da je to jedina stvar, koju sam ukrao, i priznacu i objasnicu ako me budu ispitivali ] Tu knjigu vise nemam [ prodata po nabavnoj ceni], Bila je extra skupa, ali je vredela Zanesn tom knjigom, mastao sam da jednog dana napisem svoju, jos bolju, ali se to nece desiti. Eto ja malo onako , iskreno... nastavicemo drugom prilikom

Korenje nekog bilja može da ispušta materije slične huminskim kiselinama i da na taj način oslobađa "nedostupno" gvožđe iz supstrata.
Davno sam to čitao, pa ne znam o kojm vrstama se radi.
Skoro sam saznao i svrhu dodavanja treseta u akadamu, nije to prosto zato da bi supstrat bio vlažniji, već zbog specifičnog "rada" humisnkih kiselina iz treseta.
(malo sam skrenuo sa teme, izvinjavam se )
U mom kraju je zemlja dosta kisela.
Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ?

Niste Vi uopste skrenuli sa teme, ja sam malo, ali namerno, da dam na znacaju vrednoj knjizi. Ima li smisla da kazem da i to, o huminskim kiselinama u tresetu ima u pomenutoj knjizi. Preporuka od pomenutih autora je : vodu omeksati i zakiseliti svetlim [litvanskom] tresetom. A moja dopuna je , posle je dobro procedite [ ffiltrirajte] jer ce biti chepovanja.

Bonsai Master citat:

Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ?

Tačno. Znači da je uklanjanje CaCO3 ključno za izmenu pH vrednosti zemljišta.

Tako je dragi prijatelju, lepa lekcija . Kazem ja: Cheta mala, ali odabrana. Necu Vam reci da sam to vec znao kada ste me "startovali " onim citatom mog posta, koji je bio upucen shirem auditorijumu. Reci cu Vam: Iskusio sam to a tada nije bilo ovakvih foruma. I da na kraju ipak ostanemo nedoreceni, u stilu Demostena: Ja ipak mislim da moze i tresetom.